Dame i gospodo, postavio sam pitanje Nati Mesarović da li je u vreme suđenja atentatorima na Zorana Đinđića imala saznanje da je Milan Veruović, član obezbeđenja Zorana Đinđića, bio praćen od strane službi državne bezbednosti i da li je, ukoliko je imala ta saznanja, preduzela nešto da se rasvetli kompletno ko je naredio, zbog čega i da li bi možda te informacije potpomogle da se dođe do pozadine, odnosno do toga ko je u pozadini ubistva Zorana Đinđića.
Evo šta je odgovorila gospođa Nata Mesarović: „Kako nisam sudija Višeg suda i moje postupanje u tom postupku je završeno bez uvida u spise predmeta, ne mogu vam dati traženo objašnjenje i obaveštenje“.
Postavljam pitanje – čega se plašila Nata Mesarović, čega se plaši Demokratska stranka i zašto se ne ispita sve ono što je vezano za ubistvo Zorana Đinđića? Sećam se, kada je Nata Mesarović krenula da pročita presudu rekla je: „Dobila sam presudu“. I to nešto govori.
Nije mi jasno, ima li neko normalan ko bi imao ovakve činjenice, a da ne krene da ispituje šta se krije iza toga da je Milan Veruović bio praćen od strane službi državne bezbednosti i zašto se nisu ispitale sve činjenice u vezi s tim? On je bio praćen sigurno i do dolaska u Vladu sa Zoranom Đinđićem, jer je, između ostalog, i ranjen u tom atentatu.
Ovo najbolji način govori da nije učinjeno ništa da bi se rasvetlilo ubistvo Zorana Đinđića. Zapanjen sam da Demokratska stranka, posle toliko godina, ne samo da neće da uradi ništa, nego očigledno skriva neke činjenice koje bi možda pomogle da se dođe do pozadine ubistva Zorana Đinđića.
Sada mi je jasno zašto je na Odboru za odbranu i bezbednost Odbor sprečen da dobije informacije od BIA o one tri akcije („Šumadija“, „Mačva“, „Kaktus“), koje su bile protivzakonite, u kojima je bilo obuhvaćeno mnogo lica koja su praćena, lica iz podzemlja, aktuelne političke vlasti, bivše političke vlasti. Očigledno je da je neko ko je naredio ove akcije, neko ko je imao potrebe za praćenjem tih ljudi, informacije koje je dobio za nešto koristio. Verovatno bismo mi bar delimično mogli da dođemo do saznanja šta je sve urađeno u tim akcijama, ali očigledno je da DS ne želi da se do toga dođe.
Morate da postavite jedno osnovno pitanje – je l' ubijen Zoran Đinđić ili Zoran Đinđić, predsednik Vlade? To je ozbiljno pitanje.
Imate još jednu stvar: kada pogledate, ubistva predsednika država, predsednika vlada nisu baš tako jednostavna stvar; godine prolaze, a počinioci se ne otkrivaju, svuda u svetu, pa i ovde.
Očigledno je da neko stoji u pozadini ovoga ubistva, ali da država Srbija, na čelu sa Demokratskom strankom, niti ima snage, niti ima želje da definitivno rasvetli sve ove okolnosti.
Nadam se da će ove nove činjenice kod nekih u Demokratskoj stranci ipak pokrenuti određena pitanja, znatiželju i da će tražiti da se dođe do dodatnih informacija i da napokon budemo mirni kada je ovo u pitanju, da vidimo šta se dešavalo. Možda iza ovoga nema ništa, možda su ovo samo insinuacije, ali ipak mislim da ne sme preko ovoga da se pređe. Hvala vam veliko.