Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 166 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili tačan broj prisutnih u sali, molim da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema u sali prisutno 117 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad. Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Esad Džudžević.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača magistra Jasne Matić, ministra za telekomunikaciju i informaciono društvo, pozvala sam da sednici prisustvuje prof. dr Irina Reljin, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, Slobodan Marković, posebni savetnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, Stefan Lazarević, savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, koje pozdravljam.

Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam ovu sednicu sazvala, izuzetno, za ponedeljak, kao i u roku kraćem od utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština, uvažavajući razloge za hitan postupak, što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u Zahtevu Vlade za održavanje Vanrednog zasedanja.

Uz saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na Zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen je Zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne škole za državnu upravu (RESPA), koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o sudskim veštacima, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije;

6. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu Zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP) Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (CIP) (od 2007. do 2013. godine)", koji je podnela Vlada;

7. Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini, koji je podnela Vlada i

8. Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini, koji je podnela Vlada.

Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi

1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:

- Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama i

- Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu Zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP) Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (CIP) (od 2007. do 2013. godine)", (tačke 1. i 6. dnevnog reda);

2. zajednički jedinstveni pretres o:

- Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i

- Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini, (tačke 7. i 8. dnevnog reda).

Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Ko je za ovaj predlog, molim vas?

Molim vas, sistem nije bio resetovan. Određujem pauzu od tri minuta.

(Posle pauze – 11.30)

