Da li još neko želi reč? (Ne.)
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Elvira Kovač, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Milan Lapčević i Miloš Radulović.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača gospodina Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, prisustvuju i Snežana Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, i Milica Danilović, direktor Centralnog registra.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOM REGISTRU OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANjA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Aleksandar Pejčić, Donka Banović, Jovan Palalić, Dušanka Plećević, Gordana Paunović Milosavljević, Sreto Perić, Paja Momčilov i Mirko Munjić, kao i amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste Izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Član 2. tumači pojam jedinstvenog broja i vi ste ga definisali kao ''slučajno izabrani broj koji dodeljuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja za potrebe obaveznog socijalnog osiguranja obveznicima doprinosa i osiguranim licima''. Amandmanom predlažem brisanje reči: "jedinstveni, slučajno izbrani".
Naravno da u Centralnom registru svaki obveznik mora da ima jedinstveni broj, jer je to njegova identifikacija u Centralnom registru, ali to ni u kom slučaju ne može biti slučajno izabran broj. Pošto taj broj treba da uspostavi vezu između poreskog identifikacionog broja i matičnog broja, on nikako ne može biti slučajno izabran.
Obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman je, u najmanju ruku, kontradiktorno. Najpre kažete da se taj jedinstveni broj ''odnosi na sve obveznike doprinosa i osigurana lica, a da nije prethodno unapred određen''. Da stoji ovako u Predlogu zakona, da je jedinstveni broj onaj koji nije prethodno unapred određen, to bi možda i bilo u redu, ali vi dalje kažete: "s obzirom da će, saglasno odredbi člana 17. stav 3. Predloga zakona, sadržinu, način određivanja i dodeljivanja jedinstvenog broja propisati ministar nadležan za poslove socijalne politike".
Naravno da ništa nije unapred određeno, dok se ne odredi na ovaj ili onaj način, pa ste ovakvim obrazloženjem upali u sopstvenu logičku zamku. Uostalom, ako će ministar propisivati kako će se dodeljivati jedinstven broj, onda slučajno izabran broj može biti samo onaj koji se izvlači iz bubnja, kao recimo Loto. Zato sam i predložila brisanje reči "slučajno izabran", jer je u koliziji sa članom 17. stav 3, gde ste propisali način određivanja jedinstvenog broja.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Koristiću vreme koje je namenjeno stranci. Ovo pričam zbog javnosti, da bi javnost čula o čemu se radi. Gospodinu Ljajiću je jasno, nije teško da se prate ovi propisi, ali evo o čemu se radi. Ima veze s amandmanom, da budemo načisto, da se ne sekirate.
U okviru projekta PARIP, ''Konsolidacija naplate i reforma penzijske administracije u Srbiji'', Vlada Republike Srbije je 2005. godine uzela kredit od Svetske banke pod IDA uslovima, to je ono maltene džabe, i u okviru toga je nastao idejni projekat Centralnog registra. Znači, materijalna pretpostavka i preduslov za ovo što danas radimo jeste kredit, uzete pare. Ne sme Svetska banka da se prevari - Srbija je uzela pare, pa sad nije napravila ono što je obećala. Mora da napravi.
Tržišna ekonomija u svom središtu ima princip ugovora. Ugovor je zakon. Znači, ovo je ugovorna obaveza. Da li je to naša nasušna potreba? Nije? Nemamo mi problem s velikim kompjuterom, kao što neko misli - da bismo sredili sve ove evidencije, nama treba veliki kompjuter, ''mekintoš'', da se upare podaci, pa kada taj kompjuter napravimo, upare se podaci, onda svi problemi ima da se reše. Ma, nije tačno.
Nije ovo zakon o kompjuteru i kompjuterskom programu. Ovo je zakon kojim se pravi nešto što je već napravljeno. Zašto? Evo, u samom Predlogu zakona, u članu 33. stav 4. kaže se – kada se donese ovaj zakon, prestaje da važi uredba. Koja uredba? Pa, već je formiran Centralni registar uredbom.
Sad dolazimo na onaj teren da nešto može da se napravi uredbom, nešto može da se napravi zakonom. Kako je to moguće? U pravno uređenoj državi ono što je rezervisano da se uredi zakonom samo se zakonom uređuje. Pojedini detalji mogu da se urede uredbom Vlade i nekim drugim podzakonskim aktima. Međutim, uredbom Vlade 2008. godine je formiran Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje. Onda se stvarno postavlja pitanje da li postoji ustavni osnov za ovu materiju.
