Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika u uvom momentu, odnosno 126.
Dostavljeni su vam zapisnici Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine, Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine i zapisnik Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio, u pisanom obliku, primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine.
Od 129, za je glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. i 31. marta, 7, 8, 9, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 26, 27, 28. i 29. aprila i 5. maja 2010. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine.
Od 128, za je glasalo 126.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 5, 11, 12, 13, 18, 19, 20. i 26. maja 2010. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Od 127, za je glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 7, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 22, 23. i 29. juna 2010. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na zahtev 122 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava RS i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine RS, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, određen je sledeći dnevni red:
1. Predlog poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika;
2. Predlog zakona o trgovini, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Republike Francuske, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije;
13. Predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo predsednik Republike.
Stigli su predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, saglasno članu 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, jer je Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, na osnovu člana 165. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice tačka – Predlog kandidata za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, koji je utvrdila Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji, 5. jula 2010. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 128 poslanika, za se izjasnilo 126.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nenad Konstantinović, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Republike Francuske;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak;
2. Zajednički jedinstveni pretres o:
- Predlogu odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije i
- Predlogu za izbor guvernera Narodne banke Srbije.
Da li narodni poslanik Nenad Konstantinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Nenada Konstantinovića.
Od 128 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 124.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.
Imajući u vidu da je Narodna skupština prihvatila određene predloge za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, molim službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
1. Predlog Poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika;
2. Predlog zakona o trgovini, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o odobrenju državnog kredita Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu radi sprovođenja Finansijskog protokola zaključenog 15. decembra 2009. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Vlade Republike Srbije i Natixis koji postupa u ime i za račun Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Program modernizacije škola) između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Austrije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o prestanku funkcije guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije;
13. Predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo predsednik Republike.
14. Predlog kandidata za izbor člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, koji je utvrdila Zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE (načela)
Primili ste Predlog poslovnika Narodne skupštine, koji su podnela 122 narodna poslanika, 9. jula 2010. godine.
Podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G 17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić – poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Milisav Petronijević – poslanička grupa SPS – JS, narodni poslanik Ivan Andrić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Vjerica Radeta – poslanička grupa SRS.
Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu Poslovnika Narodne skupštine.
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Ivan Andrić.

Izvinjavam se, zato sam i tražio pre, došlo je do nerazumevanja. Ne reklamiram povredu Poslovnika, nego tražim u skladu sa članom 94, jer je reč o jedinstvenom pretresu, da se duplira vreme. Molim Skupštinu da se o tome izjasni.
Zbog toga sam insistirao da se javim pre nego što otvorite sednicu. Dakle, tražim formalno da se vreme produži na 10 časova.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Ivana Andrića da se duplira vreme rasprave.
Ko je za?
Od 127 narodnih poslanika, za ovaj predlog glasalo je 28.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? Da.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština u skladu sa svojim ovlašćenjima po Ustavu i prema Zakonu o Narodnoj skupštini donosi poslovnik o svom radu. S obzirom da je usvojen Ustav koji je sada na snazi i Zakon o Narodnoj skupštini, Narodna skupština ima obavezu da uskladi ovaj akt sa Ustavom i sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je preko Administrativnog odbora formirala Radnu grupu koja je više od godinu dana radila na tekstu Poslovnika Narodne skupštine. Svoj rad je Radna grupa okončala i obavestila Administrativni odbor i predsednika Narodne skupštine o rezultatu svog rada. Sada je taj predlog kao rezultat rada Radne grupe predložilo 122 poslanika da uđe u proceduru i da se o njemu raspravlja.
Ono što je elementarno predloženo kao drugačije rešenje u Predlogu Poslovnika pre svega predstavljaju ona rešenja koja usklađuju sadržinu pojedinih normi Poslovnika sa Ustavom i zakonom, a u smislu potpunog ostvarivanja funkcija Skupštine, a to su predstavnička, zakonodavna, kontrolna i izborna. Takođe, ovaj poslovnik predlaže procedure koje omogućavaju poslanicima da ostvaruju svoja prava i ustavom i zakonom garantovani položaj.
U smislu političke podele vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske, Poslovnik garantuje takve procedure gde će se kapacitet Skupštine izgrađivati ne na štetu drugih organa vlasti, ali će se kontrolna uloga parlamenta sve više pojačavati. Ono što je predloženo kao promena u ovom Poslovniku jeste i osnov za racionalizaciju i efikasniji rad u parlamentu. Umesto dosadašnjeg broja odbora kao radnih tela parlamenta predviđen je manji broj radnih tela koja će imati po 17 članova, izuzev odbora koji će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti, a koji će imati devet članova.
Ovo radno telo koje će se baviti kontrolom rada službi bezbednosti ima manji broj članova od drugih radnih tela iz razloga efikasnosti, a i zbog specifičnosti materijala sa kojima dolazi u kontakt, pre svega tu mislim na tajne podatke, gde se članovi odbora obavezuju da će tajne podatke čuvati od javnosti i da ih neće saopštavati neovlašćenim licima koja nemaju pravo sa njima da rukuju.
Ideja Radne grupe je bila da bude i manji broj radnih tela, kako bi konačno jedan poslanik bio član samo jednog radnog tela i da on u svom radu ima i zamenika koji bi ga zamenjivao u slučaju opravdane sprečenosti da učestvuje u radu radnog tela.
Ovaj poslovnik ima za cilj da pojača odgovornost nosilaca javnih funkcija za vršenje te javne funkcije. Želimo da uvedemo novu parlamentarnu praksu, a to su češći razgovori i dogovaranje između vladajuće većine i opozicije.
Želimo da opozicija postane u pravom smislu reči institucija koja je takođe odgovorna za utvrđivanje i vođenje politike u nacionalnom i društvenom interesu. Ovaj poslovnik definiše i tok sednice. Posebno do sada nije bilo regulisano kako se postupa u radu radnih tela. Poslovnik koji je sada na snazi nije definisao tok sednice u radu radnih tela, odnosno odbora Skupštine. Vrlo često smo se koristili analogijom u nedostatku propisa, tako da smo pravne praznine popunjavali analogijom iz normi koje definišu rad Skupštine u plenumu.
Ono što je takođe novina, to je i planiranje rada Narodne skupštine. Predsednik parlamenta će imati obavezu da jednom godišnje utvrđuje plan rada parlamenta, i to imajući u vidu plan rada Vlade i uz pribavljeno mišljenje kolegijuma da donese načelni plan rad koga bi trebalo da se pridržavamo.
Zašto je važan ovaj plan rada? Zato što bismo na taj način, uz planiranje vremena, mogli da obezbedimo efikasan rad parlamenta i njegovih radnih tela, a isto tako da obezbedimo i predstavničku ulogu i organa ili ovlašćenih predlagača akata, kako bismo planiranjem mogli da obezbedimo najkompetentnije zastupnike i predstavnike predlagača koji predlažu akte o kojima se Skupština izjašnjava. Isto tako, plan rada može da obezbedi i raspodelu radnog vremena između rada u plenumu i rada radnih tela koji je, po našem shvatanju, do sada bio neopravdano zanemaren.
Želeli smo da po pravilu uredimo da Skupština radi tri dana u nedelji i da dva dana u nedelji budu rezervisani po pravilu za rad radnih tela, odnosno za komunikaciju poslanika sa izbornom bazom. Na taj način bi se sve ove funkcije propisane Ustavom i Zakonom o radu Narodne skupštine ostvarile i Poslovnik treba da obezbedi što potpunije ostvarenje ovih funkcija. Komunikacija sa građanima i javnost u radu takođe je obezbeđena odredbama ovog poslovnika.
