Minut i 35 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima guverner Radovan Jelašić.

Vlada i Narodna banka Srbije ne mogu zajedno da definišu ciljeve, pošto cilj Narodne banke definiše Zakon o Narodnoj banci Srbije.
Samo da primetim da niko ovde nije postavio pitanje šta treba da bude cilj, niti da li je to dobar ili loš cilj. Ni vaša poslanička grupa nije dala primedbu na to u kojoj meri bi on eventualno trebalo da se promeni, dali ste samo primedbu vezanu za to kako bi on trebalo da se obogati.
Što se tiče obogaćivanja ciljeva, verujte, ovde imam mnogo dužu listu nego vi. Dakle, dodao bih još minimum pet do deset ciljeva, sve to što lepo zvuči, a svi znamo da u praksi ne funkcioniše. A u kojoj meri sam se pridržavao upravo tog feuda, govori činjenica da sam dao ostavku.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. NBS je prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, i ovaj amandman se zasniva na onim početnim amandmanima, gde treba da se izbriše ova reč "nezavisnost", ali očigledno neko ne zna koja je razlika, pa bih ja sad u nastavku ukazao samo koliko je opasno kada se brkaju termini.
Evo, ovako. Kaže se da je cilj poslednja uporišna tačka svih aktivnosti. I, nema 15 ciljeva, postoji samo jedan. Ali, ajde da krenemo sad s ovom visokoumnom politikom Narodne banke.
''Narodna banka Srbije upravlja novcem i kamatnim stopama kako bi ostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije, čime stvara ambijent za postizanje održivog ekonomskog razvoja i rasta zaposlenosti''.
Održivi ekonomski razvoj – nema; rast zaposlenosti - nema.
Dalje, ''starajući se o vrednosti nacionalne valute, doprinosi rastu životnog standarda građana''.
U odnosu na 19. vek, životni standard je porastao, to može da se kaže. Ali, da li je konstantan rast, svake godine, i da li je na nivou koji je potreban, to građani imaju prilike vrlo često da pokažu, konkretno, svojim ponašanjem - kada se deli veštačko đubrivo, šećer, brašno, pa narodne kuhinje, kada Pajtić obilazi sa žutim, plavim paketima...
Dalje: ''Upravljajući novcem i kreditima, NBS utiče na jačanje i čuvanje poverenja javnosti u dinar,...'' (Ma, gospodine Jelašiću, problem je što građani nemaju dinare.) ''... što privrednicima i građanima olakšava donošenje poslovnih odluka i planiranje budućnosti''.
To je sve vaša obaveza, gospodine Jelašiću. To ste vi napisali.
Pobeže ovaj ekspert što nema planinarsku dozvolu, priprema se za neku repliku, ali ja čitam vaše, sa vašeg sajta. Hajde i ja malo da projurim taj sajt. Mrzim te sajtove, ali ajde da vas u'vatim za nešto, napisali ste.
Kaže: ''NBS utiče na finansijsku stabilnost obezbeđujući sigurnost i efikasnost platnog sistema...''
Malopre rekoste da vas uopšte ne interesuje kontrola platnog prometa. Poslovi platnog promena su bankarski poslovi, to je od 2000. godine tako odlučeno, da je to klasičan bankarski posao. To je ono kada smo gasili SDK, jer je bio opasan. E, sada imamo totalnu opasnost i kada pitate za stanje ili šta je bilo na tekućem računu nekog privrednog društva, NBS kaže - molim vas, mi ne znamo kakvo je stanje, to banke, to je tajni podatak.
Ne znaju kada je ko kome uplatio, koliko je uplatio, njih interesuju samo kreditni potencijali, depozit itd. Ništa vas ne interesuje, da budem precizniji.
Kaže: ''...efikasnost platnog sistema i nadgledajući i kontrolišući aktivnost poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija''.
Kontrola i praćenje aktivnosti banaka podrazumeva sve aspekte bankarskog poslovanja. Jer, ako je Narodna banka dužna da ceni rizičnost nekih kredita, obezbeđenja itd., jer banke kreiraju novac, onda je dužna da i druge aspekte bankarskog poslovanja stavi pod svoju kontrolu. Ali, oni to neće. Zašto? Tu je svemoguća Draginja, nje se više plaše nego MMF-a. Smeškate se, smeškate se, dobro.