Dalje, u razlozima zašto se donosi ovaj zakon i zašto se krenulo u ovo što se zove PARIP (tako glasi skraćeni naziv), evo rečenice: "Treba naglasiti da se primenom predloženog zakona stvaraju pretpostavke za znatno efikasniju naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a što bi rezultiralo povećanim budžetskim prihodima". Ko je ovo mogao da napiše, gospodine Ljajiću? Ovo je rečenica u kojoj sve što je napisano nije tačno, osim pretpostavke. Jedina ispravna reč jeste pretpostavka.
Od kada su doprinosi za obavezno osiguranje budžetski prihod? Nikada. Svi ti naši fondovi su paradržavni fondovi. Doprinosi jesu u sistemu javnih prihoda, ali nisu budžetski. Ne iskazuju se u budžetu, nego u finansijskim planovima obaveznog osiguranja - penzijskog, invalidskog, zdravstvenog, osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ali, ovde je neko smatrao da niko ne čita obrazloženje, niko ne čita razloge, niko neće da obrati pažnju na ovo što je ovde napisano.
Da se vratim sada na ovaj konkretni amandman. Moraju naši građani da znaju, mi imamo i Zakon o evidencijama u oblasti rada, imamo propise o penzijskom i invalidskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zakon kojim se reguliše i pitanje doprinosa za obavezno osiguranje. Svim tim propisima je regulisano i vođenje evidencija. Najkompletniju i najispravniju evidenciju vodi Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ne postoji tačnija.
I dosad su postojale prijave na osiguranje, odjave i promene osiguranja. Sve je postojalo. Sada se to izvlači i pravi se neka nova organizacija, koja treba da reši pitanje evidentiranja. Po kom sistemu? Podatke šta je naplaćeno dostavljaju Poreska uprava i organizacije obaveznog osiguranja i tu se sada vodi neka evidencija koja će da pomogne državi. Šta će da pomogne državi?
Šta može, gospodine Ljajiću, država da pomogne novim zakonom recimo grupi radnika Akcionarskog društva Montaža Beograd, Kosovska 39? Evo ga ovde preko puta, odmah iza Skupštine. Čovek kaže - kupio je to preduzeće u procesu privatizacije, bivši direktor, hvali se kako su mu prijatelji dali pare i, evo - peticija, potpisi, 180 i nešto radnika, firma nije ugašena, radi, dve godine nisu dobili platu.
Da ne pričam o onima tamo, koje god naseljeno mesto sa više od 2.000 stanovnika da ubodete u Srbiji, imate taj problem. Formalno-pravno su u radnom odnosu, imaju radne knjižice, nisu odjavljeni sa osiguranja, a doprinosi se godinama ne uplaćuju. Nekada i država nije uplaćivala doprinose, Republika nije, javna preduzeća nisu uplaćivala doprinose.
To je naš glavni problem. Da li postoji način kako da se nateraju da uplaćuju doprinose? Postoji. Sećate se da je pre nekoliko meseci vođena akcija, odnosno pokušaj akcije, akcija u pokušaju je možda ispravnije, da se poslovne banke preko kojih se obavlja platni promet obavežu da, kada vrše isplatu plata zaposlenima, obavezno uplaćuju i doprinose. Šta su vam banke rekle? Da poslovi platnog prometa nemaju veze sa ispunjavanjem zakonskih obaveza. Ispalo je da su u pravu. Dok je bio SDK, niko nije mogao da isplati platu a da ne odvoji doprinose.
I mi imamo taj virtuelni problem. Formalno-pravno, veliki broj zaposlenih, ako se gleda po plaćanju doprinosa, neuporedivo je manji i onda se javljaju deficiti u zdravstvu, u penzijsko-invalidskom osiguranju i onda država, kao univerzalni garant, mora da se otvara preko budžeta da interveniše. Formalno-pravno to sve ide normalno, u skladu sa Ustavom i zakonom. Država mora to da garantuje, nema ko drugi. Ko će drugi da garantuje? Država je propisala obavezu, država je preuzela i odgovornost ukoliko se obaveze ne ispunjavaju i ne omogućava ljudima da koriste svoja prava.
