Član 24. govori o uverenju o podacima iz Jedinstvene baze podataka, koje izdaje Centralni registar na zahtev osiguranika. Amandmanom sam predložila da to uverenje, koje izdaje Centralni registar, bude jedini merodavni dokument potreban za ostvarivanje prava osiguranika.
Ako osnivanje Centralnog registra počiva na načelima nezavisnosti, a naročito efikasnosti i ekonomičnosti, i ako Centralni registar ima sve podatke svih službi, zašto takvo uverenje ne bi bilo i najmerodavnije? Ne vidim razlog i logiku da odbijete ovaj amandman.
Razumljivo je i opravdano centralizovanje podataka o obveznicima socijalnog osiguranja koji sada imaju velike probleme kod ostvarivanja prava po osnovu uplate doprinosa samo ako podaci iz Centralnog registra budu jedino merodavni u ostvarivanju tih prava.
Vi očigledno smatrate da obveznici socijalnog osiguranja i dalje moraju da šetaju od službe do službe i od šaltera do šaltera da bi dobili potrebno uverenje, koje lako mogu da dobiju na jednom mestu, od Centralnog registra iz Jedinstvene baze podataka.
Tek tada osnivanje Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ima puno opravdanje i svrhu postojanja. Tek tada će osiguranici i korisnici imati pravu korist od njegovog osnivanja, pogotovo ako se na realizaciju ovog zakona čeka ukupno osam godina.
Razlog više za ovu tvrdnju nalazim i u vašem obrazloženju Predloga zakona, gde kažete: ''Postojećim poreskim zakonima i zakonima kojima se uređuju pojedini oblici socijalnog osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) različito je uređen način vođenja evidencije o obveznicima doprinos – poslodavcima i osiguranicima, zbog čega su u praksi vrlo česte pojave da se iste evidencije na različit način vode kod više organa, bez ikakve koordinacije i usklađivanja, a da se određene evidencije ne vode ni kod jednog organa, pa je iz tog razloga neophodno da se formira Centralni registar kao jedinstvena i usklađena baza podataka. Neujednačenost baza podataka organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i dupliranje istih poskupljuje sistem socijalnog osiguranja i dovodi do nemogućnosti efikasnog praćenja i kontrole naplate doprinosa''. To ste napisali u obrazloženju za donošenje zakona.
Upravo to i jeste svrha amandmana. Pošto se objedinjeni podaci nalaze na jednom mestu, da uverenje koje se izdaje obvezniku socijalnog osiguranja sa tog mesta bude jedini merodavni dokument potreban za ostvarivanje tih prava. Ali, ako vi smatrate da osiguranici moraju i dalje da se šetaju od šaltera do šaltera u ostvarivanju svojih prava, a ja svojim amandmanom nisam uspela da vas ubedim da od toga odustanete, onda nemam ništa više da dodam u njihovu odbranu.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste imali prilike da vidite u ovoj raspravi o amandmanima, poslanici SRS su se maksimalno posvetili ovom zakonu. U prilog ovoj činjenici ide i broj usvojenih amandmana, ali ono što je suština i što ste mogli da čujete iz izlaganja poslanika SRS jeste da i ovaj zakon neće doneti ništa bitnije kada je socijalno osiguranje u pitanju. Bilo je kontrole i do sada, a pitanje je zbog čega se ona nije sprovodila na adekvatan način.
Sve ovo što se planira ovim izmenama osetiće najviše mala i srednja preduzeća. Imali ste prilike da čujete od gospodina Stevanovića koliko samo jedan tajkun duguje po osnovu doprinosa za socijalno i penziono osiguranje. Šta država radi? Apsolutno ništa. Od kada nastaju ovi problemi? Ovi problemi nastaju od 2000. godine i nakaradnim privatizacijama, pre svega.
Svi smo svesni činjenice da preduzeća koja odu u stečaj imaju ogromnih problema, ali ono što svakako treba reći jeste da se ova vlada od 2000. godine zadužila preko 80 milijardi dolara. Bez proizvodnje nama napretka nema. Mislim da svi delimo to mišljenje.
