Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, kao zamenik šefa poslaničke grupe SRS, moram da uputim jedan prekor vama, gospođo Čomić, zato što ste maločas rekli da jedan deo izlaganja gospodina Zorana Krasića nije po tački dnevnog reda, da nije u temi i postavili ste mu pitanje kakve veze ima EU sa donošenjem ovog zakona.
Odgovor na vaše pitanje leži u obrazloženju Predloga zakona, gde se kaže da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona njegovo dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, a naročito s odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU, posebno izraženo u tome što je Narodna skupština 9. septembra 2008. godine ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum.
Dakle, priča o EU i te kako ima veze sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, ne zato što to kaže gospodin Zoran Krasić ili bilo koji drugi poslanik SRS, nego prosto zato što to jeste tema ove rasprave, a to je priznao i sam guverner, odnosno sama Narodna banka, koja je u obrazloženju Predloga zakona istakla da postoji jasna veza između ovog zakona i tih navodnih evropskih opredeljenja Republike Srbije.
Još jedna zamerka vama, gospođo Čomić. Ako izlaganje gospodina Zorana Krasića nije bilo vezano za tačku dnevnog reda, odnosno ako jedan deo njegovog izlaganja nije bio vezan za tačku dnevnog reda, kako ste onda mogli da omogućite gospodinu Radovanu Jelašiću da komentariše taj deo izlaganja koji nije po temi dnevnog reda? Ali, to je sada manje bitno.
Ono što je mnogo važnije, jeste da Narodna banka Srbije nije prihvatila amandman koji smo podneli na član 1, koji je vrlo jednostavan, precizan i koji u stvari garantuje samostalnog Narodne banke Srbije, a koji glasi – NBS samostalno utvrđuje svoje prihode i rashode. Formulacija nije mogla da bude jednostavnija, nije mogla da bude preciznija, a istovremeno nije mogla više da garantuje samostalnost NBS.
Vi ovaj amandman niste prihvatili uz obrazloženje da je prihvaćen amandman gospođe Branke Ljiljak, kojim se stav 5. briše. Drugim rečima, briše se odredba da NBS samostalno utvrđuje svoje prihode i rashode. Mi smo ovde potrošili više od sat vremena da nas gospodin Radovan Jelašić uveri kako će NBS biti ne samo samostalna, nego i nezavisna. Sad se postavlja pitanje kako, ako ona sama ne utvrđuje svoje prihode i rashode, već to čini neko drugi u njeno ime.
Ne treba biti nikakav ekonomski stručnjak, ne treba biti uopšte ni pravnik da bi se znalo da je osnovni uslov nečije samostalnosti to da je on finansijski nezavisan od nekih drugih institucija. Ako će neki drugi državni organ, Vlada ili Narodna skupština, da utvrđuje prihode i rashode NBS, onda je besmisleno da se guverner u ostavci upinje da nam objasni kako je Narodna banka samostalna, i ne samo kako je samostalna, nego kako će biti i nezavisna. Od te samostalnosti i nezavisnosti neće biti ništa.
Uopšte, ceo koncept ovog predloga zakona je pomalo nejasan. U članu 1. piše da je Narodna banka Srbije centralna banka Republike Srbije. Kažite mi kakva je to definicija. Narodna banka je banka. To znamo i bez ovog zakona. Da li je ona deo državnog aparata Republike Srbije? Jeste. Zašto to niste istakli u članu 1. Zakona, nego kažete da je Narodna banka centralna banka? Šta to znači? Da je to banka koja ima sedište u centru države, u Beogradu? Za to vam nije bio potreban novi zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci.
Gospodin Zoran Krasić je potpuno u pravu. Morali ste da naglasite da je Narodna banka deo državnog aparata Republike Srbije, zato što i monetarnu politiku vodi i sve aktivnosti koje sprovodi radi u interesu Republike Srbije, u interesu ekonomije Republike Srbije i u interesu građana Republike Srbije. Vi ste izbegli to jasno da kažete, pa ste se onda poslužili ovom, logički krajnje lošom definicijom, da je Narodna banka banka.
Jeste banka, sad se samo postavlja pitanje da li je samostalna banka. Nije, zato što ne utvrđuje sama svoje prihode i rashode, već to čini neko drugi. Uopšte nije bitno ko, da li Vlada ili Narodna skupština. U svakom slučaju, od te finansijske samostalnost neće biti ništa. Drugim rečima, Narodna banka će posle donošenja ovog zakona biti puka sluškinja vlade, i to loše vlade, nedomaćinske vlade, vlade koja je od 2008. godine beležila sve same loše rezultate na ekonomskom i socijalnom planu.
Ako Narodna banka treba da bude puki izvršilac naloga loše i nedomaćinske vlade, onda nam ovakva Narodna banka i ne treba. Onda hajde da zaključimo ugovor s nekom centralnom bankom koja je uspešna u nekoj drugoj državi, pa nek ona radi posao u Republici Srbiji.
Ovako, sve ovo što piše u Predlogu zakona, sve ovo što piše u obrazloženju, sve ovo što nam je rekao gospodin Radovan Jelašić, da je Narodna banka samostalna, nezavisna, da će da vodi monetarnu politiku onako kako ona smatra da treba, a da se neće obazirati na naloge izvršne vlasti, sve to pada u vodu pred činjenicom da Narodna banka nije prihvatila elementarni amandman koji štiti samostalnost Narodne banke, a to je da ona samostalno utvrđuje svoje prihode i rashode.