Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Osvrnuo bih se, pre svega, na ovaj amandman gospođe Paunović i doveo ga u vezu s amandmanom na član 3. Zaista ne vidim razlog zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman i amandman na član 3. Nažalost, i danas ćemo ostati uskraćeni za taj odgovor. Predstavnik Vlade koji je ovlašćen da prihvati amandman, naravno, nije s nama.
Ne dovodim uopšte u pitanje vašu kompetentnost, gospođo Lakićević, ali u obrazloženju kojim ste odbili amandman (ili ga niste čitali ili ga vi niste pisali) zaista niste dali odgovor zbog čega je neprihvatljivo ovo što mi predlažemo. U obrazloženju ste prepisali, nadogradili član, odnosno stav iz zakona i pokušali ponovo da nas ubedite u ono što je napisano u zakonu. Mi smo upravo pokušali da na to intervenišemo. Ne vidimo šta je u tome sporno.
Ovde smo predložili da se reči "bez odlaganja" zamene rečima: "istog dana". To je konkretan i egzaktan rok. Ovamo smo predložili da se ovo "bez odlaganja" zameni rečima: ''u roku od tri dana''. I tri dana i jedan dan i dnevno ažuriranje su rokovi na koje se vi obavezujete u nekim drugim članovima, i u članu 15. st. 2. i 3. i u članu 18. stav 1. Znači, to je ono što zakon već prepoznaje kao rokove koji mogu da se ovde obuhvate i definišu.
Zbog čega se ovo ne prihvata? Šta je sporno? Osporava koncepciju zakona? Nije tačno. Ili vas nije interesovalo šta smo predložili, paušalno ste prešli preko svih amandmana, čak da kažem da ne prihvatite sve, u redu, ali ovo je nešto što je preciznije od vašeg rešenja i ne bismo voleli da zaključimo da se, kad god raspravljamo o zakonima koje vi branite, uvek pojavljuju stavovi i članovi koji su neodređeni i plivaju i u vremenu i u prostoru.
Setite se Zakona o ravnopravnosti polova – treba da nastoji, najmanje ovoliko, najmanje onoliko… Isti odnos prema takvim stavovima imali ste i od opozicije i od pozicije. Nije loše da se prihvati nešto što je konkretnije. Čini mi se da nije zlo.
Pre nekoliko dana ili nedelja u ovoj skupštini je bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Sedam ili osam meseci ranije smo predlagali rokove. Vlada nije htela da ih prihvati, a onda su osam meseci posle toga prihvatili rešenja koja smo mi predlagali pre osam meseci. Ne bismo voleli da se i sa ovim zakonom dešava isto. Srbija nema vremena za takvu avanturu. Traži zakone koji su jasni i precizni.
Koliko god je ovaj zakon tehnički, delim mišljenje da je zakon po svojoj suštini tehnika, olakšaće nešto, neke administrativne procedure će olakšati, skratiti, podići će administrativne kapacitete, ali vi ste krivi što se danas ovde vodi politička rasprava o ovom zakonu. Pogledajte obrazloženje zakona. Tehnički zakon ste branili političkim frazama. Nismo se na to oslonili.
Pogledajte stenograme iz načelne rasprave, pa ćete videti koliko politike brani jedan ovakav zakon od 40 članova. Gospodin Milosavljević – ovo je zakon kojim će se pospešiti efikasnost naplate poreza, doprinosa itd. Nije tačno. Može da bude u funkciji, ali u jednoj maloj meri, u jednom malom delu. To niko ne dovodi u pitanje. Svako ko se privatnim poslom bavi ili se bavio, pa je došao u ove klupe, zna kakvi su problemi i peripetije i zna da definisanje Centralnog registra ne mora da znači da je nešto loše, svakako da može da da pozitivne stvari, ali to ne predstavlja suštinu problema koji Srbija mora da rešava, koji ste vi kao predstavnici Vlade dužni da rešavate i da ponudite odgovore na to.
Zašto je sada priča s tehnike izmeštena u politiku? Pazite sad, vaše sveto pismo je Nacionalni program integracija, odnosno izmene i dopune, to ste usvojili. U njemu stavljate da je prioritet u 2011. godini, kad je socijalna politika u pitanju, uspostavljanje Centralnog registra. Mi na početku 2010. godine donosimo zakon o Centralnom registru koji će stupiti u primenu 2013. godine, a definišete ga kao prioritet za 2011. godinu. I onda vam je malo neprijatno da nas slušate. Slažem se. I ja bih da se završi, ali neke stvari moraju da se kažu, i radi vas i radi javnosti, da su primećene i da su konstatovane.
