Želim da postavim nekoliko pitanja guverneru. Zašto se nije reagovalo na vreme, da ne dođe do ovog haosa? Sećam se, gospodine guverneru, kada su se svi radovali, kada je odlazio MMF, svojevremeno, rekli ste – hvala bogu, odlaze, sada možemo da dišemo i da radimo kako mi mislimo da je dobro.
Sada ste se uhvatili za njega jer ste dobili tri milijarde, da održite kurs dinara. Ne možete da ga održite. Vidite da cene rastu, evo, najavljuju se poskupljenja akciza. Gospodine guverneru, kada smo bili zajedno, kada sam ja bio u Vladi nafta je bila 76 dinara, a mleko 34 dinara litar. Sada je nafta 120 dinara, a mleko je 16 dinara. Kako da se preživi?! E, to je kruna vašeg uspeha, vašeg i vaših saradnika.
Evo gde smo došli danas. Imamo najskuplje energente u Evropi. Imamo jednu izuzetnu tešku situaciju iz koje se teško izlazi. Svakoga dana se zabavljamo – ko je koga uhapsio, upucao, da li zbog ljubavnice, da li zbog supruge, upao, velike uspehe, sklapamo ugovore sa Brazilom, Argentinom, sa kim sve nismo sklopili. Imamo brdo papira koji se donose svakodnevno o potpisanim sporazumima. A, mi nikako da krenemo?!
Hteli smo da čujemo jednu vašu viziju – šta ostavljate nasledniku? Kako da krenemo? Kakvo je stanje u Narodnoj banci? Kakvo je stanje deviznih rezervi? Da li možemo održati kurs dinara? Dokle će da gura? Da li ćemo opet uzimati neke dodatne kredite i veštački ga održavati? Da li treba veštački da ga održavamo?! Kolika je po vama realna cena kursa u odnosu na proizvodnju koja je trenutno u Srbiji? Kako da se reše ta pitanja koja su izuzetno aktuelna?
Voleo sam da čujem vaše mišljenje, jer mi smo ovde u parlamentu čuli dva ministra, jednog iz ekonomije koji kaže: povećati kredite, davati, zaduživati, povećati kupovnu moć stanovništva, i ministarku finansija koja kaže – nikako povećavati kupovnu moć, nikako zaduživati, nikako kredite, nikako i, sada, šta je vaše mišljenje? Da li se i vi slažete sa ministrom ekonomije i ministrom finansija? Premijera nikad nismo čuli. On kada dođe, održi slovo dva minuta, onda ode i kaže da je prezadovoljan stanjem, da je kriza prošla. Nisam čuo od vas da li je kriza počela ili je prošla, ili je na pola ili će proći za dve godine ili godinu. Premijer je ovde rekao da je kriza prošla, da više građani ne osećaju da žive bolje, ali živi se bolje, ali to narod još ne oseća.
A, sad mi ništa nije jasno. Vi odlazite. Naravno, radićete neki mirniji posao, bićete opet u sferi finansija, a šta dalje i kud mi dalje da idemo.
Prema tome, ko će doći i kako je moguće da sada predsednik predlaže? I neka predsednik predlaže, neka bude odgovoran predsednik za onoga kako ga predloži. Niste nam ništa rekli o nekima aferama o tom "Satelitu". Ne znam: Ja sam za to da se odgovara za svaku sitnicu. Nemoguće da niko, a vaša partija je, čiji ste vi jedan od čelnika, ušla u tu priču i mi to moramo da platimo. Vaša partija je ušla u neke vakcine koje, opet, moramo da platimo i platićemo, debelo platiti. Kako? Ne znam, i u niz drugih zaduženja koje će ova država morati da plati.
Koliko sad Srbija ima utuženja i sporova po raznoraznim osnovama, a mnoge od njih će izgubiti i moraće da ih plati. I što se banaka tiče, imamo dosta tužbi, gospodine guverneru, koje su ostale nerešene.
Prema tome, očekivao sam jednu ozbiljnost, vašu zabrinutost, a ne jednu lepršavost, jedan osmeh i samo što niste srećni rekli – ljudi, slobodan sam čovek, došao sam malo da popričamo i da odem. Baviću se nekim poslom, biću srećan što više neću imati stalno to zumiranje, prozivanje itd. Gde sam vas doveo, doveo sam vas, i tu ću vas ostaviti nekome. Da li će taj neko uraditi nešto ili neće ili kako će uraditi – ne znam. Vidite i sami.
Ali, veoma krupne stvari su se rešavale za vreme vašeg mandata, izuzetno krupne stvari. Nestale su mnoge srpske banke, koje su bile ponos Srbije!
Juče sam bio u Boru. Tamo su ostali dugovi, zaduženja, banke, poverioci, ekologija. Ništa nije rešeno. Grad koji se raspada! Ostavljen je na milost i nemilost. Grad koji nema više od pola krovova. Sve prokišnjava. Sve je u jednom haosu. Vaši saradnici su rekli da su bili našli sredstva, urgirali, završili da se napravi nova topionica. Nije napravljena. Nije ni počela da se pravi. Tamo je veliki problem, nagrizaju se zidovi, raspadaju krovovi. Ljudi su oboleli, prvi u Evropi po karcinomu. Niko se time ne bavi. Bitno je da je juče vaš šef stavio šlem i sišao u jamu, kao i predsednik pre neki dan, a nisu posetili nijedno naselje. Bitno je za ''Javni servis'', za medije, staviti šlem na glavu, sići u jamu, izaći iz jame, otići na ručak, sesti u kola i otići kući, naravno. I narod treba da bude zadovoljan što visoki funkcioneri države stave šlem na glavu i siđu dole.
Pojedine grane u koje smo se kleli da ćemo podržati našim bankama, kao što su poljoprivreda, energetika, putna infrastruktura, građevinarstvo stoje. Turizam, najavljeno je, sećate se odlično koliko je sredstava uloženo, kao velika razvojna grana Srbije i ništa od toga. Sve je stalo. Gde je stalo, tu je i ostalo.
U građevinarstvu se više ništa ne događa. Svi su giganti propali, bankrotirali i otišli u stečaj!
