Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo opet jedne rasprave koju smo imali nedavno, nastavlja se, i umesto da vidimo jednog zabrinutog guvernera koji odlazi, koji je svojevremeno davao izjave da neće da bude guverner a da država bankrotira, koji je davao raznorazne izjave s kojima se mi iz opozicije slažemo, i očekivali smo da taj guverner sada izađe pred građane i obrazloži te svoje izjave i stanje u NBS, i da on i Vlada prihvate što više amandmana, da se ovim zakonom, koji je tendenciozno pravljen, dotera nešto u red, bilo koliko, i da ljudi u NBS, a posebno guverner, imaju neki vid odgovornosti za stanje makroekonomije u državi, za lošu situaciju u državi, sada slušamo priču da je sve med i mleko, vidimo srećnog, razdraganog, nasmejanog guvernera, vrlo smirenog, koji samo što ne kaže – ljudi, pustite me da odem, svoj posao sam završio, a vi radite šta god hoćete; snaći će se ova Srbija nekako i bez mene.
Doći će neki drugi, naravno, ali ja sad razmišljam, pratim ovaj zakon i slušam amandmane, guverner je srećan što u novom zakonu nema nikakve odgovornosti. Guverner više ni za šta ne odgovara. Sve se prenosi na neki kolektivni organ, višestranačko telo, upravni odbor, koji će tobože biti odgovoran, a guverner, koga predlaže predsednik Srbije, neće ni za šta odgovarati, a odlučivaće. Naravno, imaće podršku vladajuće većine, podršku kabineta predsednika države, koji ga predlaže, i moći će bukvalno da radi šta hoće.
Slušali smo ovde odgovorne ljude iz finansija koji su rekli da je kriza prošla, da problema nema. Neko reče - ali taj narod nikako da primeti da je kriza prošla, a nadamo se da će se narod opametiti i primetiti da je kriza prošla. Ali, za sve što ne valja u državi, kriva je sadašnja opozicija. Ne vidim da se iko proziva da se pita za nešto što se sada događa. Nisam čuo guvernera da se oglasi, ili nekoga iz finansija, i da sabere cifre.
Evo, ja sam nedavno u Boru sabrao cifre obećanja partija iz vladajuće koalicije. Obećali su građanima Bora da će se hitno uložiti u ovoj i narednoj godini u Bor ravno 2.160.000.000 evra. Ljudi, to ne da nije bajka, nego to nema veze s mozgom. Niko se nije zvanično oglasio da kaže da je to nemoguće. Svi ćute, svi ljuškaju, giškaju, svako obeća. Dođe ministar ekonomije i kaže 'ladno – topionica, kol'ko, 400 miliona? Rešeno. Šta treba, solarna elektrana, 200 miliona evra? Dogovoreno, evo, počinju radovi odmah. Četiri autoputa? Odmah počinjemo. Autoput Bor - Koridor 10? To je normalna stvar, to treba odmah rešiti i uraditi.
Pokušavamo kroz ove amandmane da upristojimo ovaj zakon, da ipak vratimo neke ljude na odgovornost, da onaj ko sedi u NBS bude odgovoran, da guverner bude odgovoran za stanje u državi, za vođenje kompletnog zaduživanja države, odgovoran za devizne rezerve. Guverner je 'ladno ovde objasnio da imaju devizne rezerve, da se to prodavalo, trgovalo, stabilizovao kurs dinara... A koliko je prodato deviza i kome? – e, to pitanje nije bitno. Ko je taj koji je kupio milijarde evra, po kojoj ceni i ko je odredio tu cenu? – o tome je uopšte nebitno u ovom momentu da se razgovara.
Zašto uvoznički lobi caruje u Srbiji? Zato što ga vi podržavate, gospodine guverneru. Vi činite sve da uvoznički lobi caruje, a da proizvođači propadaju i izvoznici da potpuno propadnu. Mi nemamo šta da izvezemo iz Srbije. Pričamo o nekom sporazumu. Normalno je bilo da sporazum bude obostrani, a ne da se jednostrano poštuje. A kada je srpska privreda sahranjena, sada ćemo imati sporazum poštovan s obe strane. Ali, privreda je već uništena.
Ko određuje vaše stanje koje ostavljate? Ko treba da donese odluku kako ste radili i šta ste uradili? Želim samo na jednom primeru da kažem koji je vaš rezultat rada. Za dve godine, gospodine guverneru, cena nafte je porasla sa 76 na 120 dinara, a cena mleka, koje seljak proizvodi, sa 34 dinara je pala na 17 dinara. To je stanje vašeg rada, samo na jednom primeru. Da ne navodim druge, ima ih milion.
Znači, potpun raspad sistema, potpun raspad poljoprivrede. Evo, uzmite stanje u poljoprivredi. Ne može ga bog popraviti. Ova nevremena i sve što se događa, kako da se plati, odakle, na koji način? Zemlja je, ekonomski, u opštem haosu. Gde ljudi da se zaposle? Poslanici opozicije su zabrinuti za ovu državu.
Svaki dan servirate marketinške stvari i pričate o glupostima preko vaših medija. Danas čitam – Ilić, 10 miliona evra. Kakve ja veze imam s kreditima? Niti sam ja uzeo kredit, niti sam ga ja potrošio, niti sam ga prenamenio. To radi Ministarstvo finansija. Što grad Beograd nije dao lokacije? Otkud znam, nisam ja gradonačelnik.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite po dnevnom redu, da poštujete član 103)
Vi, gospodo u vladajućoj koaliciji, ne znate uopšte šta hoćete. Nemate snage da prihvatite bilo kakav amandman koji vezuje guvernera za neku odgovornost. Dovešćete novog guvernera, koji nikome ništa neće odgovarati, šta god ga budete pitali. On je lice koje će tamo sedeti, raditi šta hoće, a neće nikome odgovarati. Tamo će biti neki upravni odbor. I on će raditi šta hoće.