Gospodo poslanici, molim da utvrdimo kvorum. Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog.
Konstatujem da je od 126 poslanika, koliko se izjasnilo, 126 – za.
Prelazimo na 1. i 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupština da se obavi zajednički načelni jedinstven pretres o Predlogu zakona pod tačkama 1. i 6. dnevnog reda, pre otvaranja zajedničkog dnevnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupština, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 13 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Shodno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: poslanik Milan Lapčević – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstven pretres o Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama i Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu Zajednice "Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP) okvirnog programa za konkurentnost inovativnost (CIP) (od 2007. do 2013. godine)."
Da li predstavnik predlagača, magistar Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo, želi reč? (Da)
Dajem reč ministru, gospođi Jasni Matić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Važeći zakon o telekomunikacijama, usvojen 2003. godine, bio je baziran na prvom regulatornom okviru EU za telekomunikacije iz 1998. godine. Taj okvir je osmišljen kao instrument upravljanja tranzicijom od monopola ka konkurenciji, s toga je bio usmeren na stvaranju konkurentnog tržišta i zaštitu prava novih učesnika na tom tržištu.
Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo postavilo je kao jedan od najvažnijih prioriteta otvaranjem tržišta telekomunikacija kako bi se podstakao dinamičan razvoj tržišta, uvođenjem novih usluga, njihova dostupnost u svim delovima naše zemlje i unapređenje kvaliteta usluga koje se nude građanima i preduzećima.
To istovremeno znači priliv novih investicija, otvaranje novih radnih mesta, povećanje konkurentnosti srpske privrede i ravnomeran regionalni razvoj.
Izazovi koje pred nas postavlja otvaranje tržišta za nove operatore, potreba prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa, ubrzavanje procesa približavanja Srbije EU, kao i planirana prodaje dela državnog vlasništva "Telekoma Srbije", nameću obavezu daljeg unapređivanja pravnog okvira i usaglašavanja propisa u ovoj oblasti.
Suočena sa sličnim izazovima i potrebama, EU je 2002. godine ustanovila novi jedinstveni pravni okvir za elektronske komunikacije, koji je 2009. godine doživeo određene izmene i dopune. Novi okvir EU usmeren je novim, dinamičnim i u mnogome nepredvidivim tržištima elektronskih komunikacija, sa daleko više učesnika nego ranije, mnogo razvijenijim i kompleksnijim odnosima između operatora, korisnika i regulatora.
Konvergencija tehnologija mreže i usluga koja se odigrava u sektoru, reflektuje se i u promeni naziva zakona koji se više ne zove zakon o telekomunikacijama, već zakon o elektronskim komunikacijama. Taj trend doveo nas je do novog okvira, koji, za razliku od starog, usmerenog na telefonske usluge, sada pokriva celokupnu infrastrukturu za elektronske komunikacije i usluge koje su sa njima povezane.
Novi zakon o elektronskim komunikacijama baziran je na aktuelnom evropskom okviru za elektronske komunikacije i sačinjen tokom poslednjih godinu dana u izuzetno otvorenom procesu, tokom koga je ostvaren visok stepen saglasnosti o predloženim rešenjima među svim ključnim učesnicima na tržištu, operatorima, korisnicima, akademskoj i stručnoj javnosti, regulatoru, državnim organima i predstavnicima EU.
Tekst koji se danas nalazi pred vama, kao svoje glavne odlike, između ostalog, donosi: nastavak institucionalnog jačanja i postizanja pune operativnosti nezavisnog regulatornog tela, liberalizaciju u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacionih mreža i pružanje usluga, koje se temelje na slobodnom obavljanju delatnosti po principu opšteg ovlašćenja, povećanje transparentnosti, unapređenje predvidivosti regulatornog okvira i vladavina zakona u oblasti elektronskih komunikacija, kao osnovu preduslova za povećanje investicija u sektoru, i to, propisivanjem obaveze javnih rasprava i objavljivanje podzakonskih akata na internet prezentacijama regulatornog tela i Ministarstva; donosi i jasna pravila u pogledu određivanja tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom i nametanju tzv. regulatornih obaveza takvom operatoru; donosi nediskriminatoran i transparentan postupak dodeljivanja radio-frekvencija, kao i adrese brojeva kao ograničenih resursa svake države.
