TREĆE VANREDNO ZASEDANjE
29. jun 2010. godine
(Prvi dan rada)
(Sednica je počela u 12.10 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Ne.)

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Aleksandra Janković i Mladen Grujić.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Srđan Jovičić, šef Kabineta ministra životne sredine i prostornog planiranja, i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala za utorak, 29. jun 2010. godine, dakle u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz određenog dnevnog reda.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na zahtev 121 narodnog poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Trećeg vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, koji je podnela Vlada,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada,

3. Predlog kandidata za izbor sudije Ustavnog suda, koji je podneo predsednik Republike.

Podsećam vas da ste primili obaveštenje Vlade broj 011-4778/2010 od 28. juna 2010. godine, kojim povlači iz skupštinske procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je bio predviđen da se razmatra kao 2. tačka dnevnog reda.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PODSTICANjU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE (načela)

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se na sledeći način: Poslanička grupa ZES – sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa ''Napred, Srbijo'' – 28 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – 8 minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – 6 minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković – Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Đorđe Milićević – Poslaničku grupu SPS-JS.

Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Dajem pauzu od 60 minuta. Rad nastavljamo u 13.10 časova.

(Posle pauze – 13.15)

Dame i gospodo, primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave stoji onako kako sam vas već obavestila.
Dozvolite da upitam predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, da li želi reč. (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je veoma važan zakon, koji će pomoći da se prevaziđe jedna od verovatno najdubljih kriza koja je pogodila srpsko građevinarstvo u poslednjih nekoliko decenija.
Građevinska industrija je veoma važan sektor ekonomije. Ona ima multiplikativni efekat i gotovo da ne postoji sektor ekonomije koji nije direktno ili indirektno povezan sa građevinskim sektorom. Svaki dinar uložen u građevinsku industriju dovodi do tri dinara investicije u druge sektore privrede. Mnogi su izračunali da postoji 35 industrijskih grana koje su direktno vezane za to. Takođe, svako novo radno mesto koje se u građevinskoj industriji otvori, dovodi do četiri nova radna mesta u granama koje je podržavaju.
Mislim da bi pre same rasprave o ovome zakonu trebalo učiniti jednu kratku analizu stanja u građevinskoj industriji kako u zemlji, tako i u svetu. U razvijenim državama, a govorim pre svega o zemljama EU, svetska ekonomska kriza predstavlja najveći udar na građevinsku industriju i tržište nekretnine u poslednjih 90 godina.
Prema statistici Svetske berze rada, pet miliona građevinskih radnika samo u 2008. godini je ostalo bez posla zahvaljujući efektima svetske ekonomske krize. Što se tiče analize za 2009. godinu, ona je čak i veća, tako da se može reći da je u poslednje dve godine zbog svetske ekonomske krize oko deset miliona građevinskih radnika ostalo bez posla.
U pojedinim zemljama beleži se dramatičan pad građevinske aktivnosti. U nekim od najrazvijenijih zemalja 50% radnika u građevinskoj industriji je ostalo bez posla. Projekcije za 2010. godinu ukazuju na to da zemlje koje nemaju ozbiljne pakete podrške građevinskoj industriji, mogu da očekuju i dalji pad u građevinskom sektoru.
Kakvo je stanje građevinske industrije u Srbiji? Od početka godine beležimo veoma blag privredni rast, od 1% u prvom kvartalu 2010. godine. Rast industrijske proizvodnje u Srbiji u aprilu 2010. godine je 11% veći u odnosu na april 2009. godine. Međutim i nažalost, beležimo i dalje pad u građevinskoj industriji, iz 2009. godine se nastavlja u 2010. godini. Imamo pad koji je nominalno 23,1% u odnosu na isti period prethodne godine, s tim što je najviše pogođena oblast visokogradnje, gde je pad dostigao 49,1%.
Dakle, imamo dramatičan pad aktivnosti u građevinskom sektoru i dok se svi ostali sektori vrlo blago i vrlo teško oporavljaju, ali se beleži da je taj trend krenuo ka gore, u građevinskom sektoru i dalje imamo veoma lošu situaciju.
Upravo iz tog razloga je bilo neophodno da se donese paket mera koji bi predstavljao odgovor Vlade Republike Srbije na ovu situaciju. Pre svega, utvrdili smo građevinski sektor kao sektor od posebnog nacionalnog značaja u okviru Strategije za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize i pokušali smo da, kroz mere podsticanja tražnje s jedne strane i mere za jačanje kapaciteta građevinske industrije i podsticanja ponude, popravimo ovu situaciju.
Šta smo sve do sada uradili? Investira se ogroman novac u niskogradnju, izgradnju Koridora 10 i druge infrastrukturne projekte. Možete da vidite da se u ovom trenutku izvode radovi, završavaju tenderi, završavaju se planirani projekti, odnosno eksproprijacija, da različiti projekti krenu. Kao što znate, cilj ove vlade je da do kraja mandata, do izbora, do maja 2012. godine, Srbija dovrši Koridor 10 i da poveže auto-put sa svim državama s kojima se u ovom trenutku graničimo. Takođe, direktno subvencionišemo kamatne stope na potrošačke kredite za kupovinu građevinskog materijala.
Omogućićemo, i to je jedan od paketa mera koji će biti pred vama kao narodnim poslanicima veoma brzo, kupovinu stanova na lizing, što je svakako brža i jeftinija alternativa kupovini stanova na kredit. Planiramo novi model za subvencioniranje kupovine stanova koji će uključiti fleksibilniji pristup subvencijama i planiramo da povećamo sredstva koja država odvaja za finansiranje programa subvencioniranja stanova.
Doneli smo paket mera koji bi podrazumevao povećanje ponude, pre svega kroz program Vlade kojim se subvencioniše kamata po kreditima za finansiranje stambene izgradnje do 7%, gde po uslovima banaka danas to predstavlja gotovo pokrivanje potpunih troškova projektnog finansiranja i predstavlja veoma povoljan osnov za naše građevinare.
