Gospođo predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije previše elegantno govoriti o amandmanu koji je prihvaćen. Iskoristio bih ovu mogućnost i do pauze da kažem nekoliko rečenica o našim podnetim amandmanima, jer nisu svi prihvaćeni, pa se kasnije neću javljati za reč. Ukazao bih na nekoliko problema koji postoje u visokom obrazovanju. Nadam se da će ministar dati odgovor i na ta pitanja.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, smatramo da su predložena rešenja dobra i svakako ćemo glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Mislimo ipak da je trebalo izvršiti još nekoliko izmena, ali je ministar izneo na sednici Odbora za prosvetu Narodne skupštine da je Ministarstvo predložilo samo one izmene koje su bile neophodno radi povećanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja.
Mislim da je trebalo detaljnije regulisati pojam, odnosno institut gostujućih profesora. Nažalost, toga nema u ovim predloženim izmenama. Ako je mobilnost studenata i profesora cilj u visokom obrazovanju u RS, onda bi svakako trebalo u što skorijoj budućnosti regulisati status gostujućih profesora.
Što se tiče podnetih amandmana, narodni poslanici SVM su podneli osam amandmana. Od tih osam prihvaćeno je pet amandmana. Nadam se da će i ostali biti prihvaćeni u danu za glasanje.
Od onih amandmana koji su prihvaćeni smatram da je najbitniji onaj koji će nedvosmisleno regulisati, posle 20 ili 25 godina, pravo studenata pripadnika nacionalnih manjina da polažu ispite na svojim maternjim jezicima, na maternjem jeziku u slučaju da postoji nastavnik, odnosno profesor koji razume određeni jezik i ukoliko je nastava bila na tom jeziku organizovana.
To je jedno odlično rešenje. Toga je bilo u RS prethodnih godina, ali nije bilo regulisano na nedvosmislen način. Mnogo toga je zavisilo od određenih fakulteta, određenih dekana, pa i profesora. Sada je to na nedvosmislen način regulisano i to je svakako za pohvalu, i poboljšava sistem visokog obrazovanja u Srbiji.
Drugo sličnije rešenje je vezano za pravo pripadnika nacionalnih manjina na odbranu završnog rada, magistarskog rada i specijalističkog rada na maternjem jeziku. Ni to nije bilo tako regulisano. To je bio propust zakonodavca 2005. godine, jer je za mene nelogično da je ta mogućnost data za doktorske disertacije od 2005. godine, a nije data za magistarske radove, završne radove i specijalističke radove. To sada zajednički ispravljamo.
Ostala tri amandmana se odnose na usklađivanje rešenja iz predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju sa postojećim rešenjima iz Zakona o nacionalnim savetima i svakako je dobro što neće doći do kolizije. Uspeli smo to da rešimo, kao što smo uspeli pre nekoliko meseci, kada je na dnevnom redu bio Zakon o učeničkom i studentskom standardu, i svakako će dovesti do efikasnijeg visokog obrazovanja stanje kada nema kolizije između raznih pozitivno-pravnih rešenja u pravnom poretku RS.
Moram i to da kažem da su ove izmene bile predložene još 2005. godine od strane Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali 2005. godine ti predlozi nisu bili uzeti u obzir, ali sada posle pet godina će postati sastavni deo pravnog poretka.
Tri amandmana koji nisu prihvaćeni se odnose na određena rešenja vezano za proces akreditacije za nadležnosti AP Vojvodine, ali je neke od tih amandmana već podržao Odbor za prosvetu Narodne skupštine i nadamo se da će biti prihvaćeni.
Što se tiče problema u visokom obrazovanju, govoriću samo o dva problema. Znamo da ima mnogo, mnogo više i mislim da se ne tiču isključivo obrazovanja pripadnika manjinskih zajednica.
Prvi problem se odnosi na dvopredmetne nastavnike, gospodine ministre. Ovo rešenje bi bilo dobro i za pripadnike većinskog naroda. Znamo vrlo dobro da je u toku racionalizacija obrazovnog sistema u Srbiji. Znamo koliko odeljenja ćemo biti primorani da zatvorimo sledećih godina. Znamo i za to da ima manjka kadrova profesora.