Kontrolna uloga Narodne skupštine je obezbeđena na taj način što će Skupština moći da poziva Vladu na odgovornost, moći ćemo da postavljamo pitanje i Vladi i ministrima. Postoji obaveza ministara da jednom tromesečno izveštavaju nadležne matične odbore o svom radu.
Skupština takođe uvodi i nove procedure. Sam Zakon o Narodnoj skupštini predviđa 15 različitih procedura. One su sada razrađene ovim poslovnikom. Posebno predstavlja novinu to da Skupština razmatra izveštaje nezavisnih regulatornih tela i ima određena ovlašćenja u smislu kontrole nad radom nezavisnih tela. Time se nezavisna tela neće dovesti u neravnopravan položaj pred samom Skupštinom, gde ćemo ostvariti svoju kontrolnu ulogu na način koji neće ugroziti samostalnost i nezavisnost regulatornih tela.
Do sada ova oblast nije bila regulisana, tako da mnogi izveštaji regulatornih tela nisu nikada došli na dnevni red Skupštine kako bi se o njima poslanici izjašnjavali.
Prvi put je definisan pojam amandmana kao pravnog akta koji će omogućiti lakše postupanje nadležnih odbora, pre svega Zakonodavnog odbora i matičnih odbora, sa amandmanima. Na taj način će se lakše otkloniti nejasnoća kada imamo više predlagača amandmana koji su u istovetnom sadržaju ili koji su isti, kako će se sa njima postupati i na koji način će se određivati ko je podnosilac amandmana, ukoliko postoji veći broj predlagača istovetnog teksta.
Uspostavili smo i nezavisne kontrolne mehanizme. Pre svega mislim na kontrolu stanja u zatvorima i u zatvorskim uslovima, ali isto tako druge mehanizme koji obezbeđuju zaštitu onih kategorija stanovništva koje treba da budu pod posebnom pažnjom.
Tako je formirana i komisija koja se bavi pravima deteta koja je, po svojoj sadržini, radno telo Skupštine i to stalno, ali je po sastavu ono izuzetno jer njime predsedava predsednik Skupštine. Sastav je drugačiji od drugih radnih tela i predstavlja jedan nezavisni mehanizam za zaštitu interesa najmlađe populacije.
Kao što sam rekao, javnost u radu je višestruko obezbeđena i zagarantovana, tako da će biti potpuna komunikacija parlamenta sa građanima i sa predstavnicima medija.
Definisano je i postupanje Skupštine u postupku davanja saglasnosti na Statut Vojvodine, što do sada nije bio slučaj, pa smo prilikom davanja saglasnosti na Statut Vojvodine prilikom poslednjeg izjašnjavanja Narodne skupštine imali problema oko formulisanja odluke na osnovu koje ta saglasnost treba da bude data. Nije bilo jasno ko treba da formuliše predlog odluke kojom se predlaže davanje saglasnosti na Statut Vojvodine.
Za mene poseban bitan deo Poslovnika je procedura promene Ustava, jer smatramo da sam Ustav nije definisao do kraja proceduru promene, s tim što želim da podvučem da radna grupa nije želela na sebe da uzme ovlašćenja ili odgovornost za potpunije rešavanje ove materije, kako ne bismo zašli u materijalno-pravne norme, već smo samo sagledavali postupak i proceduru u kojoj će se naći Skupština i poslanici i ovlašćeni predlagači prilikom iniciranja promene Ustava.
Smatramo da je ta procedura definisana na korektan način, koji će otkloniti sve sumnje i nedorečenosti koje smo imali u dosadašnjem radu.
Želim da podvučem i to da je detaljnije regulisano konstituisanje Narodne skupštine u skladu sa Ustavom i zakonom. Otklonili smo neke nejasnoće i pravne praznine s kojima smo se susretali prilikom konstituisanja svakog saziva parlamenta.
Za ovaj poslovnik nisu potrebna posebna sredstva. Radi se o usklađivanju. To je i naša zakonska obaveza. Predložen je hitan postupak zato što usklađivanje sa Ustavom i zakonom ne bi trebalo da trpi odlaganje.
Eto, to su otprilike zapažanja predstavnika radne grupe u odnosu na ono što je promenjeno u postojećem Poslovniku, ono što je ponuđeno kao novo rešenje. Svi ste dobili predlog Poslovnika, pa ćemo u toku rasprave imati prilike da se izjašnjavamo o konkretnim primedbama i predlozima.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite.

 Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, DSS nije želela da učestvuje u radu grupe koja je izradila ovaj predlog poslovnika. U svom prvom delu izlaganja ću se više osvrnuti na to koji su to razlozi, a to će, na kraju krajeva, otvoriti i pitanje kvaliteta rasprave o kvalitetu teksta koji je pred nama.
Naime, još u prethodnom sazivu Narodne skupštine bilo je ideja i započet je rad na izmeni Poslovnika, a onda je sve to zastalo pre svega zato što je valjalo doneti drugi akt pre toga, to je Zakon o Narodnoj skupštini, pa onda ta dva akta nekako uskladiti, ne bili se na taj način ostvarila jedna procedura predviđena Ustavom odnosno ne bili se izvršila ustavna obaveza.
Narodna skupština je donela Zakon o Narodnoj skupštini pre skorog vremena i naravno da je bilo neophodno doneti u što skorije vreme Poslovnik koji bi bio usklađen sa Zakonom o Narodnoj skupštini. Međutim, način na koji su ta dva akta usvajana u ovom domu ili kako se o njima odvijala rasprava nije način s kojim se možemo složiti.
Naime, naše duboko uverenje da Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu Narodne skupštine jesu dva akta koja bi trebalo da budu usvojena što širim konsenzusom. Znam da je često nemoguće da baš svi glasaju za neki takav predlog, ali bi barem to trebalo da bude broj koji je daleko veći od dve trećine narodnih poslanika.
Prvo je važno da objasnim zbog čega je takav uslov neophodan. Dakle, uslov je neophodan jer se tu radi o uređenju funkcionisanja jedne institucije na način koji je stariji od političkih volja poslaničkih grupa i odnosa političkih snaga u parlamentu.
Kao što jedna grupacija političkih stranaka koja sada u ime građana deluje u parlamentu tvoreći vladajuću većinu, ista ta grupacija političkih stranaka sutradan može da reprezentuje manjinsko mišljenje u Narodnoj skupštini tj. da predstavlja onaj deo građana Srbije, naroda koji nije imao dovoljno glasova da svoje političko uverenje stavi na pijedestal izvršne vlasti u Srbiji ili zakonodavne vlasti u Srbiji. Pošto je to tako, ovi akti moraju da vode računa o celini, a ne o partikularnim interesima i zato je potreban što širi konsenzus.
Druga stvar zbog čega je potreban širok konsenzus kod ovakvih odluka – Narodna skupština je jedini državni organ u kome su po slovu Ustava ravnopravno predstavljani predstavnici svih političkih stranaka koje su učestvovale na izborima i osvojile dovoljan rezultat da reprezentuju interese građana u ovom domu. Nijedan drugi državni organ nema predstavnike i vlasti i opozicije u sebi.
Sama reč skupština u svom izvornom značenju znači okupljanje. Neki imaju reč za to sabor itd, sobranje. To praktično znači da se radi o okupljanju svih relevantnih političkih snaga. Neke od njih tvore većinu, a druge su u prilici da oponiraju onima koji su napravili tu većinu.
