Hvala, predsednice. (Što kažu, prvi mačiće se u vodi bacaju, ali dobro, šalim se, malo.) Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Nakon sedam godina, otprilike, pred Narodnom skupštinom Srbije se predlaže novi zakon o elektronskim komunikacijama, do sada je bio na snazi Zakon o telekomunikacijama.
Što se tiče poslaničke grupe SPS-JS, moram da kažem da podržavamo donošenje zakona o elektronskim komunikacijama, naravno, iz razloga što se tim zakonom podstiče dalje unapređenje ovog sektora, kroz dodatnu liberalizaciju i uvođenje konkurencije koja će omogućiti veći kvalitet usluga za krajnje korisnike.
Moramo da kažemo da se glavne prednosti ovog zakona ogledaju, pre svega, u tri domena, tako sam ih bar ja podelio: 1) smanjenje barijere za ulazak novim operatorima, kroz ukidanje licenci za obavljanje delatnosti koje ne zahtevaju upotrebu frekvencija, tj. režim opšteg ovlašćenja i jasnije tehničke procedure za dobijanje odgovarajućih dozvola; 2) analiza tržišta kojom se omogućava sprečavanje monopolskog ponašanja operatora koji su dominantni na tržištu, kroz definisane procedure koje su u skladu sa trenutnim preporukama i Dobrom praksom u EU; 3) zaštita korisnika kojom se omogućava da krajnji korisnik usluga elektronskih komunikacija kroz jasne procedure bude upoznat sa svim svojim pravima i obavezama, kao i mogućnostima da ta svoja prava i obaveze, ukoliko su uskraćena, zadovolji kod regulatornog tela.
Takođe, svi naši građani koji pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji mogu dobiti osnovne usluge kroz Fond za univerzalni servis. Dodatno, ovim predlogom zakona se omogućava da se uvedu nove tehnologije na tržište Srbije. Pre svega, to se odnosi na digitalnu televiziju koja treba da se uvede tokom 2012. godine i koja će našim građanima omogućiti da gledaju veliki broj nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizija, sa neuporedivo boljim kvalitetom slike i zvuka.
Ovim zakonom, dame i gospodo narodni poslanici, regulisaće se pitanje pakete usluga, što će omogućiti da operatori kroz jedan jedinstveni račun pružaju usluge fiksnog telefona, interneta, kablovske televizije i drugih usluga, po ceni koja će, svakako, biti niža nego kada se plaćaju pojedinačni računi.
Moram da kažem da uvođenje inspekcije, takođe, dodatno osigurava da se registruju, onemoguće u daljem radu i kazne svi operatori i emiteri koji nemaju odgovarajuću dozvolu za rad. Moram da kažem i da sve prethodno navedene stavke predstavljaju novine u odnosu na postojeći Zakon o telekomunikacijama i s obzirom na njihov obim, ovo se svakako moralo rešiti kroz izglasavanje novog zakona o elektronskim komunikacijama, a ne kroz izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama.
Međutim, Predlog zakona koji je pred nama, bar što se tiče naše poslaničke grupe, ne znam kako će druge kolege i druge poslaničke grupe sagledati taj segmente predloženog zakona, ostavlja određeni broj nedoumica i propusta na koje treba skrenuti pažnju. Pre svega, to se odnosi na način funkcionisanja regulatornog tela. Pošto smo imali prethodnih dana neke pompezne članke, ostavlja dilemu i kod nas, a i kod korisnika, a i kod građana, da li je to istina ili nije, pa bih zamolio ministarku, da nam u nekim narednim izlaganjima, kaže šta se sa tim dešava i koliko je to istina. Sa mog aspekta kontinuitet postoji po novom predloženom zakonu, mislim da nije tako alarmantno.
Ali, moramo da kažemo da radi uspešnog obavljanja poverenih zadataka koje ima Agencija, a u skladu sa preporukama i najboljom praksom EU, smatramo da ona treba da ostane nezavisna, kao što je u donošenju svojih odluka, od drugih državnih organa i svih ostalih na tržištu elektronskih komunikacija. To ne znači da Agencija ne treba nikome da odgovara za svoj rad i da ne treba da postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da odluke koje donosi Agencija budu u skladu za zakonom, transparentne, nediskriminatorne i u duhu daljeg unapređenja ovog vrlo važnog sektora u privredi Srbije.
