TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 01.07.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

01.07.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 16:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Četiri minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Izvinite, koliko vremena ima poslanička grupa? (Predsedavajuća: 15 minuta i 30 sekundi.) Zahvaljujem.
Amandman je podnet na član 8. I u načelnoj raspravi smo ukazivali na nelogičnu definiciju da zakon prestaje da važi 31. decembra 2011. godine. Nije jasno kako je moguće predvideti kada će se ekonomska kriza završiti. Postoji u ekonomskoj nauci i kod nas i u svetu neslaganje i to je veoma nezahvalno prognozirati, tako da mislim da zakonodavac, tačnije Ministarstvo, nije trebalo da se upušta u ovako olako date definicije i da pretpostavlja, ne znam na osnovu čega, da će kriza prestati baš 31. decembra i da tada treba da prestane važenje ovog zakona.
U tom smislu, amandman se oslanja na praksu, struku, oslanja se na izjave gospodina Gorana Rodića iz Privredne komore Srbije, koji je upravo zadužen za ovu oblast. On tvrdi da će upravo te firme o kojima ministar izbegava da govori, koje su monopolisti na ovom tržištu, a to su austrijske firme ''Štrabag'', ''Por'' i ''Alpina'', koje su dominantne i koje su, što je potpuno neshvatljivo, dobile da grade tako značajne objekte kao što je most preko Beške, kao što je Gazela, kao što je Brankov most, iako je, da bi apsurd bio veći, ili da upotrebimo tu reč – sramota bude veća, sve te mostove izgradila svetski poznata firma "Mostogradnja".
Kako je moguće da dobije neka austrijska firma samo zbog tzv. evropskih standarda, koji su u suštini daleko od onih koji su zapisani u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice, mislim da je to član 85, o nelojalnoj konkurenciji, nego je to, znači, u praksi, forsiranje firmi, banaka iz Austrije, iz Zapadne Evrope, na uštrb firmi kao što je naša "Mostogradnja" i kao što se dešava svuda u Istočnoj Evropi.
Šta to konkretno znači? Znači da će biti manja zaposlenost, da naši građevinari neće dobijati poslove, da naša "Mostogradnja" mora da radi u Rusiji, u Dominikanskoj Republici i sličnim zemljama u Južnoj Americi, a ne može da dobije poslove za koje je stručna i za koje ima i sve reference i ne može da radi, na primer, na obnavljanju mosta kod Beške, koji je upravo podignut od strane "Mostogradnje" '70-ih godina.
Dakle, možemo mi ovde da navodimo spisak lepih želja, da iznosimo da su to evropski standardi, ali u praksi su ti evropski standardi upravo ono što je pogubno po našu industriju, pogubno po zaposlenost u ovoj zemlji i od toga se ne može bežati uz pomoć lepih fraza – da EU nema alternativu. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pedeset sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvinite, molim vas da se ponovo registrujete.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo je poslednji amandman SRS-a na ovaj predlog zakona. Gospodin Mirović je objasnio zašto je netipično da se u poslednjem članu, koji pripada tzv. grupi prelaznih i završnih odredaba, vrši ovakva vrsta oročavanja – dokle važi jedan zakon. Samo bih nastavio, da pojačam i objasnim da se usvajanjem ovog amandmana mi ne zalažemo za to da ovaj zakon neograničeno važi, jer bi tako neko mogao da zaključi. Jednostavno, samo tražimo da svi predlozi zakona, kada dođu u Narodnu skupštinu, budu i u tim odredbama u skladu sa Ustavom Republike Srbije. To je prva stvar.
Druga stvar koju bih hteo da potenciram u ovoj raspravi. Moram da vas podsetim, nekada su poslanici SRS-a podnosili amandmane u kojima je bilo ''briše se'' taj član, pa smo rekli – nemoguće je popraviti zakon. Drago mi je što su danas to prihvatile i druge poslaničke grupe pa su slične amandmane podnosili, jer su videli da to ne može nikako da se ispravi. Ovo je stvarno besmisleno i nije materija koja uopšte može da bude u nekom zakonu.
Sada nešto za šta se nadam da gospodin Dulić neće pogrešno da shvati. Naravno da se, kada dođe teška ekonomska situacija, onda preduzimaju mere. Koje mere? One koje u skladu sa Ustavom mogu da pruže najbolju zaštitu. Jer, celokupna politika se vodi da bi građani što bolje živeli, a da šteta u kriznim situacijama, koja verovatno mora da se podnese, bude što manja. To je, uostalom, svrha politike. Tako da mi je drago kada čujem da postoje neka razmišljanja o svojevrsnoj izolaciji.