Ali, to je jedini državni organ, ne u Srbiji nego u demokratskom svetu, koji je po tim principima sastavljen. Zato je funkcionisanje i tehničko funkcionisanje tog organa, i uređivanje određenih prava i obaveza koje se tiču Skupštine kao celine ili funkcionisanje načina na koji se procedura poštuje u parlamentu važna i za tzv. jednu i drugu stranu.
Ako jedna strana, pogotovo koristeći poziciju faktičke moći u brojčanom smislu, nameće takva rešenja, onda ta ista strana mora da stavi prst na čelo i da se zamisli da li su ta rešenja koja su danas predvideli takva rešenja koja bi toj istoj političkoj grupaciji, građanima koje oni predstavljaju, odgovarala sutradan.
Ako su sigurni da bi ta rešenja odgovarala građanima koje oni predstavljaju i toj političkoj grupaciji i sutradan kada ta grupacija ne bude na vlasti, onda nema razloga za ponašanje kako vladajuća većina ispoljava kada donosi Poslovnik Narodne skupštine.
Podsetiću na šta konkretno mislim. Pre više od godinu dana ova skupština je usvojila većinom glasova izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine u toku trajanja rada komisije koja je bila određena za pravljenje novog poslovnika.
Dakle, potpuno prenebregavajući činjenicu da je komisija koja je sastavljena, višestranačka komisija u kojoj su učestvovali predstavnici svih političkih stranaka, pa i DSS, imala jedan posao da uradi koji je bio u toku, Narodna skupština usvaja voljom vladajuće većine izmene i dopune tog zakona, čime u dobroj meri određuje smer promena Poslovnika, potpuno ignorišući, prenebregavajući potrebu za političkim konsenzusom. Od tog trenutka, DSS odlučuje da ne učestvuje u radu te komisije, jer učešće u radu te komisije ocenjujemo potpuno besmislenim.
Ako ćemo se preglasavati, ako će se u radu te komisije sučeliti mišljenja, a prevagu uvek odneti ono mišljenje koje dolazi iz redova vladajuće koalicije, onda nema svrhe na taj način učestvovati u radu i davati legitimitet jednom poslu koji on u osnovi nema. Znači, ovo sve pričamo nezavisno od rešenja praktično koja su primenjena u ovom tekstu.
Naravno, kako je vreme prolazilo, tako se neki tekst u toj radnoj grupi kristalisao. Žao mi je što su neke kolege iz opozicije učestvovale u većoj ili manjoj meri u radu te grupe, dajući joj na taj način legitimitet. Na kraju krajeva, to je svačije pravo da procenjuje svoje postupke i njihov značaj.
U svakom slučaju, proteklo je dosta vremena od tada. Za sve ove mesece koji su za nama, ta radna grupa je napravila neki tekst koji se sad nalazi pred nama, i ako taj tekst sada posmatramo nezavisno od ovih mojih primedbi vezanih za proceduru i pitanje poštovanja osnova legitimiteta, u ovom tekstu se ne nalazi ništa vredno višemesečnog rada.
Ovaj tekst koji se nalazi pred nama neko ko je želeo da ga jednostrano donese, kao što je to očigledno slučaj, mogao je biti napravljen i za jedan vikend, možda da se doda još nedelju dana da neki veštiji normativci poprave možda neke nomotehničke greške koje su se eventualno potkrale, jer i mi koji smo pravnici, a nismo nomotehnici vični, kao specijalizovani normativci, neki put možemo nešto i da pogrešimo.
Rešenja koja su ovde izneta, da su neka ne znam kako značajne novine itd, ne predstavljaju ništa drugo u jednom delu ovog teksta do puko usklađivanje sa već donetim Zakonom o Narodnoj skupštini i određenim rešenjima koja su tamo predviđena, jer se ona prosto moraju na neki način ovde izneti. Neka druga rešenja koja su ovde predviđena moram da kažem da odudaraju u potpunosti od osnovnih načela demokratije i parlamentarizma.
Šta je nama cilj da postignemo? Da li je cilj da se postigne efikasan rad parlamenta? Da, s tim se slažem. Da li je cilj da postoje norme koje bi sprečile jalovu, nepotrebnu opstrukciju u radu parlamenta svaki put kad god se dogodi određeni politički sukob koji tako nešto može da razvije? Da, slažem se. Da li norme koje treba da regulišu ta pitanja treba istovremeno da budu i na štetu demokratskih principa i načela rada parlamenta, čija reč na latinskom u korenu znači raspravu, razgovor, govor? Ne.
Bojim se da je ovaj tekst u sukobu sa tim osnovnim demokratskim principima. Na kraju krajeva, štiteći se od neke opstrukcije, štiteći se od mogućnosti da možda u nekom trenutku izgubimo u tempu, da se izgubi neko dodatno vreme itd., dešava se da pređemo granicu onoga što se u demokratskom parlamentarnom društvu može nazvati pristojnim.
Kada je reč o političkim odnosima i međunarodnim političkim procenama rada parlamenata pojedinih država, pogotovo kada je reč o velikim procesima, kao što je proces pridruživanja EU, gde Evropska komisija daje određene procene ili ocene rada pojedinih tela država koje pristupaju, tu se, bojim se, ne kada je reč o našoj državi, nego i drugim državama, ne vodi previše računa o ovim osnovnim načelima na kojima je zapravo izrasla ili sazdana EU, nego se vodi više računa o ovom drugom principu, principu efikasnosti, kako bi se politički proces negde zatvorio.
Znate, nismo mi ljudi bez mozga u ovoj državi. Nismo mi ljudi kojima mora sve da se nacrta i koji nisu u stanju da pročitaju sami i razumeju sami određene stvari iz određenog parlamentarnog iskustva. Ako smo takvi kakvim želimo sebe da prikažemo, onda ne treba ni da postojimo, onda bolje da države i nema.
Bolje da nema onda demokratije u državi, onda bolje da ima nekog drugog sistema, pa će onda biti nevažno šta ko od nas misli nego ćemo raditi šta nam se kaže. A da te iste države koje preko svojih zajedničkih organa, međunarodnog tela, nama poručuju šta je pametno činiti u Srbiji, to isto ne čine u sopstvenim državama.
Ako ovaj poslovnik treba da bude, dakle, rezultanta određenog pritiska ili smešnih pohvala aktivnosti jedne vlasti, koja želi da ne izgubi na vremenu ili ne bude, bože moj, gušena raspravom opozicije, onda samo zbog toga ovaj poslovnik ne valja. On nije dobar. Ako on treba da bude instrument tiranije vladajuće većine nad manjinom, to, takođe, nije dobro.
Sve ono ovde što smo čuli od argumenata kojima se navodno u ovom poslovniku uspostavljaju neki zdraviji odnosi između vlasti i opozicije kroz određene institute, uzmimo samo za primer jedan od instituta, to je Kolegijum Narodne skupštine, u kome piše tačno ko učestvuje i šta radi itd., to je činjenica. Znači, neosporna činjenica da je to napisano.
Kako to u praksi funkcioniše? Kako se odlučuje u tom Kolegijumu? Kakve Kolegijum odluke donosi? Ne donosi nikakve. Kolegijum je kurtoazno telo i kao kurtoazno telo treba da postoji, nismo protiv toga, ali ne volimo da čujemo da se institut jednog kurtoaznog tela, koje treba da postoji, ovde veliča do te mere da se smatra da to postaje instrument uvažavanja opozicije.
Dame i gospodo, opozicija se ne uvažava, narodni poslanici i njihov integritet, a pre svega u odnosu prema građanima, ne uvažava se ovakvim normama. Daću vam primer kakvim normama se taj integritet može uvažiti.
