Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, pozdravio bih i ministra, ali ga ne vidim sada, DSS je u raspravi u načelu govorio da je i te kako zainteresovan za ovaj zakon o Registru obaveznog socijalnog osiguranja, iz prostog razloga – pošto su u vreme vlade Vojislava Koštunice obezbeđena sredstva od 25 miliona dolara po IDA uslovima za realizaciju ovog projekta, do te realizacije nije došlo zbog dva puta vanrednih parlamentarnih izbora. Ali, mene čudi jedna druga stvar – kako ova socijalno odgovorna vlada, kako je sebe nazvala u kampanji, evo, dve godine kol'ko je na vlasti, nije donela ovaj zakon, a sredstva su obezbeđena.
Podsetiću građane Srbije šta baštini ova tzv. socijalno odgovorna vlada, a šta je obećala vezano za ovu problematiku. Obećali ste 200.000 novih radnih mesta, a samo u prošloj godini je izgubljeno preko 110.000 radnih mesta, u prvom kvartalu ove godine 15.860, s tendencijom rasta. Kažem s tendencijom rasta jer je 70.000 preduzeća u blokadi i sledi im likvidacija, tj. egzodus novih radnih mesta.
Takođe ste obećali bolji standard građanima Srbije. Podsetiću vas da je u vreme kada je Vojislav Koštunica odlazio s vlasti prosečni lični dohodak bio 423 evra, a sada je 329 evra. Takođe ste obećali povećanje penzija, a realno su penzije manje za 30%.
Sve ono što ste obećali, niste ispunili. Možemo se složiti samo u jednom – osnovna politika ove vlade je izvinjenje. Očekivao sam da se Boris Tadić posle pobede Partizana izvini Ivi Josipoviću zbog, eto, slučajne pobede Partizana koja se desila u Zagrebu, a ako ne, očekujemo u nekom narednom periodu.
Sada par reči o amandmanu koji smo podneli. Član 35. ovog zakona je po nama krunski član. Zbog čega? Ovde se radi o tehničkim uslovima, a u vezi s Jedinstvenom bazom podataka. Da bi se zakon realizovao, moramo da preciziramo određene tehničke stvari.
Imali smo polemiku, gospođo Lakićević (mada vi ne možete da nam odgovarate, a nema tu ministra) oko toga i rekli ste nam da najranije za šest meseci možete tehničke uslove... Sada je maj, osam meseci ste imali mogućnosti da obezbedite te tehničke uslove, pa je u suštini prihvatljiv ovaj amandman koji smo vam ponudili. Mi smo oročili to vreme na 31.12.2010. godine, a vi ste nam rekli da bi za šest meseci otprilike mogli da se ti tehnički uslovi realizuju.
Država Srbija zbog te baze podataka i nerevnosne uplate nekih poslodavaca gubi od 150 do 200 miliona godišnje. To je takođe jedan od razloga zbog čega je trebalo da prihvatite ovaj naš amandman. Amandman je suvisao i svrsishodan. Evo prilike da još jednom razmislite o ovom našem amandmanu i da ga prihvatite u razgovoru s ministrom, jer postoji tehnička mogućnost da se ovaj amandman prihvati, a tehnički uslovi da se ispune do kraja ove godine. Zahvaljujem.

Gospodin Miroslav Petković.

Hvala, gospođo predsednice. Uvaženi predstavnici Ministarstva, danas raspravljamo, zaključili smo, o veoma bitnom zakonu, koji, doduše, neće biti u potpunosti ostvaren dok se ne sprovede reforma penzionog sistema. Ova vlada je obećala da će tu reformu sprovesti 2009. godine.
Gospođo Lakićević Stojačić, dobro znate da je rad na ovom zakonu počeo još 2005. godine. Nažalost, tek ga 2010. godine usvajamo, ali siguran sam da znate da pojedine odredbe ovog zakona stupaju na snagu tek 2012. ili 2013. godine. Poslanička grupa DSS pokušava da skrati taj period, jer prosto je pitanje – zašto čekati dve ili tri godine. Mislimo da određene stvari moraju da se završe mnogo brže.
U Srbiji su uslovi za odlazak u penziju za žene 60 godina, a muškarci da idu sa 65 godina. To je egzaktan podatak, koji će se verovatno menjati u skladu s evropskim vrednostima i državom Nemačkom, kod koje je granica pomerena na 67 godina.
Prosečna starost u Srbiji za žene je 75 godina, za muškarce 70 godina. U ovoj zemlji živi 1.600.000 penzionera. Od tih 1.600.000 pola miliona prima penziju ispod 13.000 dinara. U ovoj zemlji 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Nezaposleno je 735.000, prema zvaničnim podacima, a siguran sam da je ta cifra mnogo veća. Prema podacima, takođe, 150.000 ljudi u ovoj zemlji radi, ali ne prima platu. Nezaposleno je 300.000 mladih ljudi. Prosečna starost radno sposobnog stanovništva je preko 45 godina.
Mnogo je problema koje ova vlada mora da reši. Ne znam da li ste čuli podatak, kolega Pejčić dolazi iz Leskovca, u "Neveni" su pre neki dan umesto plata primili polutke, piliće i vaučere. Da li vas to podseća na lude devedesete godine?
Postoje dva rešenja za ovu situaciju, s obzirom da je gospodin Boris Tadić rekao da neće dozvoliti ni po koju cenu da neke ptice zloslutnice dođu na vlast. Da li su ovo ptice zloslutnice ili su ovo zvanični podaci kako ova vlada vodi politiku u ovoj zemlji?
Ima dva rešenja. Prema jednom rešenju, gospodin Slobodan Milošević je svojevremeno dovodio pomoć sa strane u liku Danijela Šifera, gospodin Đukanović je doveo Šinavatru, a gospodin Nikolić me je potakao, mislim da je rešenje za Srbiju - Fulkaneli. On je jedan sjajan hemičar, koji je 1930. godine objavio jedno kapitalno delo. To je i godina rođenja gospodina Krkobabića. On može njemu da ponudi kako da dostigne vrednosti večitog života, kako gospodin Boris Tadić može da sazna za kamen mudrosti, a kako da ekonomski deo Vlade običan kamen pretvori u zlato. Drugi put je da se uzmete u pamet i ozbiljno rešavate probleme, kako ne bismo došli do nekog novog vida lapota u Srbiji.