Mislimo da bi bilo dobro rešenje, kažem još jedanput i za manjinske zajednice i za srpski narod, da se u naš sistem uvede mogućnost za školovanje dvopredmetnih nastavnika, dvopredmetnih profesora. To jednostavno danas ne funkcioniše. Mi nismo želeli da podnesemo amandman vezano za to jer to nije zakonska materija, ali bi to trebalo regulisati podzakonskim aktima, uredbama, pravilnicima Ministarstva, jer bi to bilo jedno rešenje za probleme koji nastaju zbog neminovne racionalizacije.
Drugi problem je vezan za nostrifikaciju, odnosno za priznanje stranih visokoškolskih isprava, da upotrebi zvaničan termin iz člana 104. Zakona o visokom obrazovanju.
Ovde naravno ima i tačaka kojima se ovaj problem vezuje za dvopredmetne nastavnike, a reći ću i zbog čega. Ako neko stekne zvanje profesora matematike i fizike, recimo, u Mađarskoj, na primer, dajem vam primer iz života, onda se ta diploma, odnosno te diplome ne mogu nostrifikovati, može se nostrifikovati ili diploma matematike ili diploma fizike, jer u originalnoj diplomi piše profesor matematike – fizike, pa dotična osoba dobija objašnjenje da ne postoji matematika – fizika, nego postoji samo matematika ili samo fizika.
To je jedan ozbiljan problem tehničke prirode koji bi trebalo rešiti, jer ako ima neko zvanje profesora oba predmeta, onda bi to trebalo svakako rešiti na način da se ta osoba posle nostrifikacije diplome može zaposliti i kao profesor fizike i kao profesor matematike.
Na kraju, u vezi nostrifikacije još jedan problem koji isto nije materija i ne treba da bude materija zakonskog uređenja, nego pravilnika i ostalih podzakonskih akata. U zemljama u okruženju se stiču nazivi i postoje fakulteti kakvih kod nas još nema. Siguran sam da će biti u dogledno vreme.
Daću vam opet jedan primer iz života. Jedan mladi gospodin mojih godina mi se obratio pre nekoliko nedelja i rekao mi je da je završio fakultet, radi se o fakultetu od osam semestara za četiri školske godine i stekao je naziv organizatora u procesu obrazovanja odraslih.
Kod nas nema ni zakona o obrazovanju odraslih, ali znam da se sprema taj nacrt u Ministarstvu i nadam se da će biti prihvaćen do kraja godine i usvojen ovde u Narodnoj skupštini, ali zbog toga što nema tog zakona ne može biti ni tog zvanja na našim fakultetima, ali će biti za nekoliko godina.
Ukoliko se usvoji taj zakon o obrazovanju odraslih do kraja ove godine, onda će biti neophodno da postoje stručnjaci koji u početnoj fazi mogu organizovati tu nastavu, koji imaju stručne kvalitete i zvanje za to.
Ovaj dotični gospodin mi je rekao da je bio na tri državna fakulteta i na dva privatna fakulteta i da mu je rečeno da se to jednostavno kod nas ne može nostrifikovati. Naravno, znam da univerziteti, odnosno fakulteti imaju autonomiju. To je jedno civilizacijsko dostignuće i to nije sporno.
Ali, mislimo da bi trebalo i da bi bilo dobro da Ministarstvo da neku preporuku, recimo, fakultetima da malo ekstenzivnije tumače ta rešenja, da se omogući ljudima koji žele da se vrate u Srbiju nakon okončanja školovanja u inostranstvu da to učine, jer to trenutno u ovim slučajevima, mogao bih da navedem još nekoliko primera, nije moguće.
Na kraju jedan podatak. Mi smo u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine osnovali jedan fond za nostrifikaciju, 391 osoba je dobila novac iz tog fonda Nacionalnog saveta Mađara u visini ukupno od 13 miliona dinara i time smo pomogli skoro 400, odnosno više od 390 studenata, odnosno mladih ljudi je uspelo zahvaljujući tome da nostrifikuju diplome, ali mi ne možemo pomoći u tome kada na fakultetu ne žele, odnosno nisu u mogućnosti da nostrifikuju zbog raznih problema te diplome.