Vi pokušavate na neki način to da pravdate, ali je svakako činjenica, pogotovo vi, gospodine Ljajiću, znate koliko imamo štrajkova i šta nam se sve dešava u Srbiji. Bili smo i sami svedoci ovde u Pionirskom parku, gde su ljudi štrajkovali šest meseci. Država pokušava na neki način da im pomogne, na trenutak im zamaže oči, ali pravog rešenja apsolutno nema. Koristite isključivo predizborne kampanje za lažna obećanja. To smo imali prilike da vidimo i na zadnjim izborima u ove dve opštine. Naša vlada se hvali otvaranjem narodnih kuhinja, a stvarnost je sasvim drugačija na terenu.
Gospodine ministre, dolazim iz opštine Odžaci, gde su bili ovi izbori 24. januara, gde je privreda nekada bila izuzetno jaka. Danas smo u situaciji da u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imamo oko sedam hiljada nezaposlenih lica, da bukvalno nijedna privatizacija nije sprovedena kako valja.
Navešću samo jedan primer, nešto što ne da nije primereno, nego je apsolutno bruka za našu državu. Radi se o preduzeću "Napredak", koje se bavilo proizvodnjom dugmadi i vešalica i koje je kupilo mašinu za proizvodnju gajbi 2002. godine. Privatizovana je 2003. godine, kada ga je kupila firma "Kulina plast" iz Beograda. Kupili su ga zato što je bilo jeftino i što nisu ni znali šta kupuju. Ta privatizacija je poništena, pa ga je kupio neki konzorcijum jednog vlasnika iz Srbije i Slovačke.
To je jako kratko trajalo, a onda je država, da bi naplatila doprinose, izvela komisiju koja je sve to procenila i, verovali ili ne, sud je prodao objekte da bi država namirila doprinose za socijalno i penziono osiguranje. Ali, što je najgore, ti radnici još nisu dobili ta sredstva, odnosno nije im povezan staž. Procena je bila izvršena na 58 miliona dinara, a sud je prodao za 33 miliona firmi "Nutriko" iz Vranja, kojom se ova vlada ponosila da je ta firma dobila kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 750 hiljada evra.
U toj firmi je radilo 150 ljudi. Mnogi ne mogu da ostvare penzije ni dan-danas. Sva ta silna obećanja da će ''Nutriko'' iz Vranja uložiti tih 750.000 evra u proizvodnju, da će to aktivirati, a bilo je dovoljno da se samo aktivira ova mašina za proizvodnju gajbi i da radi za naše pivare. Verujte, da bi to bio toliki prihod u budžet Republike Srbije, koji bi svakako imao opravdanje. On sada od upravne zgrade pravi tamo kancelarije, neki poslovni prostor, džakuzi, ali je svakako činjenica da se radnici neće vratiti na posao.
Šta je svrha bavljenja politikom? Po SRS to je da se radi u interesu građana. Nije svrha bavljenja politikom samo davati lažna predizborna obećanja, kao što je to uradila i ova vlada, pre svega kada je u pitanju otvaranje 200.000 novih radnih mesta i besplatne akcije od 1.000 evra, od kojih su naši građani dobili po 1.700 dinara. I sama činjenica koliko je redova bilo u to vreme u bankama dovoljno govori kako naš narod živi. A šta je sa penzijama?
Nije suština, draga gospodo, da vas par hiljada i oni koji su usko vezani za ovu vladu, živite u izobilju, a svi ostali građani Srbije na otpadu i na ivici egzistencije. Svakako, ova vlada jeste sve, samo ne socijalno odgovorna vlada.

Šest minuta i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Gospodin Ljajić ima neka neodložna posla, pa mora da ode.
Govorio sam o ovom zakonu i opasnostima koje nejasne stvari mogu da definišu. Ovaj član je vrlo interesantan, jer može da nas podseti na nešto što tek treba da izgrađujemo, a to je institucionalna memorija i iskustvo koje mora da postoji u radu državnih organa.
Kolega Momčilov je predložio da se u članu 25, a taj član 25. definiše Jedinstvenu bazu koja se uspostavlja ovim zakonom i šta se dešava u slučaju kada se pojavi greška. Naravno da je moguće, kada se radi neki posao, da se pojavi greška. Treći stav kaže: ''Svaka ispravka tehničke greške u Jedinstvenoj bazi vrši se odmah po saznanju za tu grešku, bez odlaganja, uz beleženje vremena ispravke i teksta pre ispravke''. Znači, vrši se odmah, bez odlaganja. Kolega Momčilov predlaže da se briše ovo "bez odlaganja", jer ako je nešto odmah, onda je to valjda vrlo jasno i vrlo precizno definisano.