Informacije radi, prosečna starost u Srbiji je 44 godine. Ne radno aktivnih stanovnika, nego prosečna starost u Srbiji. Toliko o činjenicama.

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić, Donka Banović i Jovan Palalić. Gospodin Nikola Lazić ima reč.

Zahvaljujem. Na početku se, naravno, postavlja pitanje da li je ovaj zakon potreban. Naravno da jeste. Da li je sam po sebi dovoljan? Svakako da nije.
Ovaj amandman se nadovezuje na prethodni, a tiče se tehničke osposobljenosti da se prati uplaćivanje doprinosa i da se detektuju problemi u toj oblasti. Poslanička grupa DSS je predložila da se rok za tehničku opremljenost pravnih lica pomeri sa 2012. godine na 2011. godinu, jer ne smatramo da je to neki preterano veliki problem i, zapravo, potreban je samo po jedan računar za svako pravno lice. To zaista ne predstavlja neku veliku teškoću za pravna lica i ne vidimo zašto je dat tako dug rok da bi se taj uslov ispunio.
Kao što smo čuli ranije, oko 10% sredstava od doprinosa se godišnje gubi upravo zbog neažurnih uplata ili nemogućnosti adekvatne kontrole. Kada se to ilustruje primerom penzija, to na godišnjem nivou izađe i nešto više od 150 miliona evra.
Ovaj zakon će omogućiti bolju informisanost o samim propustima vezanim za uplaćivanje doprinosa od strane poslodavaca. A da li će ovim zakonom biti aktivirani i mehanizmi reagovanja države? Čini mi se da neće. Da li će usvajanjem ovog zakona biti rešeno pitanje zaostalih uplata? Čini mi se da neće. Prema nekim podacima, oko 70% štrajkova koji se kod nas događaju upravo je vezano za dugovanja po pitanju neuplaćenih doprinosa.
Kako ova vlada vidi budućnost ove zemlje, mislim da najbolje govori izjava gospodina Krkobabića, koja je objavljena u jednom nedeljniku: ''O budućnosti ćemo govoriti kada ta budućnost bude aktuelna''. Mislim da ta izjava govori sama za sebe. Hvala.

Na član 36. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dobrislav Prelić.

