Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prvo, obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima po tačkama 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, mr Verice Kalanović, ministarke za Nacionalni investicioni plan, i mr Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, pozvala da sednici prisustvuju i: Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Popović, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Dejan Radulović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju i Branka Radović, savetnica u Agenciji za privatizaciju.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Ilić, Zlata Đerić, Nemanja Šarović, Dragan Stevanović, Bojan Mladenović, Aleksandar Martinović, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljna Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond, kao i amandmani Vlade Republike Srbije.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što dam reč po amandmanu na član 1, podsećam vas da su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa po 2, 3, 4. i 5. tački dnevnog reda: narodni poslanik Zoran Kasalović – Poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Slobodan Samardžić – Poslanička grupa DSS, narodni poslanik Dragan Stevanović – Poslanička grupa SRS i narodna poslanica Branka Ljiljak – Poslanička grupa ZES.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman kojim se član 1. stavovi 1, 2. i 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona brišu.
Izostavljanjem oblasti iz postojećeg zakona jasno se vidi da se Zakon o regionalizaciji pretvara u Zakon o centralizaciji, a ne o decentralizaciji i samim tim, faktički, u svoju suprotnost.
Moram naglasiti da predlaganje zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju od iste Vlade na čiji predlog je polovinom prošle godine skupštinskom većinom usvojen zakon koji se sada menja, najbolje govori o kredibilitetu Vlade Republike Srbije, kao i tada kada je vladajuća koalicija usvajala taj zakon, tako i sada menjanjem istog, brzopotezno se nameću rešenja koja se uopšte, generalno, ne bave suštinom problema, odnosno ravnomernim razvojem i decentralizacijom Srbije.
U članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju navode se načela podsticanja regionalnog razvoja i u stavu 1. tačka 5) navodi se načelo planiranja, koje podrazumeva planiranje regionalnog razvoja na osnovu razvojnih dokumenata na republičkom, regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou. I, zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže njegovo brisanje?
Takođe, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 6) navodi se načelo supsidijarnosti, koje se odnosi na decentralizaciju u obavljanju poslova pripreme, izvođenja i nadzora programa za podsticanje regionalnog razvoja na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou, uz prethodno obezbeđenje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta, odnosno ljudskih resursa. Zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže se njegovo brisanje?
Isto tako, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 11) navodi se načelo ravnomernosti regionalnog razvoja, koje se odnosi na podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih regiona, oblasti i jedinica lokalne samouprave. Zašto sada smeta podsticanje nedovoljno razvijenih područja na nivou oblasti i predlaže njegovo brisanje.
Iako je u postojećem Zakonu o regionalnom razvoju ''oblast'' statistička funkcionalna teritorijalna celina, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovođenje politike regionalnog razvoja, zašto se u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju ona briše i pored nepromenjenosti kriterijuma koji su postojali prilikom donošenja zakona koji se sada menja, nakon nepunih godinu dana? Očigledno je da se učešće i uticaj oblasti na donošenje bitnih odluka potpuno eliminiše i gde je ovde decentralizacija o kojoj se toliko govori kao neophodnoj u daljem razvoju sistema? Zbog toga se predlaže ovaj amandman kojim je predloženo brisanje u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 10 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih na samom početku da ukažem na jednu činjenicu.
Naime, amandmani koje je SRS podnela na Predlog osnovne verzije ovog zakona su poprilično različiti u odnosu na amandmane koje smo podneli na tekst zakona o izmenama i dopunama Zakona, ne zato što je stranka promenila svoj stav i odnos prema konceptu regionalizacije, očigledno, koji zastupa Vlada, nego zbog činjenice da će se izgleda skupiti tih 126 poslanika koji će glasati za ovo.
Pokušali smo da tim svojim amandmanima i to što ćete usvojiti vrlo tendenciozno ovaj zakon nazivamo i to, jer verujemo da će proizvesti iste efekte koje je proizveo i prethodni zakon, koji svoju primenu u praksi nije doživeo, a, evo, nažalost i na nesreću mi ga danas menjamo.