S tim u vezi, Poslanička grupa SPS-JS izražava sumnju da li ovaj zakon u potpunosti poštuje ovaj princip, jer mi zadržavamo bojazan da određene odredbe Predloga zakona mogu da utiču na rad nezavisnog regulatornog tela i s tim u vezi iznosimo i podnosimo jedan amandman u kome jasno gledamo da definišemo to šta je agencija, šta je javna agencija, a šta je nezavisno regulatorno telo.
Znači, samo tu da ne bude dilema, jer smo u obrazloženju amandmana, a o tome kada bude u pojedinostima, uključiću se u diskusiju pa ćemo razgovarati o tome i možda dođemo do nekog rešenja koje je za dobrobit svih nas.
Ono što me posebno interesuje jeste da se u ovom predlogu zakona ne vidi kako će biti Regulisan rad registra nacionalnih internet domena Republike Srbije. To je onaj domen "rs". Postavlja se pitanje – koji to zakon reguliše njihov rad? Trenutno ovaj posao, to svi znamo, nadam se da to svi znaju, obavlja jedna nevladina organizacija koja po osnovu toga i prikuplja neka značajna sredstva za sopstvene potrebe, a ne za račun nečega što predstavlja nacionalno dobro svake zemlje, a to je taj internet domen koji imamo.
Ima tu nekih indikacija, ne bih o tome, provlače se neke priče ko su osnivači i suosnivači te nevladine organizacije. Molio bih da tu nemamo neki sukob interesa kada je u pitanju donošenje ovog zakona i propusti iz te oblasti, a onda da se pojavi da su to nečiji lični interesi. Samo toliko. Nadam se da, ako se razumemo, da ćemo i te eventualne nedostatke otkloniti.
Takođe, u Prelaznim odredbama zakona piše da će Ministarstvo raspisati ovaj oglas. Tu se pojavljivala određena dilema i neke izjave, čak i čelnika Republičke agencije za telekomunikacije, da će doći do prestanka rada, do nefunkcionisanja. Po mom mišljenju, mislim da neće doći do nekog velikog zastoja. Postojaće određeni luft, ali nadam se ne na štetu države i budžetskih korisnika, pošto su tu možda sukobi i u toj oblasti određenih ljudi.
Kada su u pitanju članovi Upravnog odbora Republičke agencije, a to su sve ljudi koji su izabrani 23. maja 2005, koje je Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije, imenovala, izabrala, kako da kažem, i oni su imali, što je možda i dobro kada je jedno nezavisno regulatorno telo u pitanju, različito trajanje mandata. Imali su mandat od tri godine - dva člana, četiri godine - dva člana i jedan na pet, i da su se menjali na vreme, posle 2008, pa 2009, pa 2010. kada je i poslednjem istekao mandat, imali bismo jedan mešoviti, jednostavno, ne bi moglo da dođe do zbližavanja članova Upravnog odbora, ako mogu tako da se izrazim, i otklanjanje bilo kakve sumnje da se može doći do uticaja sa bilo koje strane, pa čak i političkih stranaka.
Pored toga što je, mogu slobodno da kažem jer sam upoznat na osnovu dopisa kojeg je slao RATEL Narodnoj skupštini Republike Srbije, apelovano je da se izvrši promena tih članova, naravno, po zakonu njima se mandat produžava automatski ako ne dođe do promene. Mislim da ne bi bilo loše da imamo i tu odredbu u zakonu u kojoj se kaže da bi trebalo ući u proceduru 60 dana pre isteka mandata članovima Upravnog odbora. Postojaće, bar za mene, dilema i nejasnoća zbog čega to sve nije odrađivano blagovremeno; zamena, procedura, komunikacija između Vlade i Skupštine oko izbora članova Upravnog odbora.
