Gospođo ministar, ne vidim da ste vi rekli išta drugačije od onoga što sam ja govorio. Jedino se u konotaciji ne razumemo.
Dakle, ova moja hiperbola od 17, 18, koliko ste vi zapamtili, možda sam to i rekao, ali to je bila jedna stilska figura u govoru. Naravno da ne mislim da treba da bude 17, 18, regiona, jer bi svakako bila logičnija tendencija povećanja, nego smanjenja, znate? Jus-standardi koji govore o tome da je 800.000 minimum, oni su standardi u koje mi moramo da se uklopimo, ukoliko želimo da komuniciramo sa onim pretpristupnim fondovima o kojima mi govorimo, a ako je reč o domaćim fondovima mi nikakvu takvu obavezu nemamo. Onda je, u toj nekoj teoriji, potpuno svejedno da li se pridržavamo tog standarda. Moramo da se pridržavamo one brojke koja zadovoljava naše kriterijume za procenu stepena razvijenosti, koju mi našim resursima možemo da obavimo, ako ignorišemo ovu činjenicu da su nam potrebni pretpristupni fondovi EU.
Pošto je ne možemo ignorisati, prirodno je da moramo da se uklopimo u neki sistem. Ali sve ovo što ste vi rekli, od početka do kraja, ne bi uopšte trebalo da bude sporno, niti je to ikakav predmet spora između vas i mene, o tome se radi. Predmet spora je u sledećem – što smo mi duboko uvereni da je način na koji su ovde određivani regioni, kao statistički regioni, čiju definiciju ne možemo sporiti, ona je formalno-pravno ispravna, da ona ima svoje drugo političko značenje, koje je nebrojeno puta iskazano na više nivoa.
Pod jedan, predsednik Boris Tadić je najavljivao regionalizaciju zemlje, u smislu promene državnog uređenja. Dakle, to nema nikakve veze sa ovim zakonom, i vi tu nemate nikakav problem kao ministar koji zastupa ovaj zakon u formalnom smislu. On je to najavio. Pa se, gle čuda, javlja sedam regiona, jednako onom broju koji Boris Tadić zagovara za regionalizaciju, u političkom smislu, države, odnosno javlja se u Zakonu o regionalnom razvoju – to se, interesantno, poklapa. Onda se ta brojka kreće da razlikuje, smanjuje se sa sedam na pet, jer je svima jasno da u javnosti izbija jedan problem, jedan pritisak, koji se trpi od određenih političkih partija – da se taj broj smanji iz određenih političkih razloga.
Pa nas to navodi na pomisao, i to ne bez osnova, da se ovde uopšte ne razgovara o kriterijumima koji imaju svoj ekonomski smisao, nego o političkim kriterijumima za promenu teksta Zakona u ovom delu, koji smanjuje sa sedam na pet. To je evidentno. Vi sada možete da pričate šta god hoćete drugo. Ne, ne, ne, mi smo pre devet meseci videli ovu stvar na jedan način, a nismo dobro samerili parametre, u međuvremenu smo to malo bolje izračunali i videli smo da to ne treba tako.
To može da zvuči uverljivo za vas, možete da pokušate da ga predstavite uverljivim, ali to realno nije uverljivo, o tome je reč. Uverljivije je ovo drugo, zato što je to, na kraju krajeva, istina. To je razlika između mene i vas. Sada možete da kažete da nije tako, a ja mogu da kažem – jeste ovako, kako ja kažem, ali u onome što ste vi maločas meni govorili, kada ste se javili, ja tu ne vidim razlike između vas i mene. Ja to vidim na isti taj način.