Važno je reći da sve vreme traje trend praćenja efikasnosti javne uprave u izdavanju lokacijskih građevinskih dozvola kroz podršku, pre svega, edukaciji i kroz osnaživanje kapaciteta naše lokalne samouprave da u skladu sa novim zakonom o planiranju i izgradnji brzo odgovore na zahteve ljudi koji žele da grade.
Sada bih rekao nešto o ovom zakonu. Ciljevi ovog zakona su prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u Republici Srbiji u oblasti građevinarstva, odnosno pomoć domaćoj građevinskoj industriji za izlazak iz krize.
Kada kažemo građevinska industrija, veoma je važno da definišemo šta je ona zaista. Mnogi su, pogotovo u medijima, sa skepsom ispratili ovaj zakon, definišući građevinsku industriju pre svega kao investitora koji je do sada gradio stanove i prodavao po veoma skupim cenama. Za nas je građevinska industrija grupa preduzeća u kojima rade građevinski radnici. Građevinska industrija su izvođači radova, ljudi koji su u prošlosti radili za interes investitora i radili su plaćen posao koji im je investitor davao.
Građevinska industrija su inženjeri, arhitekte, urbanisti, planeri, zidari, tesari, stolari, moleri… Dakle, građevinska industrija predstavlja armiju naših ljudi koji su do sada učestvovali u izgradnji svega onoga što se po Srbiji gradilo u prošlosti i nemaju nikakve veze s pitanjem zbog čega se pomoć ne pruži tako što se oni podstaknu da spuste cene kvadrata stanova u Beogradu ili slične stvari.
Sa tim građevinska industrija nema ništa. Građevinci su oni koji vise sa skela, koji grade naše zgrade, njima treba posao i ovaj paket pomoći je upravo obezbeđen tim ljudima koji danas sede u kući umesto da budu na gradilištu. Dakle, ovaj paket pomoći je okrenut ka tim malim, uglavnom zanatskim firmama, koje se bave izvođenjem građevinskih radova.
Cilj je podsticanje razvoja, upošljavanje domaće operative, spas postojećih radnih mesta i mogućnost da se otvore nova radna mesta. Naravno, kao aditivni efekat svega toga, cilj je i povećanje ekonomskih performansi naše ekonomije i našeg društva. Sigurni smo da će, ukoliko pokrenemo građevinski sektor, doći do veoma pozitivnih efekata i za druge privredne grane.
Kakav je mehanizam ovog zakona? Vlada utvrđuje pojedinačne projekte koji se finansiraju iz javnih sredstava. Dakle, ovaj zakon će obezbediti da država, koja je dobar investitor, objedini sredstva sa bankama, da pokrene i da podstiče rad građevinske operative u svim opštinama i gradovima u Srbiji.
U realizaciji ovog projekta mogu da učestvuju isključivo domaća građevinska preduzeća koja imaju odgovarajuće iskustvo, koja imaju odgovarajuće reference i zapošljavaju ili mogu zaposliti značajan broj radnika. Pri realizaciji ovog projekta mora se koristiti domaći građevinski materijal, i to do 70% materijala koji se proizvodi na teritoriji Republike Srbije.
Vlada će posebnim aktom bliže propisati uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat i posebno će se utvrđivati najniža, odnosno najviša cena po kojoj će se ovi projekti izrađivati, pogotovo u stanogradnji.
Koji su projekti koji će se realizovati zahvaljujući ovom zakonu i zahvaljujući paketu mera koje Vlada iz ovog zakona sprema? To je, pre svega, izgradnja i obnavljanje, odnosno adaptacija i rekonstrukcija škola i obdaništa, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, stanogradnja, auto-putevi i državni putevi, sportski objekti, objekti za potrebe obavljanja delatnosti iz oblasti kulture, kao i drugi objekti od javnog značaja.
Suština postupka javnih nabavki koje će se sprovoditi kada je u pitanju ovaj zakon je da se svetska ekonomska kriza prepozna kao i nekoliko drugih faktora koji su u Zakonu o javnim nabavkama prepoznati kao faktori koji određuju apsolutnu hitnost u procesu donošenja odluka oko javnih nabavki.
Mi ćemo primeniti pregovarački postupak, i to za izbor projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnog finansiranja za izgradnju objekta.
Naručioci, a to su gradovi, opštine i Republika Srbija, dužni su da upute poziv domaćim preduzećima koji ispunjavaju kriterijume koje će utvrditi Vlada. Ovi kriterijumi će biti napravljeni tako da većina domaćih preduzeća koja su u poslednjih nekoliko godina upošljavali kapacitete, zapošljavali ljudi, nabavljali građevinsku opremu i imali čestite reference za izvođenje radova, mogu da budu korisnici ove pomoći i da mogu da budu angažovani na izgradnji ovih objekata.
Takođe, lokalne samouprave će biti dužne da, ukoliko žele da koriste ova sredstva, hitno izdaju lokacijske građevinske dozvole, a stavili smo i jedan mehanizam koji govori da, u slučaju da nije moguće da se brzo dođe do dozvola, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja može izdati dozvole za objekte koji se budu gradili u skladu sa ovim zakonom.
Što se tiče dinamike primene ovog zakona, nama je cilj da građevinci izađu na gradilišta što je pre moguće, cilj je da opštine što je pre moguće prepoznaju i detektuju projekte koji će biti rađeni i da se pare koje smo skupili u jedan fond što je pre moguće potroše.
Zakon se donosi po hitnom postupku. Stupanje na snagu ovog zakona je narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Dakle, teoretski je moguće da mi već sledeće nedelje imamo ovaj zakon na snazi i teoretski je moguće da mi već u narednih mesec dana imamo i prve građevinske radove koji se izvode zahvaljujući ovom zakonu.
Odredbe ovog zakona se mogu primenjivati i na projekte koji su već započeti. Cilj nam je da sve ono što je počelo po prethodnim zakonima, što je sad verovatno zaglavljeno negde u Komisiji za javne nabavke, za zaštitu prava ponuđača, što još uvek stoji iz nekog razloga, bude otkočeno i da se počne sa građevinskim radovima što je pre moguće.