Kaže: ''NBS je bankar države, upravlja javnim fondovima i javnim dugom''.
Gospodine Jelašiću, ovo ste malo nafilovali, ali nema veze. To jeste sada, po novom Zakonu o javnom dugu, i tuđa nadležnost, ali ne ulazim u to. Je l' vi znate da mi imamo lokalne samouprave gde se godinama sprovode ovi dopunski izbori? Kada pogledate kako su oni zaduženi, oni su pojeli pare za četiri sledeća budžeta. Jeste došli do tog podatka? Niste došli do tog podatka. Ali, to je tačan podatak.
Ovde se hvale ljudi koji su zaduženi za finansije... Svi su eksperti za finansije. Gde su pare, tu su oni eksperti. Oni znaju da manipulišu novcem, bacaju se nekim terminima, plaše nas, kao to je mnogo komplikovano itd.
Gospodine Jelašiću, stičem utisak da vi sa Đelićem ne razgovarate, da ste u teškoj svađi. Vidite šta reče Đelić pre nekoliko dana. Kaže ovako: ''Evropska investiciona banka podržaće sa 250 miliona evra jačanje bankarskog sistema Srbije''. Zašto, kada imamo najmoćniji bankarski sistem? Naše banke su odolele svetskoj finansijskoj krizi. Pukoše oni Amerikanci, a mi stabilni, ko kamen.
Kaže Đelić da 250 miliona mora da se uzme da se jača bankarski sistem, radi (slušajte, gospodine Jelašiću) refinansiranja prispelih obaveza najboljih preduzeća. Znači, naša najbolja preduzeća nisu dobra preduzeća. Kakva li su ova druga, što reče Moma Marković? I imaćemo ekskluzivno mogućnost od septembra ove godine... Znate, gospodine Jelašiću, Evropska investiciona banka otvoriće kancelariju kod nas. Ne veruju vam.
Država se zadužila, ne može faktički ni da koristi kredite. Zašto? Po logici stvari, kada uzmete evre, da biste ih plasirali za neku investiciju, treba da naštampate dinare. Ko sme da štampa? Treba onda sve da se steriliše, praktično, jer će sve da eksplodira. Ali, ima i bolji sistem, devizne rezerve u devizama prodaju bankama, da bi očuvali kurs. I onda su naše devizne rezerve protočni bojler između banaka.
Tako je, gospodine Jelašiću. Bankari vas slave, građani ne mogu da vas gledaju. Ekonomsku politiku ove zemlje, vašu monetarnu politiku, ne mogu da gledaju. Svakog dana je sve gore i gore. Svaki statistički pokazatelj koji bi mogao da bude u plusu, pada na autobuskoj stanici.
A ovde se sad ubacuje priča da li predsednik Republike može da bude i predsednik stranke. Imali smo, zašto ne bi mogao da bude? Jer, ako ne bi mogao da bude predsednik stranke, onda ni ministar ne bi mogao da bude predsednik stranke, a jeste. Ali, to je najvažnija tema. Pa onda, da li će naša NBS da bude toliko nezavisna i od mozga. Pa ovde imamo situaciju da čovek, koji je već u sukobu interesa, slovi za kandidata za guvernera, pa će idealno rešenja za novog guvernera da bude postojeći savetnik predsednika Vlade. Ali, on je i predsednik Saveta NBS sada.
I ta priča ima da prolazi dokle god ovi novinari što ih plaćaju tajkuni, bankari, izokreću priče, ubacuju nešto novo, nešto interesantno, nešto spektakularno. Dovoljno je samo da neko namigne, dolaze pare iz inostranstva. Velike pare iz inostranstva - 2,6 milijardi evra je do sada Evropska investiciona banka investirala kod nas ovde.