Ali, moram sve da vas podsetim, pre godinu i po dana bio sam predmet velikih kritika, jer sam, kada je Obama rekao ''moramo da prekinemo sa uvozom jeftinog čelika iz inostranstva, da podignemo našu čeličnu industriju'', rekao – to se uklapa u principe tržišne ekonomije. Tada su me napadali. Doduše, napadali su me i kada sam se pozitivno izjasnio o nečemu što je Berluskoni prošle godine rekao za Italiju, kad je rekao ''mi moramo da veličamo naša nacionalna jela kao brend, a ne neke ćevape''. Onda sam rekao – interesantan pogled na tržišnu ekonomiju u EU od strane jedne od država osnivača EU. Naravno, opet su me napali novinari (doduše, oni me stalno napadaju), ali i političari.
Sada vidim da se menja raspoloženje kod ovih koji su na vlasti. Jednostavno, ima nagoveštaja da žele u centar svoje političke aktivnosti i zakonodavne aktivnosti da stave pre svega interese građana Republike Srbije, interese naše privrede i da se stvore uslovi za bolji život kod nas.
Međutim, kada se vratimo na naslov ovog zakona, na građevinsku industriju, država može da se javi kao investitor kada su u pitanju objekti od javnog značaja, koji se finansiraju preko budžeta ili parabudžetskih fondova, znači – javna komunalna preduzeća, direkcije, Vlada Republike Srbije, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave. Međutim, kada se radi o nečemu što je stvarno za tržište, nema mogućnosti da mi zakonom utičemo u smislu podsticanja. Moguća je samo neka vrsta pomoći radi stvaranja poslovno prihvatljivog okruženja i uslova. Tu država ne sme da interveniše, ali mora da obezbedi te uslove – ravnopravnost, jednakost na tržištu itd.
Stičem utisak da se ovde pravi svojevrsna zamena teza. Samo da podsetim, kao vid pomoći tom komercijalnom obliku je i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, razni programi Vlade, koji, doduše, ne idu direktno prema investitorima i izvođačima radova, nego preko banaka pokušavaju na neki način da pomognu tako što se utiče na kamate, ali za onaj deo gde država investira, postoji Nacionalni investicioni plan. I onda se postavlja pitanje – zašto bismo sad ulazili u ovo? Da li možemo da rešimo pitanje likvidnosti građevinske operative? Ne možemo, ne može država da reši. Da li je postojala mogućnost da se izvrši neka svojevrsna koncentracija potencijala? To je nešto drugo, ali to nije materija zakona.
Malopre je neko ovde prokomentarisao, a ja sam dobacio da se ne slažem s time – pa, naravno da onaj ko nema mašine, nema operativu, ne može s tašnom i mašnom i papirima da dokazuje svoju sposobnost da može da bude izvođač radova. Malo mi imamo kompletnih građevinskih firmi koje imaju sve – od statike, preko ljudi koji se bave betoniranjem, do završnih radova. Po pravilu, objekti visokogradnje zahtevaju saradnju velikog broja firmi koje se angažuju kao podizvođači za neke zanatske poslove. Svi su oni u ovom sistemu gde 70% građevinskih firmi pokazuje nelikvidnost pa samim tim i nesposobnost da učestvuju na javnom nadmetanju. To je mnogo opasnije.
Javnost mora da zna – ovo angažovanje stranaca da rade kod nas na nekim objektima poskupljuje cenu tih objekata, vrednost tih objekata, za 20 do 40 posto. To je podatak Privredne komore Srbije, nije to izmislio Zoran Krasić. Molim vas, obratite pažnju. U ovoj industriji radi 92.000 ljudi, kako onoj koja se bavi izgradnjom objekata, tako i onoj koja proizvodi građevinski materijal koji je neophodan za ovo.
Ako vi danas želite da budete uspešan u građevinskoj industriji, pa bilo koji deo od ova dva da posmatrate, onda bih vam preporučio da budete svedok saradnik. Jer, kad ste svedok saradnik i imate preduzeće za puteve, imate kamenolome, imate sve što je potrebno za niskogradnju, vi imate i državno obezbeđenje, da ne sme niko čak ni da vam udari u retrovizor. Izvinite, molim vas, kad takav poslovni partner, koji je svedok saradnik da ne bi bio u zatvoru, a nesporno je da je izvršio krivično delo, dođe sa policijskim obezbeđenjem da ugovara neki posao, da vidim ko neće da zaključi posao sa takvim "biznismenom".
Vi ste, prosto, promovisali princip – san svakog omladinca u Srbiji jeste da bude svedok saradnik. Jer onda ima državnu zaštitu, ima tu vrstu monopola u poslu pa može da kupuje i fakultete i univerzitete itd. Samo ne znam šta bi tamo mogli učenici da nauče. Ovo možda deluje malo i smešno, ali jeste tragikomično.
