Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Izvinite, moraćemo da ponovimo. Molim vas, sad možete da ubacite kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.) Gospodin Zoran Krasić. Izvolite.

Baš u skladu s tim članom Poslovnika, u ime SRS, postaviću pitanje, tražiću i objašnjenje i obaveštenje, ali ovo možete da shvatite i kao poziv. Naravno, upućujem ga predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću.

Da li Vlada razmišlja i da li je uopšte potrebno da se, recimo, za početak u dva propisa izvrše odgovarajuće izmene kako bi nadležni državni organi bili efikasniji? Evo koji su to propisi, da ne bude zabune. Znači, da li Vlada namerava da izvrši odgovarajuće izmene u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i da li se planira eventualno izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije?

Zašto tražim objašnjenje, zašto postavljam pitanje i zašto uopšte otvaram ovu temu na nivou principa, odnosno načela? Zbog toga da se ne bi desilo da za nekoliko meseci neko od nadležnih službenika, državnih službenika, funkcionera, preko medija ili ovde u Narodnoj skupštini obavesti javnost kako Vlada primenjuje svoje strategije borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, primenjuje svoje strategije borbe protiv korupcije, a to i dalje cveta u našoj zemlji. Ili da nas ne bi iznenadio neki državni službenik koji saopšti podatak, recimo, da je neka kriminalna grupa za pet-šest godina navodno svog postojanja ubacila nelegalan novac, novac od trgovine narkotika, u vrednosti od milijardu i 300 i nešto miliona evra.

Stvarno se postavlja pitanje kako je moguće da se to desi u jednoj državi kada postoje, recimo, ova dva zakona, kada je tim propisima tačno određeno ko šta treba da radi, u kojim rokovima, kako se proverava…Sećate se, pre nekoliko godina ili pre godinu i po dana, ovaj Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je toliko daleko otišao, toliko široko otišao, da je zakonska kategorija postao i advokat, jer je neko zaključio da se preko advokata takođe peru te mafijaške pare.

Znači, da li planirate promenu ovih propisa? Ako planirate, da li ćete to što pre da uradite, da se otklone sve smetnje za postupanje nadležnih državnih organa?

Koristim ovu priliku i da podsetim Vladu, a ne sumnjam da će gospodin Ljajić ovo da prenese Mirku Cvetkoviću. Prosto je neverovatno. NBS kontroliše sve banke i sve finansijske organizacije, kontroliše sva osiguravajuća društva, kontroliše berzu, kontroliše investicione fondove, ceo finansijski sektor je i pod kontrolom NBS. U jednom je delu pod kontrolom Ministarstva finansija, poreskih organa, a tu postoje i carinski organi. Postoji posebna služba koja se bavi sprečavanjem pranja novca. U okviru tajnih službi postoje odeljenja koja se bave tom vrstom borbe protiv kriminala. Sve postoji i država kaže – milijardu i 350 miliona je oprano para.

Znate, te dve stvari ne idu jedna s drugom. Apsolutno ne idu jedna s drugom. Mora da je neko odgovoran. Naravno, nisu odgovorne kafe-kuvarice i šoferi. (Predsednik: Vreme.) Hvala, gospođo predsednice.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospođa Zlata Đerić, kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je upućeno pre svega RTS-u kao javnom servisu, u onom starom dobrom maniru koji je RTS promovisao, a to je – naše je pravo da znamo sve. U skladu s tim i postavljam pitanje. Drugi deo pitanja se odnosi svakako na Ministarstvo pravde i JP EPS, koji takođe mogu da se uključe u davanje odgovora na pitanja koje ću postaviti.

Znači, građani uže i šire Srbije, kako bismo to rekli, pitaju, pošto u dobrom delu finansiraju pretplatom Javni servis, a imaju pravo da znaju sve, zašto oni baš moraju da znaju kada se recimo u Beogradu bilo koja kanalizaciona cev zameni, a iz svojih opština dobiju neku informaciju ili mesto u nekom udarnom terminu tek kada im se desi neka zaista kataklizmička tragedija tipa poplave. To je jedan deo pitanja.

Drugi deo pitanja. Ti isti građani koji finansiraju RTS svojim pretplatama, naravno uključujući neka svoja znanja o zakonima koji su aktuelni, kažu – po Zakonu o radiodifuziji pretplatu za RTS plaća onaj ko je prijavio prijemnik, nebitno da li gleda RTS ili neki drugi kanal. Po istom Zakonu o radiodifuziji, RTS izričito nema ustavna prava i samim Zakonom o radiodifuziji nema zakonska prava da ulazi u stanove i proverava da li neko ima prijemnik ili ne.

Prema Zakonu o informisanju, Javni servis je dužan da prezentuje tačne i istinite informacije. RTS nije rekao istinu. Rekao je da svako mora da plaća pretplatu, čime je počinio prekršaj protiv ovog zakona, a prema Zakonu o krivičnom postupku, zaposleni u RTS su počinili krivično delo obmane.

