DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 07.06.2010.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

07.06.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:10 do 13:45

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite da vas obavestim da deo današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine prati grupa studenata Beogradskog univerziteta i to: Predrag Pantić, Marina Vulović, Filip Janković, Nenad Josipović, Milena Laketić, Nikola Ristić, Aleksandar Jovančić, Aleksandra Ćato, Saša Paunović, Marko Todosić, Jovan Stanojčić, Nikola Milanović, Predrag Đurović, Miljan Pavlović, Dušan Matković, Snežana Radić i Jelena Smiljanić.
Pozdravimo ih. (Aplauz)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SPS-JS, Nova Srbija, ZES, SNS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Đorđu Milićeviću.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Uvažena gospođa predsedavajuća, poštovani potpresedniče, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pored brojnih sugestija i predloga, pitanja koje je postavio kolega Radenković, koji je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS povodom ove dve tačke koje imaju izuzetnu važnost, još jednom želim na samom početku da kažem da će Poslanička grupa SPS-JS u načelu podržati Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost od 2007. do 2013. godine".
Kao što sam rekao, podržavamo u načelu Predlog zakona o elektronskim komunikacijama jer smatramo da je najpre neophodno unapređivati pravni okvir i pratiti propise EU, kada je reč o ovoj oblasti, ukoliko govorimo o otvaranju tržišta, ukoliko govorimo o vrednosti tržišta elektronskih komunikacija.
Sa druge strane, usvajanjem ovog zakonskog predloga želimo da stvorimo jedan celovit, efikasan pravni okvir koji će svakako omogućiti i unaprediti razvoj elektronskih komunikacija.
Naravno da se time, kako je, između ostalog, rečeno u uvodnom izlaganju predstavnika Ministarstva, odnosno ministarke, doprinosi povećanju konkurentnosti i naravno da se i građanima i preduzećima tako stvara mogućnost da dođu do što boljeg izbora, odnosno do što kvalitetnijih usluga.
Ovaj zakonski predlog u načelu podržavamo, jer želimo da verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti omogućeno i realizovano sve ono što je navedeno u sedam ključnih tačaka, što je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Najpre da će doći do povećanja investicione privlačnosti srpskog tržišta telekomunikacija kroz povećanje transparentnosti, a transparentnost treba da se omogući usvajanjem ovog zakonskog predloga. Ovaj zakonski predlog ima za cilj jačanje uloge nezavisnog regulatornog tela Republičke agencije za telekomunikacije, koja shodno ovom zakonskom predlogu može da nametne obavezu, kako je rečeno, objavljivanje standardne ponude za pristup lokalnoj petlji, da uvede obavezu nediskriminatornog ponašanja i zajedničkog korišćenja infrastrukture, kao i da, između ostalog, propiše nivo cena.
Ovaj zakonski predlog treba da omogući, kako je navedeno u obrazloženju, liberalizaciju tržišta elektronskih komunikacija uvođenjem režima opšteg ovlašćenja, što znači da usluge može da pruža svako ko zadovolji uslove bez izdavanja dozvole i licence. Naravno, postoji izuzetak koji je predviđen prelaznim odredbama zakona.
Predlog zakona o elektronskoj komunikaciji ima za cilj i da poboljša zaštitu korisnika, što je od izuzetne važnosti i sa tim u vezi propisani su obavezni elementi ugovora, kao i to da ugovor nije moguće jednostrano promeniti.
Ono što se, takođe, očekuje od predloženog zakona je jedan jednostavniji, transparentniji, kako je navedeno, postupak dodeljivanja i adresa i brojeva i radio-frekvencijskog sektora, ali i promovisanje principa tehnološke neutralnosti, i to je veoma važno kada je reč o telekomunikacijama i posebno se odnosi i tiče se usluga univerzalnog servisa koji država mora da garantuje.
Kada je reč o digitalizaciji, još jednom treba istaći da ovaj zakon predstavlja osnov prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, s tim što, koliko sam mogao da primetim, zakon ovlašćuje Ministarstvo da donese Pravilnik, a javno preduzeće ima obavezu da izgradi mrežu za ovakav vid emitovanja.