To da rešimo s Centralnim registrom? Ajte, molim vas. S kompjuterom da rešimo taj problem? Ajte, molim vas. Kako može jedan kompjuter koji vodi evidencije da reši problem proizvodnje? U ovoj zemlji se ne proizvodi roba, ne vrše se usluge. Tajkuni, uvoznički lobi završio posao, po damping cenama uvozi ovde i bofl i sve, platni promet u stranim rukama. To kompjuter ne može da reši, apsolutno ne može da reši. Da ovo pruži veću zaštitu građanima? Nema šanse. Da će građanin da ima veću zaštitu od bolje evidencije? Ma, nije problem evidencija, to znamo svi.
Mi imamo još jedan mentalni problem, gospodine Ljajiću. Vlada kaže da je ovo godine, nije bitno preko kog ministarstva, sad su svi tamo deda mrazevi, u svim ministarstvima, planirala ne znam koliko milijardi da vrati privredi. Kako? Davaće kredite preko banaka za likvidnost ili da nešto omogući.
Ajde, ljudi, da postavimo sada jedno pitanje – odakle u budžetu te pare? Po osnovu poreza, carina, akciza i na drugi način. Kome će Vlada ili ministarstva da daju to? Odabranima, selektivno. Ako ste već planirali toliko milijardi da vratite privredi, zašto privredu ne oslobodite poreza u nekom delu? Pa da smanjite sa 12% na 10% ili na 8%, pa PDV da smanjite sa 18% na 16%, i onda ste linearno celokupnu privredu rasteretili. Smanjili ste njihove izvorne obaveze. Po tom osnovu više ostaje za akumulaciju i proizvodnju. Ali, neće to Vlada da radi, jer onda nema kontrolu nad svim privrednim tokovima.
Malo je čudno da na zakonu koji se tiče kompjutera otvaramo ove krupne teme. Ali moraju da se otvore ove krupne teme, jer se praktično ovakvim zakonima prikriva postojanje tih velikih problema, a to je - malo se radi, malo se proizvodi, mnogo se uvozi, platni promet u inostranim rukama, organizovani kriminal, raspoređen kapilarno na svim mogućim mestima, uvek je za dva koraka ispred države i kreira sve u državi. Hvala bogu, moju stranku ne kontrolišu ni oni, ni tajkuni, niti ovi strani obaveštajci, pa verovatno mnogima i ne odgovaramo zbog toga, ali imamo obavezu da kažemo šta je istina i šta je stvarno problem.
Nije problem kompjutera sa evidencijom. Tolike godine su postojale te evidencije. Tačno se zna podeljen posao, zna se ko vrši kontrolu, da li je izvršena uplata, da li je pravilno izvršen obračun itd. Zna se da je krajnja evidencija bila u penzijskom i invalidskom osiguranju jer, u krajnjem slučaju, svi moraju da se jave posle za penziju, pa je obrazac M-4 bio bog i batina za sve. Tako je bilo, tako jeste i sada, tako i treba da bude i to ne treba da se menja.
Ali se ovde nekome otvorila klapna, IDA uslovi banke, da se uzme kredit, treba da se izvrši transformacija države, strukturne promene u državnim organima, u organizaciji države… To tako zvuči strašno, a onda kada se to svede na nivo konkretnog, imamo problem kompjutera. Ovo je zakon o kompjuteru. O kompjuteru koji treba da poveže tri organizacije koje se bave obaveznim osiguranjem, obveznike plaćanja doprinosa, pravna i fizička lica, da se da mogućnost osiguraniku da izvrši uvid i da Poreska uprava povratno informiše šta je naplaćeno (što dobrovoljno, što prinudno). Znači, jedan kompjuter centar, centar za uzbunjivanje, eto.
A šta da rade ovi iz Montaže? Ne vraća im knjižice, otvara firme, kupuje po Beogradu, firma fantastično posluje, a oni dve godine ne dobijaju platu niti radne knjižice. Ništa ne dobijaju. Kasnije ću vam ispričati - i Cvijićeva i firme u Crnoj Gori itd. Sad se borite protiv mafije. Ima verovatno elemenata i da se vidi način kako to funkcioniše. I sada tražite da mi damo saglasnost za zakon o kompjuteru.
Jedinstveni broj, kaže – slučajno izabrani broj. Šta je to, slučajni prolaznik? Ajd', neka vam bude da se igrate, ali zašto bismo mi učestvovali u toj vrsti igre? Vi sada nas terate da vam pričamo o kompjuterskom programu. Pa, nas kompjuterski program ne interesuje. Nas interesuje ono što je fundamentalno. A to fundamentalno, nadam se da sam za ovih nekoliko minuta uspeo da skrenem pažnju javnosti da sve što leti nije za jelo.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 3. ovog predloga zakona. Član 3. se odnosi na načela kojima se Centralni registar rukovodi u obavljanju poslova registracije i vođenja Jedinstvene baze. Radi građana Srbije, pročitaću tačke 2. i 3. ovog člana 3, jer smatram da je ovo jedan od krucijalnih članova ovog predloga zakona.
