Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Predsednik Vlade Mirko Cvetković je pre neki dan izjavio da je Srbija izašla iz recesije i da svi pokazatelji pokazuju i ukazuju na ekonomski oporavak.
Građani i privrednici, pak, ukazuju da je stanje sasvim drugačije i da nas tek očekuje kriza. Kurs najbolje pokazuje u kakvom stanju je naša ekonomija. Dinar je u odnosu na prethodni dan izgubio vrednost od 37 para, tako da je danas potrebno za jedan evro da se izdvoji 103 dinara i 54 pare.
Privreda i građani u ovom trenutku duguju bankama 1.504 milijardi dinara. Broj onih koji zbog naglog pada dinara nisu u stanju da izmiruju obaveze po osnovu kredita dramatično raste. Juče smo mogli da pročitamo da od 977.367 građana koji su uzeli kredit od banaka, njih 118.402, dakle, svaki deveti, nije u stanju da izmiruje svoje obaveze po osnovu kredita i da ta kašnjenja preko 60 dana, odnosno idu čak i do 90 dana.
Pored kursa, razlozi za kašnjenje u otplati kredita jesu i što su mnogi od njih ostali bez posla i što je oko 70.000 preduzeća u blokadi, u kojima radi veliki broj radnika koji ne primaju platu.
Moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade: da li je on i da li su članovi Vlade svesni dubine krize i šta Vlada čini da se ta kriza prevaziđe?
Drugo pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, odnosno Upravi za javni dug. Gospođa Dijana Dragutinović je pre izvesnog vremena izjavila da je javni dug 32% od bruto društvenog proizvoda. Predsednik Srbije, koji želi da dokaže građanima Srbije da sve zna i da se u sve razume, izjavio je da je taj javni dug, negde, na podnošljivih 33,6% bruto društvenog proizvoda. Ekonomski stručnjaci ukazuju da je on preko 36% bruto društvenog proizvoda i da je Srbija u odnosu na mali broj bruto društvenog proizvoda već visokozadužena zemlja, koja je na rubu dužničke krize. Na to nam upravo ukazuje i pismo, kojim nas je informisala "Politika", koje je upućeno premijeru, članovima Vlade, svim ekspertima, o dubini krize i o predloženim merama za prevazilaženje krize.
Mislim da je očigledan primer koliko je ova vlada nesposobna i nije u stanju da prevaziđe teškoće sa kojima se kreće, sa kojima se suočava, upravo ovaj problem i problem javnog duga. Očekujem da u najskorijem roku dobijem odgovor od Uprave za javni dug. Hvala. (Aplauz)

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili rešenje, u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da)       
Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam šta više da radim, postavljam jednostavna pitanja, ali odgovora nikako nema.
Postavio sam pitanje Agenciji za privredne registre da mi dostavi rešenje broj 8101 od 22. aprila 2005. godine, iz koga bismo mogli da vidimo koliko je ''Luka Beograd'' imala akcija. Odgovora nema, mada je to jednostavno, taj dokument već postoji. Ali, ima još jedna interesantna stvar. Savet za borbu protiv korupcije uputio je, takođe, istoj agenciji isto pitanje i nije dobio odgovor. Ovde, očigledno, možda nije, ali postoji bojazan da je neko manipulisao sa oko 2,5 miliona akcija ''Luke Beograd". I ništa se ne radi. Apsolutno se ništa ne radi!
Evo, imate danas informaciju da VAC želi da se povuče iz Srbije. Odmah da se razumemo, nije meni žao što VAC želi da se povuče iz Srbije, ali postoji objektivan problem vezano za privatizaciju kompanije "Novosti" u koju je umešan Stanko Subotić Cane, VAC, Milan Beko i Milorad Mišković, i sve je nesporna činjenica. Pokazao sam vam uplatnice firmi Stanka Subotića Caneta, onim trima firmama, a, takođe, nisam dobio odgovor čije su, koje su privatizovale "Novosti". Odgovora nema.
Sada mi je potpuno jasno zašto Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac šest puta nije došla na Odbor za odbranu i bezbednost. Verovatno joj nije odgovarala mogućnost da joj se direktno postave neka pitanja. Ali, evo, postavljam pitanje Republičkom javnom tužiocu – da li su preduzeli neke predistražne radnje, kada je u pitanju privatizacija kompanije "Novosti" i ''Luke Beograd''?
Očigledno je iz ova dva primera da su se na privatizaciji kompanije "Novosti" i ''Luke Beograd'', potpuno, spojile sve stvari koje su karakterisale desetogodišnju pljačku Srbije: politika, tajkuni i kriminalci. I, tu više nema nikakve dileme.