Ovde je napravljen jedan sistem koji ne može da opstane. Ako država, lokalna samouprava, treba da bude investitor, ona to može da radi kad su u pitanju javni objekti, gde postoji odgovornost države i odgovornost lokalne samouprave, gde je Ustavom i zakonom propisano da država i lokalna samouprava mora da obezbedi uslove, pa se, u cilju obezbeđenja tih uslova, javlja i kao objekat. I, po pravilu, država taj posao ne radi neposredno, nego radi preko svojih direkcija i specijalizovanih organizacija koje to treba da rade. Svaka vrsta koncentracije ovog posla na jednom mestu je pogubna. Stvarno je pogubna.
Sada se stvarno postavlja pitanje kako pomoći ovo što se naziva građevinskom industrijom kada je 70% tih firmi nelikvidno. Da ne pričam o firmama koje su u stečaju, koje su propale, da ne pričam o tome da je u procesu privatizacije tih firmi pre svega došla do izražaja mafija. I, ono što stalno pričam u ovoj zgradi ovde, nije primena zakona sasvim ista u Beogradu i u Beloj Palanci, i ne možemo da donosimo propis ili zakon imajući u vidu samo Beograd, a ne uzimajući u obzir specifičnosti neke druge sredine.
Samo da podsetim, naše lokalne samouprave su istrošile budžete za još nekoliko godina. Zašto? Zaduživale su se. I svake sledeće godine dovodi se u pitanje da li će njihovi tekući budžeti biti u mogućnosti da servisiraju ono što je jedino obaveza lokalne samouprave, a to su pre svega oni poslovi koji su nezamisliv uslov za život i rad na određenom području.
Verovatno u Babušnici obdanište može da napravi preduzimač sa nekoliko radnika, s obzirom na kapacitete, gabarite itd., ali neki drugi objekat od javnog značaja, u Beogradu, moraće da radi vrlo ozbiljna građevinska firma, koja mora da se dokaže sa građevinskom operativom, mašinama, postrojenjima, radnicima, kvalifikacijama, referencama itd. Ja sam očekivao da će to da se reguliše ovakvim jednim predlogom zakona, da se neki red uvede.
Samo da vas podsetim, bez namere da bilo ko loše protumači to što ću da kažem, ali, gospodine Duliću, i 2003. godine, kada je usvajan Zakon o izgradnji, iz milošte zvani "Šumarčev zakon", bilo je toliko kritike na postojeće stanje, neke su bile i opravdane, i rečeno je da će taj zakon sve da reši, da će se za 30 do 40 dana dobiti građevinska dozvola i da će se raditi. Taj zakon je pokazao vrlo negativne rezultate. Taj zakon je čak i omogućio da se stvore neki monopoli, a uveo haos u svemu onome što se zove papirologija.
Došao je prošle godine ovaj vaš zakon. Kritikovali smo vas zašto taj zakon ne valja i rekli smo da neće da reši nijedno pitanje. I nije rešio. Ne pričam ja, pričate vi. Nema građevinskih dozvola u Beogradu već odavno. Neko je zauzeo lokacije – i Luka i Auto-komanda itd. Pa ste rekli da ćete da raspravite ono pitanje Ušća, pa nije raspravljeno. Pa ćete da raspravite pitanje Belvila, pa nije raspravljeno. Pa se onda kaže – postoji višak stambenih jedinica koje ne mogu da se prodaju.
Pa, da l' se nešto pravi zato što postoji potreba ili mi treba ovaj zakon da donesemo da bi se … šta? Šta da se desi? Da se napravi nešto? Pa, to već imamo. Šta je sa lokacijom Voždovac? Šta će tu da se desi? Zašto to kasni? Ko je to zaustavio? Ko to sprečava?
Gospodine Duliću, niske tačke, niske kote u Beogradu imaju velikih problema. Neko je nadzidao silne objekte, a nije imao u vidu kakva je komunalna infrastruktura. Padne kiša, izlije se kanalizacija. Nadziđivali ljudi, pravili neke krovove. Sneg padne, slomi čoveku terasu.
Znate, ja sam potpuno svestan da vi ne možete ništa da uradite u ovoj oblasti. Ne zbog toga što vi ne želite tu vrstu autoriteta, nego je takva disperzija moći u oblasti građevinarstva, da je to strašno.