Pretplatu mora da plaća samo onaj ko je prijavio prijemnik. Prema Zakonu o obligacionim odnosima ne može se potraživati bilo kakva naplata, sem ako su obe ugovorne strane saglasne. Dakle, ne može se potraživati naplata od onog ko nije pristao na ugovor. Krivično je delo potraživati novac od onog ko nije pristao na ugovor ili onog ko nije prijavio prijemnik.

Po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti niko nema prava da deli vaše lične podatke drugima, sem u slučaju vaše lične saglasnosti. Zajedničkom uplatnicom EPS-a i RTS-a EPS je prekršio ovaj zakon, a radnici EPS-a su počinili krivično delo prikazivanjem vaših ličnih podataka RTS-u, kao na primer vašu adresu stanovanja gde vam je i upućen račun. Prema Zakonu o krivičnom postupku, onaj ko pristaje na krivično delo smatra se saučesnikom u krivičnoj radnji. Plaćajući račun za struju i pretplatu, finansiraš onoga ko vrši krivično delo nad trećim licima.

Dakle, pošto su zaposleni u EPS-u počinili krivično delo odavanja ličnih podataka i zaposleni u RTS-u počinili krivično delo prinudne naplate, zastrašivanja i laganja nad trećim licima, smatramo da građani Srbije, opet kažem, u onom dobrom maniru da imaju pravo da znaju sve, imaju pravo da znaju koliko je zakonit način naplaćivanja pretplate RTS-a putem računa za struju. Hvala lepo.

Gospodin Jovan Damjanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, znamo da je u toku ove nedelje došlo do ponovnog rušenja u nehigijenskom naselju "Belvil" na Čukaričkoj padini. Nemamo mi ništa protiv da se razvija grad, Beograd je velegrad i evropska metropola, i mi smo za to, ali nismo za to da se na ovakav način ruše romske kuće, odnosno udžerice, jer su to interno raseljena lica sa Kosova, jer su to građani Republike Srbije.

Kada je došlo do potpisivanja Vojno-tehničkog kumanovskog sporazuma, kada se povukao srpski narod, policija i vojska, povukli su se i Romi. Romi se nisu albanizovali, zato što pripadaju ovoj Srbiji, poštuju Ustav i vole ovu državu.

Molim vas, ukoliko treba da se ruše te njihove barake, mora planski da se uradi dislokacija ako su interno raseljena lica, a ako su stanovnici drugih gradova, mora da se pripremi povraćaj, moraju da se obezbede određena sredstva pomoći itd. Ne može se na takav način rušiti i molim sve institucije u državi, jer mislim da ovo nije sprovođenje demokratizacije.

Imamo Međunarodnu dekadu Roma. Ona ima mnogo momenata koji ne ukazuju na ovakvo ponašanje određenih organa. Imamo Strategiju koja je usvojena u Vladi Republike Srbije. Pored toga što je usvojena Strategija za unapređenje Roma, usvojeni su i akcioni planovi za njenu primenu, usvojeni su i zakonski akti koji sadrže inkluzivna i antidiskriminaciona rešenja.

Znači, naša država je donela akcione planove, donela je antidiskriminacioni zakon koji ne treba da se sprovodi na ovakav način. Nemam ništa protiv da se razvija grad, infrastruktura, da se radi sve što je u interesu ovog grada, ali ne na ovakav način.

Molio bih da se nađe neko rešenje. Evo, tu je i ministar kojeg izuzetno cenimo i poštujemo. Molim i gospodina ministra da se ovo ne dešava, već da se nađe neko rešenje, planski da se to uradi, da ne bi došlo do takvih pojava i ekscesa.

Verujete mi, zvale su me neke evropske agencije, ali ja nisam dao nikakvu izjavu. To, kažu, odmah ode u etar u celom svetu, a mi znamo da treba naša država da se demokratizuje i da se poštuju građanska i ljudska prava. Verujem da će za ovo moje izlaganje biti razumevanja u našoj državi i državnim institucijama da se ovako ne dešava sa romskom zajednicom. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Gospodin Željko Tomić ima reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javnost Srbije i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije moraju da znaju, a ne znaju, šta se konkretno događa po pitanju učešća Republike Srbije u saradnji s ostalim zemljama u regionu, a moramo da se podsetimo, nismo isto tako znali šta se događalo uoči neodržanog samita na Brdu kod Kranja i povodom približavanja samita u Sarajevu 2. juna, gde će se raspravljati o saradnji zemalja u regionu.

Ono što smo saznali koliko juče od šefa italijanske diplomatije Franka Fratinija to je da će svi učesnici na samitu u Sarajevu 2. juna biti predstavljeni po tzv. "gimnik'' formuli, imenom i prezimenom, a ne imenom sopstvene države, što predstavlja jedan mali presedan. Moram da podsetim da je Srbija ovo rešenje odbila kada je bio organizovan nedavni skup na Brdu kod Kranja. Mi moramo da znamo šta se to u međuvremenu dogodilo da Srbija menja svoj stav, da na Brdo kod Kranja predsednik Tadić nije otišao iz ovog razloga, a sad ovaj razlog nije bitan za samit 2. juna u Sarajevu.

