DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 17.06.2010.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANJE

7. dan rada

17.06.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:00

  • TAGOVI

  • Drugo vanredno zasedanje (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (17.07.2010)
  • Predlog zakona o elektronskim komunikacijama (pojedinosti)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju (pojedinosti)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Ako ne, na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.
    ...

    Donka Banović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo Čomić. Član 4. izmena i dopuna se inače odnosi na član 14. postojećeg zakona. Član 14. govori o nadležnostima i radu komisije za akreditaciju.
    Konkretno se ovaj amandman naš odnosi na tačku 9) u Predlogu, gde predlagač kaže da – komisija za akreditaciju sačinjava izveštaj o početnoj akreditaciji, u postupku izdavanja dozvole za rad.
    Kasnije ću nešto govoriti o uvođenju ovog novog instituta koji se u ovom predlogu zakona naziva početna akreditacija. Sada ću reći da ovim amandmanom umesto da "komisija sačini izveštaj" mi predlažemo da "komisija sačini, odnosno da dostavi mišljenje Ministarstvu". Zašto?
    Zato što je komisija za akreditaciju ono telo koje već ima petogodišnje iskustvo kada je u pitanju akreditacija visokoškolskih ustanova. Tu je komisija pozvana i ona je ta koja u stvari procenjuje da li neka ustanova ispunjava sve uslove i standarde.
    Do sada nije bilo ove faze koja se naziva početna akreditacija, a sada ste uveli ovu fazu. Zašto ne izveštaj? Zato što je izveštaj, uglavnom, neka analiza i tu se ne mora ili se ne daje sud.
    Dakle, ovde komisija davanjem izveštaja neće u stvari reći svoje mišljenje da li je ta visokoškolska ustanova uopšte ispunila te uslove. Dakle, ona sačini izveštaj ili analizu stanja i to dostavi Ministarstvu, a kada je komisija u obavezi da naravno napravi i analizu i izveštaj i da dostavi svoje mišljenje, onda je to mišljenje dva elementa u tom procesu, i komisije za akreditaciju, koja je najpozvanija u ovom procesu i postupku, i plus Ministarstva.
    Ovako, ako vi ne obavežete komisiju za akreditaciju da da svoje mišljenje nego da dostavi nekakav neutralni izveštaj, onda ta komisija ne radi svoj posao, nemate mišljenje komisije i onda Ministarstvo, koje nije toliko stručno za ovaj posao ili neki sektor u Ministarstvu, onda je ono pozvano da da tu dozvolu ili da dozvoli početnu akreditaciju.
    Dakle, mi smatramo da treba komisija koja je najpozvanija da dostavi mišljenje, a ne neutralni izveštaj. To je jedno.
    Inače, što se tiče uvođenja ovog novog instituta koji ste ovde nazvali početna akreditacija, koja traje godinu dana, po Predlogu zakona, takođe, moram da izrazim sumnju da to nije dobro zato što mi ovo liči i to će ličiti na eksperimente u onim ustanovama koje žele da dobiju dozvolu za rad.
    Pretpostavljam da se u dosadašnjoj praksi pokazalo da nije dobro da nemate taj prelazni period. Da vas sve podsetim, postojao je taj prelazni period. Ukoliko do sada, na primer, ustanova nije zadovoljavala standarde ili studijski program, onda se komisija obraćala ustanovi koje sve stvari mora da popravi, koje nedostatke da otkloni, pa da se onda nastavi taj proces, ali je mirovala, tu nije bilo organizovanje nastave zato što ta ustanova nije bila akreditovana i nije imala dozvolu za rad.
    Ovim ćete dozvoliti da visokoškolska ustanova počne sa radom, bez obzira što postoje neki nedostaci koje tek treba otkloniti za godinu dana. Ovim će se povećati pritisak i na komisiju, i na Ministarstvo i od strane same ustanove, a neće biti lako ni u roku od godinu dana da odbijete dozvolu za rad nekoj ustanovi ukoliko ona već ima recimo najmanje 100 studenata.