''U obavljanju poslova registracije i vođenja Jedinstvene baze, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja rukovodi se sledećim načelima: ... 2) efikasnosti, prema kojem se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u Jedinstvenu bazu; 3) ekonomičnosti, prema kojem se postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odugovlačenja i uz što manje troškova''.
Amandman koji je SRS podneo glasi: "U članu 3. stav 1. tačka 2) reči 'bez odlaganja' zamenjuju se rečima: 'u roku od tri dana'. U tački 3) reči 'bez odugovlačenja' zamenjuju se rečima: 'u roku od tri dana'.''
SRS smatra da je predloženo rešenje člana 3. neodređeno i da je podložno različitim tumačenjima, pa smo zbog toga i podneli amandman. Smatramo da je naš amandman jasniji, jer su termini "bez odlaganja" i "bez odugovlačenja" subjektivne procene objektivnih okolnosti. Šta to znači? Ne znamo još koliko će Centralni registar u toku dana da radi, ali sigurno neće raditi 24 časa. Ako ovi prijavljeni podaci stignu u Centralni registar u petak u 15.00 časova, kako će bez odlaganja da se prenesu u Jedinstvenu bazu podataka? Ili, na primer, u petak, a posle toga tri dana traje neki praznik? Prema tome, smatramo da nisu u skladu s načelima efikasnosti i ekonomičnosti.
Iz obrazloženja Vlade nije jasno zašto ste amandman odbili. Najverovatnije zato što pripada poslaničkoj grupi SRS. Niste ni pokušali da objasnite sporne termine, niti da ih vremenski definišite, već ste samo još jednom prepričali ovaj član 3.
Zato, pošto gospodin ministar nije ovde, a želela bih da mu postavim još jedno pitanje, jer nije bio ni prilikom raspravljanja ovog zakona u načelu, ne znam ko bi mogao da mi definiše i vremenski ograniči termine "bez odugovlačenja" i "bez odlaganja". Ukoliko to ne možete i ne želite, ovim članom stvarate mogućnost zloupotrebe nepreciznih i nejasnih zakonskih predloga.
Sada bih koristila vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Centralni registar obveznika doprinosa socijalnog osiguranja, poslodavaca i osiguranika trebalo bi da doprinese prevazilaženju manjkavosti u postojećem sistemu evidencije obračuna i naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a to su prvenstveno neefikasna i nedovoljna naplata doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, zatim Republički zavod za PIO, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Poreska uprava vode zasebne baze podataka za iste grupe korisnika bez ikakve koordinacije i usklađivanja, i ne postoji sistemska veza između Poreske uprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u domenu izveštavanja i kontrole naplate doprinosa.
SRS se zalaže za uvođenje i reda i regulative u oblast socijalne zaštite, koja je efikasna i sprovodiva i koja će omogućiti rešavanje ovih problema. Smatramo da je predloženi zakon više tehničke prirode i da se više radi o kompjuterima, a da su norme napisane nejasno, neprecizno, sa nejasno utvrđenim standardima kada je reč o izrazima i terminima koji se upotrebljavaju. Zbog nepreciznih i neodređenih termina, nejasnoća, dovodi se u pitanje moguća primena ovog zakona, odnosno moguće različito tumačenje, pa i moguća zloupotreba.
(Predsednik: Izvinite, molim vas. Mislila sam da ste završili. Hoćete li ponovo da se prijavite?)
Nakon usvajanja ovog zakona Srbija će imati još jednu službu čiji će se rad finansirati iz sredstava republičkog budžeta, o čemu govori član 5. ovog predloga zakona. Budžetom Republike Srbije za 2010. godinu predviđena su sredstva u iznosu 21.740.000 dinara za rad Centralnog registra obveznika doprinosa socijalnog osiguranja, poslodavaca i osiguranika.
SRS ne vidi opravdanost formiranja još jedne društvene službe koja će biti samostalno pravno lice, koja će imati upravni odbor, direktora i zaposlene uz postojeće službenike u sve tri institucije koje sam napomenula i uz postojeće druge službe koje vode određenu evidenciju i određene podatke iz ove oblasti.