Da ironija bude veća, zakon se usvaja po hitnom postupku. A znate kako se brani? U obrazloženju zašto po hitnom postupku piše – nedonošenje bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad navedenih organa i organizacija. Nije tačno. Organi i organizacije, svi pomenuti ovde, i do sada su funkcionisali i do sada su radili. Ako nisu radili, kako su se naplaćivali porezi i doprinosi do sada? Kako su obespravljeni radnici dobijali sudske postupke u odnosu na poslodavce koji nisu izmirivali svoje obaveze prema njima? Upravo na osnovu činjenice da su organi i do sada radili. Istina, administrativno opterećeni i treba ih olakšati, ali su organi radili.
Krajem 2008. godine Republički zavod za zdravstveno osiguranje je izmenio svoj pravilnik, pa se taj zavod hvalio kako je evidencija postala ažurnija i sa evidencije su skinuti svi koji ne plaćaju uopšte, odnosno ne plaćaju uredno doprinose za zdravstveno osiguranje. Znači, mehanizmi su bili izgrađeni i postojali su i do sada. Imali su problema. Ti problemi nisu samo problemi tehničke prirode, nego i činjenica političke slabosti onih koji su te organe kontrolisali.
Još jednom ponavljam u ime SRS, nije sporna potreba postojanja Centralnog registra, ali on ne rešava problem. Ali, problem ne može da se reši ni onako kako je Vlada pokušala da ga reši. Vlada je ponudila rešenje ekonomskih i socijalnih problema zajedno sa ljudima koji su kreatori problema u ovoj oblasti.
Morate se složiti sa mnom, ne očekujem da potvrdite, niti da kažete bilo šta, gospodine Ljajiću, ali do vas su na tom ekonomskom sastanku bili ti uspešni biznismeni, poslovni ljudi, kako svi razumeju u Srbiji – tajkuni, i definisali principe kako da plivamo iz svega ovoga gde jesmo. Sa vama su sedeli ljudi koji na ime poreza i doprinosa duguju 130 miliona dinara radnicima samo u jednoj svojoj privatizovanoj firmi.
Kako je moguće da država nema mehanizam da takvog poslodavca natera da plati iako postoje sudska rešenja o svemu tome? I ne samo da ga ne tera svojim mehanizmima da to plati, nego mu da privilegiju da on kreira ekonomsku i socijalnu politiku u narednom periodu, zamislite – iza zatvorenih vrata.
A kad izađu iza zatvorenih vrata, onda daju saopštenja za javnost, pa nam onda u tom saopštenju za javnost kažu na šta se sve obavezala Vlada, na šta su se uspešni biznismeni obavezali, a na šta sindikalisti. Pa kad uporedite dva spiska, Vlada se obavezala duplo više od onoga na šta su se oni obavezali.
A da vam ne pričam na šta su se oni obavezali. Obavezali su se, pazite sad, da poštuju kolektivne ugovore. Koga je u ovoj zemlji država dužna da čeka da se obaveže na poštovanje kolektivnog ugovora? Obavezali se na uzdržavanje od otpuštanja kad god to uslovi dozvole. Možemo da se ne razumemo ideološki, ali ovo je farsa. Ko koga ovde kontroliše?
Ne tražimo od Vlade Republike Srbije da zloupotrebljava mehanizme koje ima, ali tražimo da ih koristi. Tražimo da koristite ono što imate na raspolaganju. Ne mogu ja kao privatnik koji ima tri radnika da, ako jedan dan u mesecu zakasnim sa porezima i doprinosima, do kraja meseca platim kaznu 100.000 dinara ili, ne daj bože, da zakasnim sa prijavom za PDV jedan dan, platim kaznu isto toliko, a neko sebi priušti zadovoljstvo da godinama sve to ne plaća i onda sedne zajedno s predstavnicima Vlade i dogovora ekonomsku politiku.
