Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Meni uopšte nije jasno zašto ova dva amandmana SRS niste prihvatili kada oni samo poboljšavaju ovaj tekst i ispravljaju fundamentalnu grešku nastalu nepoznavanjem odredbi Statuta. Ali, dobro, to je sada pitanje upornosti i istrajnosti da po svaku cenu dokažete nešto što je nedokazivo.
Gospodine Jelašiću, kada već širimo ovu temu i pričamo, da li biste bili ljubazni da javnosti Republike Srbije objasnite kako je Sekretarijat za finansije AP Vojvodine, u jednom zatvorenom postupku, mogao da kupi nove akcije Metals banke i da postane najveći vlasnik te banke, a AP nije država. Znate, povodom onog da vlasnici kapitala odlučuju sami itd. Kako ste to mogli da uradite?
Samo da vas podsetim, jedan koji je učestvovao u tome i dao saglasnost da je to moguće, to je uradio po nagovoru Ministarstva finansija. Samo da vas podsetim, i on je pod ostavkom, Miljko Štimac. Iako je nemoguće definisati autonomnu pokrajinu da ima atribute države. Znači, kad je država privilegovana, kad može da otkupi akcije, poveća svoj kapital u nekoj banci (to zakon dozvoljava), onda to radi Vlada Republike Srbije, koja je titular. Kako je mogla AP Vojvodina? I još ste tamo zapisali - Sekretarijat za finansije.
Gospodine Jelašiću, samo da vas podsetim, oktobra meseca ste vi vršili pritisak na Metals banku i tražili da se u toj banci zaposli čovek koji će da špijunira za vas. Pa je AP povukla svoja sredstva, dovela u pitanje likvidnost banke. Navodno, uveli ste mere. Čim ste zaveli te mere, rasterali ono rukovodstvo, postavili nove itd., bivše, koji su takođe radili u toj banci. A nedavno smo čuli da je ta banka bila glavna za braću Šarić, za pranje novca. E, pa sad, gospodine Jelašiću, ko je tu prva žrtva organizovanog kriminala?
Ajde objasnite javnosti kako to AP može da kupi po tom privilegovanom postupku, znači ne iznosi se drugima, ima pravo preče kupovine, poveća svoj kapital u toj banci, i kakve to veze ima sa Jerkovićem i sa Šarićem i sa drugim stvarima i sa Narodnom bankom i sa onim institucijama koje se bore protiv pranja novca. Da l' ste možda na taj način navukli veliku bedu Republici Srbiji? Jer, mi smo sada sumnjivi. Peru se pare narkodilera. Možda te pare završavaju u terorizmu, možda završavaju na nekom drugom mestu.
Meni je mnogo drago kada državni funkcioneri koji su došli na vlast posle 2000. godine podnose ostavku, a bilo bi mi još draže kad bi išli u zatvor. Mnogo bi mi draže bilo da idu u zatvor. Priznajem, jedva čekam da SRS dođe na vlast i da uzmemo sve vaše zakone i da počnemo sa primenom tih zakona. Pres-kliping postoji za svakog državnog funkcionera – i kol'ko je platio vilu i zašto pod istim uslovima nije prodao Nicovićima, Karićima i drugima, i kako se lepo kosi travica ispred vilice, i kako se dođe sa dve plastične kesice i onda se čuje da postoji bogatstvo od 11,5 miliona.
I sada čusmo za ovog ministra ortopeda iz Subotice da ima nešto sa kompjuterima tamo. To vi raspravite. Vi sada razrešavajte ko je bogat, kako bogat, zašto bogat, dokle bogat... Ali, građani treba da znaju. Mi smo mala teritorija, sve mora da se zna. Transparentno, kako rekoste.
Vi ste nam došli ko kec na deset, gospodine Jelašiću. Prvo, jedva čekamo da odete iz Narodne banke (izražavam svoje mišljenje). Zašto? Merilo za vašu uspešnost jeste ono što se dešava u prodavnicama, u firmama, na poljima, na ulicama, na autoputu, u srcima, u duši ovih ljudi. Vi ste to merilo. Bili ste zaštićeni ovih nekoliko godina. Niko nije smeo da upre prstom u vas, jer vi i još neki ste ulaznica za klub bogatih odakle mogu da se uzmu sredstva da bismo mi, navodno, preživeli ovu situaciju.