Na samom kraju, kad je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da istaknem još jednu novinu koju uvodi ovaj zakon, a koja je izuzetno važna, reč je o uvođenju inspekcije u cilju sprečavanja nelegalnog delovanja. Inspektori će u sektoru elektronskih komunikacija regulisati pojavu piratskog emitovanja. Moći će da oduzmu deo ili celokupnu opremu kojom se neovlašćeno vrši elektronska usluga ili emitovanje programa.
Poslanički klub SPS-JS u načelu će podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče programa podrške razvoju politike informaciono-komunikacione tehnologije, reč je zapravo, još jednom treba istaći, o drugom posebnom programu za konkurentnost i inovativnost koji će konkretno, koliko sam mogao da primetim, doprineti napretku informacionog društva u Srbiji, odnosno jačanju ključnih segmenata informacionog društva.
Ovaj program ima poseban značaj za mala i srednja preduzeća, jer će kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija preduzeća imati priliku da poboljšaju, da unaprede svoje poslovanje. Nije okrenut samo ka biznis korisnicima, to treba naglasiti, već će doprineti razvoju elektronske uprave u cilju što efikasnijeg rada državne administracije.
I ono što je možda najvažnije, omogućiće brzu razmenu informacija među organima državne, regionalne i lokalne uprave zemalja EU. Uključivanjem u program Srbija uspostavlja trajne kanale komunikacija zasnovane na informaciono-komunikacionoj tehnologiji sa zemljama članicama EU. Naravno, ono što je, takođe, važno, implementira dogovorene standarde.
Dakle, na samom kraju, još jednom, u načelu Poslanički klub SPS-JS podržava i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem. (Aplauz)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Narodni poslanik Aleksandra Janković ima reč. Izvolite.

Aleksandra Janković

Nova Srbija
Poštovani građani Srbije, danas ću vam otkriti kako funkcioniše najviše zakonodavno telo u Srbiji. Ne samo zato što je meni baš dosta, posebno ovog intenzivnog procesa obesmišljavanja svega što je izraz vaše volje, odluka koju ste na izborima doneli, kritika koju imate na postojeće stanje stvari, a koju ste izrazili kvantitativno kroz više od milion potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, već i zato što je reč da kao u pravom rijaliti šouu, što Skupština, nažalost, pledira da bude, postoji institucija ispovedaonica.
Prvo je napravljena kampanja iz koje ste zaključili da su poslanici lenji, bahati i bezobrazni, pa će ići na letnji odmor do oktobra, posebno zato što ne mogu da podnesu konkurenciju od strane fudbalera na Svetskom fudbalskom prvenstvu. Onda se ispostavilo da predsednica Skupštine kao pravi pedagog, da ne pominjemo i činjenicu kako je psihijatar, opominje poslanike da će ipak morati nešto da rade.
Da bi sve išlo po principu "selo gori a baba se češlja", opet je primenjen blickrig u samom sazivanju vanredne sednice, tako što su poslanici bilo preko mobilne, bilo preko fiksne telefonije, interneta i ostalih elektronskih komunikacija obavešteni 3. juna, popodne, da će imati sednicu 7. juna i to sa osam tačaka, od kojih se ne zna koja je značajnija. Klasika.
Poslanici ''semafor'' koalicije se ulepšavaju, drže dijete uz crvene, žute i zelene kafe i pripremaju se za neko od što daljih mora kako ih ne bi "smarali" nezadovoljni birači, a poslanici opozicije se brzinski hvataju u koštac sa zakonima čije će usvajanje i primena i te kako promeniti kvalitet života u Srbiji, osim ako ovo kvalitet života u Srbiji nije već samo po sebi oksimoron. A da stvar bude paradoksalnija, prva tačka ovog, udri-beži, dnevnog reda jeste upravo novi predlog zakona o elektronskim telekomunikacijama, u prevodu – zakona koji je alfa i omega savremenog društva.