Dakle, očekivani efekti ovog zakona su da se uposle građevinski kapaciteti, da se povećaju investicije u građevinarstvu, da se poveća broj zaposlenih u građevinarstvu i da građevinska industrija, kao motor privrednog rasta i zapošljavanja, uradi svoj deo posla u sveukupnoj borbi i Vlade i naše privrede protiv svetske ekonomske krize.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem, naravno, vrlo pozitivnu i konstruktivnu raspravu. Kao i uvek do sada, spremni smo da razgovaramo i o vašim amandmanima i da one koji mogu značajno da poprave zakon i doprinesu postizanju ovih ciljeva prihvatimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dozvolite samo da vas obavestim da će poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica po ovoj tački predstavljati Milan Lapčević, a poslaničku grupu SRS Dragan Stevanović.
Među predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa, reč želi najpre gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, prvo bih hteo da kažem da je ovo prva reakcija Vlade na krizu u kojoj se zemlja nalazi dve godine. To je ono što je dobro.
Šta je loše? Sve osim toga. Loše je što ovde nije gospodin Cvetković, loše je što ste ovde vi sami, gospodine Duliću, sa više nego spornim kredibilitetom, što ste nam ponudili jedan skandalozan zakon i što mi sada o ovom zakonu razgovaramo po hitnom postupku u atmosferi koja je nedostojna prvo teme o kojoj govorimo, tih zidara, tesara, stolara, molera, svih onih koje ste nabrojali, a potom i nas kao ozbiljnih ljudi.
Gospodine Duliću, želim da vas pitam šta je bilo s radnom grupom koja je formirana odlukom premijera Cvetkovića 28. maja 2010. godine i koja je trebalo da radi na pripremi ovog zakona? Predstavnik Beograda nije pozvan ni na jedan sastanak te grupe, a po informacijama kojima mi raspolažemo ona se, zapravo, nikada i nije sastala formalno.
Drugo pitanje – zašto je izostala javna rasprava o ovom zakonu, ako je tako važna tema? Ako ste dve godine čekali da čujete da je pogođena građevinska industrija, ako dve godine niste hteli da čujete nas koji smo vam o tome govorili, zašto je sada izostala bilo kakva javna rasprava?
Tokom te javne rasprave možda biste mogli da čujete ono što je bio dužan da vam kaže neko u kabinetu ili u Vladi, da se ovim zakonom ponovo narušava pravni poredak naše zemlje i da je istovremeno ovaj zakon, baš kao i Zakon o planiranju i izgradnji, o kojem smo govorili pre godinu dana, zakon koji će proizvesti više štete nego koristi, iako je ambicija apsolutno opravdana - da se pomogne građevinskoj industriji.
Ono što je paradoksalno jeste zapravo činjenica da nas vi iz perioda dogovorne ekonomije, koja je uspostavljena kroz ad hok projekte raznih ministarstava, kojima se plaćala cena jedne široke koalicije, uvodite u fazu komandne ekonomije.
Vas ne obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a toliko smo puno radili kako bi on što pre stupio na snagu. Vas ne obavezuju sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja Centralne i Istočne Evrope. Vas ne obavezuje Zakon o javnim nabavkama, a kada govorite o pravima koja su definisana u ovoj zemlji, vi ta prava tretirate kao prepreke u realizaciji nekih poslova, pa nam ovde u diskusiji kažete kako realizacija posla više neće trpeti razne komisije za zaštitu potrošača, niti će biti usporavana mehanizmima utvrđenim procedurama u javnim nabavkama.
Šta je ono što moramo ovde da kažemo otvoreno, gospodine Duliću? Da ste vi nama bili potrebni ovde kao ministar, ali pre svega sa inicijativom kojom bi se menjao loš Zakon o planiranju i izgradnji. Nije to sad rezultat samo vaše inicijative. Vi ste, s obzirom da ste deo Vlade, samo prva linija jedne pogrešne politike koja razara ovu zemlju. Govorim o ekonomskoj politici, o onoj koju sada prevodite iz dogovorne ekonomije u komandnu ekonomiju. Odakle vam, gospodine Duliću, ideja da se ovim zakonom Vladi daju ona prava koja Milošević nije uzeo 1996. godine, kada je oduzeo imovinu lokalnim samoupravama?
Prošle godine smo usvojili Zakon o planiranju i izgradnji, koji vrlo precizno definiše rokove i sankcije za lokalnu administraciju ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom. Umesto toga, zbog toga što je nemoguće realizovati ovakav zakon, jer je on izvan svakog pravnog poretka, vi ćete postati, kao ministar i kao Vlada, jedini šalter od koga će zavisiti sudbina svakog ko se bavi poslovima građevinske industrije u zemlji.
Hajde da se vratimo na početak. U ovaj zakon smo ušli da bismo pomogli građevinskoj industriji. Da li smo pitali građevinsku industriju kakva joj je pomoć potrebna? Apsolutno ste u pravu kada govorite o zidarima, tesarima, o 200.000 ljudi koji su tu zaposleni. Petsto kompanija je prošle godine propalo. Ali hajde da vidimo da li je njima neko postavio pitanje zašto plaćaju tako visoku cenu i da li je ta visoka cena u Srbiji isključivo posledica poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima ili su ti poremećaji ogoleli sve one nelogičnosti koje postoje unutar same Srbije.
Nikakve veze nema propast "Liman bradersa" sa činjenicom da je cena kvadratnog metra u Dubaiju pala 70%, a u Beogradu porasla za 10%. Nikakve veze nema kriza koja je započela pre dve godine sa činjenicom da mi imamo deficit od 200.000 stanova u ovom gradu. To, konačno, nikakvih dodirnih tačaka nema sa vašom ambicijom da mimo regulacionog plana, prostornog plana, generalnog urbanističkog plana, detaljnog urbanističkog plana napravite "Dulvil" na Voždovcu.
Ako to mora, hajde da o tome razgovaramo, ali onda moramo da kažemo – ne važi više Zakon o javnim nabavkama, suspendujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nećemo da idemo u EU jer nemamo snagu za nešto tako, sada ćemo ovde funkcionisati na drugim principima. I to je onda jedan jasan sistem, s kojim se mi ne slažemo, ali je jasan.
