Dame i gospodo narodni poslanici, danas celo pre podne vodimo raspravu i diskusiju, dosta je argumenata izneto, gospodin Jelašić može da se složi s njima ili ne, ali ono što se sigurno nameće kao zaključak jeste da će, onog dana kada se ove izmene i dopune usvoje, istorijski minimum koji se dešava svakog dana sa kursom dinara, nažalost, nastaviti da se dešava. Suštinski se ono što čini život u ekonomskom, finansijskom i svim ostalim sistemima u ovoj državi neće promeniti. To je naš poraz.
Ovde može da se nametne zaključak koliko je vama suštinski ili zaista, gospodine Jelašiću, stalo do svega ovoga. Poštujemo što sedite ovde, što ste s nama, ali ste vi ipak odlazeći guverner. S jedne strane, znate s kim ste imali posla. Nemojte da shvatite da stajem na vašu stranu, ne mislim ništa dobro o politici koju ste vodili, ili uglavnom nije bila dobra, ali sa druge strane ste imali nekoga ko nije imao za vas sluha, i suštinski problem u ovoj državi jeste što su bili disonantni tonovi na relaciji Vlada - Narodna banka.
Vi možete ovaj zakon da uzdignete do perfekcije i ponudite ga Skupštini, ali problemi se u državi tako neće rešiti. Jer, problemi u ovoj državi nemaju inicijaciju u nedostatku institucionalnog okvira, nego, nažalost, zavise od političke volje većine. A ta politička volja je poražavajuća za sve nas, jer i vi delimično znate s kim ste imali posla i kako ste odgovarali kroz NBS na nerazumne efekte određenih ekonomskih odluka koje su dolazile iz Nemanjine 11. Znači, postavlja se pitanje koliko je vama danas sve ovo važno i bitno.
S druge strane, set zakona iz NBS je poodavno došao u Skupštinu Republike Srbije. Trebalo je da podnesete ostavku, da bi od celog seta u proceduru ušao jedan zakon. I sad mi kao raspravljamo o nečemu ozbiljnom. Možemo da se dotaknemo i depresijacije i apresijacije i repo hartija, možemo o svemu tome da pričamo, ali onog dana kada se izglasa ovaj zakon, građani neće imati drugačiji život.
Dinar će i dalje da ima pad ili kretanje koje ima. Oni će i dalje svakodnevno da se interesuju kako da vraćaju kredite itd., a premijer će i dalje, nažalost, da nam šalje poruke – šta se vi interesujete, zašto ste se zaduživali kreditima koji su indeksirani u evrima? Da li im je premijer ponudio nešto drugo? Jeste, ali po drastično lošim uslovima, jer su dinarski krediti imali mnogo skuplje kamate itd.
Prema tome, sve ovo se pretvara u jednu apstraktnu raspravu. Da li će ona izroditi nešto što će ponuditi novo, bolje i srećnije sutra? Ne, neće, nažalost. Shvatamo da vas ovo puno ne dotiče, jer ste pod pritiscima očigledno digli ruke i idete, jer znate šta će i u kom pravcu posle usvajanja ovog zakona da se dešava.
Moje pitanje za vas je vrlo konkretno. Dali ste jednu izjavu. Šta znači izjava: "Da sam slušao politiku, ne bih izdržao ni ovoliko"? To bi bilo vrlo interesantno da čujemo, ne samo zbog nas u Skupštini, nego zbog vašeg naslednika, da gospodin koji će doći na vaše mesto zna šta ga očekuje. Vrlo bi interesantno bilo da svi poslanici to čuju, a bogami da čuje i javnost Republike Srbije. To je nešto što je interesantno.
Naravno, biće prilike da diskutujemo još. U ovom trenutku ću se vratiti na ovaj amandman koji se odnosi na član 6. Njime se definiše koliko će NBS imati viceguvernera. U zakonu piše (pazite, evropski, moderni zakon, koji je nastao iz potrebe da se uredi funkcionisanje Narodne banke) – NBS ima od dva do četiri viceguvernera. Kao da određujete radno vreme. Mi smo predložili da NBS ima četiri viceguvernera. To smo predložili zato što i vi u svom obrazloženju niste prenebregli mogućnost da će se javiti potreba da Srbija ima ne dva, nego četiri viceguvernera.
Ono što je ovde sporno jeste što u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman to pravdate racionalizacijom. Znate, nisu viceguverneri matičari. Nisu to službenici, uz svo dužno poštovanje, u uslužnim centrima na lokalnom nivou, pa da sprovodite racionalizaciju. To su ozbiljne stvari. Oni će donositi ozbiljne odluke. Te ozbiljne odluke ste im poverili kroz ovaj zakon, kroz funkciju Izvršnog odbora. I sad je Srbiji, zbog racionalizacije, potrebno da nema četiri, nego da ima dva.
Podsetiću vas, kada je u pitanju racionalizacija i vaša svest o racionalizaciji (ako grešim, ispravite me), bili ste spremni da tužite državu jer vam ne daje priliku da primate platu 460.000 nego ste prinuđeni da primate 160.000 dinara. Da li grešim u svemu tome? To je bilo u javnosti. A ovde se pozivate na racionalizaciju, da je to razlog što ne možete da imate striktno četiri, nego ''od dva do četiri''.
A onda vidite kako će da funkcioniše Izvršni odbor i kako ga definišete kroz ovaj zakon. I tu se kaže - ukoliko nema tri člana Izvršnog odbora, ne može da funkcioniše. Šta ako maksimalni broj članova Izvršnog odbora bude tri, pa je, ne daj bože, neko iz bilo kog razloga sprečen da dođe, i to bude u kontinuitetu nekoliko puta? Onda će to sve da radi guverner Narodne banke.
Onda ukinite i Izvršni odbor i Savet, ništa vam to nije potrebno, dajte sve guverneru, neka čovek radi sve šta i kako misli da je najbolje. Mislim da bi to i predsedniku najviše odgovaralo, pošto će predsednik DS-a i da predlaže tog čoveka, pa ga poštedite eventualnih muka koje će imati u Izvršnom odboru, odnosno od viceguvernera u Savetu, koji bi možda mogli da postave neka nezgodna pitanja ili da se suprotstave nekim odlukama nerazumne politike koja se vodi na Andrićevom vencu i u Nemanjinoj. Ratosiljajte ih tih muka i problema i poverite sve guverneru.
Mislim da ovo treba da prihvatite. Nije neracionalno za državu da ima četiri viceguvernera. Dve glave su pametnije od jedne, četiri svakako od dve ili tri. Hvala.