Prodadoste sve što je vredelo. Oteraste ljude s posla. Statistički dobro živimo, 320 evra po glavi stanovnika. Zaduženi smo 560 evra po glavi. Za ove tri godine ubrzano se zadužujemo. Svetla budućnost nam preti, očekujemo je. Srbija stagnira. Stagnira polako, sigurno i, što reče onaj – dostojanstveno po svim aspektima propadamo.
Nekoga moramo da prozovemo za to. Ne možemo da prozovemo kišu, kiša je prirodna elementarna nepogodna. Bilo bi malo čudno da sad padne sneg, ali otkad ste vi došli na vlast nikad se ne zna kad će sneg da udari. Sve je moguće kod vas. Vidite malo kako vam posluju te lizing kompanije, koliko na placu ima automobila, koliko ima otetih autobusa od privatnika, koliko ima zatvorenih industrijskih pogona.
Juče ste, prekjuče mogli da čujete ovde i grad. I grad udario na nas. Zašto? Nema raketa. Zašto? Pa, dajete toliko skromna sredstva onima koji treba da pucaju, a rakete niste ni obezbedili, to vas ne interesuje. Zašto vas to ne interesuje? Zato što to nije sastavni deo finansijskog tržišta. Vi se bavite samo finansijskim tržištima, ne se bavite drugim stvarima. Za vas je interesantno šta će bankari da kažu, šta će klub privrednika da kaže. Da li ćete da budete proglašeni za najboljeg guvernera, najboljeg ministra na planeti, to je najvažnije. A kolike su penzije, kolika su socijalna davanja, šta radi, šta ne radi, zašto ne radi - to vas ne interesuje.
I, sad, svetska finansijska kriza. Zadesila nas je svetska finansijska kriza. Mi tu treba da se obogatimo, kako reče jedan ministar. Drugi kaže - statistički smo izašli iz krize, samo što građani još to neće da vide, znate. Taj što je to rekao, to je neki predsednik Vlade, predstavlja se da je predsednik Vlade. I to su tako lepe poruke.
Mogao bih da vam pročitam ovde šta je rekao glavni čovek EU, koji prati ove stvari koje i vi pratite. Pazite, on je vrlo otvoreno rekao građanima EU šta ih očekuje. Poruka je sledeća - manite kreditne kartice; zaboravite više da može da se troši nezarađeno; došlo je vreme da se vrate dugovi; ukoliko to sad ne budemo uradili, onda će deca EU imati problema. A mi se, praktično, neodgovorno ponašamo.
Kaže - kada preduzmemo reforme, moramo biti potpuno otvoreni prema našim građanima. Moramo im reći istinu, da se mora okončati kultura življenja na kreditnu karticu, s pozajmljenim novcem - rekao je Busek na početku Samita Evropske unije. Drmajte se sada. EU - rekao sam, koji se danas održava u Briselu.
Moramo platiti račun. U suprotnom, ukrašćemo našoj deci nasledstvo, a verovatno i njihovoj deci. To kažu ovi iz EU. Oni nisu radikali, da znate. Mi to ponavljamo ovde deset godina, a vidite, i oni došli na naše. Moramo reći našim građanima da ćemo morati da uvedemo duži radni dan (slušajte šta kaže Evropa), da kasnije odlazimo u penziju (kod nas će Mlađa da ukine penzije) i da živimo u okviru svojih mogućnosti. Gospodine Jelašiću, u okviru svojih mogućnosti, a ne da se razbacujete sa vilama od po dva-tri miliona. Nego vaših sto hiljada evra, stanče, ne dalje od toga. Eto, rekao je Busek, gospodine Jelašiću, članicama EU, naglasivši da je stanje u evropskoj ekonomiji gore nego u SAD i državama u naglom razvoju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da članstvo u EU dovedete u vezu sa izmenama i dopunama Zakona o NBS.)
Gospođo Čomić, retka je situacija da mi u Narodnoj skupštini imamo tolikog ljubitelja EU kao kada se pojave gospodin Đelić i gospodin Radovan Jelašić. Oni prosto deluju inspirativno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da emocionalni stav prema članstvu u EU dovedete u vezu s Predlogom zakona o NBS.)
