Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Želela bih da koristim pravo na repliku, ako dozvoljavate, predsedavajuća. Pogrešno sam protumačena.

Imate na raspolaganju vreme poslaničke grupe.

Pogrešno sam protumačena, ali ću, oduzimajući od vremena poslaničke grupe, reći sledeće. To da treba imati samo jedan jedini cilj i inflaciju je, prosto, ona zamena uzroka i posledica o kojima vi govorite. Jer, čovek je celina i ne vredi da ima samo dobar vid, ni samo dobar sluh, ni da bude snažan samo u svojim rukama ili samo u nogama pa da može dobro da hoda.
Privredni organizam je celina i da biste govorili o napretku, o stabilnosti finansijskog sistema, ne možete se koristiti takvom vrstom logike koja hramlje, koja je odsečena. Kao što ne možete da tvrdite da vaše mere jesu doprinele stabilnosti cena ili jačini dinara.
Dinar je u ovoj zemlji od 2000. godine politički proizvod. Da bi on bio zaista jak i stabilan, morale bi da postoje devizne rezerve zasnovane na izvozu domaće industrije. Jedino što čini stabilnim jedan privredni sistem je to. Sva priča o tome da mi nismo zaduženi koliko stvarno jesmo, jeste anesteziona priča za narod i privredu, da se i dalje zadužuju.
Vi niste koristili svoju zakonsku obavezu da kontrolišete zaduženost privrede time što je svaki krosborder, prekogranični kredit morao da bude prijavljen vama i da to merite u odnosu na snagu stvarnog društvenog proizvoda. Jer sad, kad računi stižu na naplatu, u smislu da ste prodali preko milijardu evra da održite devizne rezerve, gubimo svi.
Znači, prodata su preduzeća, država je vama prodala devizne rezerve, ne za ''kruške i jabuke'', nego dinare, vi trošite devizne rezerve kao jedini resurs, a nisu sve vaše, nego su po ročnosti i strukturi nestabilne jer su poslovnih banaka, prodajete ih i opet imamo višak dinara, i vi repo papirima povlačite taj višak, emitujete novac za isplatu kamata na te repo papire i pričate ovde o tome da, jednostavno, ne mogu svi ciljevi da budu u istoj ravni.
Molim vas, nedopustivo je da i dalje održavate veo neshvatljivosti ili ekspertnosti u vođenju monetarnom politikom. To više niko ne može da proguta i s pravom trpimo svi, kao ekonomisti, kritiku da smo kao oni koji komentarišu vremensku prognozu, da nismo u stanju da kreiramo uslove, nego samo da govorimo o tome koliko je kiše palo po kvadratnom metru, odnosno koliko je inflacija koštala privredu ili građane. Budite malo ozbiljniji i sa malo više poštovanja i prema građanima, a i prema ovim amandmanima koje smo podneli.

Tri minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Ponavljam ponovo i ponovo. To je materija ne za fakultet i ekonomiste, nego već za srednju školu. Emisija repo hartija nije emitovanje novca, to je povlačenje novca. Dakle, ponovo i ponovo, emitovanje repo hartija je povlačenje.
Da je dinar, kao što ste vi malopre rekli, politički proizvod, onda bih ja lično danas bio jedan od najpopularnijih ljudi u ovoj zemlji i kurs bi bio i nadalje na nivou 80. U kojoj meri je on politički, proverite sami na osnovu toga koliko se kretalo.
Da se vratim na početak vaše primedbe. Što se tiče organizma, kada pričamo o ljudima, dakle - da, naša privreda je malo hroma, ali recite vi meni – ako još onemi i oslepi, da li će joj biti lakše?
Osnovni cilj Narodne banke je stabilnost cena. Vi stalno tvrdite da će, ako promenimo cilj ili ako nešto drugo bude, onda i zbog toga, i tom hromom čoveku biti mnogo lakše. Dakle, još jedanput - ako mu uzmemo vid, ako mu uzmemo sluh, od toga tom hromom čoveku uopšte neće biti lakše.