Mogu da kažem da izražavam i bojazan kada je u pitanju nov upravni odbor, i na konkurs, oni se imenuje na pet godina. Nadam se da će konkurs koji će biti raspisan dati dobre rezultate, da ćemo tu izabrati stvarno stručne ljude, jer period koji je pred nema jeste period elektronskih komunikacija, telekomunikacija i on je u ekspanziji. Mislim da mi kao zemlja moramo to da pratimo.
Dalje, postoje neke moje dileme i kada su u pitanju direktive. Kada sam bio ovlašćen po pitanju poštanskog saobraćaja, uvek kada su zakoni u proceduri imamo neko obrazloženje. U ovom obrazloženju stoji da se prilagođavamo pravilima iz važećeg regulatornog tela okvira EU iz 2002. godine. Poznato je da je, Predlog zakona u proceduri bio prošle godine, kao i javna rasprava. Svi komentari i javna rasprava koja je trajala do 30. oktobra, kada je zatvorena, koliko sam mogao da se potrudim da vidim, dosta je toga prihvaćeno i ono što su predložili operateri kao neke komentare, MUP, BIA.
Samo, kao neku rezervu, ako možete da mi prokomentarišete, šta se desilo, pošto imamo i direktive koje su donete 2009. godine i Pravilnik Evropskog parlamenta od 25. novembra, koje implementiraju nešto novo i nas obavezuju kao zemlju, u narednom, imamo više direktiva od 25. 09. 2002, gde se vrše izmene tih postojećih direktiva iz 2002. godine…
Ono što je bitna sadržina tih direktiva jeste da su u velikoj meri vrlo važne za našu zemlju. Zašto to kažem? Zato što je povoljna okolnost što je u tim direktivama propisano da pravila koja one uvode moraju biti uneta u nacionalne propise država članica Evropske unije. Pošto u obrazloženju stoji da hitno donosimo ovaj zakon kako bismo ga uskladili i konačno prelazak sa analognog na digitalno koje se precizira za 2012. godinu, tako tumačim hitnost zakona zato što je tako obrazloženo, samo me interesuje – da li su implementirane, jer ćemo u narednom periodu imati neke izmene i dopune postojećeg zakona.
Da li su uključene ove direktive iz novembra 2009. godine, a zakon je sada pred nama po hitnom postupku, to je moje pitanje, pa bih molio neko obrazloženje, pošto je možda obrazloženje ostalo staro. Možda smo implementirali te direktive u Predlog zakona. Pa, ako nismo, možda kroz Odbor ili nešto da vidimo da i to implementiramo, da ne bismo posle nekoliko meseci, jer je stvarno postala praksa da se pišu zakoni a da posle nekoliko meseci imamo neke izmene i dopune. Dakle, ovo je u funkciji dostizanja nekog, da kažem, konsenzusa i dogovora oko donošenja vrlo važnog zakona. Moram da kažem da je vrlo važan zakon.
Imao bih još mnogo toga. Ono što je bitno, treba da vidimo kada izglasamo ovaj zakon da poštujemo rokove: da on u roku od osam dana stupi na snagu, pa 30 dana konkurs, pa rok kada se utvrđuju predlozi, pa upućuju se Narodnoj skupštini, da tu nemamo propuste, jer šta me brine? I ono što ostaje dilema za mene, kao ekonomistu a ne informatičara, nisam, baš, nešto vispren iz te oblasti, interesuju me pravilnici i sve ono što treba Republička agencija da poštuje, a ima toga puno, da to ne čitam, trebaće mi vremena da pročitam, šta se dešava sa tim? Da li se oni ponovo donose ili su na snazi ili se usklađuju, i to je čista procedura koja će verovatno trajati. Samo da pazimo da ne napravimo neke raskorake, jer smo već duboko zagazili u jezgro telekomunikacija i imamo dosta pratećih zakona.
Drugo, šta ostaje dilema za mene? Kažem opet – elektronske komunikacije, telekomunikacije, pokušao sam da nađem neku razliku neku, možda ćete vi, pošto ste stručniji od mene što se tiče ove oblasti Čak se menja i naziv Agencije, da li će to povući određene troškove? Nisu to sad neki troškovi, ali promena imena Agencije, pečata, memoranduma, svih tih usklađivanja, da li je bilo potrebe…