Šta je bolje od tih silnih investicija, od tih silnih plasmana? Namnožile se banke, perionice para. Ajde što se peru ove pare iz tih transnacionalnih poslova, peru se i neke druge pare. I mi treba da budemo zadivljeni našom statistikom, našom dikom, koja pokazuje - Srbija je izašla iz krize, kako reče Mirko Cvetković, ali samo ima jedan mali problem - to građani još ne mogu da osete, ni da vide.
Onda dolazimo do zaključka da se ovde sve ove politike, i monetarna i devizna i ekonomska, ne vode zbog građana Republike Srbije, ne vode zbog Srbije, nego - zato ste morali da podnesete ostavku.

Deset minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Ovaj amandman je Narodna banka Srbije prihvatila. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je Vlada Republike Srbije uvela trend da lica koja se biraju i postavljaju odlukom Skupštine Srbije imaju veći mandat nego sama Skupština Republike Srbije i često se to pravdalo nekim kontinuitetom u radu tog državnog organa, da se ne bi taj red remetio itd.  
Meni sve ovo liči na želju da, kada izgube vlast, preko državnih organa, državnih institucija, bez mogućnosti da ih Skupština smeni, bez mogućnosti da ih Vlada zameni, i dalje te stranke koje su postavile svoje kadrove vrše vlast. U tome i jeste problem.
Ako je jednoj vladi Republike Srbije dovoljno četiri godine da se pokaže i dokaže u radu, ako je jednom sazivu Skupštine Srbije i jednoj većini koja se formira prilikom konstituisanja Skupštine dovoljno četiri godine da se dokaže i pokaže u radu, ne vidim zašto bi to bio problem za razne direktore republičkih agencija, a još više ne vidim nijedan razlog zašto bi guverner NBS bio u poziciji da bude povlašćen u odnosu i na Narodnu skupštinu i na Vladu Republike Srbije.
Čitav ovaj predlog zakona sastavljen je i napravljen tako da, kada se jednom izabere guverner, skoro ga je nemoguće promeniti. Pogledajte samo način i pokretanje postupka za smenu guvernera i smenu člana Saveta guvernera NBS. Skoro je nemoguće. Nemoguće je da narodni poslanici to pravo ostvare, a narodni poslanici su nosioci suvereniteta građana u ovoj skupštini i jedina ograničenja koja Skupština treba da postavlja ispred sebe nije Zakon o NBS, već Ustav Republike Srbije.
Ne vidim nijedan razlog zašto bi guverner, sposoban ili nesposoban, morao da ima mandat od šest godina, pogotovo što on nije ograničen brojem mandata kojima su ograničeni, recimo, predsednici opština i drugih državnih institucija.
Znači, ako je bio dobar, dobiće novi mandat, bez obzira koja je većina u pitanju, a ako ne valja i posle godinu, dve, zašto ga ne smeniti? Zato smo i uložili ovaj amandman, da mandat guverneru bude četiri godine, a ne šest, kako je to predloženo u izmenama i dopunama Zakona o NBS.

Minut je iskorišćen od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, evo opet jedne rasprave koju smo imali nedavno, nastavlja se, i umesto da vidimo jednog zabrinutog guvernera koji odlazi, koji je svojevremeno davao izjave da neće da bude guverner a da država bankrotira, koji je davao raznorazne izjave s kojima se mi iz opozicije slažemo, i očekivali smo da taj guverner sada izađe pred građane i obrazloži te svoje izjave i stanje u NBS, i da on i Vlada prihvate što više amandmana, da se ovim zakonom, koji je tendenciozno pravljen, dotera nešto u red, bilo koliko, i da ljudi u NBS, a posebno guverner, imaju neki vid odgovornosti za stanje makroekonomije u državi, za lošu situaciju u državi, sada slušamo priču da je sve med i mleko, vidimo srećnog, razdraganog, nasmejanog guvernera, vrlo smirenog, koji samo što ne kaže – ljudi, pustite me da odem, svoj posao sam završio, a vi radite šta god hoćete; snaći će se ova Srbija nekako i bez mene.