Ma, ne mogu ja da iskažem svoj emocionalni stav. Nemojte tako, molim vas. Ja nemam nikakve emocije prema njima. Nemojte tako, molim vas, gospođo Čomić. Nemojte tako, ja sam normalan čovek.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, meni nisu problem vaše emocije, nego nepoštovanje člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Sve je u granicama Predloga zakona, molim vas.
(Predsedavajuća: Nije. Molim vas da govorimo o dnevnom redu.)
Vi kažete da nije. Dobro, kada vi kažete da nije, onda nije.

Narodni poslanik Zoran Krasić iskoristio je ukupno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Za reč se javio guverner Radovan Jelašić.

Samo ću kratko. Ne znam ko je gospodin Busek, ali ovo što ste pročitali, to je, otprilike, ono što sam i ja pričao tri godine kao viceguverner i, isto tako, šest godina. Ali, lepo je da se konačno Evropa setila da kaže ono što smo i mi tu već godinama pričali.
Što se tiče konkretno banke, na dokapitalizaciju ste mogli da se javite i vi. Vlasnici banaka mogu da budu: država, pravna lica, fizička lica, domaća i inostrana. Dakle, mi nismo ti koji propisujemo, to je zakonska odredba. A što se tiče saglasnosti, saglasnost ne daje NBS (zato sam se na početku i predstavio ko sam i šta sam), nego daje Komisija za hartije od vrednosti. Naša uloga je bila jedino što smo tražili dokapitalizaciju te banke, da ne bi poreski obveznik trebalo da podrži tu banku. To je, hvala bogu, uspelo i na kraju poreskog obveznika nije koštao ni jedan jedini dinar, što se tiče konkretno te banke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović, pa narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Mislim da se guverner i ja nismo razumeli što se tiče kamata i, takođe, mislim da njegov argument što se tiče inflacije nije celokupan. Jer, vi sigurno znate da je najveća inflacija u Evropi bila u Ukrajini, ako se ne varam, preko 20%, pa su tamo manje kamate nego u Srbiji. Prema tome, vaša argumentacija nije na zdravim nogama.
Niste mi odgovorili što se tiče ovdašnjih banaka i izbegli ste odgovor na onaj citat gospođe Draginje Đurić, koja je, ponoviću, 31. maja 2010. godine doslovno rekla da dinarske kamate neće padati. To je ono na šta sam hteo da ukažem.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 50 sekundi.
Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Što se tiče Ukrajine, pretpostavljam da se ovde radi o babama i žabama. Dakle, može kamatna stopa da bude niža, ali onda pričamo o različitoj valuti. Da se podsetimo, isto tako je i u Srbiji. U zavisnosti od toga koju valutu koristite, kamatna stopa u stranoj valuti može da bude, u određenim uslovima, i niža nego što je stopa inflacije.
Što se tiče gospođe Draginje Đurić, nema potrebe da komentarišem, ali zakonsko je pravilo, zakon tržišta, da se, pri smanjenju stope inflacije, pri smanjenju referentne kamatne stope na srednji ili dugi rok, naravno, očekuje i smanjenje kamatnih stopa na kredite.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.       

Gospodine Jelašiću, iako se po mnogo čemu u poslednje vreme slažemo, moram da vas opomenem da ste vi, kao guverner, bili dužni da učinite mnogo više od komentarisanja ekonomske situacije u zemlji.
Vi možete da ne znate da je Gerhard Busek pre bio šef Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope (to, konačno, više nije ni važno), ali vi ste došli ovde u Skupštinu kao guverner u ostavci, predložili ste nam jedan zakon koji govori, pre svega, o vrhunskom nepoverenju ključnih institucija u našoj zemlji (tu mislim na Vladu i guvernera), na sebe ste preuzeli obaveze koje niko drugi očigledno nije u ovom trenutku hteo da preuzme i na takav način, prvo, direktno negirate ono što ste u poslednje vreme radili, a tu mislim na upozoravanje javnosti i unošenje nečeg što je potpuno novo u naš politički život i što do sada nije bio slučaj, što je govorilo o kredibilitetu Narodne banke (koji ste, svojim postupkom, vrhunski osporili), a potom ste sad ovde nama ovde u Skupštini rekli da ste, zapravo, prethodne tri godine nešto i govorili.