Prema tome, skoro desetogodišnji rezultati vaše vlasti su katastrofalni. Sećam se jednog prethodnog guvernera, gospodina Avramovića, bog da mu dušu prosti, koji mi je jednom rekao…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se podsetimo obaveze iz člana 103. i da govorimo po dnevnom redu. Na dnevnom redu pretresa u pojedinostima je amandman koji glasi – da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "četiri godine" i odnosi se na vreme izbora guvernera, pa vas molim da govorite po dnevnom redu.)
Dobro, gospođo, ako vam mnogo znači. Ne mogu da shvatim, red je da guverner prati vladu, onu u svom mandatu. Red je da se, kad dođe nova vlada, bira i novi guverner. Da li ste zadovoljni? Svi su ovde diskutovali o teškoj ekonomskoj situaciji. Iskoristio sam vreme poslaničke grupe da o tome razgovaramo i da to napomenemo guverneru, koji je vrlo veseo, raspoložen, nasmejan, jedva čeka da se sve ovo danas završi pa da ode čovek kući, da okopava baštu, kako neko reče, a nama je ostavio milion problema.
Naravno, o tim problemima niko neće moći da raspravlja. Novi zakon će guvernera osloboditi svake odgovornosti, moći će da radi bukvalno šta hoće, ali ne dozvoljavate da se iznese neka istina, šta treba guverner da radi, kako da se ponaša, šta se nekada radilo, kako rade guverneri u ozbiljnim državama, kako se ponašaju, šta je Narodna banka u jednoj ozbiljnoj državi.
Kako smo mi to, gospodine guverneru, raščistili takve gigante, takve naše banke, prodali njihovu imovinu u bescenje, uveli u stečaje? Šta je s aferama "Sartida", "Jugobanke", "Beobanke", "Investbanke"? Sve je to povezano u jedno, sve se to odradilo veoma vešto, prljavo, ružno. Danas su nestali papiri, nestala dokumentacija, zastareli sporovi. Sve je to rešeno onako kako se htelo da se reši.
Nikad nisam čuo da vi, kao ozbiljan čovek, ozbiljan guverner, ozbiljno razgovarate, a vaš predstavnik Banke je bio sa mnom na Kipru, ja sam bio šef tima za one kiparske pare, i mi smo sve to pronašli lepo. Meni je jako žao što je taj čovek isteran iz Narodne banke zato što je izneo istinu. I sad je neki referent u "Komercijalnoj banci", jer ste ga oterali zato što nije hteo da potpiše nešto što je tadašnji guverner, vaš prethodnik Dinkić, insistirao. A onaj drugi, Spasić, u UBPOK-u je napredovao, unapređen je jer je sve to lepo pokrio kako valja i kako treba.
I sve se to završilo na tome. Vi, kao ozbiljan guverner u jednoj državi gde se radilo o milijardama, niste uopšte nikada tu temu stavili na dnevni red. Mi smo pričali, govorili, držali konferencije za novinare. Sad je bitnije da li je u zakonu mandat jednu godinu kraći, jednu godinu duži, to je veoma važno.
Važno je sve drugo, ali nije važno da nam vi kao guverner kažete gde su akcije "Jugobanke", milijarde uložene u "Zagrebačku banku" u privatizaciji i kako je pravobranilaštvo reklo da mi nismo zainteresovani za taj novac, šta se dogodilo s tim novcem u privatizaciji "Zagrebačke banke", koji su to privatni računi, gde se taj novac čuva, ko su vlasnici tih tajnih računa itd. O tome ništa ne govorite, a mnogo znate.
E, zato što mnogo znate, treba mirno da odete, da se sklonite i da dođe neko drugi i da, naravno, nastavi tamo gde ste vi stali. I neko drugi će doći, ali on neće imati nikakvu odgovornost jer će preneti to na upravni odbor i niko neće biti odgovoran. Znate onu staru narodnu poslovicu – gde je mnogo maja, tu nema jaja. Neće biti para. Srbija, gospodine Jelašiću, dolazi u teške probleme.
Meni je drago da ste ovo sve vi govorili. Bio sam presrećan kad pročitam neki vaš intervju, kada ste govorili o ovim problemima o kojima ja sad govorim. Ko vas je to ućutkao? Zašto ste sad postali čovek koji se, jednostavno, samo smeška, sve mu ravno i sve mu lepo, srećan je što će da ode i što će neko drugi da dođe i što taj drugi koji dođe neće ništa ružno o vama da kaže? Napravljen je dil, napravljen je dogovor da se to sve odradi onako, na jedan način koji će ići na štetu Srbije. I tako će i biti.
Sve će ovo ići na štetu Srbije i Srbija će ući u velike probleme. Svakim danom je sve gore i gore. Vi ćete otići, naravno, a ovi će nastaviti da nam pričaju prazne priče. Možda će i uspeti da ubede narod da su oni pobedili Nemce. Vidim, najviše ste doprineli vi koji ste oko Vlade da se ta pobeda ostvari. Još ako večeras, ako da bog, pobedimo, opet ćete se vi oglasiti. Sve što valja, vi ste napravili.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, stvarno vas molim da fudbal izostavite iz kršenja člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Pa, to je vrlo važno. Vi to ne razumete, gospođo Čomić, ali šta ću vam ja? Hvala vam puno, gospođo Čomić, što ste mi i ovoliko vremena dali, nisam očekivao.