Od kako se iz faze tzv. kapitalizma ''cigle i maltera'' prešlo u fazu informacionih tehnologija kao vladara sveta, potpuno je jasno, čak i onom ko nikad nije imao uvid u 151 član ovog zakona, da je reč o nečem mnogo moćnom i finansijski bitnom, jer smo mi, kao nacija, izbili na prvo mesto svetske rang-liste po gledanosti TV, a o čemu svedoče prošlonedeljna istraživanja. Srbi su ispred Amerikanaca u konzumiranju elektronskih sadržaja, zvanih ''pilule za lilule'', a između milion i po i dva miliona građana Srbije nalaze se na "Fejsbuku". Pravilo, dajte narodu ''hleba i igara'', prevedeno je u – dajte narodnu ''elektronske komunikacije'', prave iovako nemaju. Ispaljeni za besplatne akcije, višak na poslu, višak u kući, sa očajnom ženom i zahtevnom decom, koja nisu tražila da dođu na ovaj i ovakav svet, rešenja ima. Uvek postoji mogućnost da posmatrate tuđi život, podsmevate se gluposti onih koji misle da su face, a zapravo samo biste vi mogli da im očitate kako treba.
To je ceo jedan virtuelni svet u kome su davno ukinute vize, diskriminacija na osnovu izgleda, društvene moći, finansijskog stanja, seksualnog opredeljenja, u prevodu, to je značenje onoga što piše u obrazloženju za donošenje ovog predloga zakon. Zakon o telekomunikacijama, kojim je regulisana oblast telekomunikacija, u velikoj meri bio je usklađen sa starim regulatornim okvirom EU iz 1998. godine. Dinamičan razvoj sektora i velika vrednost tržišta elektronskih komunikacija nameću obavezu stalnog usklađivanja i praćenja propisa EU iz ove oblasti. Evropski okvir za elektronske komunikacije iz 2002. godine u obaveznoj je primeni u zemljama članicama EU od sredine 2003. godine u procesu ispunjavanja uslova za punopravnom članstvo u EU, Republika Srbija je dužna da svoje zakonodavstvo uskladi sa merodavnom pravnom tekovinom EU u oblasti elektronskih komunikacija itd., itd.
Ono što je, ako ja dobro shvatam, naša obaveza, kao kandidata za članstvo u EU jeste da se disciplinujemo i urazumimo, a kada to na dugačkom štapu i uradimo, očekivane šargarepe, što je opet prevod za poslednji pasus obrazloženja Razloga za donošenje zakona.
Donošenjem zakona o elektronskim komunikacijama obezbediće se savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir, koji će omogućiti dalji razvoj elektronskih komunikacija, čime se direktno doprinosi povećanju konkurentnosti, a građanima Srbije omogućava veća mogućnost izbora kvalitetnijih servisa, što samim tim povećava i kvalitet svakodnevnog života. Postoji samo jedan mali problem, još 2003. godine kada je napravljena Strategija daljeg razvoja informacionih sistema u Srbiji, moćnici sa Zapada su nam rekli da je to dobra polazna tačka za razgovore sa Evropom i da će Srbija na osnovu takve ingeniozne strategije biti lider u regionu. No, ''malo morgen!'' Umesto da po obećanju postanemo "bos" na Balkanu, oduzeli su nam deo teritorije i nastavili da podržavaju čuveni digitalni jaz.
Naime, postoji jedan termin koji je u opštoj upotrebi kada se govori o svetu informacionih tehnologija, a to je digitalni jaz. Podela na razvijene i nerazvijene, bogate i siromašne, privilegovane i ugnjetavane, ima i svoja korelat na digitalnom planu, tako da, ipak, postoji jaz između zemalja koje su razvijene i one koje to nisu. Teoretski gledano, širokopojasne mreže, kao što je Internet, jesu dostupne i nekom na Maliju i nekom u Kaliforniji. Ipak, postoji jaz, koji se, pre svega, ogleda u kvalitetu i dostupnosti usluge.
Interesantno je da princip prelaska kvantiteta u kvalitet funkcioniše baš na planu informacionih tehnologija, te se iz kvantiteta najčešće rađa kvalitet, uz propratnu dostupnost novih tehnologija, pre svega, u finansijskom smislu. Ako nije za poređenje kvalitet i cena Internet usluga u Srbiji i, recimo, u Austriji, onda bi svakako trebalo da bude nekakvo merilo odnos kvaliteta usluge u Srbiji i Sloveniji, kao bivšoj SFRJ Republici, na primer. Slovenci imaju brži Internet po istim cenama – zato što su Slovenci. Ne! Nego zato što se država postarala o tome da se smanji zaostatak sa Evropom, odnosno da se umanji spomenuti digitalni jaz.