Moja uvažena koleginica Gordana Paunović Milosavljević je podnela amandman na član 36. Predloga zakona, gde je propisano da podnosioci jedinstvene prijave – pravna lica, koji ne obezbede tehničke uslove za podnošenje jedinstvene prijave u elektronskom obliku do dana ispunjenja tehničkih uslova za uspostavljanje i vođenje Jedinstvene baze, jedinstvenu prijavu mogu podnositi Centralnom registru u papirnom obliku posredstvom organizacionih jedinica Republičkog fonda za PIO i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje najkasnije do 31.12.2012. godine.
U predlogu izmene rekli smo da se reč "papirnom" zamenjuje rečju "pisanom". Ovim amandmanom smo želeli da ispravimo pojam koji je neodgovarajući i nije u duhu srpskog jezika.
Naime, privrednik koji hoće u Srbiji da ispuni za sebe, radnika i jednog člana porodice prijavu za penzijsko i zdravstveno osiguranje u obavezi je da svojeručno popuni i potpiše 27 obrazaca, odnosno 52 lista hartije. Troškovi procedure za prijavljivanje su na godišnjem nivou 1,5 milijarda dinara ili 15 miliona evra.
Zamislite koliko bi dokumentacije trebalo, recimo, Miletu Jerkoviću, koji je pokupovao sve živo što je moglo da se pokupuje po Vojvodini, počevši od poljoprivrednih kombinata, transportnih preduzeća itd. Ono što je svakako činjenica, to je da je ostavio pustoš iza sebe, da su svi radnici na ulici, a što je najsramotnije, izgleda da je država počela da ga štiti.
Naime, svi ste upoznati, kada je krenulo ovo o Šariću, da je tu kupljeno poljoprivredno preduzeće "Jedinstvo" iz Gajdobre, gde je vlasnik bio Mile Jerković. Odjednom, čovek koji živi u Novom Sadu, svaku noć 15 žandara je oko njega, niko živ ne može da mu priđe. Moraćete da objasnite zbog čega štitite takve ljude, koji su upropastili najmanje 50 izuzetno jakih preduzeća u Vojvodini, bez ikakvih sankcija i apsolutno ikakve obaveze.
Stav SRS je, pre svega, kritika ove neodgovorne vlade, kritika od promena 2000. godine, od vašeg čuvenog ugovora s narodom u 10 tačaka, ali svakako je činjenica i da ste, kao što sam i maločas rekao, zadužili Srbiju za 82 milijarde dinara.
Javna preduzeća su paradržava. To smo imali prilike da vidimo i ovde, gde se stalno dižu krediti da se pokrivaju njihovi gubici. Država se iz dana u dan zadužuje, a sve se to prebacuje na teret građana, subvencionisanjem javnih preduzeća, umesto da stvori atmosferu i ambijent, dobre zakone i njihovo poštovanje, pre svega, kako bi došlo do priliva stranih investicija.
Političke partije iz ove vladajuće većine će se do poslednje kapi naše krvi i krvi poreskih obveznika boriti da zadrže šapu na javnim preduzećima. To se vidi i kada se posle izbora vlada sastavlja tri meseca, a podela javnih preduzeća obavlja po godinu dana.
Dalje zaduživanje naše zemlje je potpuno besmisleno, jer ometa dolazak investitora. Možda će doći i neki špekulant, ali ozbiljan investitor da otvori firmu u Srbiji u dogledno vreme, sigurno ne.
SRS za predloženi zakon neće glasati. Ne zato što se suprotstavljamo reformi zakonodavstva, nego što smatramo da ovaj zakon treba da poštuje neka pravila, da ima jasnu strategiju rešavanja problema socijalne zaštite stanovnika Srbije, a vi svakako nemate dobre namere kada su građani Srbije i Republika Srbija u pitanju. Jer, sem novih zaduženja i velikih dugova, ništa nismo dobili, a država nam je, nažalost, iz dana u dan ovom politikom sve manja i manja.

Gospodine Stevanoviću, vaša poslanička grupa ima još dva minuta i 10 sekundi. Izvolite.

To je dovoljno. Kad bih imao još koga da ubedim da prihvati amandman, bilo bi dobro. Zaista ne vidim razlog zbog čega ovo niste prihvatili. Ovo je opet tehnika zakona. Ovde sada nema politike, ovo je tehnika.
Što je jako interesantno, ovo je, mislim, prvi put da se u zakonima koji su ušli u proceduru od konstituisanja ovog saziva nametne jedna ovakva kategorija ili kombinacija – ''u papirnom obliku''. Mi smo predložili da tu ide ''u pisanom''.
Slušajte obrazloženje. Kaže – pravna lica koja ne obezbede tehničke uslove za podnošenje jedinstvene prijave u elektronskom obliku po ispunjenju tehničkih uslova za uspostavljanje i vođenje Jedinstvene baze u Centralnom registru, jedinstvenu prijavu podnose Centralnom registru u papirnom obliku, odnosno to znači da će podnositi jedinstvenu prijavu u vidu pisanog, ali papirnog obrasca.
Zašto onda to niste stavili u članu 24? Ne može tako. Praksa bi trebalo da bude ista i za prvi i za poslednji član, da se sledi. U članu 24. kažete – na zahtev osiguranika uverenje o podacima iz Jedinstvene baze može se izdati i u pismenom obliku. Što nije u pismenom papirnom obliku? Podrazumeva se da nećemo pisati na pergamentu.
Sledeći vašu praksu smo ovo predložili. Vi ste ovo odbili tek da ne biste prihvatili amandman. Jer, da ste imali argumente da ne prihvatite, stavili biste ih u obrazloženje. Zato vas još jednom pozivamo da razmislite i prihvatite ovo. I tehnički i nomotehnički i u svakom drugom smislu mislimo da je prihvatljivije. Hvala.

Gospodo poslanici, tendencija zakonodavstva je upravo da se Centralnim registrom izbegne administracija o kojoj govorite.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić, Donka Banović i Jovan Palalić. Gospođa Milica Vojić Marković ima reč.