Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, Što znači da je to više trećine poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.)

Dozvolite samo da vas najpre obavestim da gospodin Srđan Spasojević predstavlja poslaničku grupu Nova Srbija, narodni poslanik Vjerica Radeta poslaničku grupu SRS, a narodni poslanik Bojana Stanojević poslaničku grupu ZES. Gospodin Srđan Spasojević izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poštovani građani Kraljeva, ovih dana u Kraljevu sprovodi se neviđena diktatura, potpuni je medijski mrak i želeo bih da građane Srbije obavestim o stvarima koje se desetak i više dana unazad u Kraljevu dešavaju.

Naime, fantomskim zaključkom Vlade prekrojena je izborna volja građana Kraljeva. Pre svega bih Vladi i ministru Markoviću postavio pitanje i tražim od njega da se hitno zainteresovanoj strani u ovom praktično spornom odnosu dostavi zaključak…

Molim vas da čujemo poslanika. Molim za malo tišine. Izvolite, nastavite.

Nadam se da mi ovo vreme nećete uzeti u obzir.

Dakle, da se zaključkom Vlade prekraja izborna volja građana Kraljeva, da odbornička većina Nove Srbije, DSS, SRS i Pokreta za Kraljevo od 40 odbornika spornim zaključcima i lošim tumačenjima biće svedena na 24 odbornika. Ovo je nezabeleženo. Ovo nije demokratski i zaista bih želeo, pre svega, da se zaključak Vlade hitno dostavi, ukoliko postoji, a ne da se zaključak Vlade predstavnicima ove koalicije u jednom neformalnom razgovoru u MUP u Kraljevu da na uvid bez mogućnosti da se on preuzme.

Naime, o čemu se radi? Pre nekoliko dana ministar Marković u Medveđi je izjavio ko je gradonačelnik, ko su predstavnici vlasti u Kraljevu, dakle, ko je legitiman, naravno, to su predstavnici ZES-a po njemu. Želeo bih ovog puta da postavim ministru Markoviću pitanje – koji je pravni osnov na osnovu čega se donosi takav zaključak Vlade, s obzirom da postoje pravosnažne odluke Okružnog suda u Kraljevu iz 2009. godine, gde se ne bi mogla ni u kakvom slučaju sprovesti odluka Ustavnog suda, odnosno ono mišljenje vezano za član 47? Dakle, za taj deo i spornih osam odbornika apsolutno ne bi mogli da dobiju mandate. Oni su dobili mandate.

Sledeće što se dešavalo, izborna komisija u Kraljevu je legitimno radila svoj posao, dodelila mandate ovoj koaliciji, sprovedena je normalna procedura, koalicija oko ZES-a nije iskoristila prigovor na koji su imali pravo, obratili su se Upravnom sudu i njihova žalba je na kraju odbačena, a u drugoj presudi koja se ticala materijalnog dela tačno je da je odluka poništena, ali je vraćena na ponovno odlučivanje i ponovno odluku.

Moje pitanje je – da li je ministar Marković ovim svojim mišljenjem koje je stiglo i sledećim, da je Vlada donela takav zaključak, prekrojeno nešto što je nezabeleženo u pravosudnim bilo kojim sistemima, da Vlada svojim zaključkom može da utiče na sudske odluke?

Ponavljam, ova poništena presuda je presuda ograničene jurisdikcije, dakle, nije pravosnažna. Prema tome, ako je to osnov, molimo ministra Markovića da nam hitno odgovori – da li možda postoji neka druga presuda koju mi nemamo? Ukoliko postoji takva presuda, ova koalicija će poštovati sud i zakone ove zemlje.

