Zahvaljujem na prihvaćenom amandmanu, ali hteo bih da kažem nekoliko reči, da navedem iz prakse koje trenutno probleme imaju izbegla i prognana lica. Možda zato što sam već duže vreme u lokalnoj samoupravi, možda zato što sam baš iz grada Apatina, gde je u vreme izbeglica svaki 3,6 stanovnik u to vreme bio prognano i izbeglo lice. Dugo sam u opštini i znam koji su problemi onda bili, koji su u međuvremenu i sada, i znam da je Vlada mogla mnogo toga da učini što je obećala, a upravo u praksi nije tako.
Zato sam i predložio amandmanom da se, umesto 30 dana za skupljanje tih dokumenata, rok pomeri na 90 dana i to je prihvaćeno, što je dobro. Navešću vam primere onoga što nije urađeno, možda će vam dobro doći i za neke druge stvari. Trebalo je da nadležni organi u Srbiji preispitaju te procedure za dobijanje ličnih dokumenata i da ranije uvedu pojednostavljenje i jasne procedure za interno raseljena lica, uklanjanjem svih nepotrebnih birokratskih i administrativnih prepreka. Treba pojednostaviti administrativne postupke na način koji bi odgovarao posebno teškoćama lica bez dokumenata, koji se nalaze u statusu, rekao bih, nepoznatom, a odnosi se na Rome.
Uvek govorimo o raseljenim i izbeglim ili prinudno raseljenim licima, a niko ne spominje Rome koji nemaju svoja dokumenta, koji su, takođe, prognana i izbegla lica sa teritorija Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, pa i Kosova i Metohije. U mojoj sredini ih ima dosta, nemaju nikakvih dokumenata, niti umeju, niti znaju gde treba da se prijave, pa dolaze u opštinu, u komesarijat, pa, kad dođu na šaltere, tek im onda ništa nije jasno, kad dobiju spisak dokumenata koja su im potrebna da dostave za dobijanje legitimacije, jednostavno, ne mogu da se snađu.
To je ono o čemu bi trebalo voditi računa, pod hitno, a nije učinjeno. Dug je proces dobijanja tih potrebnih dokumenata da bi se predali, priložili, da dobiju državljanstvo Republike Srbije ili neka druga potrebna dokumenta.
Navešću vam primer porodice koja već duže vreme dolazi u opštinu, koja se žali, pokušao sam da intervenišem preko nadležnih organa, međutim, ništa. Oni su 2002. godine raseljeni u Nemačku, jedni iz Hrvatske, jedni iz Bosne, tamo su se uzeli i vratili u Republiku Srpsku, venčali su se, posle toga su došli da žive u Apatin, dobili su decu i tražili su državljanstvo Republike Srbije 2002. godine. Ni dan-danas ga nisu dobili.
Traženo je još dodatnih dokumenata, oni su do dostavljali, ponovo nikakvih odgovora nije bilo, jednostavno, već osam godina čekaju papire. Sve to zavisi od mnogih faktora, a jedan od glavnih jesu i policijske uprave koje nisu ujednačene u svim opštinama.
Znači, negde izađu u susret, negde oni sami urgiraju, negde na brzinu proslede te papire, ali negde ne.
Navešću vam primer i zloupotrebe nekih stvari kada su izbeglice u pitanju, to je ''pokrajinska vlada'', dame i gospodo, koja je pre nekoliko godina raspisala konkurs za kupovinu napuštenih kuća, po principu jedan na jedan ili jedan dinar izbeglica, a jedan dinar ''vlada'' ili pokrajinski Fond, pa neku otplatu itd, povoljne uslove, ali, onda, u jednom momentu, rečeno je ovako – ne možete da kupujete kuće u Svilojevu, gde je populacija mešovito stanovništvo, možete u Prigravici, navodim tačno imena, gde je čisto srpsko stanovništvo, samo tamo možete po tom principu da kupujete. Tamo su ta napuštena domaćinstva, a ta napuštena domaćinstva su sto posto skuplja nego u ovom manjem selu.
Dobili smo odgovor – da se ne remeti nacionalna struktura, zato ne možete kupovati, i nije dozvoljeno u Svilojevu, koje je mešovito, gde je većinski mađarski živalj. U tom Svilojevu ima puno napuštenih kuća, koje su, kažem, sto posto jeftinije, dakle, ta domaćinstava, nego u tom drugom selu gde su skuplja.
To nije dobro, kakve to veze ima? Valjda je bolje da u ovom društvu i u ovo današnje vreme zajednički živimo, ne samo Srbi posebno, Mađari posebno, nego da se stanovništvo meša za dobrobit ove države i svih njenih stanovnika. To je ono što sam baš hteo da naglasim.
Ne znam, imam još malo vremena, imam još tri minuta, otprilike? Gospodine ministre, vi biste mogli da utičete na neke stvari, upravo u pogledu ubrzavanja i olakšavanja postupka prijava izbeglica u državljanstvo Republike Srbije. Mi iz SRS preporučujemo nadležnom ministarstvu da prilikom oglašavanja zahteva za prijem u državljanstvo izbeglicama daje prioritet, zašto da ne, i da ujednači praksu, rekao sam malopre, lokalnih policijskih uprava u pogledu prijema zahteva za državljanstvo, dakle, isključivo preko Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ima puno stvari koje druga ministarstva moraju da urade, recimo, omogućiti interno raseljenim licima da zahtev za ličnu kartu podnose preko mesta boravišta, pa nadležni organi Srbije treba da izmene postojeće zakone o upravnom postupku i da uspostave novi vanparnični postupak za utvrđivanje činjenica rođenja, preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva pravde, Ministarstva policije itd, itd.
Preporučujemo mi iz SRS i ranije smo to pokušavali preko svojih amandmana, diskusija, da skrenemo pažnju svim resornim ministarstvima, na neke stvari, koja se tiču izbeglica. Vidim, sad, u poslednje vreme da ima dobre volje da kada su takve teme u pitanju da se dogovorimo, bez obzira ko je iz koje poslaničke grupe. Tako su neki naši amandmani i prihvaćeni ovde u ovom delu izmena i dopuna Zakona.
Preko mnogih institucija trebalo bi i preispitati Zakon o prebivalištu i boravištu i izmeniti neke druge relevantne zakone, sa ciljem da bi se omogućilo tim izgnanicima, prognanicima da lakše dođu do nekog statusa ovde u ovoj državi. Doduše, ima i onih koji su se dobro snašli, koji dobro žive, ali veliki broj još uvek šeta ulicom i sami sa sobom pričaju, što je tužno i žalosno posle 20 godina.
Ponavljam još jednom, ne odnosi se samo na prognanike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, samo na Srbe, nego i na Rome i ostali narod koji je morao da se iseli pod pritiskom iz navedenih krajeva, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i KiM. Hvala lepo. (Aplauz)