U obrazloženju predlagač zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja navodi: ''U okviru projekta Parip ''Konsolidacija naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji'' za čije finansiranje je Vlada 2005. godine uzela kredit Svetske banke po IDA uslovima, planirana je komponenta koja se bavi realizacijom konsolidovane naplate i izveštavanja u oblasti socijalnog osiguranja i u te svrhe predviđeno je uspostavljanje Centralnog registra obveznika doprinosa za socijalno osiguranje – poslodavaca i osiguranika''.
Ovaj zakon je mogao da bude predložen još 2007. ili 2008. ili 2009. godine. Zašto se kasni i prolongira rok primene ovog zakona? Imate međunarodna obezbeđena sredstva, imate kadrove koji poznaju ovu oblast, ali nemate, izgleda, dobru volju da krenete ozbiljno u ovu reformu.
Stvarna primena ovog zakona biće tek od 1. januara 2013. godine. Poreska uprava i sada ima evidenciju o svim dužnicima po osnovu uplate doprinosa, pa ipak ne uspeva da izvrši svoju funkciju i naplati dugovanje, iako ima sve instrumente na raspolaganju. Nepostojanje Centralnog registra tu nema nikakvu ulogu.
Sredstva kredita Svetske banke, kako smo već rekli, odobrena su 2005. godine, a sada je 2010. godina. Međutim, sredstva sa računa Svetske banke nisu povučena, zbog čega su plaćeni kazneni poeni od 150.000 dolara. Dobijete kredit bez kamate, a umesto da ga iskoristite kako valja, ponašate se neodgovorno i plaćate penale. Krajnji rok da se sredstva iz kredita Svetske banke iskoriste je 30. septembar 2010. godine.
Sad bih pitala ministra, ali, nažalost, još nije došao – koji su razlozi da se zakon donosi tek sada? Gospodin ministar bi možda rekao: ''Bolje sada nego nikada'', ali nije u pravu. Vlada Republike Srbije je na sednici od 24. aprila 2008. godine donela Uredbu o Centralnom registru obveznika doprinosa za socijalno osiguranje. Tek 27. avgusta 2009. godine Vlada Republike Srbije je usvojila zaključak sa informacijom o potrebi donošenja zakona kojim će se urediti Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje i utvrđivanje i formiranje Jedinstvene baze podataka o osiguranicima i obveznicima plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje.
U skladu s tim, Ministarstvo za rad, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja su dobili zaduženja da pripreme nacrt zakona o Centralnom registru, da pripreme, definišu i utvrde podatke iz postojećih evidencija neophodne za formiranje Jedinstvene baze podataka i nacrt jedinstvenog obrasca prijave, promene i odjave podataka za potrebe korisnika jedinstvene baze Centralnog registra.
Članom 16. Predloga zakona utvrđuje se obaveza Poreske uprave da Centralnom registru dostavlja obrađene podatke i zbirne poreske prijave o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku po poslodavcu na mesečnom nivou, do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec za koji je izvršena isplata.
Drugi i treći stav ovog člana su sporni iz više razloga.
Od poslanika Skupštine Srbije se traži da po hitnom postupku usvoje ovaj zakon da bi Centralni registar bio realizovan do 30. septembra 2010. godine. U odeljku Prelazne i završne odredbe se nalazi član 37: "Odredbe člana 16. stav 2. i člana 20. stav 2. ovog zakona primenjuju se počev od 1. januara 2013. godine, do kada će ministar nadležan za finansije doneti akt iz člana 16. stav 3. ovog zakona".
Zbog čega je neophodno čekati još tri godine da se zakon u potpunosti implantira? Zakon predlaže da Poreska uprava, počev od 1. januara 2013. godine, dostavlja izmenjenu zbirnu poresku prijavu Centralnom registru. A kako će funkcionisati Centralni registar do tada, gospodine ili gospođo državni sekretaru?
Zakon predloženim rešenjima ne daje pouzdan osnov za definisanje efikasnih mehanizama o obračunatim i naplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku koji sadrži pojedinačne podatke za svakog osiguranika pojedinačno. Centralni registar će podatke koji se odnose na osnovicu doprinosa, visinu uplaćenog doprinosa i periode na koje se te uplate odnose zbirno prikazati za svakog osiguranika na godišnjem nivou, ali tek od 1. januara 2013. godine.