Uz svo poštovanje gospođi ministru telekomunikacija Jasni Matić, koja slovi za izvanrednog stručnjaka, očigledno da zakon nije ona koncipirala, a ni pisala, već da je to jedan od onih zakona po diktatu. Kako god, svakako da gospođa Matić zna kako je još 2003. godine propuštena prilika da se, ako ne preskoči, onda bar smanji taj digitalni jaz, ali još tužnije je da se to ne uradi sada, kada se donosi tako opsežan zakon koji teoretski lepo zvuči, pri čemu je, ipak, malčice drugačiji u praksi.
Ne bih volela da se aktuelna gospođa ministar telekomunikacija obrati tek po isteku mandata i u svojevrsnoj ispovedaonici kaže: ''Prodaja ''Telekoma'' je neshvatljiv potez. Kao ministar sam bila protiv prodaje ''Telekoma'' i nisam promenila mišljenje po tom pitanju. Ne vidim razloga da se ''Telekom'' proda. Jedini razlog koji se može čuti u medijima jeste da vlast posluje sa njim nestručno i nedomaćinski. Ono što je naročito apsurdno, jeste da i sami političari na vlasti to javno govore, tvrdeći na taj način za sebe da su nesposobni". Tako je 25. marta ove godine u "Balkan" magazinu govorila Aleksandra Smiljanić, bivši ministar za telekomunikacije u Vladi Srbije.
Naravno, nije ona usamljena, bilo je i pismo upućeno predsedniku Tadiću. Samo kažem, ne bih volela da se aktuelna gospođa ministar nađe u sličnoj situaciji kao i Aleksandra Smiljanić, mada, istorija ima tendenciju da se ponavlja.
Ponavlja se i priča sa osnivanjem agencije, jer se stiče utisak da je ovaj predlog zakona upakovan tako da bi se proturilo osnivanje nove agencije. Gde će svi ovi momci i gde će svi ovi rođaci, prijatelji, partijski kadrovi, odavno više nije pitanje, od kada se pojavila nova čarobna formula zvana – AGENCIJA. Kada bi me neko pitao, da li je Amerika još uvek obećana zemlja, rekla bih mu – da, ali bih uložila amandman, osim ako je reč o agenciji koju Vlada osniva u Srbiji. Kada god ne znate u čemu je problem, reč je o novcu, a kada god ne znate gde zaposliti sve partijske kadrove, rešenje je u agenciji.
Najveći broj komentara i primedbi na ovaj predlog zakona o elektronskim komunikacijama, koji sam lično dobila posredstvom elektronskih komunikacija, odnosio se upravo na osnivanje Agencije za elektronske komunikacije. Od šatro, nije državna uprava, pa mogu da se zaposle podobni kadrovi, do po Zakonu o državnoj upravi poslovi inspekcijskog nadzora, pa čak i stručni poslovi inspekcijskog nadzora, proveravanje, ispitivanje, merenje i slično, ne mogu biti povereni agenciji, zato nije dobro niti racionalno, efikasno i ekonomično rešenje po kome u okviru inspekcijskog nadzora Ministarstvo preduzima samo izvršne, prinudne mere, dok agencija obavlja sve prethodne tehničke i upravne poslove kontrole, tzv. stručnog nadzora, uključujući i preduzimanje preventivnih mera.