Mogli bismo da razumemo da ga menjamo na osnovu iskustva, na osnovu nekih problema koji su u praksi bili prisutni i očigledni, međutim, menjamo ga i u pozadini tih promena su isključivo politički razlozi.
U postupku načelne rasprave predstavnik Vlade je tada pokušao, čak, da spočita SRS da se zalaže za formiranje nacionalnih regiona. To zaista nije tačno. Mi se zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj, a to ne podrazumeva regionalizaciju, ovako kako je definiše predlagač u ovom zakonu.
Vrlo je interesantna jedna stvar i to opet promoviše i pokazuje politički pragmatizam onih koji Vladu predstavljaju u određenoj situaciji, nebitno, da li ste vi ili neko drugi, gospođo Kalanović, i kako se za određene argumente hvatamo kako nam u kom trenutku odgovaraju.
Kada smo govorili o osnovnoj verziji zakona, svi oni koji su govorili da se radi o regionalizaciji, ministar ih je lično ispravljao. Ovo je zakon o regionalnom razvoju. Otkako su ove izmene i dopune ušle u proceduru, otkako o njima govorimo, gotovo da svi poslanici govore o regionalizaciji i nema reakcije na takvu konstataciju.
Mi smatramo da su dve potpuno različite stvari regionalni i ravnomerni regionalni razvoj i regionalizacija, i da regionalizacija predstavlja čistu političku priču, a da ovo treba da bude izolovano od politike, da se prepusti pre svega nauci, struci, onome čega mi zaista imamo, ali kroz ovaj zakon neće biti na adekvatan način primenjeni i stavljeni u funkciju ravnomernog regionalnog razvoja. Čini nam se da je ovo u stvari zakon u pokušaju.
Predlagač je hteo da odgovori, na kraju krajeva, u raspravi u načelu, mi, zaista, do kraja rasprave nismo dobili odgovor šta je istinski razlog za usvajanje ovog zakona, ne verujem da ćemo ga dobiti ni sada, do kraja rasprave u pojedinostima.
Očigledno je da je on odgovor tendencijama pojedinih lokalnih i regionalnih stranaka da zloupotrebe, odnosno skupili su hrabrosti da izraze kako su oni prepoznali koncept zakona koji danas menjate, a definiše se njime regionalni razvoj i onda ste na to dali vrlo nedorečen, vrlo površan odgovor. Čini mi se da će i u planskom smislu i u smislu dokumenata proizvesti probleme, da neće zaživeti.
Samo ću vam jedan primer navesti, on se odnosi na član 14. U stavu 2. kažete – ''Razvojni dokumenti regionalnog razvoja predstavljaju jednu od polaznih osnova za izradu dokumenata prostornog planiranja'', a u sledećem stavu kažete: ''Razvojni dokumenti regionalnog razvoja izrađuju se u skladu sa važećim dokumentima prostornog planiranja.''
Sad, razvojni dokumenti služe za izradu prostornih planova, a onda se razvojni dokumenti rade na osnovu prostornih planova?!
U raspravi u načelu isticali smo da ovo mora isključivo da se zasniva na razvojnim dokumentima i nijedna namera teritorijalne kohezije, uravnoteženja, ne sme da podrazumeva crtanje granica. Vi i ovim zakonom do kraja niste izbrisali prisutnost političkog karaktera regionalizacije, odnosno i dalje podrazumevate regione. To nije dobro.
I potpuno drugačiji kontekst u duhu regionalnog razvoja imaju ''oblasti'' kada se provlače kroz ovakvu političku osnovu, a potpuno drugačiji položaj i poziciju oblasti imaju kada se definišu kroz razvojne dokumente, odnosno kroz prostorne planove ili dokumente nižeg reda koji iz njih proističu. I to je opasnost i to je opasno, jer će i u ovome biti prepoznato isto ono što je prepoznato u prvoj verziji zakona i, nažalost, i ovaj zakon neće videti svetlost dana, odnosno primene i doći ćemo u situaciju da ga povučemo ili ponovo da ga menjamo, ili ponovo da usvajamo neki novi zakon.