Mi smo bili krajnje dobronamerni. Pre dve godine smo predložili Vladi paket mera kojima se država mora suprotstaviti negativnim efektima poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima. Delom su se te mere odnosile na građevinsku industriju.
Osnovni je problem, gospodine Duliću, zapravo činjenica da vi zaobilazite jedinu temu za koju ste nadležni kao Ministarstvo i kao Vlada, a to je politika konkurentnosti. Ne možete vi, gospodine Duliću, da budete finansijer projekata u Srbiji, nemate para za to. Govorite o školama koje nisu okrečene, bolnicama koje su devastirane, o putevima koji su uništeni, mostovima koji nedostaju. Pa sve to nedostaje zato što nemamo para. Gde su danas te pare? Nema ih ni danas, i vi i ja to znamo.
Ako je Beograd, za koji je fiksirano 90% građevinske industrije, nesposoban da finansira započete projekte (kasa Direkcije je potpuno prazna, 60 miliona evra smo uzeli kredit, pre sedam dana je glasala o tome Skupština grada), kako će biti novca za te projekte o kojima govorimo, a o kojima zapravo ništa ne znamo?
Na pola smo građevinske sezone. Ovaj zakon važi do kraja naredne godine. Ti projekti treba da se naprave, da se procesuiraju, da se započne gradnja. Gospodine Duliću, to je previše jalova priča.
Hajde da se vratimo na suštinu i postavimo pitanje – šta ko ovde treba da uradi? Ko vama, kao vlasti, treba da pomogne da ne budete talac populizma i demagogije? Ko treba da kaže ''u pravu ste'' čak i kada se većina s tim ne slaže? Šesnaest verzija Zakona o planiranju i izgradnji je prošlo javne rasprave. Nisu svi bili vaši. U jednom trenutku ste se i vi time bavili. Doneli ste taj zakon. To je, pre svega, bio znak jednog političkog zaokreta same vlade.
Taj zakon nas je uveo u fazu u kojoj je Vlada možda učinila ono što je javnost od nje očekivala, ali javnost uvek ima očekivanja koja ne prati saznanje o šteti koja ta očekivanja prati. Tako je danas svako u Srbiji za veću platu, ali nije svako u Srbiji za NATO. Svako u Srbiji je za izvoz, ali nije svako u Srbiji da se promeni politika prema zemljama u regionu. E tu je nama potrebna jedna odgovorna politika, gospodine Duliću.
Tema konkurentnosti. Ništa nismo učinili da bismo popravili konkurentnost u ovoj zemlji, a mnogo toga smo učinili da bismo pogoršali klimu, pa je tako investiciona klima u Srbiji ravna černobilskoj atmosferi. Investirati u Černobil ili u Beograd, danas je isto. To nam govore investitori, oni od kojih vi bežite, gospodine Duliću.
Vi kažete da je država ozbiljan investitor. Mi ne mislimo tako. Jer, govorimo o srušenim putevima, srušenim mostovima, devastiranim bolnicama, školama, 200.000 stanova deficita. Nije država dobar investitor. Država nema šta da traži u biznisu. Nama država treba da stvara okolnosti u kojima će neko, u skladu sa svojim postupcima, imati korist ili biti sankcionisan za štetu koju stvara. I to je ono što smo od vas očekivali.
Tri procesa velike privatizacije su, praktično, pratila srpsku tranziciju - privatizacija stambenog fonda, privatizacija u privredi i privatizacija zemljišta. Jedan je završen vrlo efikasno. To je privatizacija stambenog fonda. On nije bio komercijalan. Drugi proces, privatizacija u privredi, odvija se uz mnogo problema, zbog toga što se u njemu traže oni efekti koje prethodno nismo tražili u prvom procesu privatizacije, a to su pre svega komercijalni.
Mi privredu treba da prevedemo iz faze koja je nesposobna da nešto stvara u fazu koja je sposobna to da stvara. Nesposobna je zato što je bila državna, komandna. Treba da je prevedemo u fazu u kojoj će ona biti izraz privatnih inicijativa, domaćih i onih koji su uspešni. Ali, nažalost, one uglavnom potiču sa prostora izvan naše zemlje i njih sada terate ovim zakonom. To je naš osnovni problem.
Treće pitanje je pitanje Zakona o planiranju i izgradnji i štete koja je iz toga proistekla. Koliko će još vremena proći pre nego što promenite uredbu o kojoj govorite?
Paradoksalni su primeri. Hektar zemljišta na Novom Beogradu je Poreska uprava procenila na šest i po miliona evra, gospodine Duliću. "Herods" je prodat za milijardu i petsto miliona. Ne postoji nijedan investitor na planeti koji će danas doći i uložiti svoj novac u Beograd. Ne postoji nijedan građanin, Beograđanin, koji može da kupi stan po toj ceni.
Tako dolazimo do ovog zakona. Vlada daje novac koji nema. Vlada se bavi kontrolom, a nesposobna je da to radi, jer ni do sada nije bila sposobna da tako nešto radi. Vlada ruši pravni poredak, kao što je i do sada često radila i konfrontira nas sa Evropom i okruženjem.
A šta će se desiti ako na ovaj zakon odgovore druge zemlje oko nas sličnim zakonima? Da li možemo da pomognemo domaću privredu? Možemo, ali ne ovako. Da li možemo da smanjimo naknade za građevinsko zemljište? Da li možemo da smanjimo javnu potrošnju u zemlji? Da li možemo da budemo fer u zamrzavanju plata i penzija? Mi smo 2008. godine to predložili. Tada je evro bio 75-76 dinara, danas je 105.
Nije to sve vaša odgovornost, ali sve zajedno to nas, gospodine Duliću, dovodi do paradoksa. Jednu jako tešku situaciju rešavate zakonom koji ima pet ili šest članova, koji je imaginarna radna grupa pravila poslednjih mesec dana mimo bilo kakve javnosti. Zakon po hitnom postupku dolazi u Skupštinu, ali onda se suočavamo sa sledećim činjenicama - Vlada će nešto odlučiti, ali nema rokova u kojima će Vlada to odlučiti. Zašto nisu utvrđeni rokovi? Da li ovaj zakon stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama? Imamo za neke poslove, a za druge nemamo. To je nemoguće.