    Dakle, ovo uvođenje početne akreditacije, koja predstavlja znak visokoškolskoj ustanovi da, bez obzira što nije ispunila uslove i standarde, može da počne sa radom, nije dobro. Ovo se može nazvati eksperiment. Neko ovde reče da je to proba pred brak, tako da smatram da ovo nije dobro.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dva minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Ministar želi reč.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Uz svo uvažavanje, došao sam na kraj, izvinjavam se zbog ovog kašnjenja. Čuo sam koleginicu Banović koja govori vezano za početnu akreditaciju i eksperiment. Moram javnost da upoznam sa onim što je bilo do sada, pa neka prosudi da li je ovo eksperiment ili bolje rešenje u odnosu na ono što je bilo.
    Do sada je Zakon o visokom obrazovanju predviđao da Komisija za akreditaciju kada dobije celu dokumentaciju vezano za postupak osnivanja visokoškolske ustanove daje mišljenje. Na osnovu tog mišljenja ministar je izdavao dozvolu za rad i imali smo situaciju da je bilo mišljenja koja su imali u svom sadržaju odrednicu mišljenja radi registracije kod Privrednog suda, iako Zakon ne poznaje tako nešto.
    Dobio sam tumačenje od Komisije za akreditaciju da su neki ljudi koji su dobili mišljenje, kasnije i dozvolu, bez obzira ko je potpisao od ministara, objavljivali u medijima da su imali dozvolu za akreditaciju, a nisu, pa da su primali ili nisu ili slično.
    Još jedna promena koju smo uočili - nisu postojali nikakvi rokovi. Dokumentaciju je mogao bilo ko da podnese, odnosno onaj ko je želeo da osnuje visokoškolsku ustanovu, da da bankarsku garanciju i da stvar stoji. Zašto?
    Zato što stoji. Nisu mogli da dobiju odgovor Komisije zašto ne rešava taj predmet, negativno ili pozitivno, uopšte ne govorimo o tome. Onda su se žalili Ministarstvu. Mi smo se obraćali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje kao drugostepenom organu koji je formirao tu komisiju, sa molbom da vidi od svog radnog tela koje je formirao šta je uzrok jednom takom stanju.
    Mišljenje može biti pozitivno ili negativno, ono je trebalo da da odgovor na to da li ta visokoškolska ustanova može da bude predmet akreditacije. Da li ima obezbeđen prostor, da li ima odgovarajući broj nastavnog osoblja u svim zvanjima, da li je odgovarajući studijski program takav kakav jeste.
    Mi smo u Ministarstvu proveravali tačnost navoda iznetih u tom mišljenju. Slali smo prosvetnu inspekciju i nabavljali bankarsku garanciju. Baš polazeći od nekih negativnih pojava koje smo imali u postupku akreditacije, mišljenje Radne grupe u kojoj su učestvovali ljudi koji su bili i u Komisiji za akreditaciju bilo je da je potrebno ovo napraviti iz nekoliko koraka, da bi se jasno znala pravila igre i ponašanja.
    Ministarstvo prima dokumentaciju, procenjuje tehničku stranu celog postupka o osnivanju visokoškolske ustanove, dostavlja Komisiji, Komisija daje dozvolu o početnoj akreditaciji, izvrši se registracija, upisuju se studenti, uz odgovarajuću bankarsku garanciju, koja je sada, vidim, jednim amandmanom Odbora za prosvetu i povećana, što govori da je sigurnost studenata tim veća, i sa početkom školske godine kojom počinje primena programa.
    Od tog trenutka najmanje u roku od godinu dana se mora podneti zahtev. Može i ranije, a može i Ministarstvo da traži, a može i Nacionalni savet da traži. Mora se ući u postupak akreditacije. Onda se proverava ono što je Komisija već verifikovala kao tačno, jer ipak je to jedan proces. Možete i dobiti dozvolu o akreditaciji, a da sutra se desi nešto sa visokoškolskom ustanovom. Zato postoje garancije. Zato se i propisuju odgovarajući uslovi.
    Od strane ljudi koji su radili u Komisiji za akreditaciju, koji su bili u Radnoj grupi, procenjeno je da je ovaj red koraka logičniji i da daje bolju mogućnost kontrole celog procesa osnivanja visokoškolske ustanove.
    Da li je to tako ili ne? Naravno, nijedan zakon nije idealan, pokazaće praksa, ali ovo rešenje je napravljeno na osnovu nekih stvari koje su se pokazale do sada nedovoljno dobrim.