SRS smatra da je jedini racionalni potez bio da se povuče iz primene osnovna verzija zakona, da sedne onaj ko danas rukovodi ili učestvuje u Vladi i da za podršku konceptu uravnoteženog regionalnog razvoja obezbedi opšti politički konsenzus i opštu političku podršku. Bez takvog pristupa uravnoteženom razvoju u Republici Srbiji, Srbija regionalni razvoj, uravnoteženi, neće doživeti.
I ono što je sporno, i što je suština svega ovoga, jeste da ovako ozbiljnim stvarima ne može da se pristupa na osnovu dnevnopolitičkih opredeljenja i određenja. Ovo su stvari na koje ne sme da se odgovara stihijski od danas do sutra. Ovo su stvari, a nažalost od svega toga nema ničega, gde Srbiju moramo ili možemo da prepoznamo u narednih pet, odnosno deset godina.
A, vrlo konkretno ćemo govoriti o određenim stvarima ovog zakona kroz naredne amandmane koje očekujemo. Hvala. (Aplauz)

Četiri minuta od ovlašćenog predstavnika.
Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

U svojstvu ovlašćenog, takođe.        Dakle, devet meseci nakon usvajanja Zakona o regionalnom razvoju imamo izmene i dopune. One ne kazuju ništa. Koliko god nije bilo nikakvih valjanih razloga za koncept sedam statističkih regiona, tako nema nikakvog valjanog razloga ni za koncept pet statističkih regiona, gde se četiri regiona iz centralne Srbije pretvaraju samo u dva.
Da bi ovo bilo jasnije mojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima, a i javnosti Srbije, koja, nadam se, ovo gleda, pokušaću to da objasnim na jedan vrlo jednostavan način. Šta je trebalo da bude cilj jednog ovakvog zakona? Trebalo je da bude cilj da budu određeni ili da makar budu odredivi statistički regioni, koji nemaju u konkretnom slučaju nikakvu drugu funkciju sem da državi olakšaju komunikaciju sa određenim celinama radi postizanja ravnomernog regionalnog razvoja, a da se to, pri tom, može uraditi sa pretpristupnim fondovima EU onog trenutka kada država Srbija postane kandidat, kako bi pretpristupni fondovi EU mogli da prepoznaju celine koje određuje sama država, ne bi li se na taj način uspostavila komunikacija sa delovima države, ne bi li se na taj način napravio ravnomerni razvoj tih celina.
Kako se to postiže? To se može postići na dva načina, jedan je zakonom, kao što je mogao biti slučaj, ovde. Drugi je da se naprave odredivim, pa da izvršna vlast tj. Vlada, prema kriterijumima koje utvrđuje zakon, odredi statističke regione, da se njih pridržava i da se na osnovu tih pravila kasnije odvija cela komunikacija sa pretpristupnim fondovima EU.
Priča o samoj svojoj strukturi u osnovi je bezazlena. Ona u sebi ne nosi nikakvu opasnost. Ne samo da ne bi trebalo da nosi opasnost, nego bi trebalo da nosi kakvu korist, je li tako? Ono što se kod vas dešava, ono što ste nam pre devet meseci predložili i usvojili i ono što sada radite govori sasvim suprotno. Smisao statističkih regiona, s obzirom na to da tamo postoji nekoliko standarda kako se oni mogu odrediti, prema broju stanovnika, prema položaju itd, pre svega prema broju stanovnika u tim regionima, jeste da omogući na lakši način obavljanje celog posla ravnomernog razvoja u državi.
Ako vi kažete da postoji samo sedam regiona, jedan izjednačite sa autonomnom pokrajinom, a onda potpuno paušalno odredite ostale regione, prema nekim odredivim granicama, još uvek neodređenim, nazivajući ih istočna, južna itd. Srbija, a sada i to menjate, takođe, bez ikakvog kriterijuma, onda se postavlja pitanja – da li je u okviru jednog statističkog regiona sve to što vi vidite, počev od opština do gradova, njihovog položaja, sve ravnomerno razvijeno?
Pa, veće logike i većeg smisla ima napraviti veći broj statističkih regiona kako bi se ispunio zadatak koji država planira.
