Zbog načina kako je Poslovnik uredio razmatranje zakona, da prvo govorimo o zakonu u načelu, pa onda o zakonu u pojedinostima, prinuđeni smo da neke argumente koje smo iznosili u načelnoj raspravi ponovimo u raspravi u pojedinostima, ne zato što između prođe mnogo dugo vremena, pa se argumenti zaborave, nego zato što bi ta rasprava, po mom sudu, morala biti zajedno, osmišljenija, jer vreme koje protekne između, ne uveri onoga kome se obraćamo da njegovo zakonsko rešenje, koje predlaže ovde, nije dobro i da je manjkavo.
Načelno ću, pre nego govorim o amandmanu 1, iskoristiti svoje vreme da kažem da se pozivanje da se neko društvo privede zakonu i da vratimo sve to u neke legalne okvire u uslovima današnje Srbije, nije dovoljno jasno ili nije dovoljno informativno za onog kome se obraćamo.
Kada bi zakon bio u skladu sa Ustavom, kada bi bio pravedan ili logičan i kada bi bio u skladu sa interesima najšire javnosti Srbije, najvećeg broja građana, onda bi poziv da radimo po zakonu bio smislen. Ali, ako mi u ovoj sali donosimo zakone koji nisu zasnovani ni na dobroj praksi, ni na tuđim dobrim iskustvima, koji nisu zasnovani ni na teoriji koja je negde primenjena, a sutradan se pozivamo da radimo po zakonu, pitanje je smisla bavljenja zakonima ovde uopšte.
Gospodine Jelašiću, pitam vas, koji se u članu 1. zalažete da pre svega budete samostalni i nezavisni, i u tom svojstvu očekujete da svaka druga saradnja, savet, bude pritisak na vas – da li znate, kao jedan od prvih ljudi u ovoj državi, zbog čega se ne objavljuje da će se Srbija suočiti sa jednom od najvećih stranih direktnih investicija, gde je jedna od organizacija, a zove se Agencija za privredni registar, upisala, molim za pažnju javnost i prisutne, 1.753.000.000 evra nenovčanog kapitala firme?
Zašto ne objavite tu najveću stranu direktnu investiciju, da narod poveruje kako će poteći med i mleko, odnosno zlato i dijamanti? Čemu služi zakon o registrovanju, čemu služi Narodna banka, ako dozvoli da Agencija za privredni registar registruje jednu firmu, koja upiše nenovčani kapital u vrednosti od milijardu i 700 miliona evra? Koliko je to više od zlatnih rezervi države? Imate li vi pojma o tome? Imate li pojma šta se s tim planira uraditi?
Na jednom ovakvom intrigantnom pitanju, o kojem će verovatno biti mnogo priče, možemo da otvaramo i temu – ko se to danas setio of šor kompanija, da li je suština of šor kompanija u tome gde plaćaju porez ili, vi, kao dobar student ekonomskog fakulteta, to znate, takve kompanije služe da se, u stvari, prikrije vlasnička struktura.
Govorim o kompaniji koja je ovde upisana i koja planira da izda tri puta uvećanu vrednost obveznica, koje će prodavati ''negde'', koje će se kupovati za ''nešto'' i kojim će se ovde kupovati rudnici (nešto je već počelo, primer Bora o tome govori), gde će se kupovati izvorišta geotermalne energije i neke realne vrednosti, i postavlja se osnovno pitanje – da li se to neko pravi da ne zna ekonomiju ili nam namerno stvara svest o tome da ne zna šta je Narodna banka, šta je njen osnovni zadatak i šta je, u stvari, njena nezavisnost?
Gospodine Jelašiću, vi, kao odlazeći guverner, znate o čemu govorim i divim se vašem divnom i uzdržanom izgledu lica, jer ste iznenađeni da neko o tome uopšte ima smelosti da govori.
Ja, Jorgovanka Tabaković, član Srpske napredne stranke, u ime poslaničkog kluba ''Napred, Srbijo'', obaveštavam javnost da ovaj dom služi da se u njemu govori o zakonima koji su unapred osmišljeni da, u stvari, glavne stvari budu obavljene iza zavese, poput otvaranja firme o kojoj govorim, koja je registrovana ovde.
Po Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka je dužna da proveri ugovor o upisu ovog novčanog kapitala, kao i po mnogim pravilima, po Zakonu o sprečavanju pranja novca, koji jeste naš zajednički zakon i zakon ovih institucija, po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, po zakonima koji tretiraju oblast monetarne i ostalih politika.