Podsetiću vas da Tadić nije otišao na Brdo kod Kranja zato što organizatorima nije pošlo za rukom da se ovaj samit organizuje u skladu s principom po kome delegacija Kosova može da učestvuje na regionalnim skupovima samo u skladu sa dokumentima UN, pre svega na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, što nije obezbeđeno na Brdu kod Kranja, ali to nije obezbeđeno ni za 2. jun u Sarajevu. Kosovo će u Sarajevu biti predstavljeno identično kao i ostali učesnici.

Skupština Srbije ne raspravlja o ovome takođe. Nijedan poslanik ne zna ništa o tome, osim onoliko koliko pročita u dnevnoj štampi ili koliko se informiše preko informativnih emisija. Mi ne znamo ništa o tome. Kada je poslednji put šef srpske diplomatije bio ovde, da nam objasni šta je radio u Turskoj dva meseca u 11 sastanaka sa Ahmetom Davutogluom, svojim turskim kolegom, osim što su pisali i usaglašavali tekst deklaracije o Srebrenici. Mi na ta pitanja nemamo odgovore i uporno ih, i dalje, poslanički klub DSS postavlja. Odgovor na to moramo da čujemo, jer to interesuje i javnost Republike Srbije.

Koliko je Turska imala uticaja na Prištinu da sedne sa Srbijom za isti sto, pa makar to bilo i 2. juna u Sarajevu, govori činjenica da su samo dan pre sastanka u Turskoj na Kosovu porušeni prijemnici mobilne i fiksne telefonije na područjima na kojima žive Srbi. Je l' to konstruktivan pristup? Jesu li to dobrosusedski odnosi? Ne.

Politika ove vlade ''Evropa nema alternativu'' je doživela krah zato što se čine ustupci za koje se tvrdi da nisu veliki ustupci, ali menja se politika. U Kranju može jedno, a isto to ćemo sada da popustimo u Sarajevu i tako država Srbija faktički pokazuje da nema čak ni kičmu, nema svoj ponos i srpska diplomatija je pala na jednom velikom ispitu.

Očekujemo šefa srpske diplomatije, ministra inostranih poslova, da se pojavi ovde i da konačno poslanicima i srpskoj javnosti odgovori na sva ova pitanja. Dužan je toliko.

Ne može večito štampa da kalkuliše s određenim izjavama, potezima raznih evropskih zvaničnika, a sutra će, 2. juna, u Sarajevu sedeti Kosovo i Srbija za istim stolom, ali samo sa svojim imenima i prezimenima. Da li je to dosledna politika Vlade Republike Srbije? Apsolutno nije. Ne možete sada nikome reći da ste dosledni u tome da između Evrope i Kosova birate Kosovo. Ne. Popuštate korak po korak još od dovođenja Euleksa, od potpisivanja SSP-a, koji ko zna da li će biti ratifikovan, to je samo u najavi, do ovoga danas. Očekujemo odgovore. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Elvira Kovač, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Milan Lapčević i Miloš Radulović.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača gospodina Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, prisustvuju i Snežana Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, i Milica Danilović, direktor Centralnog registra.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOM REGISTRU OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić, Donka Banović, Jovan Palalić, Dušanka Plećević, Gordana Paunović Milosavljević, Sreto Perić, Paja Momčilov i Mirko Munjić, kao i amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste Izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Član 2. tumači pojam jedinstvenog broja i vi ste ga definisali kao ''slučajno izabrani broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima''. Amandmanom predlažem brisanje reči: "jedinstveni, slučajno izbrani".
Naravno da u Centralnom registru svaki obveznik mora da ima jedinstveni broj, jer je to njegova identifikacija u Centralnom registru, ali to ni u kom slučaju ne može biti slučajno izabran broj. Pošto taj broj treba da uspostavi vezu između poreskog identifikacionog broja i matičnog broja, on nikako ne može biti slučajno izabran.
Obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman je, u najmanju ruku, kontradiktorno. Najpre kažete da se taj jedinstveni broj ''odnosi na sve obveznike doprinosa i osigurana lica, a da nije prethodno unapred određen''. Da stoji ovako u Predlogu zakona, da je jedinstveni broj onaj koji nije prethodno unapred određen, to bi možda i bilo u redu, ali vi dalje kažete: "s obzirom da će, saglasno odredbi člana 17. stav 3. Predloga zakona, sadržinu, način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja propisati ministar nadležan za poslove socijalne politike".
Naravno da ništa nije unapred određeno, dok se ne odredi na ovaj ili onaj način, pa ste ovakvim obrazloženjem upali u sopstvenu logičku zamku. Uostalom, ako će ministar propisivati kako će se dodeljivati jedinstven broj, onda slučajno izabran broj može biti samo onaj koji se izvlači iz bubnja, kao recimo Loto. Zato sam i predložila brisanje reči "slučajno izabran", jer je u koliziji sa članom 17. stav 3, gde ste propisali način određivanja jedinstvenog broja.