Napisali smo nekoliko amandmana, predlažemo da ih usvojite. Prvi je amandman kojim će se obrisati član zakona kojim se isključuju javne nabavke. Ako je nešto sporno u javnim nabavkama, hajde da razgovaramo o tome. Ako se zloupotrebljavaju neka prava (i to su činjenice), ako se ulažu neopravdani prigovori da se usporavaju poslovi, hajde da vidimo kako ćemo to da rešimo. Ali nemojte od svoje vlade da pravite šalter od koga će zavisiti svako u ovoj zemlji, a to se ovim zakonom čini.
Da vidimo kako to izgleda u realizaciji. Devedeset posto građevinske industrije vezano je za Beograd. Koji to projekat Beograd kandiduje Vladi, a nije do sada? Tih projekata nema.
Vi kažete da će država biti investitor. Mi vam predlažemo da stvorite atmosferu u kojoj će se pojaviti privatni investitori. Dok je bilo privatnih investitora, građevinska industrija se razvijala. Ne možete vi, kao Vlada, u fokus svoje politike da stavite zidare, tesare, sve one o kojima ste govorili, a da izbrišete one koji su zapravo preduslov postojanja i zidara i tesara i molera i svega onoga što ste nabrojali. A to su investitori, to su ''of šor'' kompanije.
Da li je ''of šor'' kompanija domaća ili nije? Nije domaća. Pa, 90% građevinskih kompanija u Srbiji su u vlasništvu ''of šor'' kompanija zato što je to jedini način njihovog finansiranja, jer ih Narodna banka dovodi u poziciju iz koje ne mogu da funkcionišu. Ako uzimaju kredit, opterećeni su obavezama od 40% depozita u Narodnoj banci. Ako uzmu kredit od centrale te banke u inostranstvu, nemaju nikakvu obavezu te vrste. Zato imamo toliko puno ''of šor'' kompanija.
Ko će graditi po ovim projektima? Tužilaštva su puna prigovora na nekoliko kompanija koje postoje u Srbiji i koje rade sve poslove. U Beogradu je opšte mesto priča o tome ko je kandidat za srpskog Polančeca. Mi ne želimo u takvoj zemlji da živimo.
Dozvolite da vam pomognemo. Pre mesec dana smo vam poslali predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, i vama i svima drugima. Poslali smo vam predlog mera koji treba da usvojite da bi Beograd bio efikasniji. Tražili smo da se dopusti Beogradu da vodi Katastar. Nekada je to radio, danas nema mogućnosti za tako nešto. Vi centralizujete vlast u okviru svog ministarstva, a u okviru tog ministarstva nema mehanizama koji će efikasno odgovoriti na nešto tako.
Opet ćete vi biti krivi za ''Nuba invest''. Bićete krivi zbog toga što je neko dao koncesiju za auto-put, a nemoguće je napraviti auto-put u tako kratkom roku. Bićete krivi za koridor 11, koji ne postoji ni u planovima ali o njemu govori ministar Mrkonjić. Vi ćete morati da odgovarate za smešne najave master-planova i 20 milijardi evra koje će Srbija potrošiti u narednih 10 godina, a mi toliko treba da vratimo jer smo toliko dužni.
Zato vam predlažemo da prvo ovaj zakon odmah povučete iz procedure, da sednete i razgovarate sa onima sa kojima morate da razgovarate, to su vaši koalicioni partneri, uvažite interese javnosti o kojoj sada govorite, to je građevinska industrija, a da posle, kroz institucije koje postoje u ovoj zemlji, sprovedete te zakone kako bi oni bili u skladu sa pravnim poretkom.
Svaki tender koji isključite, biće minus i prepreka u procesu evropskih integracija naše zemlje. Pogledajte kako to izgleda, vi isključujete mogućnost zaštite nečijeg prava i kažete da zahtev za zaštitu nečijeg prava ne odlaže realizaciju ugovora. A šta ćete ako se ugovor realizuje, a sud potvrdi da je neko bio u pravu? Onda će neko reći – za to je odgovoran ministar Dulić.
Ja ne mislim da je to tako. Za mene je to Mirko Cvetković i on treba ovde da dođe. Premijer ove zemlje, koji je doživeo da bude treća vest u danu u kome ode i otvori srpsku izložbu u Šangaju. Prva vest je zločin u Novom Sadu, druga vest su neki šverceri nafte na Dunavu, a treća vest – Mirko Cvetković u Šangaju otvara srpsku izložbu. Kakva je to zemlja i kakva je to politika?
Ovde cela vlada treba da sedi. I ministar Dinkić, koji je potrošio pola milijarde u Boru, i predsednik Republike, koji je potrošio drugu polovinu u Boru, i treba da se pojave svi oni koji sad asfaltiraju po Srbiji a nemamo za lopatu asfalta, da vidimo kako ćemo da izađemo iz kala u kom se nalazimo, koji je posledica u velikoj meri činjenice da ne možemo da se koristimo onim sredstvima kojima smo se koristili u prethodnih 7-8 godina tranzicije.
Postoji puno primedaba na sam zakon, da ne ulazimo u tih 6-7 članova. Suština je u sledećem – uradili ste nešto mimo bilo kakvih konsultacija sa onima kojima se obraćate. Ne želim uopšte da pominjem ko su predloženi članovi ove radne grupe, mislim da nije fer sada pominjati tih nekoliko firmi. Možda su oni konsultovani, ne znam, ali nije konsultovana Privredna komora, nisu konsultovane institucije koje postoje u našoj zemlji. Oni treba time da se bave. Oni zajedno sa vama treba da izađu pred Parlament i kažu – ovo je predlog zakona, nešto mora ovako da se uradi.