Ukoliko je ovo bio pravni osnov, kao i presuda Okružnog suda i mišljenje koje je dao Ustavni sud, ovo je jedan pravni skandal, ovo je nešto nečuveno i otuda su događaji u Kraljevu u medijskom mraku, a što je potpuno u medijskom mraku građani protestuju s pravom, jer je pravda na našoj, odnosno na strani ove koalicije. Neprihvatljivo je u demokratskom društvu da jedna koalicija, koja po svaku cenu želi da dođe i da očuva vlast, vrši tu vlast trenutno uz pripadnike MUP, koji danonoćno čuvaju SO Kraljevo.

Moje pitanje je da gospodin Marković hitno da, čak u toku dana, na šta se pozvao kada je Vlada donela ovako jedan sraman zaključak.

Vreme.

U skladu sa članom 235. stav 2. poslaničku grupu LDP predstavljaće narodni poslanik Ivan Andrić, danas, 13. jula 2010. godine. Da li želite reč gospodine Andriću? Izvolite.

Poštovana predsednice, postavljam pitanje vama i postavljam vam pitanje u vezi sa situacijom koja se dešava u Sandžaku.

Dakle, šef naše poslaničke grupe u ime poslaničke grupe je podneo inicijativu vama da hitno sazovete sednicu kolegijuma Narodne skupštine zajedno sa sednicom Odbora za ustavna pitanja, kojim, takođe, predsedavate, a u vezi sa diskriminacijom koju nad predstavnicima bošnjačke manjine sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i ministar gospodin Čiplić.

Dozvolite da u par minuta objasnim šta se tačno u Novom Pazaru događalo i uopšte u Sandžaku, da bi upoznali sve kolege poslanike, pošto nismo imali prilike o tome da govorimo na Kolegijumu Narodne skupštine.

Dakle, reč je o najvećoj diskriminaciji biračkog prava i uopšte o diskriminaciji nacionalne bošnjačke manjine od 24. septembra 2000. godine do danas. Naime, tamo su održani izbori za Nacionalni savet bošnjačke zajednice, kao što znate, i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je bilo dužno da zakaže konstitutivne sednice svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono je to učinilo za sve nacionalne manjine u datumima koji su 3. i 4. jul, osim za bošnjačku nacionalnu manjinu, gde je zakazana konstitutivna sednica za 7. jul. Nije nikome bilo jasno zašto je Ministarstvo ovo uradilo, međutim kada je došao i taj 7. jul postalo je jasno.

Naime, u noći između 6. i 7. jula, na podmukao način, Ministarstvo je promenilo Pravilnik o konstituisanju nacionalnih saveta i time direktno onemogućilo da se konstituiše Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice. Ono je tražilo da, za razliku od svih drugih saveta nacionalnih manjina, za konstituisanje ovog nacionalnog saveta bude potrebno dve trećine onih koji su na izborima učestvovali. Te dve trećine nije moguće obezbediti i da je to pravilo važilo i za ostale, ne bi do danas nijedan nacionalni savet bio konstituisan.

Na pitanje – zašto je pravilnik promenjen, zašto ljudi nisu obavešteni o tome do samog početka sednice kada je predstavnik Ministarstva to izvukao iz torbe, taj novi pravilnik, stigla su razna objašnjenja. Jedno je naročito skandalozno i bilo je direktan razlog da mi zatražimo sednicu Kolegijuma. Dakle, pomoćnik ministra, izvesni Antić, rekao je da postoji specifičnost bošnjačke nacionalne zajednice.

Ovu priliku koristim da ga pitam, da li to Bošnjaci u Srbiji imaju dve glave ili tri ruke i u čemu je njihova specifičnost u odnosu na druge nacionalne zajednice ili u odnosu na većinski narod? Mislim da pre treba tražiti specifičnost tog gospodina, koji obavlja ovu funkciju van vremena i prostora u kome se nalazi i kao takav sigurno ne zaslužuje da se nalazi na tom mestu.

Upozoravamo vas da se radi o jako ozbiljnoj diskriminaciji, o čemu govore i jučerašnji događaji u Novom Pazaru, koji su prvo u medijima, pokušano je da se sakrije, međutim, nije moguće. Dakle, Ministarstvo dalje svojim potezima dodatno diskriminiše i ljudska prava i sebe kao instituciju.