Da ne pominjem one primedbe koje se odnose na to da se odredbama postojećeg zakona, pre svega, stvara mogućnost liberalizacije u oblasti telefonije, efikasnije korišćenje mrežne infrastrukture, odnosno međupovezivanja operatora, a da je oblast distribucije radio i TV programa u ovom segmentu zapostavljena. Možda tako i treba. Možda su prevaziđeni nesrećni "Veliki brat" i verbalno-koloritna "Farma", pa ostaje da svaki građanin Srbije postane "srvajver". Vreme je za ekstreme.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Aleksandra Jerkov ima reč. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandra Jerkov

Za evropsku Srbiju
Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, LSV je uložila izvestan broj amandmana na ovaj zakon i u zavisnosti od toga kako se ministarka i Vlada opredele prema našim amandmanima i mi ćemo se u danu za glasanje opredeliti prema ovom zakonu. Iako zakon ima određene dobre strane, koje smo čuli od ministarke i od poslanika koji su o njima govorili, naravno da poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine imaju zamerke na ovaj zakon, posebno zbog toga što se zakon tretira loše i neadekvatno AP Vojvodinu, a to se, pre svega, odnosi na način donošenja najvažnijih strateških i planskih akata, način izbora članova Upravnog odbora Agencije i način raspodele razlike prihoda i rashoda Agencije, koji je namenjen za finansiranje razvoja elektronskih komunikacija i informacionog društva.
Naime u važećem Zakonu o telekomunikacijama, iz 2006. godine, AP Vojvodina ima čitav niz nadležnosti koji ovaj zakon ne samo da nije unapredio, nego ih je, naprotiv, preskočio i u ovom predlogu zakona poništio.
Naime, AP Vojvodina je imala preko organa nadležnog za poslove telekomunikacija ovlašćenja koja se odnose na učestvovanje i utvrđivanje politike u oblasti telekomunikacija i donošenje strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji. Takođe, plan namene radio-frekvencijskih opsega i plan raspodele radio-frekvencija, deo razlike sredstava, srazmerno prihodima ostvarenim od javnih telekomunikacionih operatera čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine, bio uplaćivan u budžet AP Vojvodine, što u ovom zakonu nije slučaj.
Izvršno veće AP Vojvodine, sadašnja Vlada AP Vojvodine, po važećem Zakonu o telekomunikacijama bilo je ovlašćeno da podnese kandidaturu za izbor članova Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije. Ovako stečena prava u tom zakonu nisu uvažena i stoga smo mi predložili amandmane o kojima će biti reči u raspravi u pojedinostima. U zavisnosti od toga kako se Vlada bude odnosila prema našim amandmanima, mi ćemo se odnositi prema ovom zakonu.
Ono što ovde jeste problem, to je, da oni koji ovih dana najviše govore o decentralizaciji, ne samo da nisu spremni da preuzmu korake ka toj decentralizaciji vlasti, nego sve više centralizuju državu, tako da imamo jednu deklarativnu decentralizaciju koja, zapravo, vodi samo daljoj centralizaciji. Jer, ovde se ne radi ne o povećanju nadležnosti koju postojeće autonomne pokrajine već imaju i nespremnosti da se određene nadležnosti prenesu na neke eventualno nove regione, nego se radi, čak, i o ukidanju nekih nadležnosti koje su već stečene prethodnim zakonima, a to onaj ko se zalaže za decentralizaciju, onaj ko se zalaže za regionalizaciju ne može da radi i za to neće imati podršku od Lige socijaldemokrata Vojvodine. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.        Narodni poslanik mr Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Dobri planeri uvek znaju da tempiraju vreme kada će bitna tema da pleni pažnjom ili kada bitna tema treba da prođe ovako neupadljivo, kako danas prolazi jedan izuzetno važan zakon, važan po materiji koju reguliše, još važniji po praksi koju nastavlja, da menjamo nazive agencijama i fondovima bez podvlačenja crte šta je prethodni organizacioni oblik uradio, koliko je državi para doneo, koliko je građanima život učinio komfornijim, informisanijim ili slično, a po onom sistemu koji je na "Titaniku" davno utvrđen. Kada je na "Titaniku" počela da prodire voda, ljudi su premeštali stolice, računajući da brod neće biti potopljen.
Mislim da je ovo jedan od uzaludnih pokušaja premeštanja stolica, jer brod zasnovan na ovakvom načinu državne uprave – u kojem nekom poveravate javno ovlašćenje, uskraćujući državi javne prihode, nije dobar način funkcionisanja.