    Videćemo jer će sada postojati odgovarajući rokovi. Pojačavaju se neki uslovi, i Komisija i Nacionalni savet će rešavati, a da budem iskren, nadam se da ćemo doneti još neka druga i mi ćemo kao Ministarstvo, to sam zaboravio reći, dobili smo veće upravne nadležnosti, ovlašćenja, zato što je to bila jedna od sugestija u procesu rasprave o ovom zakonu, i odredbe su usaglašene i sa odredbama ovog zakona o prekršajima, visina kazne.
    Ovo govorim zato što sada imamo, po nama u Ministarstvu, a i po ljudima koji su radili u Radnoj grupi, jer stvarno nismo uopšte dirali taj deo, celu nit osnivanja visokoškolskih ustanova na osnovu nekih praznih hodova koji su bili do sada.
    Mislimo da će ovaj postupak biti daleko efikasniji, korektniji, profesionalniji nego što je bio do sada, ali opet moram reći da je Komisija za akreditaciju uprkos tim nedostacima stvarno odradila fantastično važan posao za Republiku Srbiju, jer konačno imamo preko 2.000 akreditovanih programa.
    Tačno se zna ko gde predaje. Tačno se zna šta svaki od nastavnika u bilo kom zvanju ima kao svoju naučnu biografiju. Jednom rečju, napravljen je red u odnosu na neko dosadašnje stanje, a ovo je prilika da napravimo korak napred.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Narodni poslanici Miletić Mihajlović i Milisav Petronijević zajedno su podneli amandman kojim se posle člana 4. dodaje novi član 4a. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman. Pošto nema izveštaja Zakonodavnog odbora, u Danu za glasanje ćemo se izjašnjavati kao i o drugim amandmanima. Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Mileta Poskurica.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Mileta Poskurica

    Napred Srbijo
    Vidite, to je, govorio sam, ministar je bio odsutan, jedna od slabosti koje smo imali kod sistema ovoga predloga izmena zakona koji smo mi uočili kao poslanička grupa. Mislimo da nije doprinela onome što je rekao ministar, da su nekakve uočene slabosti unutar dve-tri godine, bar dve godine, od prethodne izmene zakona uočili i sada ćemo ih menjati. Kao što ćemo to činiti i za naredne dve godine, naravno u očekivanju strategije, koja bi trebalo po ovom zakonu da bude sprovedena i nekako zakonom zavisno oročena strategija, jer bez ovakvog osnovnog zakona mi ne možemo ni kreirati našu strategiju visokog obrazovanja.
    Šta nam je u ovome delu nejasno? Zašto se prethodno rešenje menjalo, gde je bilo sasvim jasno utvrđeno da je bilo za visokoškolsku ustanovu potrebno 70% nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom od ukupnog broja predmeta na studijskom programu. Sad se to pretvara u 70% aktivnog radnog vremena, ako razumem.
    Nije nam do kraja tačno jasno šta to znači. Možda to može da znači nešto drugo, da će jedan isti predavač pokrivati više različitih oblasti. Kad se saberu, pošto zaista postoji nekakav novi trend izmišljanja novih predmeta u studijskim programima koji pretrpe akreditaciju, to je ono o čemu sam govorio u načelnoj raspravi, gde postoje fakulteti istih struka sa različitim predmetima, nastavnim sadržajima, različitim programom koji sadrže u sebi, različitim planom.
    Da li će to sad značiti da će neko lakše moći da stekne dovoljan broj kadrova da bi mogao da dobije licencu, ili ovu početnu ili konačnu akreditaciju ili konačnu definitivnu, koja se zove samo akreditacija, mi to ne znamo, ali mislimo da je ovo bio jedan rigorozniji kriterijum, gde je zaista morao da se po broju predmeta obezbedi broj nastavnika.
    Ovaj amandman kao da je već u funkciji na nekim fakultetima, ova sada izmena koja se predlaže, koju je Ministarstvo predložilo. Neki fakulteti se osnivaju prosto nekad se čovek pita iz kog kadra se crpi to, dobili su licence, počeće sa radom, zaista je malo i nejasno. Nejasno je, videćemo šta će doneti novi Pravilnik o izboru zvanja, šta sve može biti naučna nastavna baza jednom fakultetu itd.