Ovde imam i to ću vam uručiti kada završim govor. Bila je ideja da vam to damo na Kolegijumu. Imam falsifikovanu ostavku jednog člana nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine. To je falsifikovana ostavka, zato što mi posedujemo njegovu izjavu, u kojoj on kaže da je spreman da učestvuje u radu tog nacionalnog saveta. Dakle, zahtevamo sada, pored toga da Ministarstvo objasni i najbolje što bi moglo to je da podnese ostavku, pošto to nije ministarstvo protiv ljudskih i manjinskih prava, nego za ljudska i manjinska prava. Zahtevamo i policijsku istragu hitnu, da se utvrdi ko je falsifikovao ostavku.

Tako nešto je i bio manir vladajuće većine ovde u Skupštini, ali posledice falsifikovanja mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina su daleko katastrofalnije.

Svi rokovi su prošli, Ministarstvo ne daje nikakva racionalna objašnjenja, u Sandžaku je situacija na rubu sukoba i građanskog rata, što je mogao da vidi svako juče na televiziji. Dva ministra predstavnika bošnjačke zajednice, koja se nalazi u svim vladama i duže su na vlasti od Slobodana Miloševića, danas zloupotrebljavaju svoj položaj. Pretpostavljamo da oni ucenjuju Vladu Srbije i onemogućuju da se legitimizuje njihov poraz na izborima za nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice.

I sa te strane jasno je šta oni hoće. Ono što nama nije jasno to je kako jedna demokratska vlada može da dopusti takvo ponašanje i da direktno radi protiv interesa jedne nacionalne manjine.

(Predsednik: Vreme.)

Vreme, vreme. Vreme tek dolazi. Dostavljam vam ove podatke preko Službe, molim vas da ih hitno uputite MUP i još jednom ponavljamo naš zahtev, da održite sednicu Kolegijuma i da omogućite prisustvo Svetozara Čiplića na toj sednici.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je već upoznato sa svim sadržajima o kojima ste ovde govorili.

Ministar Čiplić, takođe, dobiće danas i ovu današnju informaciju, kao i MUP, a na Kolegijumu ćemo razgovarati i o ovoj temi, kad ga budem zakazala, najverovatnije tokom ove sedmice.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Izvolite.

Ovo pitanje je za vas. Prošle nedelje sam vam uputio jedno pismo, koje se tiče načina zakazivanja, održavanja i odlaganja 67. sednice Administrativnog odbora, s obzirom na određena vaša ovlašćenja. Onda sam na osnovu tog mog pisma, preko vašeg šefa kabineta, dobio obaveštenje šta ste vi preduzeli.

Drugim rečima, niste me udostojili odgovora. Znate, naložiti šefu kabineta da kaže šta ste vi preduzeli ili imate nameru da preduzmete apsolutno je omalovažavanje jedne poslaničke grupe, pa vas molim da to ubuduće ne činite.

Kad je reč o suštini stvari, moram da podsetim, reč je o sednici na kojoj, između ostalim, a ima ih tamo 22 ili 23 tačke dnevnog reda, a jedna od njih je bila rasprava o razlozima prestanka mandata jednom narodnom poslaniku.

Kako je u pitanju poslanik koji je stavio mandat na raspolaganje političkoj stranci u smislu člana 102. Ustava, a za šta su ispunjeni i uslovi u formalnom smislu, jer je reč o neopozivoj ostavci, uz očigledna jasna ovlašćena lica koja su taj akt preduzela, umesto da se to pitanje prosto provuče kroz Administrativni odbor, da dođe do konstatacije činjeničnog stanja koje je nastalo i da Skupština konstatuje prestanak mandata, otvara se neverovatna rasprava o ne znam kakvim pravnim ili ustavnim aspektima tog pitanja, poziva se na odluke Ustavnog suda, koje se na materiju ovu uopšte ne odnosi i slične stvari.