Kako to druge zemlje rade? Podižu svoju konkurentnost. Vi treba da izvršite pritisak da se spuste naknade za građevinsko zemljište, da izvršite pritisak da se vrate prava lokalnoj samoupravi da bi nešto mogla da radi. Nemoguće je, gospodine Duliću, ono što ste vi sugerisali, izdavati lokacijske dozvole bez prethodne potvrde o vlasništvu, je l' tako? Znači, ne započet postupak, nego potvrda o vlasništvu.
To je sada rasprava koju nema puno smisla voditi na ovakav način, ali smo mi zaista želeli da pomognemo ovde u Beogradu. Tražili smo reformu Sekretarijata za urbanizam. Nismo mi doveli u Beograd čoveka iz Kraljeva, DS je to uradio, koji se ne snalazi u tim institucijama i koji, zapravo, funkcioniše tako što svaki dan započne pisanjem neke ostavke.
Ne možete vi sami to da radite. ZIG nema novac da vrati dugove Elektroprivredi. Nema novaca da isplati plate svojim zaposlenima. Firme koje su bile stubovi privrednog razvoja ove zemlje, naši investitori, ako postoje u Srbiji, oni su već vezani za neke projekte koji su blokirani. Njima treba pomoći da se ti projekti reaktiviraju. To je mnogo korisnije od prebacivanja težišta na lokalne samouprave, koje sada treba da organizuju projekte i koje same nisu sposobne za nešto tako.
U ovoj raspravi, očigledno, niko drugi ne želi da učestvuje. Mi imamo puno toga da kažemo, zato što je naš cilj efikasno ministarstvo koje vi vodite, lider u Vladi.
Tačno je to što ste rekli, tačne su cifre koje ste nabrojali, tačno je koliko je važno da one idu u građevinsku industriju. I nije građevinska industrija u problemu zbog vas, ali ste sami ovde.
Vratite taj zakon i pomozite da donesemo neki bolji, da donesemo sistem mera koji će učiniti efikasnim vašu politiku. Ne možete izolovanim potezom to rešiti. Ne postoji energija koja ovu situaciju može iz apsolutnog minusa preokrenuti u potpuni plus. Šta ćemo sa poreskom politikom?
Šta ćemo sa režimom plaćanja nadoknada za građevinsko zemljište? Šta ćemo sa obavezama koje te firme imaju jer su prezadužene? Šta ćemo sa državom, koja duguje mnogima? Najveći dužnik je država. Ko će dati kredit neophodan, recimo, za modernizaciju tehnološke opreme kojom te firme raspolažu? Nijedna banka. Država to ne može da radi.
Još samo da vam pomenem nekoliko amandmana. Predlažemo vam, prvo, da se distancirate od ideje kojom potpuno uništavate pravni poredak zemlje preuzimajući na sebe nadležnosti lokalnih samouprava, uz tu opštu konstataciju da će, ako nešto ne uradi lokalna administracija, to uraditi Ministarstvo. Ako ne uradi, mora da odgovara. Takav je zakon.
Vi imate pravo inspekcije. Podnesite prijave. Podnosili ste prijave na Voždovcu. Ako ne funkcionišu prijave, ne valja sud, pogrešili smo u reformi sudstva. Ali moramo to da radimo. Inače, ako krenemo na ovakav način, vi ćete izdavati dozvole, vi ćete definisati kriterijume, vi ćete dati novac koji nemate, vi ćete odlučiti koje firme su te koje mogu da rade a koje ne mogu i vi ćete biti jedini krivac.
Gde je problem? Problem je što ta šteta, koja se tako stvara, prevazilazi dimenzije bilo kog pojedinca. Nama ništa ne znači to što će jednog dana neko reći - to je Dulić pogrešio, stvarno nisam znao. Nama je mnogo važnija činjenica da je ovaj zakon potpisala Vlada, da je ovaj zakon posledica Vladine ambicije da preduzme konkretne mere kako bi se suprotstavila negativnim efektima krize u kojoj se nalazimo… (Predsednik: Vreme.) …i posebno nam je važna ambicija Vlade da iz dogovorne pređemo u komandnu ekonomiju. Jer, na takav način se vraćamo na kraj osamdesetih godina, a to je ono što, svakako, ne treba da radimo.

Zahvaljujem.
Gospodine Duliću, izvolite.

Zahvaljujem. Evo odmah da počnem. Mislim da rasprava i treba ovako da izgleda, zbog toga što ovo jeste nešto što je neuobičajeno. Ovaj zakon nije zakon koji bi se nalazio pred narodnim poslanicima da ne živimo u teškom vremenu i da se oko nas ne dešava jedna katastrofalna ekonomska kriza.
Tačno je da ovaj zakon omogućuje jednu vrstu državnog protekcionizma i da favorizuje domaća preduzeća. I tačno je da smo mi svesno prihvatili i odgovornost i rizike da ovoga puta pre svega mislimo o našim radnicima. Mi mislimo o našim preduzećima i o našim radnicima, kao što je, na isti način, danas u EU svaka država našla načina kako da pomogne svojim radnicima. To je prvi postulat.
Mi godinama unazad pokušavamo da izgradimo ekonomiju koja bi podrazumevala slobodan pristup tržišta svima, bili smo zemlja koja je najdalje otišla u implementaciji svojih obaveza iz Cefte, bili smo zemlja koja je apsolutno poštovala uklanjanje svih carinskih i vancarinskih barijera i bili smo zemlja u kojoj je svaki ponuđač, domaći ili strani, imao isti tretman.
Pričamo o tome da je Komisija za zaštitu prava ponuđača u 95% slučajeva pokazala da prigovori koji su išli prema njoj nisu bili osnovani. Danas pričamo, na primer, o tome da je u tom, kako ste ga vi nazvali ''Dulvilu'', a ja bih rekao kasarni ''4. juli'' ili "Stepa Stepanović", gde treba da se gradi po veoma povoljnim uslovima 5.130 stanova, cela procedura javne nabavke, koja je počela od toga da treba da se uradi geomehanika, zastala na Komisiji za zaštitu prava ponuđača zbog toga što je jedna firma, koja apsolutno nema ni ime ni prezime, ni licencirane inženjere za taj posao, ni opremu za izvođenje tog posla, podnela zahtev za zaštitu prava ponuđača Komisiji, zatim se nije pojavila na raspravi, ali je celu proceduru odložila za dva meseca.