Predlog zakona donosi promovisanje principa tehnološke neutralnosti u cilju daljeg razvoja sektora i izgradnju efikasnog mehanizma zaštite korisnika elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pre svega, propisivanjem obaveznih elemenata korisničkog ugovora i onemogućavanjem jednostrane promene takvog ugovora.
Donošenje novog zakona o elektronskim komunikacijama treba da omogući da Srbija isprati vrtoglavu brzinu kojom se elektronske komunikacije razvijaju i dramatično menjaju svet u kome živimo, način na koji učimo, poslujemo i zabavljamo se. Usvajanje ovog zakona biće ključni korak ka stvaranju uslova za delotvornu konkurenciju na domaćem tržištu elektronskih komunikacija, brže uvođenje novih mreža i usluga, pružanje izbora kvalitetnih usluga korisnicima i zaštitu njihovih interesa, povećanje konkurentnosti privrede, ravnomeran regionalni razvoj, te uvećanje velike vrednosti tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji.
Pred nama je, takođe, danas i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o saglasnosti između Republike Srbije i Evropske zajednice o učešću Republike Srbije u programu Zajednice, Program podrške razvoju politike informacione komunikacione tehnologije Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost od 2007. do 2013. godine. Ministarstvo za telekomunikacije, odnosno ministar potpisao je 23. oktobra 2009. godine sa Komesarom za telekomunikacije EU, odnosno Evropske komisije, Memorandum o saglasnosti koji se odnosi na učešće Republike Srbije u programu podrške razvoju politike informacionih komunikacionih tehnologija. Taj program je jedan od tri posebna programa Okvirnog programa za podizanje konkurentnosti i inovativnosti, kome je Republika Srbija pristupila 2008. godine. Učestvovanje u programu predstavlja priliku za preduzeća iz Srbije da uspostave saradnju sa evropskim firmama za realizaciju svojih projekata da dobiju bespovratna sredstva u iznosu do nekoliko miliona evra po projektu.
Program podrške razvoju politike informacionih i komunikacionih tehnologija omogućava domaćim preduzećima da u konzorcijumima sa drugim evropskim firmama konkurišu za sredstva iz budžeta programa koja ukupno iznose 530 miliona evra za period od 2010. do 2013. godine. Finansijski doprinos Republike Srbije za ovu godinu iznosiće 189.459 evra. Indikativni iznosi za naredne godine lagano će rasti, kako bi dostigli 323 hiljade evra za 2013. godinu.
U Republici Srbiji postoji veliko interesovanje za učestvovanje u ovom programu koje omogućava stvaranje otvorenog i konkurentnog poslovnog okruženja, značajno podstičući investicije i uvođenje novih u ovoj oblasti, dovesti do boljeg pozicioniranja domaćih firmi na evropskom tržištu. Prvi poziv na kome su pravna lica iz Republike Srbije mogla da podnesu predloge projekta, trajao je od 21 januara do 1. juna ove godine. U narednih pet meseci, nakon ocenjivanja projekata od strane eksperata Evropske komisije, trebalo bi da budu poznati oni predloženi projekti koji će biti finansirani u programu. Za sada nam je poznato da su bar tri naša preduzeća podnela svoje programe za ovaj projekat.
Program podrške razvoju politike informaciono-komunikacionih tehnologija podržava realizaciju projekata koji podupiru inovacije, implementacije servisa i sistema zasnovanih na informacionim i komunikacionim tehnologijama, kroz bolje razumevanje i efikasnije korišćenje IKT i kroz bolju eksploataciju digitalizovanog sadržaja od strane građana, javnog sektora, držane administracije i privrednih subjekata. Program koji uključuje široko korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija pomoći će u razvijanju informacionog društva, ekoinovacija, kao i bolji pristup kapitalu i uslugama za podršku poslovanja. Primena programa treba da podstakne povećanje potrošnje obnovljive energije, kao i energetsku efikasnost.
Implementacija informacionih i komunikacionih tehnologija u oblastima koje su od javnog interesa, kao što je zdravstvo, kulturno nasleđe, obrazovanje, državna administracija, zahtevaju kreiranje dinamičnijih propisa, na čemu Ministarstvo telekomunikacije insistira i stavlja jak fokus, kako bi se stvorilo što stabilnije ali fleksibilnije radno i poslovno okruženje.
Za Republiku Srbiju značajno je što je ovaj program finansijski instrument, koji za cilj ima široku upotrebu i primenu informacionih i komunikacionih tehnologija, ne samo među poslovnim korisnicima, nego i u javnoj upravi i među građanima. S toga, program treba značajno da doprinese razvoju servisa elektronske uprave, čime će obezbediti efikasniji i kvalitetniji rad državne administracije.