Onda se, kako vreme protiče, praktično dezavuiše rad Administrativnog odbora i sve tačke dnevnog reda te iste sednice Administrativnog odbora, da bi se ovo pitanje sklonilo. Naime, većina članova Administrativnog odbora, osam od 15 i to zbog javnosti moramo da kažemo, jer je reč tu o određenim političkim strankama G17 plus, DSS, SRS, LDP, NS, stanovišta su da se odredba člana 102. Ustava, šta god ko od nas mislio o tom Ustavu, jedni ne misle dobro, ja mislim dobro, mora poštovati.

Onda, nakon svega toga, kad jedna druga politička stranka u parlamentu, DS, shvati da je po tom određenom pitanju u manjini, onda prave opstrukciju rada sopstvenog odbora, kome sami predsedavaju, kako se to pitanje ne bi razrešilo na adekvatan način, i to u skladu sa Ustavom.

To je nešto što je neverovatno.

Moram da vas upoznam s tom činjenicom ovako javno pred svima i da vas zamolim da se postarate da se dalje te peripetije ne dešavaju.

Kako se ta opstrukcija očitavala mislim da mi je ostalo još toliko vremena da to objasnim. Tako što predsednik Administrativnog odbora ili neko ko mu je to naložio prati pažljivo ko će od ovih osam, koji predstavljaju po određenom pitanju nespornu većinu u Administrativnom odboru, biti odsutan, pa kad sračunaju da će iz razloga koji se pre svega tiču skupštinskih poslova, a ne nekih privatnih razloga, taj neko biti odsutan, a spada u ovaj broj od ovih osam od 15 koji izražavaju jedan nedvosmislen stav, onda se Odbor namerno zakazuje u taj dan ne bi li se igrali odnosom snaga, što je krajnje nelegitimno.

Ako svi znaju kakav je odnos snaga unapred u Administrativnom odboru, igrati se s tim odnosom snaga je krajnje nelegitimno i jako je ružno za Narodnu skupštinu.

Onda, naravno, kada se skupi dovoljan broj, sa nespornim odnosom snaga po određenom pitanju, ponavljam, onda predsednik Administrativnog odbora odlaže sednicu Administrativnog odbora zato što, bože moj, neki drugi član Administrativnog odbora mora da ide na Visoki savet sudstva, pa se onda ponovo najavljuje zakazivanje sednica Administrativnog odbora, iako predsednik Administrativnog odbora zna da je drugi član Administrativnog odbora, koji opet čini ovu većinu po određenom pitanju, na službenom putu u ime Narodne skupštine na sastanku OEBS itd.

Dakle, tome mora da se stane na put. Kada neko shvati da po određenom pitanju nema većinu, demokratski je i legitimno je tu situaciju respektovati, a ne vršiti opstrukciju i praviti zavrzlame da bi se od jednog broja čistom igrom, zasedom koja se napravi za narodne poslanike, dobio drugi broj koji ne bi očitavao političko raspoloženje u Administrativnom odboru.

Zato vas najlepše molim da mi odgovorite na pitanje koje sam vam bio tada postavio, šta ste preduzeli, šta imate nameru da preduzmete. a ne da to činite preko šefa kabineta. Na kraju krajeva, molim vas da nešto zaista i preduzmete.

Naravno da razumem razloge zbog kojih sumnjate u činjenicu da nije održana sednica Administrativnog odbora i naravno da se Administrativni odbor prvi put ne suočava sa pitanjem mandata poslanika, da postoje već iskustva u vezi sa tim.

Ono što sam preduzela, to je da sam kontaktirala predsednika Administrativnog odbora koji je najavio zakazivanje sednice i to će pitanje svakako biti na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, SRS želi da pita ministra Milana Markovića po čijem nalogu je u Kraljevu najgrublje prekršio izbornu volju građana, po čijem nalogu je prekršio Ustav i zakon i po čijem nalogu se direktno umešao i osporio nezavisnost sudske grane vlasti?