Ova radna grupa za sve vreme svog rada, recimo, nije rešila neka pitanja koja životna praksa sama nameće, a koja bi, recimo, da je normalno radila ili da smo radili svi zajedno, onako kako treba, bez ikakvog straha od preglasavanja, verovatno bila rešena.
Ako Ustav daje pravo građanima da predlažu zakone, ako Ustav daje pravo narodnim poslanicima da predlažu zakone, bez obzira kojoj grupaciji pripadaju, vladajućoj ili opozicionoj, kako je onda moguće da ne postoji nijedna zaštitna odredba u ovom poslovniku koja bi ovo pravo građana i narodnih poslanika na predlaganje zakona konsekventno sprovela. Ovde se samo govori o pravu predlaganja zakona i šta će se desiti sa zakonom koji nije predložen u formi koja je predviđena. Naravno da neće biti u proceduri.
Šta će se desiti sa zakonom koji je formalno u proceduri, koji je predložen na način koji to poslovnik predviđa, hoće li se on ikad raspraviti u parlamentu. Neće. Tamo stoji izraz – može, a ne – mora. Dakle, može se staviti na dnevni red.
Istini za volju, to stoji u odnosu na zakonske predloge koje Vlada predloži, u tekstu nema razlike. Ali razlika u praksi je vrlo jednostavna. Ona se ne mora posebno objašnjavati, treba čovek da bude mnogo nesposoban za rasuđivanje da ne bi uočio tu razliku.
Vladajuća većina odlučuje o dnevnom redu. Vladajuća većina podržava tu vladu, u svakoj državi je tako. Prirodno je da kad zakonski predlozi Vlade stignu, da će oni naći svoje mesto na sednici Narodne skupštine da se o njima raspravlja.
Ako ne postoji zaštitna norma za onu drugu stranu, zakonski predlozi opozicije i zakonski predlozi građana mogu da se nikad ne nađu na dnevnom redu ili ih vladajuća većina prilikom utvrđivanja dnevnog reda može prosto skinuti s dnevnog reda. Smisao ustavne norme nije u tome, smisao ustavne norme je u raspravljanju. Tako da je to jedan od načina na koji se guši rasprava u parlamentu o važnim pitanjima.
Jedna od interesantnih stvari koju ste ovde stavili, po meni potpuno bespotrebno, koja zapravo ide na štetu parlamentarizmu i demokratiji u Srbiji, to su ove odredbe o tzv. skraćenom postupku.
Moguće je zamisliti da postoji neki put i skraćeni postupak, ali gledajte ovako - ako ne postoji interes za raspravu o nekoj tački dnevnog reda, ako ne postoji taj interes, ako on nije opšti ili delimični, ali sa bitnim legitimitetom, te rasprave neće biti, dame i gospodo.
Koliko smo tačaka u parlamentu imali gde je rasprava trajala sat vremena ili 30 minuta, iako je predviđeno po Poslovniku da traje pet sati? Bilo je mnogo situacija takvih. Otvori se rasprava, traje pola sata, ima pet-šest prijavljenih diskutanata i stvar iscuri. To znači da život sam reguliše ovaj momenat. Da li je jedna rasprava bitna ili nije bitna, manje značajna ili više značajna, to će se pokazati u samom parlamentu.
Prosto je neverovatno da se uvodi norma u kojoj će se reći, na primer, kao što ovde piše - da se može predložiti skraćenje vremena za raspravu, znači kroz dva, ako je pet sati biće dva i po, ako je, recimo, u pitanju manja izmena ili dopuna postojećeg zakona kojima se bitno ne menjaju materijalna rešenja.
Evo vam primer gde može doći do krajnje arbitrarnosti u ovom pogledu i da se jedna rasprava koja bi mogla da traje puno vreme - pet sati, zato što je od interesa za građane, može ladno voljom većine izglasavanjem Predloga poslovnika svesti na dva i po sata i da se protumači ova odredba na drugačiji način.
Uzmimo samo da se radi o zakonu o izmeni stope PDV-a. Tu se ne menja bitno materijalno rešenje. Bitne izmene materijalnog rešenja bi bilo ukidanje PDV ili njegovo uvođenje za određene proizvode. Recimo, povećanje stope sa 18 na 22% ili na 25%, to uopšte ne mora biti smatrano bitnom promenom.
Evo, neko mi ovde kaže iz vladajuće većine da to jeste bitna promena. U redu, ali isto tako postojeći Poslovnik u sopstvenoj primeni se ne poštuje od strane vladajuće većine, od vas, dame i gospodo. Recimo, jutros imamo situaciju, na ovoj sednici istoj, spajanja svega i svačega u proceduri spajanja rasprave. Imate spajanja svega i svačega i naravno pošto ste spojili sve i svašta, suprotno važećoj odredbi Poslovnika, i to redovno radite... Ne kažem, DSS u vreme kad smo mi bili vladajuća većina je isto iskakala iz ove norme, ali nikada u ovolikoj meri kao što se radi u poslednje dve godine. Ovo je zaista skandalozno. Dešavalo se i nama to u nekim situacijama kada se jako žurilo. Onda smo čak imali i neki razgovor sa predstavnicima SRS u to vreme u hodniku, pa ih nekako privolimo i kažemo da to moramo itd. Prosto zbog toga što je to vreme tada nosilo neku svoju tenziju. Poslovnik je bio drugačiji, nije bio ovako efikasan kao ovaj vaš. Jednostavno, moralo je da se radi, ali nikada do ove mere nije činjeno kao što vi činite.
Sada vi, recimo, hoćete da nas uverite da u ovom konkretnom primeru koji sam dao za stopu PDV od 18% do 22%, da to nije manja ili veća promena. Ne, to će biti onakva promena zakona kako vi vidite u tom trenutku. I nastaje tiranija
Dakle, dame i gospodo, pošto će moje kolege još pričati o ovome, ima nas, da zaključim. Ovakav Poslovnik kakav vi donosite, po proceduri i načinu kako ste ga predložili, sa potpunim nipodaštavanjem opozicije u parlamentu i građana koji tu opoziciju predstavljaju, ne može da se donese uz naše glasove.
Ako ga budete doneli uz vaše glasove, samo uz vaše glasove, onda to nek vama služi na čast, pa se time ponosite i prijavljujte se evropskim komisijama i raznim drugim međunarodnim telima i hvalite se kako ste efikasni. Možete ga sutradan i ukinuti, mislim na parlament, ako hoćete. Izvolite, uradite i to.
Ali efikasan sistem ne mora biti demokratski. Vi vidite šta ćete da radite. To je pitanje vaše volje. Najbolje da povučete ovaj predlog, pa da ga radimo svi zajedno kako treba. Ako to ne želite, vaš problem.

Poslanik Milisav Petronijević ima reč.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS će podržati predloženi Poslovnik ovako u načelu. Mi se slažemo i smatramo da je on načelno dao odgovore na sva ona pitanja pred kojima se našao, ali isto tako imamo i nekoliko konkretnih predloga da se taj deo poslovnika poboljša.
Mi smatramo da smo, bez obzira na proceduru koja je prethodila izradi poslovnika, došli do jednog poslovnika koji omogućava Skupštini red, stabilnost i predvidljivost, koji definiše bar iole obim zaštite koji uživa opozicija i političke manjine nasuprot većini, koji određuje dužnost i ovlašćenja skupštinskih institucija, poslaničkih grupa, odbora, koji utiče ili precizira odnose između Skupštine i drugih institucija vlasti. Ovakav predlog poslovnika je ponudio odgovore na ta osnovna pitanja.
Naravno, nema idealnog poslovnika. Nema idealne ravnoteže između potrebe da Skupština odlučuje i potrebe da se pretresa, da se raspravlja. Nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine.