Al' postoji jedna stvar koju nikako sebi ne mogu da objasnim, Vlada koja je privatizovala, koja je učestvovala u privatizaciji, koja se, između ostalog, optužuje da je u svemu ovome učestvovala nije iz sadašnje vladajuće većine. Onda se postavlja pitanje razloga zbog čega se ove stvari ne pokreću. A, onda, kada se prisetim perioda od 2004. godine pa do 2008. godine ni tada se nisu pokretali problemi vezani za privatizaciju, odnosno pljačku. Setite se samo "Sartida" i nekih drugih privatizacija.
Očigledno je da ovde postoji možda tajni, možda nema dogovora, ali neko nepisano pravilo – ne diraj ti mene, neću ni ja tebe, bitno je da se smenimo sa vlasti, da nastavimo da pljačkamo, a one prethodne koji su to radili nećemo dirati.
Ne mogu da razumem da vi tako olako prelazite preko ovako neprimerene pljačke kada je u pitanju ''Luka Beograd'' i kada je u pitanju Kompanija ''Novosti'', i da ćutite.
Postavio sam pitanje – da li je tačno da je na računima ''Luke Beograd'' bilo 42.300,000 evra? Do dana današnjeg nisam dobio odgovor. Zbog čega? Ako nije bilo jasno, u šest banaka, sve se zna, postoji zapisnik, postoje imena i prezimena ljudi koji su o tome sačinili zapisnik, do dana današnjeg nema ništa! Ako se pokaže da je tačno da je i ovih dva i po miliona akcija sklonjeno u vreme privatizacije, pa se naknadno pojavilo, to je dodatnih 25.000.000. Pa, ljudi moji, ne znam šta je potrebno da vi preduzmete nešto?!
Samo, dakle, na Luci Beograd država je izgubila oko 100.000.000 evra, ako računate sve ovo što se desilo sa ''Lukom Beograd''. Pa, šta je još potrebno da bi se preduzele neke stvari, da vi napokon krenete u obračun protiv kriminala?!
Evo, pošto je Boris Tadić predložio ovima koji su ''bezobrazno'' bogati, ili kako je to već rekao, ''nepristojno'' bogati, podsetio bih ga da samo postoje ljudi koji su legalno stekli bogatstvo ili nelegalno. Ali, ovi koji su legalno stekli njih baš briga, a ovi koji su nelegalno – neka daju pare da se izgradi jedan dobar zatvor, jer će im verovatno biti potreban kada dođe vreme da odgovaraju za ono što su uradili u ovih proteklih 10 godina. (Aplauz)

Narodni poslanik Zoran Ostojić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP, ima reč.

Hvala potpredsednice. Koleginice i kolege, moja pitanja će biti vezana za opštinu Bor, ne zato što su tamo izbori, nego, zato, što izgleda da iz Vlade jedino gospođa Matić ne učestvuje u kampanji, pošto je danima gledamo ovde, a svi ostali članovi Vlade i ministri idu po Boru, između ostalog, i ministar za zaštitu životne sredine, gospodin Dulić, pa, s tim u vezi, i pitam, zbog činjenice da je Bor, pored ''Rafinerije'', tj. pored Pančeva, jedna od neuralgičnih tačaka kada je u pitanju ekologija u Srbiji, a podsećam vas da su ekološki standardi najvažniji među evropskim standardima koje naša zemlja treba da ispuni da bismo se približili Evropi i da bismo ispunili obaveze koje nas čekaju.
Moje pitanje je prosto. Pošto je u Boru nenormalno, iznad proseka, zastupljena bolest dece, leukemija, kao i u Pančevu, pošto se u kampanji maltene priča da će u ponedeljak biti otvorena nova topionica, tražim od Dulićevog ministarstva odgovor na pitanje – koliko je dana u protekloj godini koncentracija štetnih materija, sumpora, sumpordioksida, u Boru bila veća od dozvoljene po našim propisima? Paralelno bih voleo da dobijem odgovor na pitanje – koliko je ta koncentracija veća od evropskih propisa, pošto, iako idemo ka evropskim propisima, standardi koje naš zakon propisuje još nisu u skladu sa evropskim propisima?
Dakle, voleo bih da dobijem uporednu analizu – koliko je dana u proteklih godinu dana zagađenost u Boru veća od dozvoljene zakonske i koliko je veća od evropskih propisa?
Sa tim u vezi bih voleo da dobijem makar načelni odgovor – kada će početi da se poštuje zakon i kada će početi da se izriču kazne za zagađivanje vazduha? Razumem da će se u budućnosti naći rešenje za Bor. Nadam se da će se naći. Nikada više u tom kombinatu neće biti zaposleno onoliko ljudi koliko je bilo u komunističko vreme, na kraju krajeva, prošla su ta vremena.