Predstavnici sindikata PKB-a zatražili su od države, koja je većinski vlasnik ovog preduzeća, da u najkraćem roku radnicima uplati zdravstveno osiguranje i omogući upisivanje besplatnih akcija i povezivanje radnog staža u februaru ove godine. Tanjug je 3. februara 2010. godine preneo izjavu zaposlenih kojima od januara ove godine nije uplaćeno zdravstveno osiguranje, a staž im nije povezan od 2005. godine, pa tako 430 radnika ne može da ode u penziju. Radnici rade na temperaturi ispod 10 stepeni, a ne mogu da se leče jer nemaju uplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje.
Možda Svetska banka nije u pravu kada tvrdi da Srbija relativno malo izdvaja za socijalnu pomoć, samo što to tako ne naziva, jer na socijalnu pomoć ili kupovinu socijalnog mira i smirivanje štrajkača, ma kako to nazivali, odlazi i najveći deo onoga što država zvanično zove subvencijama i onoga što nikako ne priznaje, poput praštanja dužnicima.
Uostalom, šta je drugo nego socijalna pomoć na primer Tranzicioni fond, koji zvaničnici knjiže čas kao podršku privredi, čas kao socijalnu pomoć, iz koga je, prema podacima jednog istraživanja, od 2002. do 2007. godine oko 300 miliona evra utrošeno na isplatu stimulativnih otpremnina za 150.000 radnika? Za te namene je u budžetu za 2008. godinu bilo predviđeno oko 90 miliona evra, a ove godine u budžet je za te namene usmereno oko 4,7 milijardi dinara.
Postoje i tzv. skrivene subvencije u vidu nenaplaćenih dugova države od privrede. Prema podacima Poreske uprave, na kraju prošle godine ukupan iznos nenaplaćenih poreza i doprinosa za samo 987 javnih preduzeća bio je 13,37 milijardi dinara.
Podrška državnim i društvenim preduzećima koja bi trebalo da se privatizuju predstavljala je u 2008. godini oko 22% subvencija Vlade. Nivo subvencija za preduzeća nominalno se povećao u proteklih nekoliko godina. Pogubno je što to nije pomoć privredi, niti pomoć radnicima, odnosno građanima Srbije. Država ispravlja greške u loše privatizovanim preduzećima, gde radnici završavaju na ulici bez staža i doprinosa, a onda država mora da iz budžeta odvoji sredstva kako bi ublažila lošu situaciju. Ne postoji ni zakon ni akt koji ne može da bude bar malo bolji od onoga što je predloženo.
Neusvajanjem nijednog amandmana poslaničke grupe SRS na ovaj predlog zakona pokazali ste da ima razloga da ono što je dobro i korisno ne bude ugrađeno u ovaj tekst zakona. SRS za predloženi zakon neće glasati ne zato što se suprotstavljamo reformi socijalne zaštite, nego što smatramo da ovaj zakon nema jasnu strategiju za efikasnu naplatu doprinosa i za prevazilaženje manjkavosti u postojećem sistemu evidencije, obračuna i naplate doprinosa. Hvala.

Gospodin Radojko Obradović ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Govoriću kao ovlašćeni predstavnik, tako da koristim to vreme.
Govoriću o amandmanu na član 3, koji definiše načela koja su utvrđena za ovaj zakon. Amandman na ovaj član praktično ukazuje na potrebu da ovaj zakon ima norme koje su obavezujuće, jer nije logično da u zakonu piše "bez odlaganja" i "bez odugovlačenja". Nisu to jedini članovi u ovom zakonu koji su prilično nejasno definisani. "Bez odlaganja" za nekoga može da bude i u roku od mesec dana, a za nekoga može da bude uroku od deset godina, i to sigurno neće dovesti do rešenja problema.
Ono na šta mi ukazujemo i na šta smo ukazivali u raspravi u načelu je da je jedna od najvažnijih reformi koja nam je potrebna reforma sistema penzionog osiguranja. Ono što logika nalaže je da se prvo valjda donese krovni zakon koji će da utvrdi sve principe, a da se onda donose svi potrebni zakoni koji će onda da učine taj sistem kompatibilnim.
Apsolutno je nesporno za nas da mora da se donese ovaj zakon. Ovaj zakon je rađen, kao što se u obrazloženju vidi, i ceo Centralni registar se uspostavlja na osnovu jednog kredita podrške koji je potpisan još 2005. godine. I nije sporno da treba napraviti jedinstvenu evidenciju, ali je pitanje (govorio je gospodin Krasić o tome, žao mi je što nije tu, kao što nema ni gospodina ministra) da li će ovaj zakon da reši neplaćanje doprinosa i da li nekoordinacija državnih organa i institucija koje je formirala država treba da se ponaosob rešava pojedinačnim zakonima.
