DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 19.04.2010.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

10. dan rada

19.04.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:02

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dvadeset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Milan Škrbić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem na prihvaćenom amandmanu, ali hteo bih da kažem nekoliko reči, da navedem iz prakse koje trenutno probleme imaju izbegla i prognana lica. Možda zato što sam već duže vreme u lokalnoj samoupravi, možda zato što sam baš iz grada Apatina, gde je u vreme izbeglica svaki 3,6 stanovnik u to vreme bio prognano i izbeglo lice. Dugo sam u opštini i znam koji su problemi onda bili, koji su u međuvremenu i sada, i znam da je Vlada mogla mnogo toga da učini što je obećala, a upravo u praksi nije tako.
Zato sam i predložio amandmanom da se, umesto 30 dana za skupljanje tih dokumenata, rok pomeri na 90 dana i to je prihvaćeno, što je dobro. Navešću vam primere onoga što nije urađeno, možda će vam dobro doći i za neke druge stvari. Trebalo je da nadležni organi u Srbiji preispitaju te procedure za dobijanje ličnih dokumenata i da ranije uvedu pojednostavljenje i jasne procedure za interno raseljena lica, uklanjanjem svih nepotrebnih birokratskih i administrativnih prepreka. Treba pojednostaviti administrativne postupke na način koji bi odgovarao posebno teškoćama lica bez dokumenata, koji se nalaze u statusu, rekao bih, nepoznatom, a odnosi se na Rome.
Uvek govorimo o raseljenim i izbeglim ili prinudno raseljenim licima, a niko ne spominje Rome koji nemaju svoja dokumenta, koji su, takođe, prognana i izbegla lica sa teritorija Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, pa i Kosova i Metohije. U mojoj sredini ih ima dosta, nemaju nikakvih dokumenata, niti umeju, niti znaju gde treba da se prijave, pa dolaze u opštinu, u komesarijat, pa, kad dođu na šaltere, tek im onda ništa nije jasno, kad dobiju spisak dokumenata koja su im potrebna da dostave za dobijanje legitimacije, jednostavno, ne mogu da se snađu.
To je ono o čemu bi trebalo voditi računa, pod hitno, a nije učinjeno. Dug je proces dobijanja tih potrebnih dokumenata da bi se predali, priložili, da dobiju državljanstvo Republike Srbije ili neka druga potrebna dokumenta.
Navešću vam primer porodice koja već duže vreme dolazi u opštinu, koja se žali, pokušao sam da intervenišem preko nadležnih organa, međutim, ništa. Oni su 2002. godine raseljeni u Nemačku, jedni iz Hrvatske, jedni iz Bosne, tamo su se uzeli i vratili u Republiku Srpsku, venčali su se, posle toga su došli da žive u Apatin, dobili su decu i tražili su državljanstvo Republike Srbije 2002. godine. Ni dan-danas ga nisu dobili.
Traženo je još dodatnih dokumenata, oni su do dostavljali, ponovo nikakvih odgovora nije bilo, jednostavno, već osam godina čekaju papire. Sve to zavisi od mnogih faktora, a jedan od glavnih jesu i policijske uprave koje nisu ujednačene u svim opštinama.
Znači, negde izađu u susret, negde oni sami urgiraju, negde na brzinu proslede te papire, ali negde ne.
Navešću vam primer i zloupotrebe nekih stvari kada su izbeglice u pitanju, to je ''pokrajinska vlada'', dame i gospodo, koja je pre nekoliko godina raspisala konkurs za kupovinu napuštenih kuća, po principu jedan na jedan ili jedan dinar izbeglica, a jedan dinar ''vlada'' ili pokrajinski Fond, pa neku otplatu itd, povoljne uslove, ali, onda, u jednom momentu, rečeno je ovako – ne možete da kupujete kuće u Svilojevu, gde je populacija mešovito stanovništvo, možete u Prigravici, navodim tačno imena, gde je čisto srpsko stanovništvo, samo tamo možete po tom principu da kupujete. Tamo su ta napuštena domaćinstva, a ta napuštena domaćinstva su sto posto skuplja nego u ovom manjem selu.
Dobili smo odgovor – da se ne remeti nacionalna struktura, zato ne možete kupovati, i nije dozvoljeno u Svilojevu, koje je mešovito, gde je većinski mađarski živalj. U tom Svilojevu ima puno napuštenih kuća, koje su, kažem, sto posto jeftinije, dakle, ta domaćinstava, nego u tom drugom selu gde su skuplja.