Ovom dinamikom, to gradilište će početi da se radi početkom sledeće godine. Mi to ne možemo da dopustimo. Nemoguće je dopustiti da nam se sve odlaže zbog toga što, a vi to vrlo dobro znate, u ovoj zemlji postoje tzv. ''tender basteri'', koji postoje samo zbog toga da bi firme koje su učesnici u postupcima javnih nabavki ucenjivati da će, ukoliko podnesu neki prigovor Komisiji za zaštitu prava ponuđača, to odložiti posao za dva, tri ili četiri meseca, i oni žive od toga da ih neko plaća da oni ne podnose prijave. Dakle, mi živimo, između ostalog, u društvu u kome se takve stvari dešavaju.
Nijednog trenutka ovaj zakon nije stavio van snage Zakon o javnim nabavkama. Ne, Zakon o javnim nabavkama i dalje važi, samo smo stavili mogućnost da se situacija u kojoj se danas građevina nalazi prepozna kao jedna od situacija u kojoj je, po Zakonu o javnim nabavkama, moguće direktno pogađanje i ubrzani postupak javnih nabavki.
Lepo vam piše u Zakonu o javnim nabavkama da, kad se, na primer, desi klizište ili poplava ili se desi neka izvanredna okolnost, možete da napravite javnu nabavku u skladu sa ubrzanom procedurom. To vam piše u Zakonu o javnim nabavkama. Ali, niko nije mogao da prepozna da će se desiti svetska ekonomska kriza koja će ostaviti ovako katastrofalne posledice. Dakle, ovaj zakon je prepoznao ubrzanu proceduru, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama za građevinska preduzeća.
Što se tiče pitanja šta radi radna grupa, mislim da sam ministar koji se verovatno u poslednjih 20 godina najčešće susretao sa predstavnicima građevinske industrije. Mi se gotovo jednom nedeljno sastajemo. Oni imaju raznorazne zahteve. Građevinska operativa i građevinska industrija danas imaju ogroman broj problema. Većina njihovih problema je vezana za nelikvidnost.
Naša građevinska operativa je bila dimenzionirana za vreme u kome se u Srbiji gradilo nekoliko miliona kvadrata. To je bila 2006. godina, 2007, 2008, kada je bio veliki investicioni ciklus, kada su banke gotovo jurile građevinska preduzeća da ulaze u projektna finansiranja, kada je postojao zaista dobar talas kupovine nekretnina. Tada se dimenzionirala građevinska industrija koja je upošljavala radnike, nabavljala opremu, verovalo se da će to biti trend i da će to biti potreba koja je u tom trenutku postojala u odnosu na tražnju, što se tiče građevinskog tržišta.
Nažalost, došla je kriza. Mi danas imamo većinu građevinskih preduzeća koja su prezadužena, koja imaju kredite kod banaka, koja imaju ogromne količine građevinske opreme koja im stoji zbog toga što u ovom trenutku apsolutno ne postoji tražnja ni za novim stambenim kvadratima ni za poslovnim kvadratima. Imamo problem i sa bankama, koje vrlo teško finansiraju različite vrste projekata, pogotovo projektno finansiranje, i imamo građane koji su objektivno uplašeni zbog posledica ove krize i vrlo teško se odlučuju da uđu u stambene kredite. Imamo u ovom trenutku stotine hiljada, ako ne i milione kvadrata poslovnog i stambenog prostora, i u Beogradu i u drugim gradovima, koji zvrje prazni. Dakle, jednostavno, ne postoji tražnja za građevinskim poslovima.
Kada ne postoji tražnja za građevinskim poslovima i kada ne postoji niti banka, niti investitor, niti bilo ko ko može da pokrene građevinski sektor, jedini ko može to da uradi je država. Recite mi ko drugi to može. Tačno je da država u ovom trenutku nema sve te pare na gomili, vrlo dobro znate kakva je situacija u budžetu, ali država može sada, nekom vrstom svog imena i svoje garancije, da objedini taj novac s novcem koji imaju banke.
Kao što vrlo dobro znate, banke su prepune para, ali traže sigurne projekte u koje će da investiraju. Jedini način da mi u ovom trenutku pokrenemo građevinski sektor jeste da država kao investitor, zajedno sa lokalnim samoupravama, koristi bankarska sredstva i da se uđe u građevinske radove koji do sada, nažalost, nisu mogli da budu finansirani, pogotovo u proteklim decenijama, zbog situacije u kojoj smo bili. To je jedini način kako mi možemo da pokrenemo građevinsku industriju.
Ako vi imate bolji način, kažite. Kako može da se pokrene građevinska industrija, kada svi ti investitori o kojima vi pričate, gospodine Jovanoviću, u Srbiji, prosto, ne postoje? Oni su u istoj situaciji u kakvoj je celokupna privreda. Svi investitori, pogotovo oni koje ste vi podvukli (možda ih niste direktno pomenuli, ali znamo o kojima se radi), u ovom trenutku nemaju novac. I oni su zaduženi, i oni imaju problema sa bankama itd. Po nekim od teza koje ste pominjali, tačno prepoznajem o kojim se ljudima radi, ali verujte mi, svi su oni u istoj situaciji.
Dakle, jedini način da se pokrene građevinska industrija, ponavljam, jeste da država, sa lokalnim samoupravama, bude investitor i da se pokrenu bankarska sredstva, jer će banke dati pare za državne projekte. Dakle, nama treba jedan masovni poduhvat državnih projekata, jedna vrsta javnih radova gde ćemo pokušati da okupimo što je moguće više građevinskih radnika i da krenemo da radimo. To je ono što nam treba i to je jedini način kako možemo da spasimo ovaj sektor od sigurne propasti.
Kada već pominjete Zakon o planiranju i izgradnji, reći ću vam javno. Poslali ste predloge za izmene i dopune Zakona. Većina tih predloga ima smisla i možemo da razgovaramo o tome. Otvorili smo javnu raspravu oko nekih od stvari koje mogu da se promene.