Moraju da budu isti aršini za sve. To je problem i zato ovo ne može da se raspravlja a da se ne dotičemo politike. I Vlada očigledno ima problem s tim. Vlada donese, ponoviću, juče sam to rekao, preporuku o tzv. giljotini propisa, sveobuhvatnoj reformi propisa, i svi su na to spremni dok ne izađu iz Nemanjine. A kada se vrate u svoje feude, jedni na druge počnu da prebacuju odgovornost kako ovo nije dobro, a ovo je dobro.
Jednu stvar su samo sa sveobuhvatnom reformom propisa iskoristili – medijski kapacitet te ideje. Pa su izašli u medije i rekli – privredo, građani, ne sekirajte se, giljotina kreće. Pa od 200 preporuka usvoje samo 30, posle pet meseci.
I sad mi treba da očekujemo nešto ozbiljno, treba da verujemo da ovaj zakon zaista jeste ono što piše u obrazloženju. Izvinite, ali ne možemo. Ne dovodimo u pitanje potrebu da se menja, da se administrativni kapaciteti države podižu. Zna svako kakve peripetije ima privatnik kada na kraju meseca ide ovo da rešava. To treba da se uređuje, ali ne možemo danas da pričamo o tome i čekamo tri godine da to zaživi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, amandmanom sam predložila da se u članu 16. posle stava 2. doda novi stav 3, koji glasi: ''Poreska uprava je dužna da Centralnom registru dostavi podatke o osnovicama za socijalno osiguranje obveznika samostalnih delatnosti i naplaćenim doprinosima po rešenjima koja dostavlja obvezniku, danom izdavanja rešenja i danom naplate doprinosa''.
Obrazloženje Vlade zašto se ovaj amandman ne prihvata je, u najmanju ruku, neobično. Vi kažete: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim amandmanom ne obuhvataju sve obaveze Poreske uprave vezane za različite kategorije osiguranika''.
U članu 16. ste obavezali Poresku upravu da da deo zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po svim osnovama i da dostavi Centralnom registru istog dana kada je poslodavac, odnosno isplatilac prihoda, dostavi.
Pošto je preduzetnik, koga ste izostavili u ovom članu, poslodavac i isplatilac samo za osiguranike koji su zaposleni kod njega ili ih je angažovao po ugovoru, ali ne i za sebe, od koga će Centralni registar dobiti podatke o obavezama za socijalne doprinose i uplate istih, ako ne od Poreske uprave?
Ove podatke, zbirno za sva obavezno osigurana lica, u koje spadaju i preduzetnici, Centralni registar, kako ste predvideli, može imati do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Kako će preduzetnik, kao osiguranik, dobiti uverenje iz Jedinstvene baze podataka u toku godine za sebe i za članove svoje porodice ako Poreska uprava nije dužna da ih svakog meseca dostavi Centralnom registru?
Ako će uverenje ili potvrdu o izmirenim obavezama po osnovu doprinosa dobijati kao i do sada, od Poreske uprave, čemu onda postojanje Centralnog registra? I ko mu garantuje da su ti podaci tačni, s obzirom da je jedan od razloga osnivanja Centralnog registra, kako ste naveli u obrazloženju za donošenje ovog zakona, neusklađenost, odnosno netačnost podataka koje postojeće službe vode?
Amandmanom na član 16. sam tražila da se obaveza dostavljanja podataka Poreske uprave na mesečnom nivou proširi i na preduzetnike koje ste vi izostavili u ovom članu. Ne razumem otpor Vlade prema amandmanima opozicije, pogotovu što ovaj amandman umnogome i suštinski poboljšava ovaj član Predloga zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 16.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč želi ministar. Izvolite.

Želim da kažem da je ovaj amandman sličan amandmanu koji je predložila poslanica Dušanka Plećević. Istina, on na još konkretniji način precizira koje podatke Poreska uprava treba da dostavlja Centralnom registru, a koji su navedeni i u članu 10. Predloga zakona, te stoga u ime predlagača prihvatam ovaj amandman, koji postaje sastavni deo Predloga zakona.

O amandmanu ćemo se izjašnjavati, zbog toga što ne postoji izveštaj Zakonodavnog odbora.
Narodni poslanik Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.

Izvinjavam se gospodinu ministru, ali smatram da ovaj amandman treba još detaljnije objasniti, upravo iz razloga o kojima je govorila uvažena poslanica Plećević. Ovaj amandman, koji je Odbor usvojio, obuhvata sve ono što je narodna poslanica Plećević predložila, a predložila je da se Poreska uprava obaveže da dostavlja podatke o utvrđenom doprinosu i naplaćenom doprinosu za obveznike samostalnih delatnosti, i, plus, poljoprivrednu delatnost i posebne kategorije obveznika doprinosa.