Doći će neki drugi, naravno, ali ja sad razmišljam, pratim ovaj zakon i slušam amandmane, guverner je srećan što u novom zakonu nema nikakve odgovornosti. Guverner više ni za šta ne odgovara. Sve se prenosi na neki kolektivni organ, višestranačko telo, upravni odbor, koji će tobože biti odgovoran, a guverner, koga predlaže predsednik Srbije, neće ni za šta odgovarati, a odlučivaće. Naravno, imaće podršku vladajuće većine, podršku kabineta predsednika države, koji ga predlaže, i moći će bukvalno da radi šta hoće.
Slušali smo ovde odgovorne ljude iz finansija koji su rekli da je kriza prošla, da problema nema. Neko reče - ali taj narod nikako da primeti da je kriza prošla, a nadamo se da će se narod opametiti i primetiti da je kriza prošla. Ali, za sve što ne valja u državi, kriva je sadašnja opozicija. Ne vidim da se iko proziva da se pita za nešto što se sada događa. Nisam čuo guvernera da se oglasi, ili nekoga iz finansija, i da sabere cifre.
Evo, ja sam nedavno u Boru sabrao cifre obećanja partija iz vladajuće koalicije. Obećali su građanima Bora da će se hitno uložiti u ovoj i narednoj godini u Bor ravno 2.160.000.000 evra. Ljudi, to ne da nije bajka, nego to nema veze s mozgom. Niko se nije zvanično oglasio da kaže da je to nemoguće. Svi ćute, svi ljuškaju, giškaju, svako obeća. Dođe ministar ekonomije i kaže 'ladno – topionica, kol'ko, 400 miliona? Rešeno. Šta treba, solarna elektrana, 200 miliona evra? Dogovoreno, evo, počinju radovi odmah. Četiri autoputa? Odmah počinjemo. Autoput Bor - Koridor 10? To je normalna stvar, to treba odmah rešiti i uraditi.
Pokušavamo kroz ove amandmane da upristojimo ovaj zakon, da ipak vratimo neke ljude na odgovornost, da onaj ko sedi u NBS bude odgovoran, da guverner bude odgovoran za stanje u državi, za vođenje kompletnog zaduživanja države, odgovoran za devizne rezerve. Guverner je 'ladno ovde objasnio da imaju devizne rezerve, da se to prodavalo, trgovalo, stabilizovao kurs dinara... A koliko je prodato deviza i kome? – e, to pitanje nije bitno. Ko je taj koji je kupio milijarde evra, po kojoj ceni i ko je odredio tu cenu? – o tome je uopšte nebitno u ovom momentu da se razgovara.
Zašto uvoznički lobi caruje u Srbiji? Zato što ga vi podržavate, gospodine guverneru. Vi činite sve da uvoznički lobi caruje, a da proizvođači propadaju i izvoznici da potpuno propadnu. Mi nemamo šta da izvezemo iz Srbije. Pričamo o nekom sporazumu. Normalno je bilo da sporazum bude obostrani, a ne da se jednostrano poštuje. A kada je srpska privreda sahranjena, sada ćemo imati sporazum poštovan s obe strane. Ali, privreda je već uništena.
Ko određuje vaše stanje koje ostavljate? Ko treba da donese odluku kako ste radili i šta ste uradili? Želim samo na jednom primeru da kažem koji je vaš rezultat rada. Za dve godine, gospodine guverneru, cena nafte je porasla sa 76 na 120 dinara, a cena mleka, koje seljak proizvodi, sa 34 dinara je pala na 17 dinara. To je stanje vašeg rada, samo na jednom primeru. Da ne navodim druge, ima ih milion.
Znači, potpun raspad sistema, potpun raspad poljoprivrede. Evo, uzmite stanje u poljoprivredi. Ne može ga bog popraviti. Ova nevremena i sve što se događa, kako da se plati, odakle, na koji način? Zemlja je, ekonomski, u opštem haosu. Gde ljudi da se zaposle? Poslanici opozicije su zabrinuti za ovu državu.