Jer, kad god postoji nekoordinacija, jedan od ključnih problema je bila i nekoordinacija državnih organa. Ova država ima i poreske uprave, ima brojne druge institucije i svaka od njih mora da radi svoj posao. Ne postoji institucija čijim uspostavljanjem može da se zameni ili da se anulira to što neka druga institucija ne radi svoj posao.
Za nas je sporno to što rokovi nisu obavezujući, zato što se odlaže uspostavljanje i kompletno funkcionisanje Centralnog registra do neke daleke budućnosti. Ne vidimo razlog zašto to ne bi bilo što pre.
Za nas je sporno i to što odgovore na poslanička pitanja dobijamo preko medija. Uputio sam pismo predsednici parlamenta, jer sam pre više od mesec i po dana uputio pismo ministarki finansija tražeći odgovor na pitanje u skladu sa Poslovnikom – kolika je po proceni Ministarstva finansija održivost spoljnog duga.
Jer, kada u raspravi pričamo o tome koliki je taj kapacitet, dobijamo različita objašnjenja, a onda u intervjuu ministra finansija i razgovoru sa MMF-om dobijamo da je to 40%. Meni se čini da to nije dopustivo, kao što nije dopustivo da se u ovom parlamentu ne raspravlja o ozbiljnim reformama, kao što je reforma penzionog sistema.
Ne sporimo potrebu da se donese ovaj zakon, ali ovaj zakon ne može da bude zamena za taj krovni zakon i ne može da reši sve probleme koji muče sve građane Srbije, ne samo one koji su sada u penziji, već i one koji će biti u penziji i one koji izdvajaju sada za fondove iz kojih se isplaćuju penzije.
Nas takođe zanima koja je to matematika koja dokazuje da će sledećih godina iz godine u godinu učešće javnih rashoda u bruto društvenom proizvodu opadati, a da će penzije i plate da rastu? Na način na koji sam ja učio matematiku, to može da se desi samo tako što će plate i penzije da rastu sporije od BDP-a. Drugačiju matematiku ja ne znam. Postoje neke nove matematike, neke nove geometrije. Je l' tako, gospodine Šami? Ima neka nova geometrija. Postoje neki ruski matematičari koji su došli do nekih novih modela, ali to ne važi u realnom životu. I ne mogu da razumem da u ovom parlamentu ne razgovaramo o tako važnim stvarima.
I ovaj član i ovaj zakon su odličan primer za takvu stvar. Ovaj zakon će da uvede red tako što će se bez odlaganja prenositi podaci. Šta znači ''bez odlaganja''? Recimo, ako imate neka važna posla, onda ćete to bez odlaganja da uradite čim završite sve te važne poslove. Dok god budemo radili tako, dok god ne bude postojalo čvrstih ograničenja, nećemo rešavati probleme. Kao što smo rekli da je održivost spoljnog duga 40%, spoljni dug javnog sektora je danas već otprilike 35-36 procenata BDP-a.
Očigledno je da se to sve tempira za 2011. godinu, a posle 2012. ćemo da vidimo šta ćemo da radimo. Da li ćemo tako da rešimo problem? Sigurno da ne. I ne vidimo nijedan razlog zašto ovaj zakon, sve njegove odredbe, ne stupi na snagu što pre, zašto se ne stvore svi potrebni uslovi da počnemo da ga primenjujemo.
Apsolutno nije razmatrana nijedna alternativa kako da se postigne efikasnija naplata doprinosa. Nisam siguran da će to što ćemo dobiti informaciju iz Centralnog registra da neko ne uplaćuje doprinose rešiti problem. O tome sam već govorio. To je samo informacija. To je još veoma daleko od rešenja problema.
Da li je to moguće? Naravno da je moguće. Ako ste čuli izjavu Angele Merkel, predsednice vlade najmoćnije, ekonomski najsnažnije zemlje u Evropskom parlamentu, kaže – nećemo da pomognemo Grčkoj. Zašto? Zato što možemo da im damo kredite, a oni će da se pojave za šest meseci i kažu – mi ne možemo to da vraćamo, pa vi gledajte šta ćete da radite. E, tako ćemo mi da dobijemo informaciju da velika firma sa hiljadu zaposlenih ne uplaćuje doprinose, hiljadu ljudi dođe i preseče Nemanjinu, blokira Vladu i kaže – nemamo pare da platimo. Hoćete li da ovi ljudi idu na ulicu ili da rešavamo problem?