Nema ni tog poslovnika, bilo ko da ga donese i bilo kad, ako u njemu ne razumemo duh, ako iz njega ne proističe duh koji je bitan za parlamentarnu demokratiju, a to je duh tolerancije, duh poštovanja, kompromisa.
Pripadam onima koji misle da je najbolji poslovnik za jednu narodnu skupštinu dogovor poslaničkih grupa za sva ona pitanja koja su značajna za funkcionisanje Narodne skupštine.
Kada je u pitanju predlog ovog poslovnika, on je usklađen sa Ustavom, usklađen je sa Zakonom o Narodnoj skupštini. Definiše organizaciju i način rada Narodne skupštine i postupke, ono što je najbitnije u Narodnoj skupštini.
Imali smo prilike da vidimo da je najveći deo ili veliki deo Poslovnika posvećen postupcima. Negde 19 postupaka je razrađeno kako se u Skupštini, koja je inače donosilac odluka, na koji način te odluke donose kod svih 19 postupaka.
Svakako da najznačajniji deo, najčešći deo je zakonodavni postupak. Možda se tome posvetila i najveća pažnja. Kada je to u pitanju, mi smatramo da su faze zakonodavnog postupka veoma važne, a ključna obuhvata skupštinske odbore, i zato je najveći stepen pažnje u novom poslovniku u stvari i posvećen odborima, počev od toga da se utvrdi broj, toliki koji će obezbediti da se efikasno radi, ali istovremeno i omogućiti da se obuhvate sve oblasti i nadležnosti Skupštine Srbije.
Videli ste da je taj broj smanjen. Poštujući, i sam sam učestvovao u tome, tu intenciju, mislim da je nađena neka mera, iako treba saslušati sve druge predloge i videti da li ima mesta za poboljšanje toga.
Lično mislim da su Odbor za ustavna pitanja i Odbor za zakonodavna pitanja trebalo da ostanu i dalje razdvojeni, odnosno da Odbor za ustavna pitanja, kao što je bio i do sada treba, da ostane posebno radno telo, iz prostog razloga što Odbor za ustavna pitanja ima veoma važnu ulogu u postupku promene Ustava, a znate, kada se pomene Skupština, prvo što joj pripada, to je Ustav. Ustav i zakon, dve najjače reči u ovoj državi, vezane su za Narodnu skupštinu.
Zato mislim da Odbor za ustavna pitanja ima važnu ulogu i da zato ovom odboru treba dati ekskluzivan status i dobro je bilo rešenje, i to je bilo simboličko rešenje, prema kome je predsednik tog odbora predsednik Narodne skupštine.
Kada je u pitanju broj članova odbora, tu je pokušano da se napravi neka ravnoteža. I dalje ima prostora da se o tome razgovara, da li baš svi odbori treba da imaju po 17? Ono što je najbitnije, to je intencija da odbori odražavaju sastav Narodne skupštine, dakle, da budu skupštine u malom. Bez toga oni ne bi mogli da obave sve one funkcije koje su im ovde date.
Treće, što je karakteristično za odbore, to su veoma precizno navedene nadležnosti svakog od odbora, imajući u vidu nadležnosti Skupštine Srbije.
Četvrto, što je novo, a to definiše način rada odbora, kako traje rasprava, koliko dugo traje rasprava, kako počinje, kako se završava i ne bih da oduzimam vreme na tim pojedinostima.
Kako se završava sednica odbora, tu želim da upozorim sve nas da je očigledno tehnička greška nastala, jer u članu 156. izostao je stav jedan, jedna rečenica, koja daje pravo članu odbora da izuzme mišljenje na sednici odbora.
Mislim da će se u toku ove rasprave, i sigurno ima i amandmana takvih, to ispraviti, iz prostog razloga što je to član 51. Zakona o Narodnoj skupštini veoma precizno predvideo i ne može poslovnik biti taj koji ga ne uvažava.
Naravno, slažem se da tu treba precizirati stari, kako se izuzima mišljenje i kad, da to može da se izuzme mišljenje na sednici, prilikom glasanja, a ne u hodniku i van sednice. Mislim da bi to trebalo da se ispravi.
Ono što takođe želim da navedem, a to je da ovakva organizacija odbora je predviđena tek od novog saziva Narodne skupštine, što znači da bi dosadašnji odbori, sa dosadašnjim nadležnostima, radili svoj posao u ovom sazivu. Možda je to i normalno i potrebno, iz prostog razloga da Skupština ne izgubi ponovo mesece da se organizuje, da organizuje odbore itd.
Drugo što želim da istaknem kada su u pitanju odbori, a to su njihove nadležnosti, što sam malo pre napomenuo.
Zadržaću se na dve, odnosno tri. Jedna je nadležnost da prati sprovođenje politike Vlade. Drugo je nadležnost da prati izvršavanje zakona i treće je nadležnost da razmatra izveštaje nadležnog ministarstva i drugih državnih i nezavisnih organa.
Skupština mora biti više od samog donošenja zakona. Ona ima jednako važnu obavezu da preispituje i prati sprovođenje postojećih zakona, izvršavanje zakona i jedino obe aktivnosti zajedno mogu da čine jedan dobar trajni proces. Želeo sam da istaknem taj deo.
Želim da istaknem još jednu stvar kada je u pitanju nadležnost odbora, a to je da je Poslovnikom sada definisana mogućnost od strane odbora organizovanja javnih slušanja. Mislim da je ovo jedan početak kroz javna slušanja, početak otvaranja Narodne skupštine, zakonodavnog procesa prema spolja, prema javnosti, prema građanima, prema zainteresovanim grupama itd, i da u stvari kroz javna slušanja se unapređuje i nadzorna uloga same Narodne skupštine, jedan veoma značajan segment, koji očekujem da će se u budućnosti sve više razvijati i sve više dolaziti do izražaja, iz prostog razloga, samo ću jedan napomenuti, da daje mogućnost da građani iskažu svoje mišljenje o zakonu koji se tiče njih, pre nego što bude usvojen.
Drugi segment na koji želim da ukažem, a to je veoma važan deo Poslovnika koji polazi od sledećeg, a to je – počinje od toga da je Skupština ta koja donosi odluku, ali je veoma važno pitanje – kako donosi tu odluku, način donošenja odluke? U okviru toga, veoma važno pitanje je – kakva su pravila kojima se reguliše proces rasprave; koliko vremena treba da se utroši za raspravu; kako se to vreme raspoređuje prema poslaničkim grupama? Može da bude jednako, proporcionalno broju članova, ovde je opredeljenje za proporcionalno broju članova, što mislim da je dobro.
U celini gledano, jedan pokušaj da se kroz ovaj poslovnik uspostavi ravnoteža između vrednosti pretresa i rasprave i potrebe da se donese odluka.
Želim da kažem da tu Skupština ima pozitivna iskustva i da u tom delu nije menjan Poslovnik kada je u pitanju tok rasprave sednice Skupštine, a naravno i kada su amandmani u pitanju.
Želim takođe samo jednom rečenicom da se osvrnem na mogućnost koja je data u članu 95, a to je da u okviru rasprave o zakonu mogu biti osnovni i skraćeni postupak. Tu je bilo nekoliko verzija.
Opredelili smo se za ovu, zato što smatramo, kao što Poslovnik predviđa na jednom mestu mogućnost na produženje rasprave, zavisno od značaja pitanja o kojima se raspravlja, tako isto daje mogućnost da se predloži i skraćenje rasprave, a opet u vrlo ograničenom broju slučajeva, koji sigurno ne mogu da budu svi, čak ni oni koji su navedeni ne mogu da budu svi koji se mogu podvesti pod skraćeni postupak.