Svaki dan servirate marketinške stvari i pričate o glupostima preko vaših medija. Danas čitam – Ilić, 10 miliona evra. Kakve ja veze imam s kreditima? Niti sam ja uzeo kredit, niti sam ga ja potrošio, niti sam ga prenamenio. To radi Ministarstvo finansija. Što grad Beograd nije dao lokacije? Otkud znam, nisam ja gradonačelnik.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite po dnevnom redu, da poštujete član 103)
Vi, gospodo u vladajućoj koaliciji, ne znate uopšte šta hoćete. Nemate snage da prihvatite bilo kakav amandman koji vezuje guvernera za neku odgovornost. Dovešćete novog guvernera, koji nikome ništa neće odgovarati, šta god ga budete pitali. On je lice koje će tamo sedeti, raditi šta hoće, a neće nikome odgovarati. Tamo će biti neki upravni odbor. I on će raditi šta hoće.
Prema tome, skoro desetogodišnji rezultati vaše vlasti su katastrofalni. Sećam se jednog prethodnog guvernera, gospodina Avramovića, bog da mu dušu prosti, koji mi je jednom rekao…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se podsetimo obaveze iz člana 103. i da govorimo po dnevnom redu. Na dnevnom redu pretresa u pojedinostima je amandman koji glasi – da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "četiri godine" i odnosi se na vreme izbora guvernera, pa vas molim da govorite po dnevnom redu.)
Dobro, gospođo, ako vam mnogo znači. Ne mogu da shvatim, red je da guverner prati vladu, onu u svom mandatu. Red je da se, kad dođe nova vlada, bira i novi guverner. Da li ste zadovoljni? Svi su ovde diskutovali o teškoj ekonomskoj situaciji. Iskoristio sam vreme poslaničke grupe da o tome razgovaramo i da to napomenemo guverneru, koji je vrlo veseo, raspoložen, nasmejan, jedva čeka da se sve ovo danas završi pa da ode čovek kući, da okopava baštu, kako neko reče, a nama je ostavio milion problema.
Naravno, o tim problemima niko neće moći da raspravlja. Novi zakon će guvernera osloboditi svake odgovornosti, moći će da radi bukvalno šta hoće, ali ne dozvoljavate da se iznese neka istina, šta treba guverner da radi, kako da se ponaša, šta se nekada radilo, kako rade guverneri u ozbiljnim državama, kako se ponašaju, šta je Narodna banka u jednoj ozbiljnoj državi.
Kako smo mi to, gospodine guverneru, raščistili takve gigante, takve naše banke, prodali njihovu imovinu u bescenje, uveli u stečaje? Šta je s aferama "Sartida", "Jugobanke", "Beobanke", "Investbanke"? Sve je to povezano u jedno, sve se to odradilo veoma vešto, prljavo, ružno. Danas su nestali papiri, nestala dokumentacija, zastareli sporovi. Sve je to rešeno onako kako se htelo da se reši.
Nikad nisam čuo da vi, kao ozbiljan čovek, ozbiljan guverner, ozbiljno razgovarate, a vaš predstavnik Banke je bio sa mnom na Kipru, ja sam bio šef tima za one kiparske pare, i mi smo sve to pronašli lepo. Meni je jako žao što je taj čovek isteran iz Narodne banke zato što je izneo istinu. I sad je neki referent u "Komercijalnoj banci", jer ste ga oterali zato što nije hteo da potpiše nešto što je tadašnji guverner, vaš prethodnik Dinkić, insistirao. A onaj drugi, Spasić, u UBPOK-u je napredovao, unapređen je jer je sve to lepo pokrio kako valja i kako treba.
I sve se to završilo na tome. Vi, kao ozbiljan guverner u jednoj državi gde se radilo o milijardama, niste uopšte nikada tu temu stavili na dnevni red. Mi smo pričali, govorili, držali konferencije za novinare. Sad je bitnije da li je u zakonu mandat jednu godinu kraći, jednu godinu duži, to je veoma važno.
Važno je sve drugo, ali nije važno da nam vi kao guverner kažete gde su akcije "Jugobanke", milijarde uložene u "Zagrebačku banku" u privatizaciji i kako je pravobranilaštvo reklo da mi nismo zainteresovani za taj novac, šta se dogodilo s tim novcem u privatizaciji "Zagrebačke banke", koji su to privatni računi, gde se taj novac čuva, ko su vlasnici tih tajnih računa itd. O tome ništa ne govorite, a mnogo znate.