Vi se proglašavate nenadležnim, jer znate da javnost o tome neće čuti ništa, zato što je štampa, koja bi bila dužna da bude svest i savest javnosti, odavno "uhapšena", zato što znate da se ove sednice i argumenti koji se ovde iznose ne gledaju mnogo. Pratite skorove i rejting javnosti. Mislite da će sve ono što se radi moći da bude upakovano, poput, svojevremeno, Nacionalne štedionice.
Uveravam vas, u ime građana Srbije, da još jedan posao koji se zove štampanje obveznica bez pokrića, upotreba i moguća zloupotreba deviznih rezervi o kojima ne znamo ni gde su, ni da li će njima biti kupovane ove obveznice, ne može da se ponovi. Kada bi to radila država koja radi u interesu građana, to bi možda i moglo da ima nekog opravdanja.
Ali, ako u ime države to radi neko ko predstavlja instituciju, na primer Narodnu banku ili Komisiju za hartije od vrednosti, ili neko ko predstavlja firmu koja može da upiše nenovčani kapital od blizu 400 miliona evra nenovčanog kapitala, to više ne može niko da proguta ako želi da govori o državi koja posluje na zakonit način.
Ne možete na bazi nezavisnosti odgovarati za ono što vam jeste osnovni posao - da vodite monetarnu politiku koja će imati svog sagovornika u Vladi Republike Srbije, koja će Memorandumom o budžetu definisati ciljeve u kojem će mnogo ljudi moći da nađe posao, a ne da ga vodite od jednog obećanja do drugog. Ovo nije politička priča.
Ako živimo u državi u kojoj se zamenik premijera usuđuje da neku, bilo koju, stranu kompaniju oštrim i grubim rečima upozorava danas da joj nije vreme da se ponaša kako se ponaša, u ime građana Srbije koje predstavljam, reći ću vam – takvu izjavu, koja rasteruje investitore, može da da otpušten, nezadovoljni radnik, kome ne radi žena, koji nema para da plati deci školarinu i koji ne može da leči bolesne i stare roditelje.
Ali, takvu izjavu ne može da da zamenik premijera i da se onaj ko je pisao zakone o privatizaciji, sprovodio ih, pozivao strane investitore, žmurio dok su oni njemu čuvali leđa, danas predstavlja čovekom koji kaže – ne, ne trebaju nam takvi strani investitori.
Trebaju nam i prijatelji, trebaju nam i strani investitori, ali nam treba i poštovanje zakona, uvek i svuda, a ne samo kada pojedincima ide u korist ili na štetu, što u ovom trenutku jeste ponašanje vlasti.
Nije to privatni pojedinac, niti ste vi, kao guverner, privatno lice. Vi predstavljate, kad govorite o Narodnoj banci, makar kao odlazeći guverner, jednu instituciju sui generis, koja mora da radi u interesu države koja joj je vlasnik, što ne znači da treba da slušate nalog nekoga koji nije u interesu sa zacrtanom monetarnom politikom.
U ime svih teoretičara, od Fridmana, oko koga smo se složili, pa nadalje, u ime svih građana Srbije, u ime privrede koja ne može da izdrži ovakvu vrstu monetarne politike kakvu sprovodite od 2000. godine, posebno od 2006. godine, molim vas da usvojite amandman na član 1, koji podrazumeva da vam je osnovni zadatak finansijska stabilnost, uz nezamenjivanje uzroka i posledica kad govorite o inflaciji i stabilnim cenama, i osnovni cilj da ovoj državi obezbedite napredak i ne samo što veći broj radnih mesta, nego zaposlenih ljudi koji će proizvoditi, stvarati neku novu vrednost i primati platu od koje će moći da pune budžet i žive dostojno čoveka. To je osnovno ljudsko pravo. Ne samo pravo na slobodu života, kretanja, mišljenja i govora, nego je osnovna ljudska sloboda - da čovek živi dostojanstveno, zarađujući, izdržavajući sebe, čime neće biti na teretu državi.
Molim vas da, ne preformulisani amandman, onako kako ga je deo vladajuće većine prepisao, polovično i površno, nego onako kako smo vam ga predložili kao SNS, usvojite, jer to jeste interes naroda koga predstavljate i koga predstavljamo.