Zbog toga mislimo da bi tu Ministarstvo trebalo da odigra neku ulogu i da utiče na to da se oni ljudi koji završe studije u inostranstvu mogu vratiti u Srbiju.

Potrošeno je 10 minuta vremena ovlašćenog predstavnika.
Ovim završavamo prepodnevni deo sednice i sednicu nastavljamo u 15.05 časova, raspravom u pojedinostima o amandmanu na član 2. koji je kao amandman sa ispravkom podneo narodni poslanik Jon Magda. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu raspravom u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Jon Magda.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman sa ispravkom, a s obzirom da se Zakonodavni odbor nije izjasnio, o ovom amandmanu, kao i o drugima, izjasniće se Narodna skupština u danu za glasanje.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Možda bi bilo u redu da smo sačekali ministra pre početka rada, budući da ono o čemu ćemo govoriti zaista je bitno jer se tiče prvenstveno njegovog mišljenja, bez obzira na dobijeno mišljenje Vlade.
Amandmanom smo hteli da promenimo nakanu ministra, kao predlagača izmene zakona, da uvede jednu novu instituciju u postupak dobijanja dozvole za rad, ona se zove početna licenca. To – početna licenca, nekako zvuči kao nekakva predbračna proba, kao nešto što je privremena dozvola, nešto što nije bilo naročito potrebno.
Jer, iako u obrazloženju Vlade stoji da to kako je predlagač namerio da uradi razrešava određene probleme koji su u postupku ove dve-tri godine primene zakona nailazili u proceduri, a onda kad slušamo ministra na odboru, zato volim da je tu, kad smo sami učesnici procesa akreditacije, vidimo da je tu zapravo reč o ili zadržavanju dokumentacije kod komisije za akreditacije, neblagovremenog reagovanja, nečega što se smatra administrativnom neažurnošću ili nečeg sličnog.
Zašto još mislimo da ovaj institut nije bio neophodan. To u neku ruku liči na kozmetičku promenu, ali sumnjam da je reč o kozmetičkoj promeni, iza toga se sigurno nešto krije. Čuli smo da preko 2.000 visokoškolskih institucija je već akreditovano.
Postoje neke koje nisu stekle uslov za akreditaciju. Ponavljaju se u tom postupku i sada, ovim mehanizmom verovatno, neka mi bude dopušteno da to kažem, površnije akreditacija u procesu davanja mišljenja, odnosno ranije se davalo mišljenje, a sada se sačinjava izveštaj.
Ta igra reči koja nikog ozbiljnog ne može da ubedi da je reč o suštinskoj promeni, nego da se verovatno iza toga stvara prilika da se još neko akredituje pojednostavljenijim metodama, unekoliko bržim, iako je nemoguće, videćemo iz kasnijeg našeg amandmana i kako je predlagač predložio proceduru. Ona ne odstupa značajnije od onoga što se ranije radilo po zakonu, za koji smo već ocenili da nije zakon za koji smo saglasni.
Opet mogu da kažem da pripadam grupi onih koji misle da zakon nije bio dobar. Da li je ovakvo zakonsko rešenje moglo da nađe zajedničkog traga sa Bolonjskom deklaracijom, da u njemu bude na neki način inkorporirana namera evropskog akademskog prostora, da mi postanemo njegov sastavni deo i obrnuto, on sastavni deo našeg, u nekim segmentima obrazovanja i naučnog istraživanja to niko ne spori, integracija te vrste je najbezbolnija, najmanje je politizovana, najmanje je problematična.
Ali, način na koji radimo govori posredno i o tome da Ministarstvo, odnosno ministar, ne treba personalizovati, govorim generalno o konceptu Vlade, ne ministar, šta ministar, doduše bilo bi lakše govoriti da je ministar, čini mi se, iz resora profesor na državnom fakultetu, možda bi neke primedbe razumeo bolje, obzirom na te akademske slobode, ta prava koja fakulteti i univerziteti sada imaju.