Kada je u pitanju održavanje reda na sednici, želim da iznesem svoj stav. Poslovnik sadrži pravila i procedure kojima se obezbeđuje da rad Skupštine bude uredan, a njene rasprave i pretresi konstruktivni.
Normalno je da predsedniku bude dato ovlašćenje i odgovornost da očuva red za vreme skupštinskog zasedanja izricanjem mera, čak i odstranjivanje, ako krše Poslovnik ili narušavaju njen rad, ponovo uspostavljanje reda u Skupštini, da obezbedi da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti itd. Mislim da je to nešto što priliči ovom poslovniku.
Želim lično da iznesem rezervu prema novčanom kažnjavanju poslanika. Rezerve imam iz sledećih razloga. Novčano kažnjavanje mora da ima zakonsku osnovu. Novčano da kazni može sud, novčano da kazni podrazumeva postupak i tu imam rezerve, ali potpuno sam saglasan da se mora obezbediti da poslanici poštuju skupštinske standarde dostojanstvenosti, da poštuju red i ono sve što se događa na Skupštini. Mislim da će u daljem radu ove Skupštine i samo ponašanje poslanika obesmisliti ove odredbe koje govore o novčanom kažnjavanju.
Kada su u pitanju postupci za donošenje akata i drugi postupci, napomenuo sam već da ih je poslovnik u 19 slučajeva razradio. Zadržao bih se samo na dva, a to je izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade i radu ministarstava. To je dato u nadležnost odborima, što je dobro.
Na kraju krajeva i Zakon o Narodnoj skupštini je dao prioritet odborima u radu Skupštine, težište rada preneo na odbore, ali mislim da u praksi treba o još nečemu voditi računa, a to je da se Vlada obaveže da periodično podnosi izveštaje Narodnoj skupštini o procesu pridruživanja EU. To i iz razloga da Skupština bude informisana kako teče taj proces, da li ima negde zastoja, kakvih zastoja itd. S druge strane, i sama Skupština je pod pritiskom harmonizacije velikog broja pravnih propisa prema EU.
Takođe jedna novina, što mislim da je dobro, a to je da će ministar četiri puta godišnje biti u obavezi da informiše nadležni odbor o radu ministarstva i sprovođenju politike u toj oblasti. To su sve, uz postupak vršenja nadzora nad radom državnih organa i nezavisnih tela, pokušaji koje Poslovnik čini da bi pojačao nadzornu ulogu Narodne skupštine.
Želim posebno da ukažem na jednu rečenicu kada su u pitanju nezavisna tela. Dve osnovne karakteristike nezavisnih tela su njihova nezavisnost i odgovornost, ali njihova nezavisnost ne znači njihovu odvojenost i ekskomuniciranost od drugih organa, već autonomnost u svom radu i delovanju. Uz pomoć upravo tih nezavisnih državnih organa koje je Skupština izabrala, koji joj odgovaraju za rad, jeste prilika, što poslovnik daje mogućnost, da Skupština ojača svoju nadzornu ulogu. Dakle, nadzorna tela treba da budu pomoć Skupštini za obavljanje svoje nadzorne uloge. Zato je i potrebna dobra komunikacija i međusobno poverenje između njih.
Sasvim na kraju, Narodna skupština je i više od zakonodavnog tela, to je predstavničko telo koje mora biti odgovorno biračima u državi. Naravno, ovaj poslovnik učinio je napor da unapredi, daje osnov za unapređivanje odgovornosti predstavnika naroda. On daje mogućnost javnosti da se upozna sa onim što svaki poslanik uradi u Skupštini, i šta je rekao, i kako je glasao, koliko marljivo ispunjava svoje obaveze itd. To je još nešto što Skupštinu izdvaja od svih drugih institucija vlasti, jer je bila, a i sada nastavlja da bude najotvoreniji državni organ.
Potpuno na kraju, kada je u pitanju služba želim da upozorim, znam da nije vreme, ekonomska situacija je teška, ali vremena će se promeniti, biće bolje, želim da upozorim da Skupština ima veoma niske tehničke kapacitete za rad poslanika. To je nešto čime će morati da se pozabavi Skupština u narednom periodu da bi mogla uspešno da funkcioniše.
Završiću s onim sa čim sam počeo – nema idealnog poslovnika, nema idealne ravnoteže između ovlašćenja većine i prava manjine, između prerogativa stranaka na vlasti i mogućnosti drugih stranaka da tu vlast pozovu na odgovornost, nema idealne ravnoteže između potrebe da se vodi rasprava i potreba da se donese odluka, između potrebe da Skupština postupa i potrebe da se poslanik sasluša itd.
(Predsednik: Vreme.)
Ovo je pokušaj da se u postojećim uslovima učini najviše što može, da bi mogla Skupština na, s jedne strane, efikasan način da radi, što je i pokazala zadnje dve godine a, s druge strane, da ispoštuje prava svih poslanika.
(Predsednik: Vreme.)

Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Teško je govoriti o ovom predlogu poslovnika zato što je jako teško ili skoro nemoguće videti jasnu viziju onoga kako je vladajuća većina zamislila da ova skupština u budućnosti funkcioniše.
Inače, naša poslanička grupa nema neko mišljenje, kada se govori o poslovniku, da je reč o nekakvom istorijskom aktu koji treba ne znam šta da reši. Iskustvo od 2000. do danas nas uči da manje ili više svaka vladajuća većina poslovnik prilagodi sebi. Mislim da ga u tom smislu i treba komentarisati i da u njemu treba naći neke osnovne pravce kako vladajuća većina zamišlja da Skupština Srbije treba da funkcioniše.
Upravo, ako tako gledamo ovaj poslovnik, jasno je da je nemoguće za bilo koju opozicionu partiju da se složi sa ovakvim predlozima. Prvo, oko onoga što je rekao predstavnik predlagača, oko te tri uloge koje Skupština ima i tri grane vlasti, stvarno ne mogu da nađem nijednu odredbu poslovnika koja na bilo koji način omogućava kontrolnu ulogu parlamenta ili na bilo koji način uvažava principe neke osnovne demokratije u kojoj se uvažava mišljenje opozicije, tj. manjine. Ne vidim način na koji će Skupština ubrzati svoj rad i doprineti da kvaliteti zakona koji se usvajaju budu bolji.
Mislim da je ovaj poslovnik prilično rezultat jedne situacije koja više od bilo svega pokazuje koliko je inertna vladajuća koalicija i koliko je vreme u kome mi živimo danas drugačije od onoga kako ga vladajuća koalicija vidi.
Mislim da je ovaj poslovnik samo legitimizovao težnju od prošle godine, ako se ne varam, kojom se želelo ubrzanje rada parlamenta. Tada su učinjeni neki koraci, danas su oni nastavljeni, ali stvarno ne mislim da Skupština Srbije ima bilo kakav problem sa brzinom kojom donosi zakone. Nije mi jasna ta težnja onda da se takav neki proces još više ubrza.
Skupština Srbije je prošle godine usvojila 400 zakona, ove godine stotinak. Nema nikakvih razloga da mi dalje u ovom trenutku taj proces ubrzavamo. Skupština Srbije je najefikasnija institucija u državi, najtransparentnija i to ne govori dobro o Skupštini Srbije. To govori upravo mnogo loše o svim ostalim institucijama u našem društvu.
Međutim, ono što je do sada bila zamerka, kako predstavnika opozicije, tako, na primer, i u nekoliko poslednjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, ti nedostaci nisu otklonjeni i ovaj poslovnik im se na izvestan način uopšte ne obraća, čak sklanja glavu od njih.