Što se tiče krosborder kredita, svi su oni registrovani. Stoji na sajtu i zna se tačno i ko potražuje i koliko potražuje i po kojim uslovima. I da se podsetimo - to nije javni dug, nego je to privatni dug.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Krosborder krediti su registrovani, ali, gospodine Jelašiću, njih je mnogo i porasli su sa 30% na 80% 2008. godine zato što ste vi, kao guverner, doneli meru preskupe obavezne rezerve, pa su te banke govorile svojim tražiocima kredita - kod nas je skupo da dobijete kredit jer je obavezna rezerva na takvu vrstu uvezenih deviza od vaše matične banke 45%.
Znači, od evra koji ulazi iz strane banke matice u zemlju vi ste uzimali 45 centi u devizne rezerve. Zato su se ljudi zaduživali. Nemojte sa mnom razgovarati kao da ne pratim tok vašeg govora. To što su registrovani ne znači da ih je trebalo biti u toj meri, i razlog za taj visoki rast ste vi i vaši loši instrumenti monetarne politike.
Kada definišemo cilj ispravno, primenjivaćemo i mere koje će biti u interesu tog cilja. To bi makar trebalo da bude tako. To sa vama, jednostavno, za sada nije tako. Ali, ne možete elementarnu logiku i konverzaciju dovoditi u pitanje time što ćete opravdavati svoje, inače loše, poteze.
Koliko je dinar stabilan? Čekajte, a gde mi kupujemo? Ja kupujem u gradu i u redovnim radnjama, ne negde u inostranstvu, ne na Marsu. Stabilnost cena u ono i ovo vreme je najbolji dokaz neuspešnosti vaše politike. Ni taj jedini cilj, kome su bili podređeni svi ostali, i sve ostalo je propalo, ni on nije realizovan. Da je bilo časti, vi biste podneli ostavku, zato što ta inflacija, koju ste zacrtali kao jedini cilj i u čijem je smislu i svrsi sve bilo podređeno, nije realizovan.
Zašto mislite da privatni i javni dug nemaju ovde veze? Kako vas ocenjuje MMF? Kaže da smo prezadužena zemlja. Da li je vraćanje čak i uloga Dafiment banke, koji su bili svojevrsno kockanje, čak i tih privatnih banaka za koje nije garantovala Narodna banka, pa ko ga danas isplaćuje? Budžet Republike Srbije. Preko koje institucije? Nacionalne štedionice, koju ste stvorili lažući građane da je to državna institucija.
I vi mi danas govorite o tome da se u jednom trenutku taj privatni dug nekih, koje ste vi uveravali u to da su stabilni uslovi i da se mogu zaduživati, neće u jednom trenutku pretvoriti u obavezu države. Ali, država - to niste vi. Obaveza države će biti budžet koji pune svi građani. Vi o toj logici, koja vam je poznata, ne želite da imate svest, da se sve prelama i radi preko budžeta i da je navodna priča o opštem interesu, u stvari, priča o tome da dobijaju neki, a plaćamo svi.

Tri minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Vesna Pešić ima reč.

Htela bih da nastavim tamo gde je Čedomir Jovanović morao da prekine svoje izlaganje, da kažem kakve su to okolnosti koje je verovatno i guverner u ostavci imao u vidu kada je predložio i potpisao ovakav zakon o NBS, na koji smo mi stavili primedbe.
To su okolnosti koje možemo da gledamo svakodnevno ovde u Skupštini, a samo delimično možemo da pratimo u sredstvima javnog informisanja, a to je da ova vlast u Srbiji postaje sve autoritarnija i autoritarnija. Jednostavno, više ne može da podnese da bilo koja institucija zadrži svoju samostalnost i vrši ulogu koju treba da vrši.
Niste vi jedini kojima se to događa. Istu situaciju smo imali i kad je reč o Zakonu o elektronskim komunikacijama, o kome smo takođe govorili jer smo videli da su namerno iz vladajuće koalicije hteli da kažu jednoj nezavisnoj instituciji da ona to više nije i da više ne dolazi u obzir da ona podnosi amandmane.