E, gde je ovde cela igranka? Ona se lako može videti. Uzmite stenogramske beleške i pogledajte kakvo je obrazloženje o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona, dao ministar Dinkić, pogledajte kakvo je obrazloženje bilo prošle godine kada je usvojen osnovni tekst ovoga zakona i videćete da glavna priča uopšte nije o statističkim regionima koje imaju i unitarne države u EU. Statističke regione imaju unitarne države u EU, koje nemaju ni primisli o federaciji, i ti statistički regioni nemaju nikakvu političku moć, sami za sebe, niti imaju, recimo, legislativnu funkciju. Nikakvu! Imate samo dve države u EU, Italiju i Španiju, gde je princip regionalizacije nešto drugo od federalizma i koje imaju svoj politički smisao.
Nama se ovde protura, za malu Srbiju, koja bez KiM nema ni sedam miliona stanovnika, ideja o regionalizaciji koja ima politički sadržaj. Kada smo vam govorili da regionalizacija koju vi zagovarate ovim zakonom nema smisao koji ovaj zakon treba da nosi sa sobom, nego da ima politički sadržaj, vi ste nam se ismevali. Onda smo vam rekli da su aršini po kojima ste vi tzv. statističke regione ovde napravili, u stvari, aršini buduće promene Ustava i federalizacija Srbije. Onda je bilo – ne, ne, to nije tačno. Vi to zlonamerno tumačite.
A, evo vam dokaz – posle devet meseci donosite izmene i dopune Zakona, i tada je bio manjkav, jer u obrazloženju nije stajalo ništa zbog čega je jedan region statistički, onakav kakav ste vi predložili. Sada dobijamo umanjenje za dva statistička regiona, bez ikakvog obrazloženja, a cela javnost u Srbiji zna da je to zbog toga što su bošnjačke partije ili muslimanske partije Sandžaka, ili njihovi politički predstavnici, bolje rečeno, rešili da im se ne sviđa da njihove naseobine, kako ih oni vide, budu podeljene između dva statistička regiona, pa, kakve veze to ima, njihovi gradovi i opštine u kojima imaju većinu stanovnika, da budem precizniji. To se njima ne sviđa! Onda su zahtev isporučili tamo gde treba, Demokratskoj stranci, i onda se reaguje tako što se ta karta, koja nije ni napravljena, de fakto, menja, kroz izmene i dopune Zakona. Sve drugo što ste predložili u ovim izmenama i dopunama neka nikakvu sadržinu. Nikakvu!
Ovo je jedini smisao onoga što ste vi ovde uradili. I, sada ćete vi nas ubeđivati da ste doneli zakon o statističkim regionima? Pa, ne možete nas to ubeđivati, jer, prvo, od resornog ministra smo čuli drugačije, a mi nemamo razloga da mu ne verujemo, da je ovo uvod u regionalizaciju. Možda je to u redu.
Izvolite, promenite Ustav. Dve trećine narodnih poslanika promene mora da prihvati. Referendum građana je obavezan prema važećem Ustavu, za takvu vrstu izmene državnog uređenja. Izvolite, uradite to, zagovarajte tu opciju. To je legitimno. Možete i federalizaciju da zagovarate, ako hoćete, ali nemojte onda, ne zameram na tome, sa time se ne slažem, kao što verujem da se većina građana Srbije ne slaže, ali ne mogu vam zameriti, ali onda makar to javno kažite.
Nemojte da nam podmećete priču o statističkim regionima. Oslobodite nas tog pritiska. Promenite zakon koji postoji. Napravite statističke regione odredivim. Napravite 15, 16, 17, koliko je racionalno da u Srbiji ima, prema pravilima igre koja to dopuštaju, prema evropskim standardima.
Uradite šta je potrebno da ti statistički regioni pomognu regionalnom razvoju Srbije. Može Vlada da ih napravi odredivim, ako niste sposobni da ih zakonom odredite, pa onda razmišljajte o regionalizaciji Srbije u političkom smislu.