Zbog toga pitam ministra turizma, takođe, vezano za Bor, s obzirom na to da u Boru postoje nekakvi čudni običaji, opština je u selu Slatina dala na trajno korišćenje fudbalski teren nekom Dragoslavu Pavloviću? Sada taj čovek odlučuje kada ko može da igra i kada ko može da trenira i ponaša se sa državnom imovinom, odnosno javnom kao da je njegova privatna.
Slično se dešava i sa jednom od, hajde da kažem, najlepšom turističkom atrakcijom u tom kraju, a to je Zlotska ili Lazareva pećina. U bivšoj Jugoslaviji dolazili su ljudi iz cele Jugoslavije da vide tu pećinu. Ona je bila zaista atrakcija. Sada to propada. Opet nekim čudom prethodnih vlasti u Boru ključ od te pećine ima neki čovek. Kada je tu on otvori. Kada nije tu zatvoreno je. Sve okolo propada.
Ovo je pitanje za ministra ekonomije i regionalnog razvoja, u čiju nadležnost spada i turizam, to je gospodin Dinkić, koji je, takođe, tamo poprilično aktivan sa ovim svojim koalicionim partnerima za cenzus, Boškom Ristićem i Rasimom Ljajićem, kada će da se njegovo ministarstvo pozabavi onim što Bor ima, a što faktički propada, jer novac koji se može zaraditi od malih i srednjih preduzeća, male privrede, od poljoprivrede, od turizma ne pravi se? Svi čekaju taj kombinat. Taj kombinat ne može da hrani ceo Bor. Ekologija, poljoprivreda i turizam jesu potencijali Bora, a ti potencijali se ne koriste.
Objektivno, možda to nije moguće samo na nivou lokalne samouprave. Možda treba Ministarstvo da učini napor da aktivira te potencijale. Voleo bih da dobijem odgovore i od Dinkića i njegovog ministarstva – kada će da se stavi u funkciju ono što Bor ima a što se ne koristi? Hvala.

 Pitam, da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 235. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Petković, Radojko Obradović, Slavica Đukić-Dejanović.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pozvala da, pored predstavnika predlagača Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, sednici prisustvuju i Irina Reljin, pomoćnica ministra za telekomunikacije i informaciono društvo, Slobodan Marković, posebni savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, Stefan Lazarević, savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA (pojedinosti)
Amandman na član 30. je prvi amandman u prepodnevnom delu današnje rasprave.
Pre nego što nastavimo rad kratko podsećanje na vreme koje je na raspolaganju poslaničkim grupama i predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa: Poslanička grupa PUPS – ima na raspolaganju ukupno vreme; Poslanička grupa manjina – ima na raspolaganju ukupno vreme; Poslanička grupa Nova Srbija – ima na raspolaganju 30 sekundi vremena za poslaničku grupu; Poslanička grupa LDP – ima na raspolaganju 50 sekundi za ovlašćenog predstavnika i ukupno vreme poslaničke grupe koje je na raspolaganju za raspravu u pojedinostima; Poslanička grupa SPS-JS – ima ukupno vreme; Poslanička grupa DSS – iskoristila je vreme i ovlašćenog predstavnika i vreme za poslaničku grupu; Poslanička grupa Napred Srbijo – ima ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika, odnosno predsednika poslaničke grupe, kao i 12 minuta i 15 sekundi za poslaničku grupu; Poslanička grupa G17 plus – šest minuta za predsednicu poslaničke grupe i ukupno vreme za poslaničku grupu u raspravi u pojedinostima; Poslanička grupa SRS – šest minuta za ovlašćenog predstavnika i minut i 30 sekundi za poslaničku grupu i Poslanička grupa ZES – iskoristila je vreme predsednice poslaničke grupe i ima 40 minuta za poslaničku grupu.
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč želi i reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ova prethodna tri amandmana govorili smo juče popodne. Amandman na član 33, na neki način, jeste sličan ovim prethodnim amandmanima o kojima smo govorili, jer se isto tako odnosi na naknadu, odnosno na visinu naknade koju propisuje Agencija za komunikaciju. I, neki, generalni, načelni stav SNS jeste da neka agencija koja raspolaže nekim javnim resursima ne može sama da određuje koliku će visinu takse, odnosno naknade da propisuje, ne može da odlučuje o tome kolike će biti zarade zaposlenih i ne može da odlučuje koliki će biti troškovi te agencije, jer se u drugom delu ovog člana kaže da će naknade biti u odnosu na troškove koje Agencija ima prilikom pružanja tih usluga.
