Dobri planeri uvek znaju da tempiraju vreme kada će bitna tema da pleni pažnjom ili kada bitna tema treba da prođe ovako neupadljivo, kako danas prolazi jedan izuzetno važan zakon, važan po materiji koju reguliše, još važniji po praksi koju nastavlja, da menjamo nazive agencijama i fondovima bez podvlačenja crte šta je prethodni organizacioni oblik uradio, koliko je državi para doneo, koliko je građanima život učinio komfornijim, informisanijim ili slično, a po onom sistemu koji je na "Titaniku" davno utvrđen. Kada je na "Titaniku" počela da prodire voda, ljudi su premeštali stolice, računajući da brod neće biti potopljen.
Mislim da je ovo jedan od uzaludnih pokušaja premeštanja stolica, jer brod zasnovan na ovakvom načinu državne uprave – u kojem nekom poveravate javno ovlašćenje, uskraćujući državi javne prihode, nije dobar način funkcionisanja.
Kada kažem – nije dobar, ne iznosim vrednosni sud u smislu emocija, govorim da nije dobar u smislu štete koju država trpi, zato što dajete pravo nečemu što po pravnom statusu, po organizacionom obliku, po načinu otvaranja žiro-računa, nije jasno definisano telo, naplaćuje u ime države samo za sebe neke prihode, stvarajući pod maskom nezavisnosti regulatornog tela divlje izrasline na državnom organizmu, koje niti doprinose zakonitosti, niti doprinose boljem životu i standardu građana. Za ovo imam i suviše mnogo tvrdnji. Zato što vi ne možete da odgovorite na pitanja, na primer:
1) Da li je ova agencija za elektronske komunikacije, koja će zameniti RATEL, organizacija koja je po svojoj prirodi, samostalno regulatorno telo organa države uprave? I jeste i nije.
2) Da li samostalna regulatorna tela, tj. javne agencije, jesu javne agencije i da li se odredbe Zakona o javnim agencijama primenjuju na ovakva i na ovo telo? Ni tu ne možete imati precizan odgovor. Nije vaša lična odgovornost, to je sistemska greška koja se, nažalost, podržava.
3) Da li su zaposleni u regulatornim telima državni službenici, što bi povlačilo primenu Zakona o državnim službenicima ili se na njihova prava i obaveze iz radnog odnosa primenjuje Zakon o radu? To je kako kad i kako gde i kako u kom slučaju, ne postoji pravilo.
4) Da li su samostalna regulatorna tela finansijski nezavisne institucije, to je ključno pitanje o kojem ja govorim, iz domena kojim se bavim kao ekonomista, ili imaju status direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika?
Koliko god da ste se spremali za ovaj zakon, koliko god da ste želeli da se pripremite dobro, koristeći timove pravnika, stručnjaka, anglosaksonsko zakonodavstvo, francusko iskustvo, ova četiri pitanja bi ostala bez odgovora. Da, ali, možda, ali nije tako. I sve se svodi na odgovor koji nemate na ovo četvrto pitanje – da li su samostalna regulatorna tela finansijski nezavisna, tj. da li troše pare iz budžeta i kako se, u stvari, na grbači građana, kada im direktno naplaćuju neke usluge, dozvole ili papire ili kada to čine preko budžeta, što za građane u suštini i nema mnogo smisla?
Zašto posebno govorim o Zakonu o telekomunikacijama iz kojeg je proizišao RATEL, a danas menja ime u Agencija, javnu agenciju, koja će se baviti elektronskim komunikacijama?
Jedan sudski spor koji je vođen u junu mesecu 2008. godine, ne verujem da će se građani iznenaditi, jer nas više, zaista, ništa ne može da iznenadi, kada je RATEL tužio Ministarstvo telekomunikacija. RATEL, sada će to biti Agencija za elektronske komunikacije koja propisuje pravila, donosi podzakonska akta ovim zakonom o kojem govorimo, što je već samo po sebi nelogično, a inspekciju nad tim radom vrši Ministarstvo, a tvrdimo da je RATEL nezavisno regulatorno telo. Imali smo slučaj da je 2008. godine potpuno poništeno pravničko znanje autora Zakona o javnim agencijama, potpuno poništena dobra namera Vlade da građanima pruži pravnu sigurnost i kvalitetne i konkurentne usluge jer je Ministarstvo za telekomunikacije 13. juna saopštilo da preuzima poslove Ratela zbog toga što nije poništio Odluku o davanju pozivnog broja 069 "Telenoru" bez javnog nadmetanja.