Ona zaista jesu tako velika da se nekada pitamo – koliko je to normalno da se država toliko decentralizovala tu oblasti da, recimo, postavlja direktora srednje škole, gimnazije, daje mišljenje o predlogu koji je stigao, koji može da prihvati, da ne prihvati, da odobri, da ne odobri, a kada se postavlja dekan, onda se ne pita ništa, a dekan sprovodi sve. Dekan odluči da školarina bude 3.000 evra, zajedno preko veća. Veće ga bira. To je jedan skopčan krug interesa.
Sada ne vidim, kada ministar govori o tome, da je centralizacija u nečemu nužna, hajde, ne centralizacija, nego antidemokratski princip ili princip kontrole u nečemu nužan, kada reč o obrazovanju. Verujem da je nužan i u toj proceni, sada su to ubacili u zakon, visinu školarina, ali i mnogi drugi problemi se tu javljaju, koji govore o tome da zakon ne valja, pa i sam ministar nagoveštava, nakon donošenja strategije, po proteku dve godine, biće još jedna nova, treća revizija istog zakona.
Ako vi tri puta za šest godina revidirate zakon, onda treba reći da ne valja u ovome zakonu ova odredba. Možemo da slutimo šta će ona konačno da znači. Još neki broj fakulteta koji nisu dobili akreditaciju će je dobiće, doduše sada ne u formi akreditacije, nego nekakve početne akreditacije.
Umesto da se kaže da je dozvola za rad, jer ti fakulteti suštinski dobijaju dozvolu za rad. Oni će raditi godinu dana, pod stresom da će možda u akreditaciji biti odbijeni, ali možda, i pod nigde jasno izrečenom namerom, da im se pruži šansa da dopune ono što u postupku nisu imali kada im je dozvola data.
Zato, zaključujem, da će možda taj deo akreditacijskog posla u davanju privremene licence biti možda površniji. Što bi neko pregledao isti materijal za godinu dana? Samo onaj ko nije radio na postupku akreditacije ne zna koliko je to obimno brdo materijala, koliko je to velika procedura, i za fakultet koji to sprema, stranu koja je sa one druge strane, koja je zamolbenik, i za stranu onoga koji to treba objektivno da sagleda.
Zato smo mislili da na tome nije trebalo insistirati i da bi to usaglasili sa našim stavom do kraja, u nekim članovima smo podneli takve izmene koje bi postojeće nedostatke, koje je ministar rekao da su registrovali, mogle da promene, a tiču se rokova.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Žao mi je što gospodin Obradović nije trenutno u sali. Nadam se da će u toku izlaganja, imam još drugih amandmana, da stigne.
Naime, ovaj moj amandman se odnosi na član 3, tako da se posle reči "dozvola za rad" dodaju reči "visokoškolskih ustanova".
Sada možda nekome ovaj amandman može delovati kao neka kozmetička izmena, neki kozmetički dodatak, amandman radi amandmana. Ali, namera mi nije bila to, nego mi je namera bila sasvim drugačija.
Suština mog podnetog amandmana je da se na bolji i precizniji način definiše na koga se tačno odnosi početna akreditacija, jer se ovaj kompletan član odnosi na početnu akreditaciju.
Moj uvaženi kolega Krasić je u prepodnevnom izlaganju nešto govorio o Bolonji i, u ovom vremenu koje imam za ovaj amandman, da kažem nekoliko reči povodom toga. Kao po nekom pravilu, kada je u pitanju ono što dolazi sa Zapada, neki noviteti, uvek prihvatamo ono što je najgore iz tih noviteta. Gledajući šta se dešava sa Bolonjom, to pravilo važi i ovde. Prvo smo prihvatili ono što je najgore, a neke dobre stvari još uvek nisu zaživele.