Srbija je zemlja u kojoj je nemoguće napisati zakon koji će važiti na teritoriji cele zemlje i u svim opštinama zbog toga što imate užasavajuće razlike između stanja u administraciji, dokumentaciji, papirologiji, planovima, katastrima od severa na jug i od istoka na zapad. Vi morate da dođete do zakona koji treba da se meri prema najboljima ili, kao što se pokazalo, treba da se meri prema najgorima.
Ono što smo uspeli da uradimo zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, i to je ono što mene ohrabruje, jeste što je 86% opština u ovom trenutku u procesu izrade prostornih planova i generalnih planova regulacije. To je fantastičan napredak. Mi ćemo u toku sledeće godine imati Srbiju koja će biti pokrivena najzad, prvi put u svojoj istoriji, svim prostornim planovima i svim regulacionim planovima. I u svakom delu Srbije ćete imati tačno saznanje gde i šta može da se gradi, koja je spratnost, koje je zauzeće površine, šta je pristup infrastrukturi itd. To je ogroman iskorak i to će doneti ovaj zakon.
Ali kada pričamo o izmenama i dopunama ovog zakona, moram da kažem da jedan segment tih vaših predloga ne možemo da prihvatimo, a to je pitanje konverzije. Konverzija će morati da se plati. Slažem se da je uredba koja je doneta donela direktne probleme u implementaciji. Ta uredba je pisana sa dobrom željom da naše lokalne samouprave i naši poreski organi pokažu svoj pun kapacitet i pokušaju da dođu do toga što se zove realna tržišna vrednost građevinskog zemljišta. Pokazalo se da to nije moguće.
Na sednici Vlade u četvrtak će najzad biti usvojena druga uredba, koja će omogućiti potpuno drugačiji način kako može taj posao da se završi. Ali taj posao će morati biti završen i ljudi koji su kupovali preduzeća u stečaju ili u privatizaciji, koji u njih nisu ništa ulagali i kupovali su ih samo zato što su mislili da će doći do jeftinog građevinskog zemljišta, moraće da plate razliku između vrednosti tog zemljišta danas i onoga što su investirali. To se neće menjati.
Dakle, od svega onog što vi kažete da može da se promeni, ima tu puno i praktičnih stvari koje će doprineti boljem zakonu, to ćemo menjati, ali ne možemo da menjamo ono što je osnovni postulat, a to je pitanje konverzije. I siguran sam da ću vas morati razočarati po tom pitanju. Jer, suštinski, većina vaših predloga upravo ide ka tome da mi pustimo tu konverziju, da sve konvertujemo bez naknade i da to sad ide svojim tokom, jer, bože, nisu takva vremena. Izvinjavam se, jesu takva vremena.
Omogućićemo svakome ko je obveznik konverzije da plati pod korektnim uslovima, da plati na više godišnjih rata, da se dogovara sa opštinom u smislu da može da se zameni za adekvatnu cenu kvadrata poslovnog prostora i stanova koji opštini trebaju, da plaća u adekvatnom zemljištu itd. Dakle, omogućićemo različite načine i modele da ti ljudi ne moraju da izvade pare u ovom trenutku iz džepa, jer niko danas para nema, da plate to i da se taj posao završi. Ali taj posao će se morati završiti i, na nečiju žalost, moraće se završiti tako što će neko morati da plati. To je stav koji ova vlada ima i verujte mi da je nemoguće da se taj segment promeni.
Kada pričamo o rušenju pravnog poretka i odgovornosti, kao što sam rekao malopre, ponavljam, Zakon o javnim nabavkama nije prekršen. Mi smo samo prepoznali ovu situaciju kao hitnu i stavili da, kao jedan od segmenata Zakona o javnim nabavkama koji prepoznaje ubrzanu proceduru, može da se primenjuje u ovim situacijama.
Kada pričamo o Komisiji za zaštitu prava ponuđača, ona će i dalje da radi svoj posao, ali prethodni zakon, odnosno Zakon o javnim nabavkama je predvideo toliko duge procedure kada neko uđe u prigovor, da ne bi bilo moguće započeti ove radove koje smo danas ovde pretpostavili da će biti rađeni u narednih nekoliko meseci, ako ne i godinu dana, jer naš sistem tako funkcioniše. Dakle, sistem kontrole zaštite prava ponuđača funkcioniše užasno sporo i mi ne možemo da izađemo iz jednog galimatijasa čekanja na pravne odluke koje traje po nekoliko meseci. Nama je potrebna hitna reakcija danas i upravo radimo sve u tom pravcu da to bude danas.
Tačno je, vi ste rekli, svi ljudi koje ste pomenuli ovde su takođe bili kreatori zakona. Nismo imali vremena za javne rasprave, nismo imali vremena da uđemo u neku vrstu širokih konsultacija. U ovom trenutku prava i jedina konsultacija bila je upravo sa predstavnicima građevinskog sektora. Ako vam neko kaže da nije konsultovan, siguran sam da ne govori istinu, zbog toga što sam lično razgovarao sa svim adekvatnim predstavnicima građevinske industrije, i visokogradnje i niskogradnje i proizvođačima građevinskog materijala, gotovo svakodnevno.
Mi njima ne možemo da izađemo u susret da budemo posrednici između njih i banaka. Ne možemo, nažalost, da im pomognemo da poboljšaju svoju likvidnost. Ono što možemo da uradimo jeste da im damo posla i mi ćemo to da učinimo. Ovaj zakon upravo tome i služi.
Vaše amandmane ćemo pažljivo da proučimo. Sve koji vode tome da se dođe do boljeg zakona svakako ćemo prihvatiti, ali moram da vam kažem da ovaj zakon mora da bude odgovor ove vlade na situaciju u kojoj se nalazi građevinski sektor i mi smo uvereni da radimo pravu stvar. Hvala vam puno.

 Zahvaljujem.
(Čedomir Jovanović: Replika.)
Ne možete dobiti sada reč, sada govore predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Dobićete reč kasnije.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Evo na dnevnom redu je…