Program je posebno usmeren na interoperabilnost i uspostavljanje standarda koji će omogućiti brzu i efikasnu razmenu informacija i dokumenata i obavljanja usluga među organima državne, regionalne i lokalne uprave, čime će rad naše administracije postati efikasniji i transparentniji, značajno doprinoseći bržem dostizanju evropskih standarda u ovoj oblasti, jačanju integracija Republike Srbije u EU, kao i u ukupnom prosperitetu zemlje.
Nadam se da će poslanici biti zainteresovani za ovu temu, da će diskutovati i da će do kraja u raspravi izglasati ova dva zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospođi ministar.
U skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da će Poslaničku grupu SRS u načelnoj raspravi po tačkama 1. i 6. dnevnog reda Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2010. godini, predstavljati narodni poslanik Vladan Jeremić, kao i da je ovlašćen predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS po istim tačkama dnevnog reda Dejan Radenković.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Petar Jojić, koji je na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, želi da obrazloži izdvojeno mišljenje? (Da)
Gospodine Jojiću, izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, moram reći da imam utisak da se ovim zakonom ponovo omogućava inflacija birokratije koja će biti u funkciji nadležnog ministarstva, a pre svega formiranje njenih organa. Dakle, imamo priliku da opet konstatujemo da ministarstva i Vlada ne odustaju od formiranja agencija. Formira se agencija u ovoj oblasti, a tamo se kaže, da nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona. Postavljam pitanje, od čega će se plaćati zaposleni koji budu radili? A drugo, u upravni odbor se predviđa pet članova, ali nema u Predlogu zakona nijedne reči o broju izvršilaca i zaposlene birokratije koju vi predviđate.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 4. Predloga zakona, moram reći u tački 8) elektronska komunikaciona mreža za posebne namene je elektronska komunikaciona mreža organa odbrane, unutrašnjih poslova, Bezbednosne informativne agencije, u daljem tekstu organi odbrane i bezbednosti i organa državne uprave.
Dame i gospodo, ovde postoji realna mogućnost zloupotrebe sredstva komunikacija. Ako uzmete četiri knjige dr Vojislava Šešelja, kada je objavljen ovih dana "Tajni policijski dosije", u njemu ćete videti kako, na koji način su se zloupotrebljavala sredstva javnih komunikacija, i elektronska, prema dr Vojislavu Šešelju od 1982. godine i sve do odlaska u Hag.
Tajne službe su koristile brojna sredstva praćenja, prisluškivanja, tajnog snimanja, kontrole njegove pošte i da ne nabrajam, a sve je to bilo u funkciji nadležnih državnih organa. U to vreme, za vreme Josipa Broza, postojao je i Ustav i Zakon o krivičnom postupku, postojao je i Pravilnik o radu službi javne i državne bezbednosti i drugih tajnih obaveštajnih službi Vojske, međutim, prema dr Vojislavu Šešelju su primenjivane zloupotrebom ovakvih sredstva komunikacija u bezbroj slučajeva, preko 700 puta. U četvrtom tomu knjige "Tajni policijski dosije" dr Vojislava Šešelja, specijalni dodatak govori o tome da je 777 dokumenata Karla del Ponte izdvojila da bi koristila za Haški tribunal. Računam da tajne službe neće nešto zloupotrebiti ovom prilikom.
Nad tajnim službama, njihovim radom, mora biti uspostavljena parlamentarna kontrola i nikakva posebna ovlašćenja ne može imati Agencija, a da nadležni državni organi i parlament nemaju kontrolu nad ovim sredstvima komuniciranja.
Sumnjam da će ponovo doći, dakle, za vreme Broza bilo je tako, nastavili su sledbenici Broza, pa su nastavili i za vreme Slobodana Miloševića, samo što je kod Slobodana Miloševića bio drugi režim. Rešenje o kontroli i određivanju primene mere određivao je predsednik Vrhovnog suda, ali se ni danas ne poštuju ni zakon, ni Ustav, još uvek ne znamo ko koga sve kontroliše. Doktor Vojislav Šešelj je bio izložen progonu, zloupotrebama ovakvih sredstava informisanja.
Prema tome, dame i gospodo, gospođo predsedniče, treba doneti takav zakon da mora biti uspostavljena kontrola nad radom i upotrebom ovih sredstava. Ovako, Agencija će sama da vrši kontrolu i može da vrši i prisluškivanje, i snimanje, i praćenje, i otvaranje pošte, i tako dalje.
Dakle, u ovoj državi mora biti reda. Jedini čovek koji je u istoriji srpskog naroda, čak, od Rimljana i do današnjeg dana, objavio svoj tajni dosije na 4.500 stranica…