Niste vi jedini guverner koji je imao probleme s vladom. I Grinspen je imao probleme s američkom administracijom, Bernanki isto tako, Rohatinski u Hrvatskoj ima probleme s vladom, ali način na koji oni postupaju i način na koji postupate vi su drugačiji. Vi ste se zadovoljili time da budete ispravan komentator ekonomske situacije u zemlji. Onda ste podneli ostavku bez ikakvog obrazloženja. Zašto vam je bilo teško da obrazložite svoj odlazak, a nije vam teško da dođete tri meseca posle toga u Skupštinu i predložite ovakav zakon?
Razgovaraćemo o našem amandmanu na član 23, koji fundamentalno menja i pozicije i odgovornost guvernera i vlasti u ovoj zemlji, vladajuće koalicije, pa ću vas samo podsetiti na taj promenjeni jezik zakona koji ste nam ovde predložili. U ovom trenutku guverner predlaže Savetu, a od sutra će, na osnovu zakona koji nam predlažete, Savet zahtevati od guvernera. Savet će utvrđivati režim kursa dinara. Savet, koji bira ova vladajuća većina ovde, vladajuća većina koja je u stanju da izglasa da je zemlja ploča, a vi tome dajete legitimitet. I zato više nije važno što ste govorili. Vi niste ništa preduzeli kako biste promenili tok ekonomske politike u ovoj zemlji, a onda ste odlučili da odete u tišini i da, pri tom, učinite uslugu i vladajućoj koaliciji i budućem guverneru.
Ovaj član 23, koji imamo u Predlogu zakona, može se tumačiti na različite načine. Reći ću kako to izgleda nama. Vi ste bili guverner koji je nasukan i ostavljen bez ikakve podrške, uz formalno obrazloženje da Vlada za nešto nije nadležna. Izmenama ovog zakona, budući guverner će moći da pozove Vladu na odgovornost zbog toga što nešto ne radi ako je uverena da je to ispravno. Setite se kako su vam sugerisali da morate promeniti politiku prema obaveznim rezervama banaka, kakve ste sugestije primali od ministara u Vladi koji su vam predlagali da oslobodite devizne rezerve, da ih drugačije koristite. Niste imali saglasnost Vlade u vašoj politici smanjenja javne potrošnje. Bili ste, u jednom trenutku, ispravan kritičar.
Predložili ste zakon koji govori o velikom nepoverenju i ostavljate sada, što kaže gospođa Pešić, Narodnu banku u poziciji u kojoj ona nikada formalno nije bila. Suštinski možda jeste, u pojedinim fazama, ali u poslednjim godinama vašeg rada ona to nije bila. Nije bila instrumentalizovana od centralne vlasti.
I mnogo je važnije od toga što se vi slažete s gospodinom Busekom to što ste odlučili da odete u tišini, a da se ispišete s mesta guvernera ovakvim zakonom, koji gospodina Šoškića dovodi u poziciju da izvršava naloge vladajuće većine ili, u suprotnom, oni to mogu da rade i bez njega, a s druge strane, gospodinu Šoškiću pruža alibi, kroz poruku Vladi - uradite ono što meni predlažete, ja vam za tako nešto nisam više čak ni zakonska prepreka.
Mislim da mi svi zajedno imamo problem s ambijentom u kojem živimo, a imajući u vidu sve ono što je pred nama, mislim da nam je bila mnogo potrebnija lična hrabrost, ukoliko se od guvernera očekuje da bude hrabar. Nisam siguran da guverner treba da bude hrabar. Na to se obično zaklinju oficiri u vojsci ili policajci. Od guvernera se ne očekuje da juriša na neke barikade. Ali, mislim da ste kao guverner bili dužni da budete kao tržište, podložni jedino životnim interesima, a životni interesi se ovime ugrožavaju, gospodine Jelašiću, i to je ono što je za nas mnogo važnije od saglasnosti sa gospodinom Busekom.
Nisu problem u ovoj zemlji platne kartice. Problem ove zemlje je neodgovorna vlast, koja bi njome da vlada, a da je ne menja. I vi to vrlo dobro znate. Zato imamo uništen penzioni fond, zato imamo uništenu privredu, privrednike koji traže jak dinar, a slabo bi da rade, kao što su radili do sada, i političare kojima ste učinili veliku uslugu ovim predlogom zakona.