    Mi smo prilično toga nekako izraubovali. Zato stojim na stanovištu kada govorim o tome da mislim da ovaj zakon, bez kompleksa, kažem da nije dobar, da nije dobro urađen, makar to mogu da kažem, zato što smo u vreme kada se zakon donosio i iznosili takve stavove.
    Neka rešenja uočene nedostatke neće popraviti i mislim da je ovo jedan ustupaka, najveći ustupci su učinjeni studentima, da se razumemo, hteli mi to ili ne hteli da podržavamo, jer nisu oni krivi, nego mi koji smo ih učili drugačije i prema čemu smo s pravom nostalgični, doneli neki drugi zakon, njima u uverenju da će im biti bolje i oni sami i po objektivnim kriterijumima vidimo da nisu zadovoljni.
    Prolaznost nije takva kakva bi trebalo da bude, teže im je da uče, teže im je da studiraju, sad im mi popuštamo, raubujemo osnovne principe zakona, bodovnu efikasnost. U krajnjem slučaju, što ne bismo sada i broj profesora, i načine kako će oni da drže nastavu, i 70% aktivnih časova.
    Pitao sam neke prodekane, neke koji mislim da su življe uključeni, da mi malo objasne šta to znači, slegali su ramenima, nisu verovatno bili u javnoj raspravi o zakonu, ali evo sad će verovatno ministar da pojasni zašto je ovo bolje rešenje od onog kojeg smo ranije imali i koje sad menjamo.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Minut i 35 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Ministar Žarko Obradović ima reč.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Evo, kod sebe imam predlog radne grupe da bude ovo rešenje. Znači, kada je reč o toj akademskoj zajednici stvarno se postavlja pitanje koji deo akademske zajednice. Uz uvažavanje svih kolega iz oblasti visokog obrazovanja, to sam postavio nekim svojim kolegama kao pitanje koji deo akademske zajednice je za koje rešenje. Očigledno se u nekim stvarima u akademskoj zajednici ne može postići saglasnost i ne treba insistirati na saglasnosti.
    Ovo je predlog radne grupe koji imam ovde u originalnom sadržaju i ovde stoji, evo pročitaću vam – potreban broj nastavnika za dobijanje dozvole za rad je broj nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom neophodan za izvođenje 70% časova aktivne nastave koju izvode nastavnici u studijskom programu. Aktivna nastava je predavanje i vežbe.
    Znači, procena je bila da je ovo preciznije. Stepen opterećenja nastavnika će se praviti u odnosu na sadržaj poslova koje taj nastavnik ima unutar visokoškolske ustanove. Pošto verovatno jedan broj časova ima na osnovnim studijama, jedan na master studijama, a jedan broj na doktorskim studijama, u zavisnosti od nivoa programa koji su deo te institucije.
    Ljudi koji su ovo predložili, a mi to prihvatili, smatrali su da ovo rešenje jednostavno bolje održava strukturu programa koji se budu akreditovali. Tačno se zna aktivna nastava i to je bilo njihovo rešenje koje smo prihvatili. Da budem iskren, na Odboru su se čula i drugačija mišljenja.
    Po nama je ovo rešenje apsolutno precizno. Kada pogledate strukturu nekih programa, ko je radio na procesu akreditacije, vrlo prosto može da zaključi koji je najmanji broj nastavnika koji je potreban za osnivanje visokoškolske ustanove. Imali smo, primera radi, ovo rešenje od 70% predmeta, ako je broj predmeta trideset i nešto, u zavisnosti od stepena opterećenja nastavnika, taj broj nastavnika može u jednoj visokoškolskoj ustanovi biti od deset, 11, 12, 13, u zavisnosti opet od opterećenja.
    Ovde se kaže 70% aktivne nastave, predavanje plus vežbe i samo u zavisnosti od stepena opterećenja, jer se računaju za sve nivoe. Po nama, ovo rešenje apsolutno ima svog smisla i rečeno nam je u radnoj grupi, a mi smo prihvatili te argumente, a da ih nismo prihvatili ne bismo predložili ni vama, te smatramo da su precizni i da bolje obrazlažu sadržaj ovog zakona.
    Postoje dodatni mehanizmi, bilo je na Odboru, vi ste videli, reč je o njima. Ako Skupština usvoji određene amandmane i to je, naravno, volja Skupštine. Smatrao sam i sada smatram, volja Skupštine je vrhovna i ona se mora prihvatiti.