Pošto smo više puta istakli kako je ovo važna baza i kako je ovo važan registar, vrlo je važno istaći baš kod ovog člana i ovog amandmana, tu može da pomogne i gospodin Novaković, mislim da i ministar ima iskustva pošto Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, odnosno država već ima nekakve slične registre.
Recimo, država ima Centralni registar hartija od vrednosti i, kad je uspostavljan Centralni registar hartija od vrednosti, postojao je privremeni registar hartija od vrednosti. U državi Srbiji hartijama od vrednosti može da se trguje samo na berzi i logično je da je mnogo jednostavnije voditi Centralni registar hartija od vrednosti, jer imate jasan podatak sa berze. Sve ono čime se trgovalo na berzi, može da bude evidentirano u Centralnom registru. Od kada je privremeni registar prerastao u Centralni registar hartija od vrednosti, neki od ključnih problema koje smo imali u privatizacijama, u vlasničkim odnosima u preduzećima, desili su se baš zato što su se pojavili brojni problemi i brojne greške u Centralnom registru.
Ja sam vas, gospodine Novakoviću, citirao kao nekoga koji je dugo godina ovde vodio Odbor za privatizaciju i koji je, kao i ministar Ljajić, bio upoznat s brojnim žalbama. Ja samo govorim o tome da je u takvom registru, za koji logika nalaže da je mnogo jednostavnije voditi takav registar jer se sve promene dešavaju na berzi i moraju da budu evidentirane na neki drugačiji način, bilo brojnih grešaka.
Kakve sve opasnosti mogu da se pojave u ovakvoj bazi, koja se ažurira jednom mesečno, prilikom svake uplate, ili, ako se doprinosi uplaćuju češće, onda i više puta, i kako sve ovako nejasne odrednice u pojedinim članovima mogu da dovedu do problema. Samo kažem da Srbija već ima iskustva s ovakvim registrima i čini mi se da ovaj zakon i ovakve odredbe ne otklanjaju opasnost da ćemo u perspektivi imati brojne probleme i s ovim članovima.

Zahvaljujem. Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođe iz Ministarstva, član 26. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja reguliše pitanja: prvo, odgovornosti Registra za sigurnost, zaštitu i obezbeđenje tajnosti podataka; drugo, reguliše mere protiv neovlašćenog ili slučajnog pristupa Jedinstvenoj bazi podataka; i treće, reguliše sistem formiranja sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema.
Ovim amandmanom je traženo da se u stavu 1. precizira da je Centralni registar odgovoran, osim ovoga što je pobrojano, i za tačnost podataka koji se u njega unose. Postavljam pitanje – ima li uopšte smisla zaštita i obezbeđenje nekih netačnih podataka, koji se verovatno mogu na neki način pojaviti i biti uneti u Centralni registar? Ili, da okrenemo pitanje – može li se uopšte desiti da neki netačan podatak dospe, bude unet u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja?
Čuvati u bazi podataka nešto za šta će se naknadno utvrditi da to nisu bili tačni podaci, zaista nema nikakvog smisla. Zato se tačnost tih čuvanih podataka postavlja kao prethodno pitanje, kao jedno od najvažnijih pitanja. Mi amandmanom tražimo samo da se pojača značaj tačnosti unošenja podataka u ovu bazu.
Jer, znate, čuvati nešto što je tačno, u šta sutra korisnici tih podataka mogu imati puno poverenje, jedino ima smisla. Sve ostalo, dakle ako se očuvaju u bazi podataka podaci koji nisu zadovoljili ovu formu, podaci koji nisu tačni, predstavlja samo puko zadovoljenje forme. Tu jednostavno nema suštine, suština nije ispoštovana. Dakle, samo se zadovoljava forma, da se oni nalaze u bazi podataka. Zato mi amandmanom i tražimo da se u bazi podataka čuvaju isključivo tačni podaci.