Vreme. Zahvaljujem.
Gospođa ministar. Izvolite, gospođo Matić.

Hvala lepo, gospodine Jojiću. Možda na samom početku da razjasnimo jedan mali nesporazum koji je ovde nastao. Zakonom se ne definiše uvođenje nove agencije i stvaranje nove agencije, već samo promena imena i donekle restrukturiranje postojeće Agencije za telekomunikacije, tako da nisu potrebna dopunska sredstva, budući da se Republička agencija za telekomunikacije finansira od naknada za frekvence i tehničke preglede.
Što se tiče vaše druge primedbe i zabrinutosti za nadzor nad informacijama i komunikacijama naših građana, mogu da vam kažem da je u Predlogu zakona ta oblast unapređena, budući da će se sada voditi evidencija o tome kako se u skladu sa Ustavom vrši ovlašćeni nadzor nad komunikacijama određenih osoba i ta oblast je sada bitno unapređena u odnosu na prethodni zakon. Hvala lepo.
(Narodni poslanik Petar Jojić, sa mesta: Replika. Pogrešno sam protumačen.)

Zahvaljujem, gospođo ministar, na pojašnjenju.
Samo da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da će Odbor za odbranu i bezbednost imati sednicu u sali dva, u 12.00 časova.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Poslanička grupa PUPS? (Ne)
Poslanička grupa manjina? (Ne)
Poslanička grupa Nova Srbija? (Ne)
(Narodni poslanik Momir Marković, sa mesta: Ima izdvojenih mišljenja.)

Nema više izdvojenih mišljenja.
Molim vas, nemojte dobacivati, nema izdvojenih mišljenja.
Molim vas, nismo dobili nikakav izveštaj, te vam ne mogu dati reč.
Poslanička grupa SPS-JS? (Da)
Gospodin Dejan Radenković ima reč. Izvolite.