Mislim da je značajno ovo istaći, da javnost stekne pravu informaciju o ozbiljnosti, bar kada je reč o odboru čiji sam član, koji, kada razmatra amandmane, ne gleda čiji su, već kakvi su. Smatrali smo da ima osnova za tako nešto, ali da ga treba još kompletnije prikazati, još kompletnije obuhvatiti.
Želim ovde da ponovim i stav poslaničke grupe SPS-JS izrečen u načelnoj raspravi, da mi dajemo snažnu podršku ovom zakonu. Možemo ga zvati tehničkim, kompjuterskim, kako god hoćete, ali po našem mišljenju, ovo je veoma važan zakon.
Ako se svi slažemo da sadašnji sistem socijalnog osiguranja ne funkcioniše kako treba, da je veliki deficit u oblasti socijalnog osiguranja između ostalog i zbog nenaplaćenog doprinosa, ako svaki od fondova socijalnog osiguranja vodi posebnu evidenciju bez ikakve usklađenosti, ako poslodavac na nekoliko mesta mora da predaje prijave, odjave, promene itd., ako, nažalost i najvažnije, osiguranik, čovek tek kada dođe na šalter Fonda PIO sazna da nema uslova za penziju jer mu godinama nije uplaćivan doprinos, onda je za nas to veliki razlog da se donese ovaj zakon.
Da ne napravimo zabunu, Centralni registar ne naplaćuje doprinose, Centralni registar ima cilj da obezbedi jedinstvenu bazu na jednom mestu, usaglašenu od strane svih fondova, a bez prave informacije, bez prave evidencije onima koji treba da se bave naplatom doprinosa, imamo situaciju o kojoj sam malopre govorio.
Zato upotrebljavam izraz snažna podrška, jer smatram da je ovo veoma važan zakon. Smatram da će biti od koristi i državi, jer će bar u delu doprineti da se smanji deficit. Nenaplaćeni doprinosi doprinose većim dotacijama iz budžeta i to je ono što budžet može da očekuje kao korist. Znači, ne idu pare od doprinosa u budžet, nego neće budžet plaćati. Poslodavac ne mora da juri po raznim zgradama da preda prijavu, već će sve na jednom mestu. Na kraju krajeva, onaj koji je u celoj stvari najvažniji, osiguranik, čovek, mesečno može da sazna da li su mu uplaćeni doprinosi ili nisu. Treba li većih razloga da se podrži ovakav zakon?
Svi ćemo se složiti da, kada čovek odradi radni vek, ima pravo na zasluženu penziju, i to nije stvar dobre volje države, nego njegovo pravo koje proističe iz osiguranja, ali se suoči s tim da ne može da ostvari jer tad saznaje da nisu uplaćeni doprinosi. Svi ćemo se složiti s tim da svaki čovek u Srbiji ima pravo da bude zdravstveno osiguran, pravo na zdravstvenu zaštitu, a ovo će omogućiti da se izbegne situacija da on sazna da ne može da overi knjižicu zato što nisu uplaćeni doprinosi socijalnog osiguranja.
Dakle, imajući sve to u vidu, mislimo da je ovo pravi korak koji je Vlada učinila da bi rešila ove probleme. Želim, pošto se neću više javljati po drugim amandmanima, da, upravo dajući ovakav stav povodom ovog predloga zakona mojoj vladi, od moje vlade zatražim da isti sledeći korak koji napravi mora da bude još energičniji, a to je da se ovo sprovede u delo.
Pozivam moju vladu da ne dozvoli da ovakav značajan zakon bude devalviran zbog toga što je pri kraju predvideo dosta rastegljive rokove. Tu odmah da se razumemo, ima jedan deo koji govori da se do 2012. godine može podnositi, čak dotle, jedinstvena prijava u neelektronskom obliku. To se može tolerisati iz prostog razloga što je potrebno u firmama koje nemaju te uslove da ih stvore, pa tek onda da predaju u elektronskom obliku. Ali, molim vas, opet da ne bude zabune, neće se zakon primenjivati tek tada.
