Član 2. po predlogu SNS glasi: "Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema", kao prvi zadatak, "postizanju i održavanju stabilnosti cena i podržava sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede".
Imate li šta ovome da zamerite, dodate ili oduzmete, sem što ste odbili ovaj amandman?
A ja vama imam da zamerim sledeće. Vlada i Narodna banka su bile zajedno na polju ekonomske politike, na kom bi inače stalno morale biti zajedno, samo u trenutku kada je Vladi trebalo da građanima pokaže kako su bogatiji nego što stvarno jesu, a Narodnoj banci kada je apresijacijom smirivala cene.
Znači, vaša koordinacija monetarne i fiskalne politike, koja je inače preduslov uspešne ekonomske politike, slagala se sa Vladom samo u apresijaciji dinara u proteklom razdoblju. Znači, samo onda kada Vlada vidi svoj interes i kada Narodna banka vidi svoj interes da smiruje cene, jer je to sebi zacrtala, tada se pridržavate saradnje, koja je, inače, uslov svih uslova za jednu uspešnu ekonomsku politiku.
Zašto je to tako? Zato što od slabog i od jakog dinara uvek profitiraju samo banke. Neću to da obrazlažem, o tome govore njihovi rezultati poslovanja, nebrojeni radovi - teoretski, istraživačkog novinarstva, naučni itd.
Ono što vama, a koristeći racionalno svoje vreme, mogu da zamerim je sledeće. Poznajete gospodine Buseka i bili ste s njim na austrijskoj televiziji. Kada biste, gospodine Radovane Jelašiću, odlazeći guverneru Narodne banke, mogli biti gost na austrijskoj televiziji, a da niste guverner u državi Srbiji? Da li biste kao konsultant Mek Kinsija, kao fizičko lice, mogli da budete tamo gde ste bili?
Kako ste uzvratili građanima Srbije, privredi? Onima koji su krosborder kredite u 2008. godini sa 30% podigli na 80%. Znači, naša privreda, kojoj je bilo jeftinije da se zaduži direktno napolju, jer ste joj vi određivali visoku obaveznu rezervu, u 2008. godini se zadužila ne 100%, nego preko 200% više. Danas s pravom govorimo o jednom ne dalekom trenutku suverenizacije tog duga. Džabe bežite od tog duga kao privatnog, da nije javni.
I, iznad svega i pre svega, zamerka vama je vaša priča o tome da se ne treba zaduživati. Niste vi marketing stručnjak, niste vi pozvani da kritikujete i govorite, nego da svojim činjenjem, pored ''kreditnog kalkulatora'', građane na pravi način upozorite na opasnosti od zaduživanja.
To, kako vi govorite, da treba živeti u skladu sa svojim mogućnostima, uvaženi Niče je još hiljadu osamsto osamdeset i neke godine, kada je objavio "Sumrak idola", doslovce rekao: ''Niko ne treba da živi preko granica svojih mogućnosti, ni pojedinci, a ni država''.
Još jedna stvar koje se ne držite, a mnogi bi od nas morali da se drže Ničea i onog što je osnovna logika, jeste sledeće – da ne zamenjujemo uzroke i posledice i da ne govorimo o lažnim uzrocima stanja u kojem smo. Šta su lažni uzroci i posledice? Hvalite se transparentnošću, čuvanjem deviznih rezervi u nerizičnim i kvalitetnim hartijama od vrednosti.
Pitaju me što nosim ovoliko papira. Pa, zato što su ljudi spremni da se odriču i onog što su rekli. Sad imam citate. Gospodin Jelašić je svojevremeno, u svojstvu viceguvernera, kada su ga pitali kako to da je dozvolio Evroaksis banci, poznatoj iz afere Nacionalne štedionice itd., da bez ikakvih posledica prekrši ugovor o vraćanju 28 miliona dolara deviznih rezervi, rekao čoveku koji mu se suprotstavio, gospodinu Dušanu Stojanoviću, ekspertu Centralne banke, sad, posle napuštanja i davanja ostavke: ''A od koga da tražim saglasnost za takvu odluku? Monetarni odbor nije zabavište".
Čemu služi Savet ili Izvršni odbor, Skupština, kao neko koga želite samo da informišete, a ne da polažete račune, ako mi ne znamo, ni u svojstvu bilo koje tajne, poslovne, državne, vojne, najčuvanije - gde su, koliko se naplaćuju i da li će, ne daj bože, da te državne rezerve budu uložene u onu firmu s početka priče, o kojoj sam govorila, u kupovinu obveznica koje oni budu štampali? Da li je možda taj novac poslužio da se dođe do ovog nenovčanog kapitala - o tome će govoriti neka buduća vremena, ali, nadam se, ne kroz lečenje posledica bolesti koje smo dozvolili da se dese, nego da delujemo preventivno. Zahvaljujem.