Hvala, predsednice. (Što kažu, prvi mačiće se u vodi bacaju, ali dobro, šalim se, malo.) Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Nakon sedam godina, otprilike, pred Narodnom skupštinom Srbije se predlaže novi zakon o elektronskim komunikacijama, do sada je bio na snazi Zakon o telekomunikacijama.
Što se tiče poslaničke grupe SPS-JS, moram da kažem da podržavamo donošenje zakona o elektronskim komunikacijama, naravno, iz razloga što se tim zakonom podstiče dalje unapređenje ovog sektora, kroz dodatnu liberalizaciju i uvođenje konkurencije koja će omogućiti veći kvalitet usluga za krajnje korisnike.
Moramo da kažemo da se glavne prednosti ovog zakona ogledaju, pre svega, u tri domena, tako sam ih bar ja podelio: 1) smanjenje barijere za ulazak novim operatorima, kroz ukidanje licenci za obavljanje delatnosti koje ne zahtevaju upotrebu frekvencija, tj. režim opšteg ovlašćenja i jasnije tehničke procedure za dobijanje odgovarajućih dozvola; 2) analiza tržišta kojom se omogućava sprečavanje monopolskog ponašanja operatora koji su dominantni na tržištu, kroz definisane procedure koje su u skladu sa trenutnim preporukama i Dobrom praksom u EU; 3) zaštita korisnika kojom se omogućava da krajnji korisnik usluga elektronskih komunikacija kroz jasne procedure bude upoznat sa svim svojim pravima i obavezama, kao i mogućnostima da ta svoja prava i obaveze, ukoliko su uskraćena, zadovolji kod regulatornog tela.
Takođe, svi naši građani koji pripadaju socijalno ugroženoj kategoriji mogu dobiti osnovne usluge kroz Fond za univerzalni servis. Dodatno, ovim predlogom zakona se omogućava da se uvedu nove tehnologije na tržište Srbije. Pre svega, to se odnosi na digitalnu televiziju koja treba da se uvede tokom 2012. godine i koja će našim građanima omogućiti da gledaju veliki broj nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizija, sa neuporedivo boljim kvalitetom slike i zvuka.
Ovim zakonom, dame i gospodo narodni poslanici, regulisaće se pitanje pakete usluga, što će omogućiti da operatori kroz jedan jedinstveni račun pružaju usluge fiksnog telefona, interneta, kablovske televizije i drugih usluga, po ceni koja će, svakako, biti niža nego kada se plaćaju pojedinačni računi.
Moram da kažem da uvođenje inspekcije, takođe, dodatno osigurava da se registruju, onemoguće u daljem radu i kazne svi operatori i emiteri koji nemaju odgovarajuću dozvolu za rad. Moram da kažem i da sve prethodno navedene stavke predstavljaju novine u odnosu na postojeći Zakon o telekomunikacijama i s obzirom na njihov obim, ovo se svakako moralo rešiti kroz izglasavanje novog zakona o elektronskim komunikacijama, a ne kroz izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama.
Međutim, Predlog zakona koji je pred nama, bar što se tiče naše poslaničke grupe, ne znam kako će druge kolege i druge poslaničke grupe sagledati taj segmente predloženog zakona, ostavlja određeni broj nedoumica i propusta na koje treba skrenuti pažnju. Pre svega, to se odnosi na način funkcionisanja regulatornog tela. Pošto smo imali prethodnih dana neke pompezne članke, ostavlja dilemu i kod nas, a i kod korisnika, a i kod građana, da li je to istina ili nije, pa bih zamolio ministarku, da nam u nekim narednim izlaganjima, kaže šta se sa tim dešava i koliko je to istina. Sa mog aspekta kontinuitet postoji po novom predloženom zakonu, mislim da nije tako alarmantno.
Ali, moramo da kažemo da radi uspešnog obavljanja poverenih zadataka koje ima Agencija, a u skladu sa preporukama i najboljom praksom EU, smatramo da ona treba da ostane nezavisna, kao što je u donošenju svojih odluka, od drugih državnih organa i svih ostalih na tržištu elektronskih komunikacija. To ne znači da Agencija ne treba nikome da odgovara za svoj rad i da ne treba da postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da odluke koje donosi Agencija budu u skladu za zakonom, transparentne, nediskriminatorne i u duhu daljeg unapređenja ovog vrlo važnog sektora u privredi Srbije.
S tim u vezi, Poslanička grupa SPS-JS izražava sumnju da li ovaj zakon u potpunosti poštuje ovaj princip, jer mi zadržavamo bojazan da određene odredbe Predloga zakona mogu da utiču na rad nezavisnog regulatornog tela i s tim u vezi iznosimo i podnosimo jedan amandman u kome jasno gledamo da definišemo to šta je agencija, šta je javna agencija, a šta je nezavisno regulatorno telo.
Znači, samo tu da ne bude dilema, jer smo u obrazloženju amandmana, a o tome kada bude u pojedinostima, uključiću se u diskusiju pa ćemo razgovarati o tome i možda dođemo do nekog rešenja koje je za dobrobit svih nas.
Ono što me posebno interesuje jeste da se u ovom predlogu zakona ne vidi kako će biti Regulisan rad registra nacionalnih internet domena Republike Srbije. To je onaj domen "rs". Postavlja se pitanje – koji to zakon reguliše njihov rad? Trenutno ovaj posao, to svi znamo, nadam se da to svi znaju, obavlja jedna nevladina organizacija koja po osnovu toga i prikuplja neka značajna sredstva za sopstvene potrebe, a ne za račun nečega što predstavlja nacionalno dobro svake zemlje, a to je taj internet domen koji imamo.
Ima tu nekih indikacija, ne bih o tome, provlače se neke priče ko su osnivači i suosnivači te nevladine organizacije. Molio bih da tu nemamo neki sukob interesa kada je u pitanju donošenje ovog zakona i propusti iz te oblasti, a onda da se pojavi da su to nečiji lični interesi. Samo toliko. Nadam se da, ako se razumemo, da ćemo i te eventualne nedostatke otkloniti.