Recimo, kada je Saša Janković, kao ombudsman, podneo amandman da BIA, odnosno Udba ne može da koristi skladištenje informacija bez dozvole suda, što je u prethodnim nacrtima tog zakona postojalo, ali kada smo ga dobili u proceduru u Skupštini, nestalo je da ta skladištena informacija o privatnim komunikacijama svih pojedinaca u Srbiji mora, ukoliko bude korišćena, da bude korišćena uz dozvolu suda. To je odbijeno.
Znači, to su te okolnosti, koje ste i vi imali u vidu. I vi ste to iskusili i videli ste kako to izgleda. Znači, nema više prčvarnice, nema više institucije, nema više bilo čega gde se oni nisu upetljali i gde neće da postave svoje ljude. To su te nove okolnosti, gospodine Jelašiću, koje su vama vrlo dobro poznate.
Zato smo mi, upravo podstaknuti i vašim kolegama, sada ću na to da podsetim ovde, da to nije samo neka ishitrena ideja neke političke stranke u parlamentu koja vam stavlja primedbu na novi član 23, da ste preko tog člana i čitavom promenom uloge guvernera, Saveta, Izvršnog odbora, odnosno Monetarnog odbora, otvorili vrata toj zloupotrebi o kojoj mi ovde govorimo, da zaista NBS bude ispostava Vlade, odnosno nekih partijskih vrhova, korupcije ili čega god hoćete, jer to je, kada govorimo o našem društvu, jedno te isto.
Znači, vi ste tu mogućnost preko člana 23. otvorili. Mi smo pokušali da ukažemo da ne možete da se igrate jezičkim igrarijama kada je reč o ovom zakonu i da vrlo dobro razumete šta je razlika između politike kursa i politike režima kursa.
U novinama sam videla šta je rekao o tome gospodin Stojan Stamenković. On je isto signalizirao. Odmah kada smo mu pokazali zakon signalizirao je to da se sada otvara mogućnost da ovaj Savet Narodne banke bude politička ispostava i Vlade i raznih drugih političkih partija i drugih faktora moći. Prvi je to rekao. Da li ste pročitali da je on to kazao?
Pokazaću vam izjavu i drugih ekonomista, koje su u "Politici" objavljene. Gospodin Vladimir Vukčević kaže: ''Nemam ništa protiv koordinacije centralne banke i izvršne vlasti''. Tačno, to je i ranije bilo i nemamo mi ništa protiv da tu postoji izvesna koordinacija, i to u članu 38, gde smo stavili primedbu, u stvari je rečeno i to samo treba i da ostane, a član 23. treba da se reformuliše.
Nemam ništa protiv koordinacije centralne banke i Vlade, izvršne vlasti, ali ovako je otvoren prostor za direktan uticaj politike - ubeđen je gospodin Vučković. Ako je Izvršni odbor, koji čine guverner i viceguverneri, prvi u lancu, zašto onda u članu 12, koji se bavi ovlašćenjima Izvršnog odbora, tako ne stoji? - pita se i gospodin Vučković.
Skrećem vam pažnju na to da u ovom članu gde govorite o Izvršnom odboru nema uopšte te nadležnosti da raspravlja o režimu kursa, niti da ga on predlaže Savetu guvernera, nego upravo stoji da se bavi politikom kursa dinara. Odjedanput, posle toga, u članu 23, sa igrom reči – Izvršni odbor namerno predlaže režim kursa dinara. Dobro, zašto to ne uskladite?
Sada ću vam citirati i budućeg, pretpostavljam, pošto je već takoreći imenovan od strane vladajuće većine, gospodina Šoškića, koji na prvoj stranici "Politike" odgovara na ovu dilemu koju smo ovde postavili. On misli da predloženim rešenjima nije ostavljen otvoren kanal preko koga će vladajuće partije moći da vežu ruke novom guverneru i da kroje sudbinu nacionalne valute. Veruje on.