Reći ću vam da su osnovne zamerke, to je vrlo lako proveriti, svako od vas to može da uradi i hiljadu puta smo o tome govorili na sednici Skupštine, javnost u radu i donošenje zakona po hitnom postupku. Namera da se takva zamerka uputi nije da se ukine hitan postupak i izmisli neki drugi, sada se zove skraćeni, već je upravo težnja te primedbe bila da se na neki način omogući transparentnija ili javnija rasprava o svakom predlogu zakona, da se onemogući da nama zakoni stižu u petak uveče, a da ih u ponedeljak imamo na dnevnom redu, da se oni usvajaju po hitnom postupku, bez obzira što stupaju na snagu za dve ili tri godine, dakle, da se javna rasprava izbegava.
Prošle nedelje je ovde bio jedan ministar, govorim o ministru Duliću, koji je rekao da je Ministarstvo za prostorno planiranje namerno izbeglo javnu raspravu zato što bi u toj javnoj raspravi došlo do komplikovanja i svako bi imao neke sugestije da izrekne. Dakle, upravo ono što je i svrha javne rasprave.
Dolazimo naravno do pitanja odgovornosti. Slažem se s nekim od kolega koji su govorili ranije da glasanje o ovom poslovniku će definisati ponovo ko je vlast, a ko je opozicija u ovoj skupštini, ali neki boljitak neće doneti.
Međutim, i to bi bilo dovoljno da je reč o jednoj običnoj promeni poslovnika i mi prosto ne bi imali više šta da dodamo. Opet dolazi u pitanje i u prvi plan izbija, ne znam kako bih to nazvao, ali nemam drugu ideju pošto ne verujem da je vladajuća koalicija antievropska, to prosto odbijam da poverujem, mada me vreme svaki dan sve više demantuje, koja je želja ili koja namera stoji iza toga da ova država krši ugovore koje proglašava ujedno svojim najvećim uspesima?
Na koji način je moguće da se jedan skupštinski odbor proglasi odborom koji će pratiti sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju? Da li neko od onih ljudi koji su pisali ovaj poslovnik je pročitao SSP, da li znate šta znači prvo formiranje odbora, tela Skupštine Srbije, zajedničkog tela sa Skupštinom ili Parlamentom EU koji treba da omogući praćenje procesa evropskih integracija u Srbiji u smislu donošenja, ali i implementacije zakona?
Potpuno je nemoguće da se ta nadležnost doda postojećem Odboru za evropske integracije. Taj odbor se sastoji, probaću da vam ponovim, između predstavnika ili poslanika naše Skupštine i poslanika Skupštine Evropskog parlamenta, na isti način postoji i Vladin mešoviti odbor, između Vlade i Evropske komisije, ta dva odbora najmanje dva puta godišnje, a uvek po potrebi, raspravljaju o pitanjima. Dakle, to je zajednički odbor, mešoviti odbor ove Skupštine i Skupštine EU, odnosno Parlamenta EU.
Po našem mišljenju i predlogu koji smo vam dali još pre godinu i po dana, u ime Skupštine Srbije u tom odboru moraju sedeti šefovi poslaničkih grupa. Na taj način se daje legitimitet tom odboru. Ovako, čak i kao član Odbora za evropske integracije, prosto mislim da se time sužava kvalitet jednog odbora, to je Odbor za praćenje, sprovođenje sporazuma.
S druge strane, uzima se vreme članovima Odbora za evropske integracije, koje iovako nedostaje u dnevnom poslu koji obavljaju, kao daleko najaktivnijem, možda posle Odbora za spoljnu politiku, najaktivnijem odboru u ovoj Skupštini, koji jedini radi uvažavajući principe i postojanje i stavove svih stranaka u ovoj Skupštini, dakle, uz punu saglasnost svih.
Nekoliko je krupnih zamerki, ali najveća zamerka dolazi do te hitnosti i do tog skraćenog postupka. Nabrojali ste u ovom predlogu koji imate u kojim slučajevima može doći do skraćenog postupka. Negde to može da bude opravdano, kada je reč o međunarodnim ugovorima, ali to prosto nije posledica realnog stanja.
U ovoj Skupštini se ne koristi sve vreme kada se govori o ratifikaciji ugovora. To nije realan problem, zašto ste taj problem rešavali? Što se tiče skraćenog postupka, ko odlučuje o tome koji je zakon evropski? Odlučuje predlagač koji napiše na papiru, koji daje zakon u Skupštinu i kaže da je taj zakon evropski, i to je jačanje kontrolne uloge Skupštine.
Prosto, nemam poverenja da će vaši ministri imati dovoljno znanja, stručnosti i želje da se postave prema zakonima tako da samo za one koji jesu evropski traže skraćeni postupak. U ovoj Skupštini šest meseci nije podnet nijedan evropski predlog zakona, prema izveštaju Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, ne prema našem izveštaju.
Ono čega smo danas bili svedoci, to je da se na svi zakon stavlja odluka hitnosti i da se taj zakon smandrlja u skupštinsku proceduru, da samo prođe vreme i da se zatim posle mesec, dva ili tri, taj zakon menja.
Danas ćemo i to vreme podeliti na skraćeni postupak usvajanja, zatim kada utvrdimo grešku, pošto će se raditi o manjim i sitnim izmenama koje ne ulaze materijalno u zakon, i tada ćemo imati skraćenu proceduru. O čemu ćemo mi raspravljati?
Sećam se kada gledam, ovde ima dosta kolega iz Otpora, podsetiću vas da smo imali jednu akciju, to je jedna od prvih akcija Otpora, kada smo zajedno sa poslanikom, sada vladajuće koalicije, Nenadom Čankom, podneli jedan amandman u tadašnjoj Skupštini Srbije. To je bio amandman o zabrani svega.
Nas četvoro je bilo u Skupštini, mi smo taj amandman podneli, formalni predlagač je bio Nenad Čanak. Tražili smo da se zabrani sve, da se ne zabranjuje onako postepeno, nego odjednom, pa onda da se samo dozvoljava ono za šta vladajuća većina smatra da je dovoljno.
Tako da mislim da bi možda kao nekakav nastavak toga i danas bilo dovoljno od vladajuće koalicije da učini ono što bi zapravo želela, a to je da se zabrani pretres u Skupštini Srbije, da odbori mogu da raspravljaju do pet minuta po zakonu.
Pri čemu, podsetiću vas na još jednu skandaloznu odluku ovde, a to je da se poslanici koji su nezavisni međusobno dogovore, a ako ne mogu da se dogovore o tome ko će govoriti o amandmanu, onda prva tri koja stignu do predsednice Skupštine, lomeći se tamo iz zadnjih klupa, imaju pravo da govore, a onaj četvrti nema pravo da govori, pošto je on spor i ne zaslužuje da dobije vreme da kaže nešto o amandmanu. To je preneto iz ovog poslovnika, ta odredba je preneta, ona nije nova.
Kako Radna grupa u dve godine nije primetila tu nelogičnost da ne može nikom oduzeti pravo nijednom poslaniku da govori o amandmanu, kako je to moguće? To je direktno kršenje. Pitam vas ko će odlučivati o tome koji je zakon evropski, i vaša bahatost i sila koju primenjujete u Novom Pazaru, Kraljevu, gde god hoćete, neće pomoći da mi kažemo da je ovo evropski poslovnik.