Takođe, u Prelaznim odredbama zakona piše da će Ministarstvo raspisati ovaj oglas. Tu se pojavljivala određena dilema i neke izjave, čak i čelnika Republičke agencije za telekomunikacije, da će doći do prestanka rada, do nefunkcionisanja. Po mom mišljenju, mislim da neće doći do nekog velikog zastoja. Postojaće određeni luft, ali nadam se ne na štetu države i budžetskih korisnika, pošto su tu možda sukobi i u toj oblasti određenih ljudi.
Kada su u pitanju članovi Upravnog odbora Republičke agencije, a to su sve ljudi koji su izabrani 23. maja 2005, koje je Narodna skupština, na predlog Vlade Republike Srbije, imenovala, izabrala, kako da kažem, i oni su imali, što je možda i dobro kada je jedno nezavisno regulatorno telo u pitanju, različito trajanje mandata. Imali su mandat od tri godine - dva člana, četiri godine - dva člana i jedan na pet, i da su se menjali na vreme, posle 2008, pa 2009, pa 2010. kada je i poslednjem istekao mandat, imali bismo jedan mešoviti, jednostavno, ne bi moglo da dođe do zbližavanja članova Upravnog odbora, ako mogu tako da se izrazim, i otklanjanje bilo kakve sumnje da se može doći do uticaja sa bilo koje strane, pa čak i političkih stranaka.
Pored toga što je, mogu slobodno da kažem jer sam upoznat na osnovu dopisa kojeg je slao RATEL Narodnoj skupštini Republike Srbije, apelovano je da se izvrši promena tih članova, naravno, po zakonu njima se mandat produžava automatski ako ne dođe do promene. Mislim da ne bi bilo loše da imamo i tu odredbu u zakonu u kojoj se kaže da bi trebalo ući u proceduru 60 dana pre isteka mandata članovima Upravnog odbora. Postojaće, bar za mene, dilema i nejasnoća zbog čega to sve nije odrađivano blagovremeno; zamena, procedura, komunikacija između Vlade i Skupštine oko izbora članova Upravnog odbora.
Mogu da kažem da izražavam i bojazan kada je u pitanju nov upravni odbor, i na konkurs, oni se imenuje na pet godina. Nadam se da će konkurs koji će biti raspisan dati dobre rezultate, da ćemo tu izabrati stvarno stručne ljude, jer period koji je pred nema jeste period elektronskih komunikacija, telekomunikacija i on je u ekspanziji. Mislim da mi kao zemlja moramo to da pratimo.
Dalje, postoje neke moje dileme i kada su u pitanju direktive. Kada sam bio ovlašćen po pitanju poštanskog saobraćaja, uvek kada su zakoni u proceduri imamo neko obrazloženje. U ovom obrazloženju stoji da se prilagođavamo pravilima iz važećeg regulatornog tela okvira EU iz 2002. godine. Poznato je da je, Predlog zakona u proceduri bio prošle godine, kao i javna rasprava. Svi komentari i javna rasprava koja je trajala do 30. oktobra, kada je zatvorena, koliko sam mogao da se potrudim da vidim, dosta je toga prihvaćeno i ono što su predložili operateri kao neke komentare, MUP, BIA.
Samo, kao neku rezervu, ako možete da mi prokomentarišete, šta se desilo, pošto imamo i direktive koje su donete 2009. godine i Pravilnik Evropskog parlamenta od 25. novembra, koje implementiraju nešto novo i nas obavezuju kao zemlju, u narednom, imamo više direktiva od 25. 09. 2002, gde se vrše izmene tih postojećih direktiva iz 2002. godine…
Ono što je bitna sadržina tih direktiva jeste da su u velikoj meri vrlo važne za našu zemlju. Zašto to kažem? Zato što je povoljna okolnost što je u tim direktivama propisano da pravila koja one uvode moraju biti uneta u nacionalne propise država članica Evropske unije. Pošto u obrazloženju stoji da hitno donosimo ovaj zakon kako bismo ga uskladili i konačno prelazak sa analognog na digitalno koje se precizira za 2012. godinu, tako tumačim hitnost zakona zato što je tako obrazloženo, samo me interesuje – da li su implementirane, jer ćemo u narednom periodu imati neke izmene i dopune postojećeg zakona.
Da li su uključene ove direktive iz novembra 2009. godine, a zakon je sada pred nama po hitnom postupku, to je moje pitanje, pa bih molio neko obrazloženje, pošto je možda obrazloženje ostalo staro. Možda smo implementirali te direktive u Predlog zakona. Pa, ako nismo, možda kroz Odbor ili nešto da vidimo da i to implementiramo, da ne bismo posle nekoliko meseci, jer je stvarno postala praksa da se pišu zakoni a da posle nekoliko meseci imamo neke izmene i dopune. Dakle, ovo je u funkciji dostizanja nekog, da kažem, konsenzusa i dogovora oko donošenja vrlo važnog zakona. Moram da kažem da je vrlo važan zakon.
Imao bih još mnogo toga. Ono što je bitno, treba da vidimo kada izglasamo ovaj zakon da poštujemo rokove: da on u roku od osam dana stupi na snagu, pa 30 dana konkurs, pa rok kada se utvrđuju predlozi, pa upućuju se Narodnoj skupštini, da tu nemamo propuste, jer šta me brine? I ono što ostaje dilema za mene, kao ekonomistu a ne informatičara, nisam, baš, nešto vispren iz te oblasti, interesuju me pravilnici i sve ono što treba Republička agencija da poštuje, a ima toga puno, da to ne čitam, trebaće mi vremena da pročitam, šta se dešava sa tim? Da li se oni ponovo donose ili su na snazi ili se usklađuju, i to je čista procedura koja će verovatno trajati. Samo da pazimo da ne napravimo neke raskorake, jer smo već duboko zagazili u jezgro telekomunikacija i imamo dosta pratećih zakona.
Drugo, šta ostaje dilema za mene? Kažem opet – elektronske komunikacije, telekomunikacije, pokušao sam da nađem neku razliku neku, možda ćete vi, pošto ste stručniji od mene što se tiče ove oblasti Čak se menja i naziv Agencije, da li će to povući određene troškove? Nisu to sad neki troškovi, ali promena imena Agencije, pečata, memoranduma, svih tih usklađivanja, da li je bilo potrebe…