Kada kažem – nije dobar, ne iznosim vrednosni sud u smislu emocija, govorim da nije dobar u smislu štete koju država trpi, zato što dajete pravo nečemu što po pravnom statusu, po organizacionom obliku, po načinu otvaranja žiro-računa, nije jasno definisano telo, naplaćuje u ime države samo za sebe neke prihode, stvarajući pod maskom nezavisnosti regulatornog tela divlje izrasline na državnom organizmu, koje niti doprinose zakonitosti, niti doprinose boljem životu i standardu građana. Za ovo imam i suviše mnogo tvrdnji. Zato što vi ne možete da odgovorite na pitanja, na primer:
1) Da li je ova agencija za elektronske komunikacije, koja će zameniti RATEL, organizacija koja je po svojoj prirodi, samostalno regulatorno telo organa države uprave? I jeste i nije.
2) Da li samostalna regulatorna tela, tj. javne agencije, jesu javne agencije i da li se odredbe Zakona o javnim agencijama primenjuju na ovakva i na ovo telo? Ni tu ne možete imati precizan odgovor. Nije vaša lična odgovornost, to je sistemska greška koja se, nažalost, podržava.
3) Da li su zaposleni u regulatornim telima državni službenici, što bi povlačilo primenu Zakona o državnim službenicima ili se na njihova prava i obaveze iz radnog odnosa primenjuje Zakon o radu? To je kako kad i kako gde i kako u kom slučaju, ne postoji pravilo.
4) Da li su samostalna regulatorna tela finansijski nezavisne institucije, to je ključno pitanje o kojem ja govorim, iz domena kojim se bavim kao ekonomista, ili imaju status direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika?
Koliko god da ste se spremali za ovaj zakon, koliko god da ste želeli da se pripremite dobro, koristeći timove pravnika, stručnjaka, anglosaksonsko zakonodavstvo, francusko iskustvo, ova četiri pitanja bi ostala bez odgovora. Da, ali, možda, ali nije tako. I sve se svodi na odgovor koji nemate na ovo četvrto pitanje – da li su samostalna regulatorna tela finansijski nezavisna, tj. da li troše pare iz budžeta i kako se, u stvari, na grbači građana, kada im direktno naplaćuju neke usluge, dozvole ili papire ili kada to čine preko budžeta, što za građane u suštini i nema mnogo smisla?
Zašto posebno govorim o Zakonu o telekomunikacijama iz kojeg je proizišao RATEL, a danas menja ime u Agencija, javnu agenciju, koja će se baviti elektronskim komunikacijama?
Jedan sudski spor koji je vođen u junu mesecu 2008. godine, ne verujem da će se građani iznenaditi, jer nas više, zaista, ništa ne može da iznenadi, kada je RATEL tužio Ministarstvo telekomunikacija. RATEL, sada će to biti Agencija za elektronske komunikacije koja propisuje pravila, donosi podzakonska akta ovim zakonom o kojem govorimo, što je već samo po sebi nelogično, a inspekciju nad tim radom vrši Ministarstvo, a tvrdimo da je RATEL nezavisno regulatorno telo. Imali smo slučaj da je 2008. godine potpuno poništeno pravničko znanje autora Zakona o javnim agencijama, potpuno poništena dobra namera Vlade da građanima pruži pravnu sigurnost i kvalitetne i konkurentne usluge jer je Ministarstvo za telekomunikacije 13. juna saopštilo da preuzima poslove Ratela zbog toga što nije poništio Odluku o davanju pozivnog broja 069 "Telenoru" bez javnog nadmetanja.
Ponovo je javnost uzburkana pričom da "Telenor" neće moći da se bavi poslovima fiksne telefonije, zato što zbog ovog zakona RATEL neće biti u prilici u zakonitom položaju da im to omogući i već to navodi na sumnju. Neću pominjati onu prvu sumnju kada je "Telenor" stvaran, da ne kažem kupljen, kada to uopšte nije bio "Telenor", kada to uopšte nije bila firma iz Austrije. Prilikom razmatranja amandmana, pokazaću izvod iz Agencije za privredne registre, gde se vidi da je reč o potpuno drugoj firmi iz Danske, registrovane na drugoj adresi, itd.