    Kao ministar, rekao sam da neke stvari ne treba da povlačimo ili da predlažemo pre analize. Bez uvrede, dosta stvari koje su pominjane u raspravi su bile pre rezultat nekih pojedinačnih stavova nastavnika ili određenih grupacija, ili pojedinih fakulteta, nego što su bile stvar cele akademske zajednice. Više bih voleo da izvršimo jednu analizu, pa posle četiri ili pet godina i ove još dve godine kada smo izašli u susret studentima, da podvučemo crtu i da kažemo, sistem je dobar, ovo još treba menjati, sistem nije dobar, ovo treba ukloniti.
    Obrnuto, primenjujemo direktivu EU o određenim zvanjima i o određenim profesijama i onda preuzeti neke mere. Zašto? Jer što se tiče nekih amandmana, i tu želim da kažem kolegi Saviću, nema ništa vezano za prihvatanje i odbijanje amandmana veze sa vašom poslaničkom grupom, reč je jednostavno o tehničkim razlikama vezano za sadržaj zakona.
    Prihvatili smo tri amandmana DSS. Kolege iz DSS-a smatraju da su tehnički. Mi ne smatramo da su tehnički, ali dobro to je deo parlamentarnog života. Neka rešenja koja su sada predložena se mogu naći i u sledećem zakonu, kao što je bilo reči o ovom amandmanu DSS-a od pre dve godine. Tada ga je prof. Šami malo drugačije ga formulisao, pa oko toga na Odboru smo raspravljali oko njegove primene. Zašto? Zato što nekim rešenjima nedostaje obrazloženje, ne s vaše strane pojedinačno, nego akademske zajednice.
    Zašto se predlaže rešenje da nastavnici treba da rade do 70 godina. Ako prihvatite to, onda šaljete poruku da vam mladi kadrovi nisu potrebni. Da li su nam mladi ljudi potrebni? Naravno da, ali ako hoćemo do 70 godina da produžimo radni vek, onda moramo da kažemo sada nemamo sledećih tri ili pet godina dovoljan broj nastavnika u određenim zvanjima koji mogu proces nastave da izvode kvalitetno ili potreban nam je određeni broj da bismo mogli primeniti odgovarajuće rešenje.
    Nemamo ništa apriori protiv nekih predloga, ali nisu bili dovoljno obrazloženi, čak ni od strane same radne grupe. Oni bi nam otvorili jedan novi korpus pitanja, pa ih zato nismo ni prihvatili. Jednostavno koncepcija, ništa prema poslaničkoj grupi ili prema vama pojedinačno. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Mileta Poskurica želi reč. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Mileta Poskurica

    Napred Srbijo
    Uslovno replika, da ne trošim vreme poslaničke grupe, samo da bi se razumeli oko ovoga. Kada je 70% nastavnika koji obuhvataju predmete na studijskom programu, do 70% predmeta pokrivenih, to može i ne mora biti zamka, ali 70% fonda časova, to apsolutno može jedan profesor da pokrene kroz vežbe i različita angažovanja i da imate mnogo manji broj nastavnika po nastavnom predmetu. To je jedna sasvim logična stvar. Vi imate neke predmete koji imaju mali fond časova, mali broj vežbi, predavanja i jednostavno nekad nemate prostora iz te oblasti i oni ne mogu da ostvare taj trend, apsolutno je nemoguće 70 posto da ostvare.
    Ako vi imate hijatus u nekim nastavnim disciplinama, u nekim profesorima na mnogim fakultetima, jednu veliku prazninu povećavate, ne znam više koliko zakonom regulisanu migraciju s fakulteta na fakultet, koliko je to više moguće, gde sve ljudi ne idu i ''tezgare'', da bi se taj fond ostvario, da bi imali fizički prisutnog u radnom odnosu, s punim radnim vremenom, da pokrije 70% predmeta, aktivne nastave za koju sam i ja mislio da se odnosi na predavanje, vežbe, verovatno seminare i sve, mnogo je lakše ostvariti. Zahvaljujem.
    Vreme će verovatno pokazati koji je ispravan stav i jednostavno i ta radna grupa pitanje iz kojeg je domena bila, iz kog pretežno dominirajućeg odnosa i pogleda na stvari. To je sve relativno. Hvala vam.