Da li vi znate da su u nekim ulicama između 31. decembra 2009. godine i 6. januara 2010. godine nikli objekti (doduše, od aluminijuma, može se reći da su montažni) i odmah su, već 15. januara, dobili dozvolu, rade, da li su buregdžinice, da li nešto drugo itd.? Kada biste uzeli u obzir samo šta je sve prigovor, primedba građana na tu vrstu gradnje i kada biste uzeli to da rešavate, koliki bi posao bio?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, vreme je iskorišćeno. Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 1. jul 2010. godine, sa početkom u 15.35 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Narodnim poslanicima koji su učestvovali u radu zahvaljujem i izvinjavam se što nije dato obaveštenje da danas nismo koristili pauzu. S obzirom da je radno vreme bilo kraće od 10.00 do 18.00 časova, zahvaljujem na strpljenju i radu bez pauze.

(Posle pauze – 15.40)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika, pa molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema ustanovljeno da je u sali sada prisutno 126 narodnih poslanika i da možemo preći na odlučivanje.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PODSTICANjU GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA EKONOMSKE KRIZE
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, u načelu.
Od 126 poslanika, svih 126 je glasalo za. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 2. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević. Molim da se izjasnimo.
Od 126 poslanika, za je glasalo dvoje. Konstatujem da amandman nije prihvaćen.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, 122 je glasalo za. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici: Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Maja Laušević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, 124 poslanika su glasala za. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Molim da se i mi izjasnimo.
Od 127 poslanika, za je glasalo 125. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Molim da se izjasnimo.
Od 130 poslanika, jedan glas je za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Molim da se izjasnimo.
Od 129 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević i Arsen Đurić. Molim da se izjasnimo.
Od 129 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Molim da se izjasnimo.
Od 128 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Stanojević. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, za je glasalo 125 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, za je glasalo 10. Amandman nije prihvaćen.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Vladimir Milentijević. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, za je glasalo 13. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici: Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Od 127 poslanika, za amandman je glasalo osmoro. Amandman nije prihvaćen.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Milentijević i Arsen Đurić.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Stanojević. Vlada je prihvatila amandman. Molim da se izjasnimo.
Od 127 poslanika, za amandman je glasalo 126. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Od 131 poslanika, za amandman je glasalo petoro. Amandman nije prihvaćen.
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Od 132 poslanika, za amandman je glasalo šestoro. Amandman nije prihvaćen.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Od 130 poslanika, za amandman je glasalo 10. Amandman nije prihvaćen.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Od 127 poslanika, niko za. Amandman nije prihvaćen.
Podsećam vas da je članom 8. Predloga zakona predviđeno da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
U obrazloženju Predloga zakona Vlada je navela da se naročito opravdani razlozi za ranije stupanje ovog zakona na snagu, saglasno članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje u tome što se očekuje da se njegovom primenom odmah po donošenju započne sa prevazilaženjem negativnih efekata ekonomske krize u oblasti građevinarstva, odnosno sa oporavkom građevinske industrije u Republici Srbiji.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Od 128 poslanika, za je glasalo 125. Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, u celini.
Od 127 poslanika, za je glasalo svih 127. Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG KANDIDATA ZA IZBOR SUDIJE USTAVNOG SUDA
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, na osnovu člana 180. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština odlučuje o izboru svakog sudije Ustavnog suda pojedinačno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno.
Predlažem da Narodna skupština izbor sudije Ustavnog suda obavi javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje, i stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 130 narodnih poslanika, za moj predlog se izjasnilo 127. Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da izbor sudija Ustavnog suda obavimo javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.
Podsećam vas da Narodna skupština, prema članu 105. stav 2. tačka 11) Ustava Republike Srbije, bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere Sabahudin Tahirović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.
Od 132 narodna poslanika, 127 je glasalo za predlog. Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, izabrala Sabahudina Tahirovića za sudiju Ustavnog suda.
Stavljam na glasanje predlog predsednika Republike da se za sudiju Ustavnog suda izabere Enver Nikšić, pomoćnik generalnog direktora Republičkog fonda za PIO, mada smo se već izjasnili.
Od 134 narodna poslanika, niko za. Konstatujem da Narodna skupština nije, većinom glasova svih narodnih poslanika, izabrala Envera Nikšića za sudiju Ustavnog suda.
Čestitam gospodinu Sabahudinu Tahiroviću na izboru za sudiju Ustavnog suda i želim mu uspeh u radu. (Aplauz.)
Pošto je u toku sednice ukazano na POVREDU POSLOVNIKA Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 100, stavove 6. i 10. Poslovnika, prema kojoj će se, ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, Narodna skupština bez pretresa o tome izjasniti u Danu za glasanje.
Saglasno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Momo Čolaković je na sednici 1. jula 2010. godine u 12.15 časova ukazao na povredu člana 27. Poslovnika.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Od 126 poslanika, 12 je za. Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje po njima, zaključujem Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Zahvaljujem na učešću u radu.