Sporni član 23 (znači, i on registruje da je sporan član 23), u kome se navodi da režim kursa određuje Savet NBS, na predlog Izvršnog odbora centralne banke, uz saglasnost Vlade, on tumači kao mogućnost da vladajuća većina postavljanjem članova Saveta direktno utiče na politiku kursa. On dalje kaže – pa, dobro, takav tekst člana 23. je još uvek predlog i to, usvajanjem ili neusvajanjem, može biti promenjeno.
Ako postoji sumnja, a pokušala sam da vam iz javne rasprave u medijima pokažem da to nije nikakav ćeif koji sad ovde gospodin Jovanović ili ja ili gospodin Ivan Andrić isterujemo sa vama, nego je u javnosti već obelodanjeno da taj član 23. nije u redu i da se koristi igra reči između toga šta je politika kursa, a šta je režim kursa.
Znači, oni ističu da je režim kursa stariji od politike kursa. Morala sam da pitam jednu ekonomistkinju, koja je nekad radila u saveznoj vladi, Milicu Uvalić: ''Gospođo Uvalić, hoćete li da mi objasnite razliku između politike i režima kursa?'' Žena mi je lepo objasnila tu razliku. Zašto se vi, koji to najbolje znate, pravite ludi da ne postoji razlika između režima i politike kursa? Nemoguće je da vi to ne znate. Kako to da se u članu 12. Izvršni odbor bavi politikom kursa, a odjedanput se u članu 23. bavi i režimom kursa, a u članu 12. uopšte ne stoji da se on time bavi.
Prema tome, zašto se sada skrivate iza tih reči kada svi jasno znaju šta je politika kursa, a šta je režim kursa? Vi ste režim kursa prebacili promenom uloge guvernera, načinom izbora članova Saveta, na šta sam vam prošli put ukazala, koji će biti birani od nekih opskurnih odbora Skupštine, a ne znamo ni kojom će procedurom birati te ljude, na osnovu čega, kakve će biografije tu biti, kakva komisija će da ih predlaže da budu u Savetu guvernera koji treba da odlučuje o tome.
Pored toga, prošli put sam istakla i to da predsednik jedne stranke, Demokratske stranke, predlaže guvernera. Znate, nije on samo predsednik države, nego je i predsednik stranke, i to pravi veliku zbrku u našem političkom sistemu. Da nema te zbrke oko predsednika stranke i predsednika države, pa još da uzmemo to u obzir, ali ovako, ta strašna zbrka koja je tu napravljena i koja ceo politički sistem ruši, a to je da je predsednik države istovremeno i predsednik političke stranke, tada će guverner biti predložen od Demokratske stranke. Jasno je da je čovek već u igri DS-a, a to je gospodin Šoškić, koji je već savetnik u Vladi i raznim upravnim odborima. Sada je u Upravnom odboru Saveta guvernera.
Prema tome, to je situacija na koju smo ukazali, da ni sam predsednik kao predlagač, što po Ustavu ima pravo, nema nikakvu proceduru s kime se konsultuje kada treba da predloži guvernera, niti ima ikakve procedure ovog nekog skupštinskog odbora kako do Saveta dolazi. A promenjena su ovlašćenja, nije isto kao što je bilo. Zašto nas uveravate u nešto što i ljudi spolja, koji to gledaju, imaju u vidu, pa će svaki budući guverner da kaže – promenite član 23. ukoliko ima dileme da će biti političkog uticaja preko ovih promena.
Zato vas molimo da se vratite na ove primedbe, na amandmane koje smo podneli. Ili, promenite član 12, da Izvršni odbor predlaže režim kursa Savetu, stavite to u taj član 12. i tako rešite to. Dajte da tamo gde su guverner i viceguverneri, gde je Izvršni odbor, taj bivši monetarni odbor, stavite onda to njemu u nadležnost, da on to predlaže. Ovako, bez tog predloga, kada ste jezički podelili te uloge, da se Izvršni odbor bavi politikom kursa, to je samo koliko deviza da proda, da se samo fino štimuje, tako su mi ekonomisti objasnili, a režim kursa, ona četiri moguća režima kursa, on je stariji od politike kursa. To su mi vaše kolege objasnile.