Pozivam predsednika Tadića da se malo pozabavi i istorijom formiranja i kupovine nekih vrlo zanimljivih preduzeća, koja su danas na našem dnevnom redu. Tada je načelnik Odeljenja Ministarstva za regulativu i nadzor, a evo, mi se danas bavimo izmenom regulative, u pisanoj izjavi, dakle, ne prepričavamo nešto što se može demantovati, Agenciji BETA rekao da je Ministarstvo preuzelo nadležnosti Ratela, što znači da Upravni odbor više ne donosi odluke u sektoru telekomunikacija, već to čini Ministarstvo. Ima li tog genijalnog uma u Vladi ili u Ministarstvu koji može da mi objasni kako je moguće da jedno nezavisno regulatorno telo koje bira Skupština, kojoj ono odgovara za rad, bude suspendovano od strane Ministarstva i to na rok od 120 dana?
Na jedno tako smisleno pitanje novinara dobijen je odgovor da su posle višestrukih upozorenja povereni poslovi vršeni neblagovremeno, da nisu obavljani pravilno i da je oduzeto pravo da se uopšte ti poslovi obavljaju. Ponavljam, kako je moguće ako u Zakonu o telekomunikacijama stoji da se predsednik i članovi Upravnog odbora mogu razrešiti samo Odlukom Skupštine Srbije na predlog Upravnog odbora ili Vlade? Nemojte mi dati formalni odgovor – nisu bili razrešeni. Oni faktički nisu obavljali svoj posao. To je činilo Ministarstvo u njihovo ime, što znači da jesu faktički bili razrešeni.
U Ratelu su tada rekli da odluke koje su oni donosili nisu nezakonite, i sada je ključ problematičnog zakona u sledećoj rečenici – jer je toj agenciji poverena većina nadležnosti u sektoru telekomunikacija, dok se Ministarstvo bavi najopštijim strateškim pitanjima.
Gospodo moja, zašto imamo višestranački sistem, parlamentarne izbore, zbog čega biramo Vladu, ministre, ako se oni bave donošenjem samo strateških planova i strateškim pitanjima, a povere javno ovlašćenje Agenciji kojoj treba obezbediti uslove za rad, koja stvara troškove, koja angažuje, kažemo, stručnjake za koje nemamo kriterijume a kakvi treba da budu stručnjaci npr. u ovom novom upravnom odboru? Od njih troje moraju da budu stručnjaci iz oblasti elektro-struke, ostali mogu da budu pravnici ili ekonomisti. Koji su to kriterijumi kojima merimo ugled ako ovakve prekršaje zakona kada suspendujemo osnovna ovlašćenja neke organizacije nismo izmerili postojećim kriterijumom koji se zove sud, kazna, presuda ili snošenje odgovornosti za ono što nije primenjen zakon?
U takvoj atmosferi sa ovakvim iskustvom, sa mnogobrojnim teoretskim radovima koji zaista doprinose raščišćavanju situacije oko toga šta su javne agencije, šta su organi uprave u sastavu, ko to vrši poverena javna ovlašćenja i ko iznad svega treba da deo poslova državne uprave radi kvalitetnije i jeftinije, a mi imamo nebrojeno dokaza o preskupim dažbinama, namerno kažem dažbinama a ne naknadama, što smo kroz amandmane naveli, jer su po prirodi stvari ti troškovi koje naplaćuje RATEL, sutra će to raditi ova agencija, u stvari dažbine koje zavise od ekonomske snage obveznika, onako kako je to Ustav definisao, bez polaganja računa ikome od vas ili nas – zašto neke usluge baš toliko koštaju.
I umesto da praksu preuzetu iz anglosaksonskog pravnog sistema, nevešto nakalemljenu na naše iskustvo, koja daje loše rezultate, umerimo, suzimo, vratimo u delokrug rada Ministarstva, ministarstava, ne, mi premeštamo stolice na ''Titaniku'' na kome već voda zahvata brod koji tone.