To nije dobro, kakve to veze ima? Valjda je bolje da u ovom društvu i u ovo današnje vreme zajednički živimo, ne samo Srbi posebno, Mađari posebno, nego da se stanovništvo meša za dobrobit ove države i svih njenih stanovnika. To je ono što sam baš hteo da naglasim.
Ne znam, imam još malo vremena, imam još tri minuta, otprilike? Gospodine ministre, vi biste mogli da utičete na neke stvari, upravo u pogledu ubrzavanja i olakšavanja postupka prijava izbeglica u državljanstvo Republike Srbije. Mi iz SRS preporučujemo nadležnom ministarstvu da prilikom oglašavanja zahteva za prijem u državljanstvo izbeglicama daje prioritet, zašto da ne, i da ujednači praksu, rekao sam malopre, lokalnih policijskih uprava u pogledu prijema zahteva za državljanstvo, dakle, isključivo preko Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ima puno stvari koje druga ministarstva moraju da urade, recimo, omogućiti interno raseljenim licima da zahtev za ličnu kartu podnose preko mesta boravišta, pa nadležni organi Srbije treba da izmene postojeće zakone o upravnom postupku i da uspostave novi vanparnični postupak za utvrđivanje činjenica rođenja, preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva pravde, Ministarstva policije itd, itd.
Preporučujemo mi iz SRS i ranije smo to pokušavali preko svojih amandmana, diskusija, da skrenemo pažnju svim resornim ministarstvima, na neke stvari, koja se tiču izbeglica. Vidim, sad, u poslednje vreme da ima dobre volje da kada su takve teme u pitanju da se dogovorimo, bez obzira ko je iz koje poslaničke grupe. Tako su neki naši amandmani i prihvaćeni ovde u ovom delu izmena i dopuna Zakona.
Preko mnogih institucija trebalo bi i preispitati Zakon o prebivalištu i boravištu i izmeniti neke druge relevantne zakone, sa ciljem da bi se omogućilo tim izgnanicima, prognanicima da lakše dođu do nekog statusa ovde u ovoj državi. Doduše, ima i onih koji su se dobro snašli, koji dobro žive, ali veliki broj još uvek šeta ulicom i sami sa sobom pričaju, što je tužno i žalosno posle 20 godina.
Ponavljam još jednom, ne odnosi se samo na prognanike iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, samo na Srbe, nego i na Rome i ostali narod koji je morao da se iseli pod pritiskom iz navedenih krajeva, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i KiM. Hvala lepo. (Aplauz)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?
Ako ne, ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a pošto smo završili, na osnovu člana 144. Poslovnika Narodne skupštine, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)
Narodni poslanik Mićo Rogović.
Niste prijavljeni u elektronskom sistemu na vreme, ali imate pravo da koristite vreme poslaničke grupe i vreme ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Ne bih da oduzimam puno vremena. Na kraju ove današnje rasprave o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izbeglicama, hteo bih samo da konstatujem jednu činjenicu, da bez obzira sa koje strane dolazimo, sa desne, leve, ovog parlamenta, iz pozicije, opozicije, o ovakvim pitanjima nije bilo različitih stavova, ni u načelnoj, ni u raspravi o pojedinostima, i da je ovo pitanje još uvek rak-rana ovog društva.
Izbeglička kriza u Srbiji traje dugih 17 godina, ona je dugotrajna i zbog toga smo na 13. mestu u svetu, a prvi u Evropi, a eto, neki ratni sukobi su počeli 1992. godine.
Poslednja agresija je bila 1999. godine i još uvek u Srbiji imamo u kategoriji izbeglih lica 86.000 i prema namerama Vlade ako godišnje budemo rešavali, pogotovo stambeni deo, to jest goruće egzistencijalno pitanje ove kategorije, odnosno populacije stanovništva, sa hiljadu stanova, to znači da će ovaj proces dugotrajne izbegličke krize u Srbiji trajati još 86 godina.