E, zato što mnogo znate, treba mirno da odete, da se sklonite i da dođe neko drugi i da, naravno, nastavi tamo gde ste vi stali. I neko drugi će doći, ali on neće imati nikakvu odgovornost jer će preneti to na upravni odbor i niko neće biti odgovoran. Znate onu staru narodnu poslovicu – gde je mnogo maja, tu nema jaja. Neće biti para. Srbija, gospodine Jelašiću, dolazi u teške probleme.
Meni je drago da ste ovo sve vi govorili. Bio sam presrećan kad pročitam neki vaš intervju, kada ste govorili o ovim problemima o kojima ja sad govorim. Ko vas je to ućutkao? Zašto ste sad postali čovek koji se, jednostavno, samo smeška, sve mu ravno i sve mu lepo, srećan je što će da ode i što će neko drugi da dođe i što taj drugi koji dođe neće ništa ružno o vama da kaže? Napravljen je dil, napravljen je dogovor da se to sve odradi onako, na jedan način koji će ići na štetu Srbije. I tako će i biti.
Sve će ovo ići na štetu Srbije i Srbija će ući u velike probleme. Svakim danom je sve gore i gore. Vi ćete otići, naravno, a ovi će nastaviti da nam pričaju prazne priče. Možda će i uspeti da ubede narod da su oni pobedili Nemce. Vidim, najviše ste doprineli vi koji ste oko Vlade da se ta pobeda ostvari. Još ako večeras, ako da bog, pobedimo, opet ćete se vi oglasiti. Sve što valja, vi ste napravili.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, stvarno vas molim da fudbal izostavite iz kršenja člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Pa, to je vrlo važno. Vi to ne razumete, gospođo Čomić, ali šta ću vam ja? Hvala vam puno, gospođo Čomić, što ste mi i ovoliko vremena dali, nisam očekivao.

S pravom niste očekivali. Ali, s obzirom na to da je većina narodnih poslanika preširoko shvatala svoju obavezu iz člana 103, onda je i takvo preširoko shvatanje šta je to na dnevnom redu i šta su nam prava i obaveze podrazumevajuće za sve, jer su jednaki svi učesnici u raspravi.
Guverner Radovan Jelašić želi reč. Izvolite.

Pretpostavljam da se ja samo onda smešim ako sam se pretvorio u ogledalo i gospodin Ilić vidi samoga sebe u meni. Ja sam se sigurno najmanje smešio ovde za vreme ovog skupštinskog zasedanja.
Dakle, svako ko ima dinara, ima pravo da kupi devize. Rekao sam već i onda, kada se pričalo o zakonu u načelu - svi koji raspolažu dinarima, imaju pravo da kupe devize. Narodna banka redovno podnosi svoj izveštaj. Izveštaj za poslovnu 2009. godinu će biti dostavljen Narodnoj skupštini u sledećih par dana.
Narodna banka Srbije, što se tiče nivoa odgovornosti, ima u opisu svoga posla stabilnost cena. Onoga dana kada se to ne postigne, kada Skupština i poreski obveznik treba da daju značajnu sumu novca za stabilnost finansijskog sektora, to će biti potvrda da Narodna banka nije postigla niti svoj cilj oko finansijske stabilnosti, niti svoj cilj oko stabilnosti cena. U zakonu je jasno definisano na koji način se može pokrenuti proces smene guvernera.
Vezano za naftu i mleko, zaista se izvinjavam, ali moram da kažem da to nije u nadležnosti NBS. Narodna banka zaista ne bi trebalo da prati tu istu vladu, pošto to ni u kom slučaju ne bi bio doprinos i potvrda nezavisnosti i samostalnosti centralne banke.
Što se tiče vlasničke strukture bankarskog sektora, kada sam ja postao guverner, februara 2004. godine, udeo stranih banaka je bio 23-24%. Došlo je do značajnih promena i tadašnja vlada je odlučila da proda veliki broj banaka. Ponavljam, ja ih nisam prodavao, nego ih je prodavao vlasnik, a vlasnik je tada bila država, Vlada Republike Srbije. Do 2007. godine je Vlada odlučila tada da proda i da se taj udeo stranih banaka poveća na 74%.