Ponovo je javnost uzburkana pričom da "Telenor" neće moći da se bavi poslovima fiksne telefonije, zato što zbog ovog zakona RATEL neće biti u prilici u zakonitom položaju da im to omogući i već to navodi na sumnju. Neću pominjati onu prvu sumnju kada je "Telenor" stvaran, da ne kažem kupljen, kada to uopšte nije bio "Telenor", kada to uopšte nije bila firma iz Austrije. Prilikom razmatranja amandmana, pokazaću izvod iz Agencije za privredne registre, gde se vidi da je reč o potpuno drugoj firmi iz Danske, registrovane na drugoj adresi, itd.
Pozivam predsednika Tadića da se malo pozabavi i istorijom formiranja i kupovine nekih vrlo zanimljivih preduzeća, koja su danas na našem dnevnom redu. Tada je načelnik Odeljenja Ministarstva za regulativu i nadzor, a evo, mi se danas bavimo izmenom regulative, u pisanoj izjavi, dakle, ne prepričavamo nešto što se može demantovati, Agenciji BETA rekao da je Ministarstvo preuzelo nadležnosti Ratela, što znači da Upravni odbor više ne donosi odluke u sektoru telekomunikacija, već to čini Ministarstvo. Ima li tog genijalnog uma u Vladi ili u Ministarstvu koji može da mi objasni kako je moguće da jedno nezavisno regulatorno telo koje bira Skupština, kojoj ono odgovara za rad, bude suspendovano od strane Ministarstva i to na rok od 120 dana?
Na jedno tako smisleno pitanje novinara dobijen je odgovor da su posle višestrukih upozorenja povereni poslovi vršeni neblagovremeno, da nisu obavljani pravilno i da je oduzeto pravo da se uopšte ti poslovi obavljaju. Ponavljam, kako je moguće ako u Zakonu o telekomunikacijama stoji da se predsednik i članovi Upravnog odbora mogu razrešiti samo Odlukom Skupštine Srbije na predlog Upravnog odbora ili Vlade? Nemojte mi dati formalni odgovor – nisu bili razrešeni. Oni faktički nisu obavljali svoj posao. To je činilo Ministarstvo u njihovo ime, što znači da jesu faktički bili razrešeni.
U Ratelu su tada rekli da odluke koje su oni donosili nisu nezakonite, i sada je ključ problematičnog zakona u sledećoj rečenici – jer je toj agenciji poverena većina nadležnosti u sektoru telekomunikacija, dok se Ministarstvo bavi najopštijim strateškim pitanjima.
Gospodo moja, zašto imamo višestranački sistem, parlamentarne izbore, zbog čega biramo Vladu, ministre, ako se oni bave donošenjem samo strateških planova i strateškim pitanjima, a povere javno ovlašćenje Agenciji kojoj treba obezbediti uslove za rad, koja stvara troškove, koja angažuje, kažemo, stručnjake za koje nemamo kriterijume a kakvi treba da budu stručnjaci npr. u ovom novom upravnom odboru? Od njih troje moraju da budu stručnjaci iz oblasti elektro-struke, ostali mogu da budu pravnici ili ekonomisti. Koji su to kriterijumi kojima merimo ugled ako ovakve prekršaje zakona kada suspendujemo osnovna ovlašćenja neke organizacije nismo izmerili postojećim kriterijumom koji se zove sud, kazna, presuda ili snošenje odgovornosti za ono što nije primenjen zakon?
U takvoj atmosferi sa ovakvim iskustvom, sa mnogobrojnim teoretskim radovima koji zaista doprinose raščišćavanju situacije oko toga šta su javne agencije, šta su organi uprave u sastavu, ko to vrši poverena javna ovlašćenja i ko iznad svega treba da deo poslova državne uprave radi kvalitetnije i jeftinije, a mi imamo nebrojeno dokaza o preskupim dažbinama, namerno kažem dažbinama a ne naknadama, što smo kroz amandmane naveli, jer su po prirodi stvari ti troškovi koje naplaćuje RATEL, sutra će to raditi ova agencija, u stvari dažbine koje zavise od ekonomske snage obveznika, onako kako je to Ustav definisao, bez polaganja računa ikome od vas ili nas – zašto neke usluge baš toliko koštaju.
