Hvala, predsedavajuća.
Hteo bih opet da razjasnim neka pitanja koja su ovde otvorena. Prvo, pitanje sticanja svojine nije sporno ni izbeglicama ni strancima. Dakle, izbeglice koje su došle u Srbiju, počev od 1991. do danas, a koje su na neke način uspele da sagrade svoj krov nad glavom, oni su mogli to da uknjiže na svoje lično ime i nije uopšte sporno sticanje imovine izbeglica.
Pretpostavljam da gospodin Jojić cilja na jednu drugu stvar – problem 500 izbeglica, koji su trenutno smešteni u stanove, koji su rađeni po programu međunarodnih donatora sa lokalnom zajednicom, između ostalog u Pančevu, što jeste otvoreno pitanje. To nije pitanje koje može da se reši ovim zakonom o izbeglicama, ali se slažem da bi trebalo, odnosno moralo da se reši.
Smatramo, i u razgovorima koje smo imali na tu temu, da je put da se to pitanje reši kroz izmenu Zakona o socijalnom stanovanju, gde bi se to pitanje na neki način tretiralo kao sui generis problem, kao pitanje koje ne bi ugrozilo, generalno, opšte odredbe Zakona o socijalnom stanovanju, ali da bi se stvorila mogućnost tim ljudima da te stanove otkupe. Jer, sve ostale izbeglice u programima koji su rađeni donatorskim sredstvima moći će ovim zakonom da otkupe te stanove, a to i jeste cilj ovog zakona.
Međutim, tačno je da izbeglice u Pančevu, i još u nekoliko gradova, koji žive u stanovima koji su vlasništvo, praktično, države, neće moći da uđu u ovaj program, ali kroz izmene Zakona o socijalnom stanovanju, možemo da pokrenemo jednu takvu inicijativu i ovo pitanje bi moglo da se reši.
Pre svega, voleo bih da pričam precizno, da ne bi opet bilo sporno pitanje da li izbeglice mogu da stiču imovinu u Srbiji. Mogu da stiču!
Još jedno pitanje. Ja sam to možda pre jedno godinu dana, kada smo pričali o ovoj temi, o jednom drugom zakonu, rekao da mi jako smeta kada ionako mali broj Srba koji žive u Hrvatskoj neke moje kolege poslanici pokušavaju da umanje. To je danas za govornicom učinio i gospodin Krasić. Nadam se, u najboljoj nameri, jer možda ne poznaje podatke, pošto u Hrvatskoj ne živi 2% Srba, nego živi blizu 5% Srba, negde 200 hiljada, a ne ispod 100 hiljada, koliko bi ispalo po proceni gospodina Krasića.
To nije dobro da radimo zbog toga što ti ljudi tamo ionako žive teško i rekli smo, složili smo se da su im oduzeta brojna prava i da se bore za ta prava. Nije dobro da umanjujemo ionako mali broj Srba koji tamo trenutno žive. Hvala. (Aplauz)