Jedinstvena prijava u roku od dva meseca mora da se utvrdi, precizira i tada prestaju da važe zakoni u oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti u delu kada se govori o prijavama. Znači, on se primenjuje odmah. Ovde je pitanje rok do kada moraju da se stvore uslovi za prijave u elektronskom obliku, što će svakako biti.
Smatram da Vlada mora još jednom ozbiljno da razmotri da li trebaju dve i po godine Poreskoj upravi da stvori uslove da zbirnu poresku prijavu tek od 1. januara 2013. godine dostavlja Centralnom registru, a ona je uslov da bi Centralni registar dostavljao fondovima M-4 obrasce na jednom mestu. Mislim da tu Vlada mora još jednom da dobro pogleda, da dobro sagleda da je to suviše dug rok. Svi ovi drugi rokovi mogu da se tolerišu zato što stvaraju mogućnost da se primeni zakon, a ostavljaju krajnji rok do kad treba da se primeni u celini, u elektronskom obliku, ali ovaj član treba još jednom pogledati do kraja.
Inače, uz to što sam tražio, mislim da je zakon dosta jasan, dobar i da treba svi da ga prihvatimo, jer rešava velike probleme. Hvala.

Devet minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Samo nešto malo da objasnimo i mislim da je dobar povod baš ovaj amandman gospođe Plećević.
Osnovni problem ovog zakona, ma koliko nekome delovalo smešno što sam na početku rekao da se radi o kompjuteru, upravo je to što niko ne zna šta reguliše ovaj zakon. Da li ovaj zakon sadrži nešto što je povereno ovlašćenje? Da li država poverava neko ovlašćenje za neki posao? Nema te odredbe. Šta je taj Centralni registar? Pravno lice. U kom je karakteru? Javne službe. Ko ga osniva? Osniva ga Vlada, ne osniva se zakonom, nego aktom Vlade. Koji su poslovi u nadležnosti? Evidencija. Veliki hvalospevi oko evidencije. Čovek će da zna pre nego što podnese zahtev za penziju da mu nije uplaćen doprinos. Ne znam što bi to bilo epohalno što bi čovek dobio informaciju da mu pet godina nije uplaćivan doprinos. Biće radosniji za to saznanje.
Osim toga, da li ovde postoji nešto što propisuje u kom postupku oni rade? Ima samo postupak kako se dobija broj i ima nešto kako da se koriste podaci. Ko koristi podatke? Statistika, Uprava prihoda itd. Izvinite, molim vas, ali zašto donosimo zakon kojim se reguliše ništa? Kažite mi gde je u ovom zakonu ta odredba - kada se osiguranik javi, dobiće te podatke, ukoliko ne dobije podatke, šta može da radi; ukoliko dobije podatke, pa ne može da ostvari neko pravo, šta on da radi da ostvari to pravo koje ostvaruje kod nekog drugog. Nema.
Izvučene su neke odredbe o nekim evidencijama iz tri-četiri zakona, uzet kredit da se napravi Centralni registar... Po vama će osiguranici da budu u istom položaju kao i akcije. Koja je razlika? Kod Centralnog depoa za akcije i za hartije od vrednosti imate odredbe o postupku, kako se registruje itd. Ovde nemate čak ni odredbu o postupku. Ovde je osiguranik ispod nivoa akcije, ispod nivoa hartija od vrednosti. Nisam ja napisao, nemojte da me gledate, to piše u vašem zakonu.
Nema nijedne odredbe o pravima građanina, pojedinca i osiguranika kako se štite njegova prava po ovom zakonu, pa čak i pravo da dobije informaciju. Obratio se da dobije informaciju, nisu mu dali informaciju. Šta da radi dalje, koje odredbe primenjujete, po kom propisu on da se žali? Znate, po Ustavu, uvek kada se građanin obrati državnom organu, mora da mu se obezbedi pravo na žalbu. Ako ne dajete pravo na žalbu, onda ima pravo da pokrene upravni spor. Nema nijedne odredbe.
Da li je ovo povereni posao državne uprave? Nemate nijednu odredbu gde piše da je to povereni posao. Pričate o javnoj službi jedne institucije koju osniva Vlada. Kažite mi koja još javna služba u Srbiji postoji osnovana aktom Vlade, a da nije osnovana zakonom.
Ovaj zakon nije osnivački akt za Centralni registar, nego pojedinačni akt koji treba da donese Vlada. Pobrkali ste sve. Ne znam kako je ovo moglo da prođe u zakonodavstvu. Ovo je otprilike kao neko prepisivanje. Prepiše se nešto, na primer iz belgijskog zakonodavstva, gde su ovi u Belgiji pokušavali da prilagode neke standarde EU.