Znači, ovo nije način da se taj problem reši. Ovo je način da se blagovremeno dobije informacija o tome da neko ne uplaćuje doprinose, ali ta informacija je, nažalost, veoma daleko od rešenja problema.

Na član 5 amandman su, u istovetnom tekstu, podneli grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'' i narodni poslanik Sreto Perić. Gospodin Zoran Antić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. se odnosi na sredstva za obavljanje delatnosti Centralnog registra. Govoreći o Centralnom registru, kao prvi poslanik SNS-a koji govori o ovoj temi, mogu reći da je stav SNS-a da Centralni registar, ovakav kako je zamišljen, i, uopšte uzev, i Jedinstvena baza podataka ima i te kako prostora u nekim institucijama koje već postoje u našoj državi.
Nažalost, nastavljamo s praksom da formiramo institucije na neracionalan način i previđamo jako važnu stvar, a to je da već danas u fondu mesečnih zarada javni sektor preovlađuje, da je prebacio 50%, i da ova naša privreda, ovakva kakva je, iznurena, sa jako niskim mogućnostima, nije u stanju da održava i servisira tako veliki javni sektor.
Naša inicijativna ideja, s amandmanima koje smo podneli, a koji, nažalost, zbog nekih drugih procedura i rokova nisu danas u razmatranju, bila je da Centralni registar ili Jedinstvenu bazu podataka formiramo u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, jer smatramo da ona ima tehničke kapacitete. Vidim da nema razumevanja jer politička moć, u smislu mogućnosti da se zapošljavaju partijski kadrovi i da se otvaraju nova fiktivna radna mesta na uštrb ekonomske moći privrede i građana, još uvek ima prednost u zemlji Srbiji.
Jako smo nezadovoljni samim konceptom Centralnog registra i činjenicom da ništa nije urađeno u prethodnom periodu da se broj onih koji ne uplaćuju doprinose smanji. Samo u prethodnoj, 2009. godini, imali smo preko 76.000 ljudi koji uopšte nisu primali platu, u 2008. godini je takvih bilo negde oko 74.000, desetak hiljada je onih koji su primali ispod 9.000 dinara mesečno.
Da li je tim ljudima koji nisu primali platu bio uplaćen doprinos i da li je država bilo šta uradila da se do naplate tih doprinosa dođe – to je centralno pitanje za nas i tu se potpuno slažemo s kolegama iz drugih poslaničkih grupa. Znači, ovo je mnogo ozbiljnija tema, koju ne rešava jedan centralni registar, jedna jedinstvena baza podataka. Ovo je pitanje odgovornosti države, funkcionisanja države i prava građana da ih država zaštiti kada su u pitanju neodgovorni poslodavci.
Konstantno imamo gubitak radnih mesta, imamo uvećanje broja ljudi kojima se ne isplaćuju plate i doprinosi, a država ne reaguje, niti se menjaju zakoni koji dotiču oblast zapošljavanja, niti oblast rada, niti se uspostavlja socijalni dijalog između velikog broja građana koji su faktički na egzistencijalnom minimumu i državne uprave, velikog i glomaznog državnog aparata koji nema sluha za rešavanje svih tih nagomilanih problema.
Vlada je u toku prethodne godine, kada su u pitanju doprinosi, donela i neku uredbu kojom je omogućila da se uz hipoteku založi i neka imovina, uplati deo doprinosa, ali o rezultatima te uredbe, nažalost, nemamo nikakve informacije, ni mi narodni poslanici, a ni u javnosti nemamo podatke koliko preduzeća, javnih i komunalnih, godinama ne uplaćuje socijalno i penziono osiguranje. Inspekcijske službe ne reaguju na ta dešavanja u tim javnim preduzećima. Imamo državne miljenike, koji imaju pravo da ne uplaćuju socijalna i penziona osiguranja, dok se najčešće pritisak inspekcijskih službi svodi na privatan sektor, koji je takav kakav je, o tome sam već govorio na samom početku.
Prema tome, što se tiče samog zakona, ima dosta toga što je postavljeno dosta nejasno, bez jasnih rokova. Mi smo intervenisali s više amandmana. Nadamo se da ćemo tim amandmanima uspeti da bar delimično popravimo ovaj zakon, a činjenica je da tema Centralnog registra nije najbitnija, da je to nešto što periferno, a da je, pre svega odgovornost države za naplatu doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje ono na čemu treba insistirati. Hvala.