Sa druge strane, u okruženju, imamo Republiku Hrvatsku sa kojom nam i dalje stoje, kako kažete, otvorena pitanja, ali ta otvorena pitanja vuku se već duži niz godina i samo ispašta ova populacija ljudi, s obzirom na činjenicu da je 120.000 ljudi hrvatske nacionalnosti iz BiH prešlo da žive u Hrvatsku i da su uzurpirali uglavnom stanove Srba, koji su živeli u njima. Znamo da se to dešavalo krajem 90-ih godina. Ti sukobi i sve ono što se, nažalost, dešavalo u tom periodu uslovilo je da milion i 300 nam pomenutih ljudi u Srbiji nije moglo otkupiti svoje stanove zbog neprilika zbog kojih su morali otići sa svojih ognjišta i iz svojih stanova, pa su dovedeni u situaciju da posle 17 godina u Srbiji i dalje budu u statusu izbeglica.
Moramo naći drugi modus, s obzirom na ofanzivu koja i od naše strane i od strane međunarodne organizacije nije uspela. Zadatak ove vlade, zadatak svih vlada bio je i treba da bude, i to zaista treba ozbiljno da se uradi u najskorijem periodu, da se problemi 86 hiljada ovih lica, kao što ste rekli, koji nisu integrisani u Republiku Srbiju, u društveni život Republike Srbije, što pre reši. Način kao što predlažete, hiljadu stanova godišnje, to će zaista dugo trajati. Zato sam vam rekao, i u načelnoj raspravi, da deo problematike, pogotovo vezano za član 19. ovog zakona, treba da se reši izmenama i dopunama Zakona o socijalnom stanovanju.
Oko toga smo se svi složili i pozicija i opozicija. Nedavno smo imali taj zakon. On nije obuhvatio tu oblast, ali krajnje je vreme da izmene i dopune vezano za ovu kategoriju lica u pomenutom zakonu ugledaju svetlo ovog doma, u što kraćem roku, da bi se problemi ovih lica što pre rešavala.
Jedan iz ove kategorije lica, moram još jednom da vas podsetim na njegovu rečenicu, kaže ovako – još uvek mogu da sanjam krajeve sa kojih sam došao i tamo me niko ne prihvata da se vratim, a ovde sam još uvek neprihvaćen.
U kategoriji ovih 86 hiljada ljudi, uglavnom su najviše siromasi, bolesni, stari ljudi. Izvinjavam se zbog ovoga što ću da navedem i reč jednog od njih, da će izbeglice u Srbiji nestati ako čekamo da, nažalost, oni umru. Zaista to ne bi trebalo da dozvolimo i treba što pre da napravimo nacrt izmena i dopuna Zakona socijalnog stanovanja, da probleme ove kategorije lica rešavamo što pre.
Svesni ste i sami znamo da je humanitarne pomoći sve manje i manje, da se kolektivni centri sve više zatvaraju, da ovi ljudi nemaju gde, da su bukvalno prepušteni sami sebi i da nemaju gde da se vrate.
Šta je to posebno što mene brine, sa neke druge strane, a u ovom parlamentu, na svu sreću, ima nas poslanika, u dosta solidnom broju, koji su došli u Srbiju delom i kao izbeglice, a delom kao interno raseljena lica, gospodine ministre, o problemu interno raseljenih lica niko skoro da i ne govori, osim Komesarijata, šta je sa tom kategorijom lica? Kojim zakonskim okvirima njihov status treba da se reši? Oni zaista jesu državljani Srbije, ali državljani Srbije u Srbiji a ne mogu da se vrate na svoja ognjišta i ne mogu da koriste ono što su godinama stekli.
Još jednom napominjem da je u ovoj kategoriji 86 hiljada izbeglica i preko 200 hiljada interno raseljenih lica, ljudi, koji su puka sirotinja. Ne može tu da važi parola – dinar na dinar. Tu može samo da važi potpuno i 100% učešće države.
Zar ovih preko 200 hiljada ljudi sa KiM treba da budu nevidljivi za sve nas? I u tom segmentu, u toj kategoriji ima više nerešenih problema nego u kategoriji izbeglica. Svi skupa moramo da nađemo snage, nadam se, da u narednom periodu rešavamo probleme i te kategorije ljudi, iako se radi o državljanima Republike Srbije, ali državljanima koji nemaju svoje ognjište i koji nemaju pravo na povratak na svoja ognjišta. Zahvaljujem. (Aplauz)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta i trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Ponavljam pitanje predstavniku predlagača, ministru Čipliću, da li želite završnu reč? (Ne)
U tom slučaju, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu. Završavamo prepodnevni deo sednice. Rad nastavljamo popodne u 15.45 minuta. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.00)