A je l' znate kako je to u EU? U Belgiji se to radi preporukom ministra, u Francuskoj uredbom Vlade, u Nemačkoj zakonom. Znači, ista materija, od države do države, u zavisnosti od ustava dotične države, određuje se i u kojoj formi se nešto reguliše i ko je nadležan. Verovatno je neko, u uslovima gde postoji nadležnost Narodne skupštine, prepisao dokument iz Belgije, gde je u nadležnosti ministra i neke njegove preporuke i nekog njegovog zaključka.
Naravno, kada prepišete nešto iz belgijskog zakonodavstva ili propisa, pa kažete – da, ako važi u Belgiji, tako mora da bude i u Srbiji, onda dolazite u problem. Prvi problem – nadležnost, drugi problem – organi, treći problem – postupak. I sve nešto veštački ubačeno, što ne odgovara našem pravno-političkom sistemu.
I zato, malo vam je bilo čudno na početku što sam pričao, pričamo o jednom zakonu koji treba da zameni kompjuter. Pričamo o kompjuteru, ali ne pričamo o tome kako će kompjuter da radi, kako će da funkcioniše, kakva će baza podataka da bude, nego pričamo o tome kako će ljudi da hrane taj kompjuter podacima. Zašto? Zato što je uzet kredit da se napravi kompjuter.
U obrazloženju se priča nešto. U načelnoj raspravi stekao sam utisak da će se posle ovog zakona doprinosi plaćati dva meseca unapred, toliko su ga hvalili. Znači, doprinosi će da idu kao avans dva meseca pre nego što radnik odradi taj mesec. Kad se raščeprka ovaj zakon, malo se pogleda šta je napisano, vidi se – ništa. Apsolutno ništa.
Zašto bismo mi saučestvovali u tome, zašto bismo podsticali lažnu nadu, velika očekivanja, da nas sutra neko proziva - svi hvalili pa se i vi priključili. Ma, ne hvalimo ništa, nego kritikujemo. Ovo ne rešava problem. Problem nije u kompjuteru, da li on ima struju, da li nema struju, da li su operateri spremni i sposobni da rade. Ne, nije to problem, problem je mnogo ozbiljniji, o tome je Gordana Paunović malo više pričala.
Znate i sami da se trećina razloga zbog čega firme koje se nalaze na listi stečajeva, to je negde oko 60-ak hiljada prema poslednjim podacima, pokazuju nelikvidnost i insolventnost odnosi na potraživanja utvrđena sudskim presudama, na osnovu sudskih rešenja o izvršenju. To se nikada nije desilo kod nas. Druga trećina su obaveze prema državi, to su pre svega porezi i doprinosi, i tek na trećem mestu, ta poslednja trećina su obaveze prema bankama po osnovu kredita. Kad se pogleda struktura obaveza iz uzroka zbog čega se dolazi do stečaja, sve je jasno.
Ne može Centralni registar da reši ni trećinu tih problema, a vidite i sami da nema nijedne odredbe koja garantuje zaštitu prava pojedinca koji se javi. Biću mnogo srećan ukoliko saznam da mi šest godina nije uplaćen doprinos.
Molim vas, da li se sećate da smo prošle i pretprošle godine donosili neke zakone kojima smo omogućili onima koji nisu platili doprinose za zdravstveno osiguranje da mogu da krenu, ako redovno isplaćuju, da će imati zdravstvenu zaštitu, da se reprogramiraju dugovi, 45 milijardi dinara, je l' se sećate? Bilo je to u onoj zgradi. I tada smo rekli da to ne rešava problem.
Evo, vidite, sada idete s ovim. Ni ovo ne rešava problem. Naši problemi su u proizvodnji. Finansijski sektor ne može da reši te probleme, jer se u finansijskom sektoru peru pare. Ljudi, peru se pare. Teška srca to pričam, ali je tačno. Još nije to demantovano. Jer, jednostavno, kada se podvuče crta i kada se vidi plus, plus, minus, minus, saldo – minus. Svake godine minus, minus, minus, minus.
Negde mora da se podvuče crta, da se kaže – e, ne može više ovako. Zbog toga mi pričamo. Zato mi ukazujemo na ove probleme.