Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.  Izvolite, samo se prijavite.

Zahvaljujem. Izvinjavam se što se nisam na vreme prijavila. Računala sam da ćete reč davati uobičajeno, po veličini poslaničkih grupa. Mislim da se tema koju ću…

Izvinite, po veličini i ide.

Ne, ja sam se kasno prijavila. Izvinjavam se što sam vam naknadno dostavila prijavu, pa me nema na spisku. Nije do vas, vama zahvaljujem. Moja je greška.
Tema o kojoj ću govoriti uklapa se u ono o čemu govore i ostali. Kao što vidite, uglavnom se pojavljuje tema loših privatizacija i tema pravosuđa - pre reforme, a izgleda još i više posle reforme. Govorim o jednom neslavnom rekordu 10-godišnjeg sudskog procesa, u kojem je nemoguće izvršiti sudsku presudu za 40 oštećenih radnika bivše "Koka-Kole" sa KiM iz pogona u Lipljanu koji ne mogu da ostvare svoja ljudska prava na to da im se isplati naknada za nezakonito date otkaze.
Ovo pitanje koje postavljam ovom visokom domu nije pitanje koje se prvi put pojavljuje ovde. Obraćali su se apsolutno svim naslovima koji su nadležni, direktno i indirektno, da bi mogli da reše svoj problem – kabinetu predsednika ove države gospodina Borisa Tadića, predsedniku Narodne skupštine, Ministarstvu pravde, Vrhovnom kasacionom sudu, predsedniku Vlade, Ustavnom sudu, ''predsedniku najveće opozicione stranke Nikolić Tomislavu'' (ovo citiram), predsedniku Prvog opštinskog suda, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću.
Reč je o tome da je njihov problem pred Četvrtim opštinskim sudom u Novom Beogradu, koji se vodi protiv tuženog "Koka-Kole" i u kojem su oštećeni radnici firme (bivši radnici, znači dobili su otkaz), o sudbini 40 ljudi, znači 40 porodica, koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, a onda im je 31.7.2000. godine, pod izgovorom bombardovanja i ratnog stanja, nezakonito dat otkaz.
Pravosnažna odluka Opštinskog suda u Lipljanu iz 2005. godine, koja je postala izvršna u desetom mesecu 2006. godine, nikako ne može da bude izvršena. Od dana kada je ta odluka postala izvršna prošlo je tri godine, šest meseci i 12 dana, pišu oni, konstatujući da to jeste velika sramota našeg pravosuđa. Kažu da ne mogu da shvate nesposobnost suda da izvršnu odluku sprovede u delo, radnike vrati na posao…

Vreme.

Izvolite, ko želi reč? (Niko.)

Dobićete odgovor. Očigledno niko ne može sada da vam odgovori. Ne mogu vam ponovo dati reč. Evo, konsultujem se. Vi, zapravo, imate pravo na novih pet minuta u slučaju da komentarišete odgovor.

(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Komentarišem ćutanje. Ćutanje je odgovor, administrativno ćutanje.)

Zaista ne možemo komentarisati tišinu, žao mi je.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Jutros sam najavio šta bi bila tema ovih naših današnjih pitanja i, naravno, dobili smo od građana veliku dokumentaciju. Koliko je to tačno, koliko nije tačno, odakle to poslanik zna. Znate kako je sa poslanicima. Pozovu ovi dole sa obezbeđenja, kažu – jeste vi taj i taj? Jesam. Traži vas taj i taj, ima neka dokumentacija. Mi uzmemo tu dokumentaciju i pogledamo. Ako to ne bismo uradili, onda kažu – vi radikali ne komunicirate s građanima, pa sutra u novinama može svašta da ispadne. Ali nije bitno, radi se o sledećem.
Grupa radnika preduzeća "Montaža", ovde iz Kosovske ulice, dostavila je dokumentaciju iz koje se vidi da oni imaju veliki problem sa ''rukovodstvom'' i vlasnicima nakon privatizacije tog preduzeća, a to je neki Miomir Pajković, bivši direktor. On se, čovek, hvalio. Odakle ti pare? Kaže – dali mi prijatelji. I on je odande, znate, iz Šarićevog kraja. Šta kažu? Da, Novi Sad, tamo je "Putnik", svašta ima.
Je l' vi mene slušate, gospodine Đeliću, il' me ne slušate? Ja vas slušam, a vi mene ne slušate kad pričam. Vi se samo smeškate. Samo se vi smeškajte, ali slušajte.
Šta je problem ovih ljudi? Problem je ovih ljudi što ih ima valjda oko 200 u ovom preduzeću, što ne mogu da rade, neće niko da ih angažuje, a ta firma posle privatizacije 2002. godine… Inače, procenu privatizacije je radio vaš predsednik Vlade gospodin Mirko Cvetković, pa je bila velika vrednost, pa je to smanjeno, pa smanjeno, pa onda ovaj kupio uz pomoć prijatelja.
On seli poslove od Rusije, preko Crne Gore, ovde, pa evo ima dokumentacija za Cvijićevu, pa ima neka dokumentacija za neku firmu… (Sad znate kako je došlo ovo. Zapljusnula vas je Evropa, da polomiš jezik dok pročitaš kako se zove firma.) …"Tvibo", kako se beše zove, ne znam ni ja, pa onda "Montaža Montenegro", Podgorica, kupili su i "Termovent", u Andrijevici je, sad se to zove ''MP klima produkt'' itd.
Dva su pitanja vrlo važna. Daću vam posle, Gospodine Đeliću, ovu dokumentaciju, da podsetite Mirka Cvetkovića jer je tu i njegova procena. Kažu da je i on uključen. Ne znam, nisam sproveo istragu. Da sam sproveo istragu, onda bih pričao da je tačno. Kažu da je u pitanju poprilično organizovani kriminal. I u pogledu uskraćivanja osnovnih prava zaposlenih ljudi…

Vreme.

Taman sam počeo, gospođo Đukić.

Žao mi je.

Da li neko od članova Vlade želi da odgovori? (Niko.)

Narodni poslanik Đura Mučenski ima reč.

Moje pitanje je upućeno potpredsedniku Vlade ministru Đeliću. Tiče se ekonomske situacije i posledice svetske finansijske, tačnije svetske ekonomske krize, koja je bila tema broj jedan prošle, a i ove godine, i mi smo svi svedoci ovoga jer svakodnevno trpimo posledice. Sigurno postoji zabrinutost kod svih nas zbog vesti koja je ovih dana u javnosti, onog što se dešava sad momentalno u Grčkoj kao posledica tih negativnih događanja na svetskoj ekonomskoj sceni.
U javnosti se dosta čuje, čuo sam za Plan 2020, kako ga zovu, i čuo sam komentare koji ga poistovećuju s planom izlaska iz ekonomske krize koji je naša vlada donela prošle godine, i postavlja se pitanje – da li je to vezano za to? Imam informacije da nije. Da nam pojasnite više, i nama i građanima Srbije, šta je Plan 2020, šta sadrži plan koji EU priprema ili je pripremila 2020. i da li Vlada Srbije radi na tome. Šta taj plan sadrži ili šta se planira po tom pitanju uraditi? Hvala lepo.