I umesto da praksu preuzetu iz anglosaksonskog pravnog sistema, nevešto nakalemljenu na naše iskustvo, koja daje loše rezultate, umerimo, suzimo, vratimo u delokrug rada Ministarstva, ministarstava, ne, mi premeštamo stolice na ''Titaniku'' na kome već voda zahvata brod koji tone.
Zaista ne razumem da se oglušujete o sud, sud kao sud, o sud javnosti. Nedavno je Centar za istraživačko novinarstvo, pretpostavljam, vođen tragom diskusija koje su ovde u parlamentu otvarane, pokušao da sazna šta to razlikuje među sobom organe državne uprave u sastavu, u pravnom statusu, u naplaćivanju prihoda, u nadležnostima ministarstava nad njima, po ustavnim ovlašćenjima koje imaju i, bez obzira na njihovu upornost, nisu uspeli da dođu čak ni do tačnog broja koliko agencija, direktorata, raznih drugih organizacionih oblika ima u sastavu ministarstava. I, to, u trenutku kada pričamo o štednji, kada pričamo o tome da se tope devizne rezerve, kada pozivamo na solidarnost na svakom mestu, mi otvaramo nove agencije zatvarajući stare, vrlo drsko govoreći da to ne proizvodi nove troškove.
Ali, dajte, podnesite nam ovde račun, ne RATEL sam sa onom jednom stranicom Državnog revizora, koliko je plaćao zakupninu, koliko je naplaćivao, šta je sve radio sa novcem, jer će se to pre ili kasnije obelodaniti.
Šta to rukovodi Vladu, zaista me zanima kao svakog građanina, da svoja ovlašćenja i nadležnosti prepusti nekome drugom koga priteže svilenim gajtanom, verovatno samo kada ne učini nešto što, baš, njoj kao državi, odnosno njenim funkcionerima smeta.
Ko se to odriče nadležnosti koje ima? Ko se to odriče vlasti i obaveze koju je preuzeo na izborima i formiranjem koalicione vlade da reguliše neke oblasti života, regulišući ih tako nevešto da u nekim članovima tražite čak besmislene odredbe da se i smrt kao činjenica za gubljenje mogućnosti da se vrši neka funkcija utvrđuje u postupku do karikaturalnosti? Da li je baš toliko nevažno sa kakvim zakonima dolazite ovde kod nas? Da li mislite da vreme predaje ovog zakona od 3. juna kada je trebalo do 11.00 časova predati amandmane, a nemamo vremena da to ljudski pročitamo, nas zanima, zato što će ovo što ovde piše proizvoditi posledice i na zaposlene u ovoj oblasti i na one koji žele da uđu u ovu oblast, i sve sudske sporove koji su već u toku i sudske sporove koji će iz ovog proizaći.
Ne pominjem slučajno sudske sporove, jer je nedavno objavljena informacija – koliko je ova država izgubila miliona na međunarodnim arbitražama, što po izgubljenim sporovima, što po nagodbama, ali toliko mnogo novaca koliko jedna država koja mora da vodi računa o svakom dinaru nije smela sebi da dozvoli, država koja kaže da ima kapacitete, pre svega, u ljudskim resursima u smislu kvalitetnih pravnika, administracije koja će realizovati pristupanje EU, odnosno ispunjavanje zahteva, a sa druge strane, sačinjavamo takve ugovore i dajemo prilikom privatizacije takva obećanja za koja smo svesni da u trenutku davanja neće moći da budu ispunjena.
Zakon sa kojim ste ušli u vreme vanrednog zasedanja zaista ne zaslužuje raspravu u smislu njegovog prihvatanja. Ono što je do sada bilo primenjivano, proisteklo iz Zakona o telekomunikacijama kao rad Ratela zaslužuje najstrože kritike, o čemu govori samo sudski spor između vas kao Ministarstava i Ratela. O drugim stvarima da ne govorim u ovom trenutku. Govorićemo o tome kada budu amandmani na dnevnom redu.
Znači, za ovaj zakon ni u kom slučaju ne možemo glasati, a o dodatnim detaljima biće još prilike. Hvala. (Aplauz)