Sasvim je nekorektno, sasvim je neprimereno da pojedine agencije imaju to pravo da ono što pripada budžetu Republike Srbije, ono što su fiskalni prihodi faktički budžeta, da time oni sami raspolažu. Imali smo jako negativne primere u prethodnom periodu kada je u pitanju, mnogo puta je već ovde govoreno, Agencija za kontrolu leta, onda Direktorat civilnog vazduhoplovstva, gde su primanja zaposlenih, troškovi koje su imale te agencije bili krajnje neprimereni i primer mnogobrojnih novinskih članaka i mnogobrojnih komentara i u ovom skupštinskom domu. Bez obzira što je Ustavni sud doneo odluku da je to neprimereno, da nije u skladu sa Ustavom, i dalje se sa tom praksom nastavlja.
Smatramo da je neprimereno da se i Agencija za elektronsku komunikaciju opredelila da na isti način odlučuje o tome kolike će naknade da propisuje i da sama raspolaže tim naknadama. Ako ćete po toj logici, Državna uprava i pojedini segmenti Državne uprave danas ne mogu da se pohvale niti adekvatnom opremom, niti adekvatnim platama. Treba li i te institucije i te druge agencije da same po svom nahođenju povećavaju naknade, takse i ostala primanja, bez kontrole izvršne vlasti?! Smatramo da je to nemoguće, da je neprihvatljivo. Osim toga radi se i o tome da jedan dobar deo prihoda koje ostvaruje javni sektor nije pod kontrolom Ministarstva za finansije.
Imali smo priliku pre, nekih, čini mi se, šest meseci da čujemo da i sama ministarka o tome govori, da 20%, po njenoj proceni, prihoda koji se ostvaruje od prihoda koje plaćaju građani i privreda nije pod kontrolom Ministarstva za finansije. Na ovaj način se, rekao bih, dezavuiše i ovaj zakon koji najavljujete, jedan zakon o fiskalnoj odgovornosti, zakon koji bi trebalo bitno da smanji davanja koja imaju građani i privreda prema javnom sektoru, da privredu rastereti, na neki način, kao što rekoh, dezavuiše.
Rekao bih, isto tako, da je situacija kada su u pitanju elektronski mediji jako loša i sve što se više ide prema jugu Srbije situacija je sve gora. Oni u potpunosti zavise od opštinskih budžeta. I tamo gde je izvršena privatizacija najčešće je ta privatizacija neuspešna. Imam primer i iz Pomoravskog okruga, i ''Televizije Jagodina'' i ''Televizije Ćuprija'', koje nisu ni uspele da se privatizuju, iako je više puta raspisivan konkurs.
Dakle, kada je u pitanju ova oblast poslovanja, ova privredna delatnost, sve se skoncentrisalo u velikim gradskim centrima, pre svega u Beogradu, i ukoliko Agencija nastavi sa politikom koja je dosad vođena, i ako propisuje naknade koje su prevelike, iovako slabašni mediji iz unutrašnjosti biće u situaciji da neće moći da opstanu. Svešće se ova medijska scena na Beograd i eventualno na neke regionalne televizijske radio-stanice, jer svi ostali neće moći da opstanu. Potrebna je mnogo ozbiljnija politika kada je u pitanju dodela i radiofrekvencija, ali i funkcionisanje radija širom Srbije, a to može da se ostvari jedino ako izvršna vlast jednom politikom, na nivou cele Srbije, preuzme odgovornost za ovu oblast, a ne da se prepusti Agenciji da sama to vodi. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ko je sinoć imao prilike da malo pogleda kako su mediji izveštavali sa naše sednice od juče posle podne i onaj ko je danas imao priliku da pogleda prva izdanja novina mogao je da zaključi samo jedno – ova vladajuća koalicija koju oličavaju DS, SPS i koalicija oko nje, i G17, jeste najviše zaslužna za povratak devedesetih  godina u Srbiji.

Dakle, devedesete godine prošlog veka ponovo su u Srbiji. Inflacija kao u ono vreme, glad, ljudi umiru od gladi, siromaštvo, svaki deseti građanin Srbije je siromašan, korupcija koja je na jako visokom nivou i danas ukidanje građanskih prava i sloboda.

Doduše, nije lepo od nas, koji, kažete, juče, pokušavaju da skrenu pažnju na članove zakona koji ste napravili da biste mogli zakonski da prisluškujete, da to kažemo. Nije lepo da govorimo jezikom koji nije politički korektan, pa ne treba da kažemo da prisluškujete i da ukidate građanska prava i slobode, nego treba da kažemo da presrećete informacije. Nažalost, ni jedno ni drugo nisu odlike demokratskih društava i, nažalost, nemate priliku da objasnite građanima, jer ne možete da objasnite ono što ne postoji realno. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.