Sada, ovih dana, ove godine se navršava prva bolonjska petoletka i kada se sumiraju rezultati te petoletke, odnosno primene Bolonje, može se slobodno konstatovati da su oni poražavajući, da nisu služile onoj svrsi i onom cilju zbog čega je Bolonja i uvedena. Tako je u septembru 2008. godine podatak da je prolaznost studenata bila na nivou od 12% do 28%, zavisno od fakulteta, univerziteta, visoke škole itd.
Setimo se da je glavni argument za uvođenje Bolonje bio upravo taj da se poveća efikasnost studiranja. Da završim ovo moje izlaganje, očigledno je da su oni koji su bili zaduženi za primenu Bolonje, omanuli u ovome i da nisu na najbolji način razumeli ono šta treba da urade.

Iskorišćeno jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima poslanik Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ovaj amandman na član 4. se direktno nadovezuje na amandman koji smo imali i koji je moj kolega Poskurica malopre obrazlagao, a odnosi se u stvari na uvođenje novog termina, a to je – početna akreditacija.
Radi javnosti samo da kažem da se ovaj član odnosi na nadležnost i rad Komisije, a ranije u tom stavu 1. i tački 1) te nadležnosti su bile da komisija predlaže Nacionalnom savetu standarde za izdavanje dozvola za rad.
Sada se briše ovo "za izdavanje dozvole za rad" i ubacuje "Komisija predlaže Nacionalnom savetu standarde za početnu akreditaciju" u tački 1), i u tački 9) umesto daje mišljenje, opet sačinjava izveštaj o početnoj akreditaciji.
Smatramo da je ovo preveliko administriranje u izdavanju dozvole, jer ako se ispune svi zakonski uslovi koji su definisani u drugim članovima zakona da se dobija akreditacija, u suštini posle se dobija ta početna akreditacija, a posle godinu dana treba da se dobije dozvola za rad. Praktično, dolazi do akumulacije administriranja svih elemenata koje su neophodni za odlučivanje.
Verovatno, ako ijedna institucija koja treba da se akredituje, sigurno će odmah, u skladu sa zakonom, normativima i svim onim što je zakon obavezuje, da ispuni te uslove.
Zašto dati početnu akreditaciju, pa posle godinu dana opet ući u raspravu, pogotovo što u drugim članovima jasno postoji da može svake pete, a po potrebi i vanredno vrši kontrola rada i kvaliteta institucije.
Ponavljam, predložili smo i da se brišu stavovi koji se odnose na uvođenje ovog termina na početne akreditacije, jer smatramo da produžava administriranje i produžava razrešavanje problema akreditacija neke visokoškolske ustanove koje može odmah, u sagledavanju svih relevantnih parametara potrebnih za rad i za akreditaciju, da se sagleda. Hvala.

Iskorišćeno 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovaj moj amandman se odnosi na član 4. izmena i dopuna ovog zakona. Ovaj amandman u suštini šalje istu poruku kao moj prethodni amandman koji sam malopre obrazlagao, a to je preciznija definicija pojmova.
Moram još nekoliko rečenica da kažem o Bolonji. Vi znate da je SRS kritična kada je u pitanju primena Bolonje i bolonjskog procesa. Bolonja nije uspela ni u jednoj ozbiljnoj zemlji. Sve ozbiljne zemlje su napustile ovaj proces. Mi se već punih pet godina držimo te Bolonje i, zaista, kada se tamo sumiraju, posle određenog vremenskog perioda, rezultati, mislim da će se Bolonja morati napustiti kad-tad, ali će nam naneti nam veću štetu nego što je nekada u ono komunističko vreme Šuvarova reforma nanela obrazovanju.
Takođe, svi prestižni fakulteti, svi prestižni univerziteti danas u svetu ne rade po Bolonji. Kod nas čini mi se da su neki od Bolonje napravili jedan komercijalni posao, bolje reći biznis.
Isto je urađeno i kada je u pitanju reforma i srednjeg i osnovnog obrazovanja. Danas imamo ekspanziju raznoraznih strategija, raznoraznih projekata, koji se sprovode i realizuju na različite načine. Najveće koristi od ovoga, čini mi se, imaju samo oni koji organizuju seminare, raznorazni kursisti i raznorazni edukatori, edukolozi. Toliko.