Gospodo iz Ministarstva, da li će ova baza podataka, u smislu ovoga što sam prethodno rekao, dakle u smislu tačnosti podataka koji se unose u tu bazu, moći da predupredi nešto što se i sada događa? Evo, daću vam jedan primer. Radnici od poslodavca dobijaju podatak da on uplaćuje njihove doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naravno, radnici nemaju mogućnost da izvrše uvid u M-4 obrazac i jedini način da oni utvrde da li je poslodavac uplaćivao doprinose za njihovo PIO za neki prethodni period jeste da uzmu listing u Fondu PIO.
Mogu da kažem, bar kolika su moja saznanja, da su fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja jako korektni u tome i daju podatke radnicima samo na osnovu lične karte i, evo, nastavljam s ovim primerom, radnici na osnovu svojih ličnih karti dobijaju listing i u tom listingu su, normalno, tačni podaci koji se tiču te firme, matični broj je u redu, ime i prezime radnika je u redu, a kada se dođe do onog podatka – uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ona kolona ide nula, nula, nula, nula…, sve do beskonačno nula.
Radnici se obraćaju inspekciji. Inspekcija u jednoj kontroli (da kažem rutinskoj) utvrđuje i kaže samo u jednoj rečenici da je poslodavac izmirio obaveze penzijskog i invalidskog osiguranja za radnike. Radnici ponovo uzimaju listing i dokazuju da za određeni period poslodavac nije izmirio te podatke. Dakle, gde je tu tačnost? Hoće li novi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja moći ovo da predupredi i spreči ili ne? Ili će se tu ponovo napraviti vrzino kolo, gde će biti oštećeni samo radnici?
U pogledu tačnosti podataka samo bih se osvrnuo na vaše obrazloženje da je tu predviđena odgovornost podnosioca jedinstvene prijave. Dakle, ukoliko nisu uneti tačni podaci, odgovara podnosilac jedinstvene prijave. Međutim, upravo činjenica da se često dešava da se unose netačni podaci, u stvari pospešuje ovo što mi tražimo amandmanom, da se u Jedinstvenu bazu podataka moraju unositi samo tačni podaci, i to upravo i jeste pospešivanje ovoga što smo tražili našim amandmanom.
Mislim da ovo nije samo kozmetička, formalna promena, već se, u stvari, traži jedna suštinska promena, da se u Jedinstvenu bazu podataka unose samo tačni podaci. A veličina nekog čoveka ili, šta znam, Ministarstva ili bilo kog ministra, jeste u tome da, ukoliko vidi da je nešto što je zaista dobro, smisleno, a dolazi s neke druge strane, treba to da prihvati, bez obzira s koje strane dolazi.
Jer, znate, puko zadovoljenje forme i imena ne znači ništa. Koliko zadovoljenje forme, a posebno imena, evo da se baziram samo na imenu, ne znači ništa, reći ću vam, gospodo iz Ministarstva, samo iz jednog primera. Ono što mi nazivamo ružom, lepo bi mirisalo i da se ne zove ruža, je l' tako? Ovde se, dakle, ne radi o imenu, nego o zadovoljenju suštine i smatram da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Zahvaljujem.

Na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević, koja želi reč.

Član 30. ovog predloga zakona odnosi se na nadzor. Pročitaću ga, radi javnosti: "Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih za njegovo sprovođenje, kao i nadzor nad radom Centralnog registra vrši ministarstvo nadležno za socijalnu politiku".
Naš amandman glasi: ''U članu 30. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: 'Ministarstvo nadležno za socijalnu politiku dužno je da Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi izveštaj o radu Centralnog registra do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu". Obrazloženje zbog čega smo podneli ovaj amandman proističe iz člana 15. Zakona o Narodnoj skupštini, koji definiše nadležnost Narodne skupštine – u ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skupština vrši nadzor nad radom Vlade, ministara i drugih organa i tela.
Zbog toga smo smatrali da bi, zbog građana Srbije, trebalo ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku jednom godišnje da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima koji su izabrani od strane građana, kako bi građani imali javni izveštaj o tome i kako bi moglo to da se na jedan način dostavi svim zainteresovanim građanima. Hvala.

Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić, Donka Banović i Jovan Palalić. Gospodin Pejčić želi reč.