Ako su mi to objasnili i ako vi to morate da znate, mi vas molimo ili da promenite član 23, da bi se te dileme koje u javnosti postoje otklonile, ili da promenite prethodni član pa da stavite da se Izvršni odbor bavi i režimom kursa. Ovako je ostala dilema da će, ko iz praćke, još jedna institucija biti likvidirana, kao što su mnoge druge likvidirane i mi sad imamo krizu institucija u državi. Ne možemo da funkcionišemo. Ove države nema.
Juče slušam gospođu Kolundžiju, ona primenjuje sistem iz 19. veka - čija je vlast, toga je i država. Kad je nešto bilo u državi pre dve godine, a nisu oni bili na vlasti, kaže - kakve to veze ima sa nama? Zato smo vas birali, da uklonite to što je bilo pre toga, a ne da kažete - to sa nama nema veze, to je bila država Vojislava Koštunice, nije bila naša država. Ni odgovornost neće da prime, kažu - to je Milošević bio, mi smo sada demokratska vlast. Ma, sve što je rađeno u toj državi je i tvoja odgovornost. Nije - kako ko dođe na vlast, njegova je i država.
Ovo rušenje države, čemu prisustvujemo svaki dan u parlamentu, i ovo danas o čemu razgovaramo... Ovo je ozbiljna institucija, mi se zalažemo da vi iskoristite vaš autoritet, pošto vrlo dobro znate o čemu govorimo, i da promenite ovaj član 23. i da ga uskladite. Kako je i sam budući guverner rekao, to se još uvek može popraviti ako postoje nekakve dileme u toj igri politike kursa i režima kursa, a i vaše kolege ekonomisti su već samostalno, nezavisno od Skupštine, ukazali na ovaj problem.
Zato vas molim da se ne pravite i dalje ludi kada je reč o ovoj primedbi, zato što pokušavamo da zaustavimo politizaciju, koja je moguća. Ne kažem da će se ona dogoditi, zato što ne mogu da gledam u kristalnu kuglu i da znam šta će da se radi, ali je to otvoreno. To se sistematski radi. Znači, mi te vaše okolnosti veoma dobro razumemo. To su te okolnosti - više nijedna institucija ne može biti samostalna i tačka, to je naš kraj. Pogotovo što se naš ulazak u EU daleko odlaže, to svi znaju. Pa, hajde onda da napravimo u Srbiji blato, hajde da ovde ne postoje više nikakva pravila, hajde da se radi kako kome padne na pamet, hajde da vidimo kako da kupujemo izbore i dalje, kao što sad imamo na delu kupovinu izbora.
Znači, mi želimo i pokušavamo da zaustavimo taj trend i molimo vas da ove naše primedbe uzmete krajnje ozbiljno i da član 23. promenite, a ne da olako preko toga prelazite, zato što ćemo smatrati, kako je to već gospodin Jovanović rekao, vas odgovornim. Znači, vi ste vodili neku politiku banke, vi ste sada u ostavci... Ali šta, vi sada odrađujete to što odlazite? Morate da odradite preko ovog zakona? Da li vam preti neko? Neko vas ucenjuje, pa ste zaboravili šta je razlika između politike i režima kursa, pa mešetarite sad s ovim zakonom?
Smatram da kad neko odlazi i, ako ste bili dobar guverner, da to treba da ostanete do kraja, da svoju čast sačuvate. Svi smo mi, bar neki od nas ako ne svi, reskirali nešto u svom životu i nešto pokušali da činimo za javni interes Srbije. Učinite i vi to da ovu razliku jasno istaknete, da se zna ko o čemu odlučuje i da vidimo da li je ova sumnja, koja je iskazana ovde u Skupštini, u javnosti i u medijima, tačna ili nije, i da vi donesete odluku da to popravite i ne dozvolite da ovakva sumnja o politizaciji banke, o kojoj govorim, bude sprovedena u delo. Hvala.