Odvojite te dve priče. Nemojte ih spajati u isti koš, kao što radite u ovom slučaju, jer onda ne znamo od čega se branite kada vas napadnemo sa osnovom da je ovo politički zakon, a ne ekonomski zakon o razvoju. Onda se vi branite i kažete – nije, to su statistički regioni, a onda u obrazloženjima koje dajete iz njih nedvosmisleno proističe da je u pitanju predvorje političke podele Srbije.
Bilo bi dobro da budete jasni u svemu ovome. Bilo bi dobro da ne zamajavate ni narodne poslanike, vaše kolege, bivše, vi ste ranije bili u Skupštini, ne vi lično, nego Mlađan Dinkić, makar bio jedan dan, nije uopšte važno, nije u redu ni da ljudi iz vladajuće većine, kojima se ovo podmeće, moraju to da trpe. Treba izaći sa čistim rešenjima pred ljude i reći im šta je poenta priče, a ne ovako da moramo da se sa vama dokazujemo u javnosti šta ste hteli da uradite, da vi to negirate, pa, onda, opet, da potvrđujete, da se jurimo mesecima, k'o mačka s mišem, i da na kraju ispadne, upravo, onako kako smo govorili šta je, zapravo, naš cilj i vaš zadatak u celom ovom poslu.
To nije pošteno. To nije korektno. Niste napravili zakon koji završava posao, zbog koga bi ovakav zakon trebalo doneti, jer da jeste, ovo bi bilo primenjivo. Ovo je apsolutno neprimenjivo. Možda je tačno ono što je gospodin Dinkić rekao, da ove regionalne agencije u datom slučaju neće odvući više administracije, obavezati više administracije nego što je to trenutno slučaj, ali gde je tu smanjenje administracije u državi? To sigurno neće doći.
Dakle, ovo je jedan od onih zakona koji, zapravo, koče procese rasterećenja države od administracije. To Srbiji na ovaj način nije potrebno. Duboko verujem da Srbiji nije potrebna federalna država. Srbiji nisu potrebne federalne jedinice. Ne treba nam ''republika Vojvodina'', na vrlo dobrom ste putu da to ostvarite, kao što vidim, preko onog statuta i onog čudnog zakona, koji je protivustavan, koji je Skupština usvojila. Ne treba nam ni ''užička republika'', ni bilo šta tome slično. Ko smatra da mu to treba, neka izađe sa tim otvoreno, neka se bori za to politički, pa ćemo videti šta će građani Srbije da kažu.
Samo vas molim, nemojte lagati i zamajavati građane Srbije, objašnjavati im da se ovde dešava nešto što se ne dešava. To je ono što je jako važno reći. Prema tome, vi ste majstori persiflaže. To pokušavate i sada da uradite sa ovim zakonom, ali to vam prosto neće proći. Koliko god se o ovom pričalo, vrlo je lako objasniti o čemu je reč. Dakle, ne postižete cilj zbog koga ovaj zakon treba da bude donet, a naravno predočavate jedan drugi cilj koji još uvek nije realizovan, koji je prikriven ili, čak, po Dinkićevim rečima, i otvoren politički cilj, koji je za Srbiju štetan. Dakle, ovo je sve što se dešava pred nama. Ne postoji drugi sadržaj svega ovoga.
Prema tome, radite vi šta god znate i umete, ali mora da postoji neko ko će javno reći ljudima šta se ovde dešava. To mora da se uradi zbog toga da bi se probudila svest kod naroda, kod građana, šta se zbiva, šta mu planirate i šta mu podmećete, ne bi li se taj isti narod i ti isti građani protiv toga izborili. To je naša dužnost kao narodnih poslanika i to ćemo i ubuduće činiti. (Aplauz)

Iskorišćeno je 11 minuta i 45 sekundi.
Moram da upozorim da se amandman (na član 2) koji je kolega Stevanović podneo odnosi na dodavanje novog stava 1. kojim se u članu 4. tačka 2) reči "planiranja i" brišu, a dosadašnji st. 1. i 2. postaju st. 2. i 3. To je tema.
Reč ima gospodin Meho Omerović.