Ono što takođe želimo danas da postavimo kao pitanje i kao temu jeste hajka koja se u poslednje vreme vodi protiv Vojislava Šešelja, njegove supruge Jadranke Šešelj i SRS.

Naša današnja pitanja direktno upućujemo gospođi Zagorki Dolovac, koja je dobila više krivičnih prijava i po kojima niko još uvek ne reaguje.

Naime, Dragan Todorović, Elena Božić-Talijan, Nemanja Šarović i ja podneli smo nekoliko krivičnih prijava. Prvu protiv onoga ko je autor teksta u listu "Blic" od 29. juna ove godine, teksta pod naslovom: "Šešelj naručio ubistvo Nikolića".

Posle toga, pošto nije bilo reakcije od ovog tužilaštva, podneli smo i krivične prijave protiv Aleksandra Vučića i zajedno krivičnu prijavu protiv Simovićevih advokata, Čabrila i Rašića.

Tražili smo od državnog tužioca, Zagorke Dolovac, da hitno javnost obavesti o tome, jer to je naša osnovana sumnja, kako su se Čabrilo, Rašić i Vučić dogovorili da se Simović pojavi sa navodno nekom izjavom da je Šešelj naručio ubistvo Tomislava Nikolića.

Takođe smo podneli krivične prijave i tražili da Tužilaštvo utvrdi preko koga je to Vojislav Šešelj ranije, kako je tvrdio Tomislav Nikolić, slao nekakve poruke da se neko ubije. Insistiramo od Tužilaštva da nam kaže koga je to Šešelj hteo da ubije i preko koga je Vojislav Šešelj iz Haga, sa mesta gde je 24 sata pod audio i video nadzorom, poslao takvu poruku?

Takođe smo podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića, gde smo predložili državnom tužiocu da sasluša Aleksandra Vučića da konačno, kako je Nikolić rekao, otvori dušu i odgovori na pitanje, jer je Nikolić rekao da je Vučić navodno dobio nalog od Vojislava Šešelja da se neko u Srbiji ubije.

Insistiramo da Javno tužilaštvo najhitnije odgovori na sva ova pitanja, da se javnost Srbije konačno smiri jer je javnost Srbije uznemirena ovakvim izjavama koje se pojavljuju u medijima.

Naravno, mi iz SRS nemamo mogućnosti da medijski odgovorimo na ovu hajku protiv našeg predsednika, a mi to radimo pre svega institucionalno. Naravno, podneto je i dosta privatnih krivičnih tužbi i privatnih tužbi zbog klevete i po ovom Zakonu o javnom informisanju za naknadu štete itd. Dakle, mnogo toga smo na tu temu ovih dana pokrenuli, ali niko od državnih organa ne želi javnost da obavesti šta je zapravo istina.

Mi naravno znamo da je najveća i notorna laž da je Vojislav Šešelj naručio bilo čije ubistvo i bilo kada, ali tražimo da javnost Srbije to sazna od nadležnih državnih organa, a pre svega od Zagorke Dolovac, koja je takođe u obavezi da nam kaže ko je u Zabeli posećivao Simovića, u kom vremenu i kakav je to eventualno papirić donet iz Zabele?

Takođe, pozivamo Zagorku Dolovac da po službenoj dužnosti goni Tomislava Nikolića koji je pre neki dan rekao da je ranije dobijao slične naloge, da mu je samo Šešelj javljao – prenesi to Simoviću. To govori o tome da je očigledno Nikolić bio sve vreme na vezi sa Simovićem, a Šešelj da je bio mogao je sam o tome da obavesti Simovića.

Dakle, gospođo Zagorka Dolovac, najhitnije reagujte po svim krivičnim prijavama nas iz SRS.