Zaista ne razumem da se oglušujete o sud, sud kao sud, o sud javnosti. Nedavno je Centar za istraživačko novinarstvo, pretpostavljam, vođen tragom diskusija koje su ovde u parlamentu otvarane, pokušao da sazna šta to razlikuje među sobom organe državne uprave u sastavu, u pravnom statusu, u naplaćivanju prihoda, u nadležnostima ministarstava nad njima, po ustavnim ovlašćenjima koje imaju i, bez obzira na njihovu upornost, nisu uspeli da dođu čak ni do tačnog broja koliko agencija, direktorata, raznih drugih organizacionih oblika ima u sastavu ministarstava. I, to, u trenutku kada pričamo o štednji, kada pričamo o tome da se tope devizne rezerve, kada pozivamo na solidarnost na svakom mestu, mi otvaramo nove agencije zatvarajući stare, vrlo drsko govoreći da to ne proizvodi nove troškove.
Ali, dajte, podnesite nam ovde račun, ne RATEL sam sa onom jednom stranicom Državnog revizora, koliko je plaćao zakupninu, koliko je naplaćivao, šta je sve radio sa novcem, jer će se to pre ili kasnije obelodaniti.
Šta to rukovodi Vladu, zaista me zanima kao svakog građanina, da svoja ovlašćenja i nadležnosti prepusti nekome drugom koga priteže svilenim gajtanom, verovatno samo kada ne učini nešto što, baš, njoj kao državi, odnosno njenim funkcionerima smeta.
Ko se to odriče nadležnosti koje ima? Ko se to odriče vlasti i obaveze koju je preuzeo na izborima i formiranjem koalicione vlade da reguliše neke oblasti života, regulišući ih tako nevešto da u nekim članovima tražite čak besmislene odredbe da se i smrt kao činjenica za gubljenje mogućnosti da se vrši neka funkcija utvrđuje u postupku do karikaturalnosti? Da li je baš toliko nevažno sa kakvim zakonima dolazite ovde kod nas? Da li mislite da vreme predaje ovog zakona od 3. juna kada je trebalo do 11.00 časova predati amandmane, a nemamo vremena da to ljudski pročitamo, nas zanima, zato što će ovo što ovde piše proizvoditi posledice i na zaposlene u ovoj oblasti i na one koji žele da uđu u ovu oblast, i sve sudske sporove koji su već u toku i sudske sporove koji će iz ovog proizaći.
Ne pominjem slučajno sudske sporove, jer je nedavno objavljena informacija – koliko je ova država izgubila miliona na međunarodnim arbitražama, što po izgubljenim sporovima, što po nagodbama, ali toliko mnogo novaca koliko jedna država koja mora da vodi računa o svakom dinaru nije smela sebi da dozvoli, država koja kaže da ima kapacitete, pre svega, u ljudskim resursima u smislu kvalitetnih pravnika, administracije koja će realizovati pristupanje EU, odnosno ispunjavanje zahteva, a sa druge strane, sačinjavamo takve ugovore i dajemo prilikom privatizacije takva obećanja za koja smo svesni da u trenutku davanja neće moći da budu ispunjena.
Zakon sa kojim ste ušli u vreme vanrednog zasedanja zaista ne zaslužuje raspravu u smislu njegovog prihvatanja. Ono što je do sada bilo primenjivano, proisteklo iz Zakona o telekomunikacijama kao rad Ratela zaslužuje najstrože kritike, o čemu govori samo sudski spor između vas kao Ministarstava i Ratela. O drugim stvarima da ne govorim u ovom trenutku. Govorićemo o tome kada budu amandmani na dnevnom redu.
Znači, za ovaj zakon ni u kom slučaju ne možemo glasati, a o dodatnim detaljima biće još prilike. Hvala. (Aplauz)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.       
Reč ima gospođa Matić.

Jasna Matić

Htela bih da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su razmatrali zakon, iako priznajem da su za to imali izuzetno kratko vreme i zbog toga mi je žao.
Želela bih samo da kažem da ni na koji način ne mogu da budem odgovorna niti ovde da raspravljam o bilo čemu što se desilo pre 7. jula 2008. godine kada sam ja postala ministarka i od kog trenutka snosim tu odgovornost za sve što se dešavalo u sektoru telekomunikacija i u Ministarstvu za telekomunikacije. Sve što se dešavalo pre toga odgovornost je nekih drugih ljudi i ta pitanja se mogu sa njima pokrenuti. Hvala.