Povreda Poslovnika, zahvaljujem. Prethodni govornik, uvaženi kolega Aligrudić, povredio je Poslovnik, član 104, koji govori o tome kako se poslanici jedni prema drugima moraju sa uvažavanjem odnositi, a isto se odnosi i na dostojanstvo ovog visokog doma, koji nazivamo Skupština Republike Srbije.
Gospodine Aligrudiću, vi ste sa punim pravom kritički, doduše, neprincipijelno, govorili o zalaganjima vaše stranke, o statističkim regionima, što ne odgovara istini, jer u vreme kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade, Program Vlade je bio, donekle, sličan kada su u pitanju statistički regioni. To je problem koji vi imate sami sa sobom i ne bih ulazio u taj sukob između vas samih, ali ono što ste vi u jednom trenutku rekli, možda niste ni svesni šta ste izgovorili.
Vi ste Bošnjacima, narodu koji živi na teritoriji Republike Srbije, prikačili jednu etiketu, da je ovaj zakon i Vlada Republike Srbije koja ga izmenila posle devet meseci, da je to učinjeno zbog pritiska Bošnjaka i bošnjačkih nacionalnih partija, zbog toga što oni žive nekakvim naseobinama. To je, citiram, ono što ste vi rekli.
Gospodine Aligrudiću, znam da je vaša stranka arhaična stranka i da imate pravo da se služite arhaičnim jezikom i govorom, jer negujete i slične tradicije, ali vas molim da Bošnjake ne smeštate u neseobine, jer Bošnjaci žive na teritoriji Republike Srbije, žive, hvala bogu, u svim opštinama na teritoriji Republike Srbije. Ima ih nešto više u opštinama koje vi nazivate Sandžak, u Novom Pazaru, u Priboju, u Prijepolju, u Sjenici i u Tutinu. Jedino, ako vi ne mislite da te opštine nisu u sastavu Republike Srbije, pa da, za razliku od Srba i ostalih građana Republike Srbije, i Bošnjaci žive u opštinama, na teritoriji Republike Srbije koje su lokalne samouprave i koje su lokalne zajednice.
Dakle, samo pojašnjenje. Molio bih vas da ne koristite termine koji nisu prijemčivi, pogotovo koji nisu u skladu sa pravom i sa Ustavom. Dozvolićete, nisam pravnik, a vi ste stranka koja ima tu mnogo pravnika i koja se često poziva na pravo. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 23 sekunde.
Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Gospodine Omeroviću, u pravu ste. Zaista se izvinjavam. Moguće je da je termin bio vrlo neprikladan i nesrećan.
Ne izvinjavam se samo vama, nego bilo kome ko je to mogao na takav način protumačiti. To, zaista, nije bila moja namera.
U tom smislu se izvinjavam i svim Bošnjacima koji žive na teritoriji Raške ili bilo gde u Srbiji koji bi to eventualno tako protumačili. To je neka vrsta lapsusa, bez i najmanje zle namere.
Što se tiče drugih stvari koje ste rekli, prvo, vi ništa ne znate o Programu DSS. To je, očigledno, iz ovoga što ste maločas rekli, jer nemate predstavu o tome šta su, zapravo, statistički regioni u nekom smislu u kome je to planirano, kada je DSS participirala u Vladi, kako su oni bili predstavljeni ili kako su bili rađeni. Naime, do tog zakonskog predloga još nismo došli. Taj zakonski predlog u ovom obliku u kojem se pojavio pred parlamentom pre devet meseci urađen je u kasnijem periodu. Dakle, ne bi nama nikad palo na pamet, u vreme kada smo bili u Vladi, da Narodnoj skupštini Srbije pošaljemo takav zakonski predlog u kome se u obrazloženju teksta neće naći nijedna suvisla o tome zbog čega tih regiona ima toliko koliko ih ima, zbog čega se tako nazivaju, zbog čega se tako geografski, u odnosu na teritoriju Srbije, određuju i tome slično.
Dakle, o tome govorimo, da to nema nikakvog smisla i, naravno, da apologetika ovog zakona, sa strane onih koji osećaju dužnost da ga brane, ima svoju šupljinu. Da nema šupljinu, ne bi smo na ovaj način lako o svemu tome govorili. Eto toliko Hvala.