Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Jelašiću, prošli put, kada je bila rasprava u načelu, vodili smo malu polemiku o fleksibilnom pojasu i onome što sam vas pitao, šta mislite na koji bi način država funkcionisala, tj. NBS, naša privreda i bankarski sektor, ako bismo takav režim koristili, a ne ovaj plivajući i ne, naravno, ni fiksni kurs. Vi ste mi tada odgovorili da ste, kao NBS, razmatrali i tu mogućnost, ali ste se odlučili za ovaj plivajući i da i dalje to podržavate. Rekli ste da je to zbog toga što fleksibilni pojas odgovara špekulantima. Taj ste termin upotrebili i to je bio jedini argument koji ste mi dali.
Međutim, očigledno je da ova sadašnja situacija, koju danas imamo, odgovara lihvarima (vi ste rekli špekulanti, da sad ja upotrebim ovaj termin). Čini mi se da se banke u Srbiji ponašaju lihvarski. Njihov odnos prema građanima i privredi Srbije je takav. Kada vidimo kamate, mi de fakto živimo u dvovalutnom sistemu. To je činjenica. Banke daju kredite i kamate obračunavaju u evrima, a ne u dinarima. Svaka promena kursa frustrira i građane i privredu promenom i njihovih obaveza prema bankama itd. Činjenica je da se sve veže i za evro, ne samo za dinar i tako funkcionišemo i na taj način naša privreda radi.
Govori se često, vlast se trudi da kaže kako mi nismo visokozadužena zemlja, zato što koristi podatak da je naš dug u odnosu na BDP samo 35%. Kada to uporedimo sa Hrvatskom, gde je negde oko 60%, čuli smo za Portugal i Španiju da je preko 90%, to zaista deluje malo. Ali, u principu, mi ne možemo da se poredimo s tim državama, jer potencijal koji one imaju u oblasti usluga i turizma za zaradu kao države, kao nacije i za vraćanje tih dugova, daleko je veći nego naš.
Jedini način na koji mi možemo da vratimo to što se kao država zadužujemo je privreda, tj. izvoz. Jedino kroz izvoznu privredu možemo da vratimo dug, i to je činjenica. Na drugi način ne možemo da vratimo dugove koje imamo. I MMF u ovim pregovorima kaže da mi jesmo visokozadužena zemlja, a kada pogledamo podatak da je naš javni dug sada pet-šest puta veći od izvoza, to se svugde u svetu smatra visokozaduženom zemljom. Negde oko dva, dva i po puta se smatra da je srednjezadužena zemlja ili nisko, ako je veći javni dug nego izvoz, a mi imamo pet-šest puta veći javni dug nego izvoz.
Ovo se koristi samo da bi se dalje zaduživalo i da bi se govorilo kako smo mi niskozadužena zemlja. Mi moramo, po meni, a vidimo da i privrednici to otprilike traže, neki su sad govorili vezano za inflaciju itd., ono što je potrebno Srbiji, potrebno privredi, to je predvidiv kurs, da bi ljudi znali, pre svega te firme koje izvoze, jer je nama izvoz potreban.
Takođe i investicije nikada nisu bile niže od 2004. godine naovamo, vi to vrlo dobro znate. Ko investira? Da li nam trebaju investitori kao što je, recimo, "VAC", koga interesuje samo naše tržište i zarada na našem tržištu, ili nam trebaju investitori koji žele da iskoriste naše potencijale, sve ono što imamo kao narod, od pameti do radne snage, da bismo mogli da izvozimo? Nama takvi investitori trebaju.
Gotovo je sa prodajom firmi, to je maltene završeno. Potrebne su grinfild investicije, braunfild investicije. Oni moraju da dođu na stabilno tle. Ne mogu da dođu u Srbiju koja ima ovakve kursne razlike i ovakva dešavanja, nema šanse. Pored svega što se dešava, političke nestabilnosti, reforme pravosuđa i svih ostalih problema, ekonomske krize, još kada imaju probleme sa kursom, naravno da je teško da se odluče da dođu u Srbiju. Iz tog razloga treba raditi u okviru zakona, a ne pričati da li se radi o lihvarima ili špekulantima.
Ali, po mom mišljenju, zaista bi trebalo ozbiljno razmisliti o ovom fleksibilnom pojasu. Ubedili su me u to neki privrednici, jer to je jedini način da pomognemo izvozu naše privrede. Ovim plivajućim kursom, očigledno, profitiraju samo banke, koje su odnele preko milijardu evra samo u ovoj godini. One su kupile te pare. A gde su? Da li su uložile te pare u našu privredu? Ne bih rekao. To se ne vidi.