Ovaj poslovnik je zapravo antievropski. On se ne obraća onome što je suština našeg problema, a suština našeg problema danas je uspostavljanje jasnih pravila po kojim bi Skupština mogla da funkcioniše u budućnosti. Intencija vladajuće većine nije ta, intencija vladajuće većine je da ako poslanik koji napusti jednu poslaničku grupu sa moje leve strane podržava vlast, onda mu se ne oduzima mandat. Ako poslanik napusti vladajuću većinu, njemu se mandat oduzima.
Ako je gospodin Šormaz, pošto ne znamo da li on podržava Vladu ili ne podržava, još šeta po poslaničkim grupama, onda ne znamo ni mi kakav je postupak, pa onda čekamo da se odloži. Postoji način, gospodine Ristiću, i to da se uredi. Možete da kažete u Poslovniku da poslanik koji napusti opozicionu partiju zadržava mandat, a poslanik koji napusti partiju vladajuće većine njemu se mandat oduzima. Onda prosto znamo na čemu smo i to je jasno pravilo.
Dakle, nema arbitrarnosti. Mi kažemo – mi smo protiv toga, vi kažete – mi smo za to, to je evropski standard, dođe vaš ministar za zaštitu ljudskih prava, eto to je na primer zanimljiva komponenta.
Može se odbor konstituisati ukoliko je dovoljna samo prosta većina poslaničkih grupa da predloži jednog po jednog poslanika u taj odbor, ili koliko im pripada, i time se odbor može konstituisati. Njegov broj poslanika kada je konstituisan predstavlja i kvorum za odlučivanje.
U čemu je razlika sa Savetom bošnjačke nacionalne manjine, zašto je tamo potrebno 2/3? Oni nisu dovoljno kvalitetni ili tamo nema opstrukcije vaša dva ministra. Vaša namera ovde je bila da sprečite opstrukciju opozicije da se formiraju odbori. A tamo može, tamo je to dobrodošlo, tamo treba 2/3, pa pošto niko nema 2/3 nema ni saveta. Podseća me na jedan bizaran vic.
O tome vam govorim, pravila u ovoj zemlji ne postoje. Da bi nešto bilo pravilo potrebno je da postoji jedno određeno vreme i da se primeni nekoliko puta, i onda mi svi znamo koja su to pravila i u skladu sa tim pravilima se ponašamo. Ne možemo ih menjati kako okolnosti nalažu ili kako one idu na ruku vladajućoj većini.
Drugi, ili možda ključni najveći problem pored te nestabilnosti predstavlja nedostatak javne rasprave. U svim, ili skoro svim parlamentima na svetu postoji nešto što se zove prvo čitanje, drugo čitanje, treće čitanje. To poslanici vladajuće većine znaju bolje od mene.
Zašto ova promena Poslovnika nije iskorišćena da se takva praksa uvede u Skupštinu Srbiji? Da bi objasnili o čemu se radi, tamo se predlog zakona ili nacrt zakona šalje nadležnom odboru, nadležni odbor koji čine predstavnici svih stranaka daje svoje mišljenje, ključno mišljenje predlagač zakona razmatra i vraća drugi nacrt zakona u Skupštinu, koji onda ulazi u redovnu proceduru.
Zašto mi to nemamo? Zato što naši ministri ne znaju koje će zakone predložiti i kada se istroše zakoni koji su napravljeni još u Koštuničino vreme, onda nema ni zakona, onda smenjujemo guvernere, zločine nad jednim narodom, nad drugim narodom i samo otežemo i čekamo da prođe.
Da bi mediji u ovoj zemlji izveštavali samo o našem restoranu, a ne o tome šta radi Čiplić, šta radi Oliver Dulić, šta rade ovi ministri čija imena i ne znamo. Iznenadimo se kada ih vidimo na televiziji posle dve godine. Šta radi Dragin, gde je danas nosio džakove, kome je šta danas obećao?
To je ministar koji je preneo najviše kilograma u istoriji srpske politike. Pre neki dan je prešao i na kombajn, što bi valjda značilo modernizaciju Vlade. Više ne nosi džakove, sada vozi kombajn. U narednom periodu možemo da očekujemo i da poljoprivreda krene tim putem.
Nije politika u tome, politika je u jasnoj viziji. Ako ste hteli da Skupština bude evropskija i da evropski zakoni idu po posebnoj proceduri, morao je onda da se iskoristi taj osnovni postulat demokratije, a to je da se nama, poslanicima, omogući da na izvestan način kontrolišemo da li je neki zakon evropski ili nije.
To je trebalo da bude nadležnost Odbora za evropske integracije ili odbora za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja. To je trebalo da bude nadležnost odbora i kada Oliver Dulić kaže "ukidanje tendera je evropski standard.", onda mu taj odbor kaže "izvini, nije, to nije evropski standard, nešto drugo je. Kada naučiš, vrati se u Skupštinu. Ovo ne može da ide po hitnom postupku."
To je onda kontrolna uloga parlamenta, a ne naša mogućnost da pitamo ministre koji nam onda šalju nakon tri meseca odgovore na pitanja koja nismo postavili. Žao mi je što ovde nemam, dobio sam najsmešniji odgovor. To je odgovor ministra Vuka Jeremića. Iskoristiću u četvrtak svoje pravo da pročitam odgovor i da vas, nadam se, lepo zabavim. Tu ima lepo moje pitanje i odgovor, pa samo da vidimo da li je neko dovoljno pametan u ovoj skupštini da poveže ta dva. Ja nisam.
Jasna procedura oko toga ko utvrđuje da li je neki zakon evropski ili nije, mi smo predložili amandmane, to je set amandmana, set novih članova koji bi u stvarnosti pojačali kontrolnu ulogu parlamenta i uvažili mišljenje opozicije. To su ključne stvari sa kojima ste počeli odbranu ovog Poslovnika. Vi ćete to odbiti, nećete prihvatiti. Reći ćete ne znam šta, ali onda gubite pravo da kažete da je ovaj poslovnik uvažio mišljenje opozicije.
S druge strane, često smo bili svedoci da se biraju potpuno anonimni ljudi za koje niko ne zna za neke funkcije koje su često jako važne. Nekada se opozicija ne slaže sa tim misleći da to što je neko bio pravnik u nekoj privatnoj firmi, a samo zato što je Bošnjak, treba da bude u Ustavnom sudu.
Vladajuća većina misli da je to u redu, pošto jedan bošnjački ministar ima svog sudiju Ustavnog suda, pa mora da ima i drugi, pa sada pošto ne može da nađe kvalitetnog, to je manje važno. Mislimo da sistem ili način, ili mehanizam javnog saslušanja morao da postane obaveza u takvim situacijama. To smo vam predložili.
Šta je problem da odbor izvrši javno slušanje svih kandidata koje Skupština Srbija treba da predloži na neku funkciju? Tako ne bismo bili prinuđeni da u istoj, ne znam da li je to pravna vratolomija, ali sa logične tačke neverovatno je da ćemo mi i smenjivati i birati guvernera u istoj tački. Možda će vladajuća većina izglasati da nije prihvaćena ostavka guvernera. Šta je onda rezultat?
Kao i uvek kada dođe do argumenata postoji ta iluzija da se tom bahatošću može na to odgovoriti, tako da se više neću obraćati predlagaču. U krajnjoj liniji, nije ni važno. Da je bilo sposobnosti da se napravi nešto bolje, verovatno bi se napravilo.
Ono što mislimo, to je da je neophodno, da bi iole sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bio pozitivan u delu koji se tiče Skupštine, da nije moguće dalja skraćivati javnu raspravu o zakonima, da se ne sme dozvoliti Vladi da Vlada odlučuje o tome koji je zakon evropski a koji nije, pošto, između ostalog, za tako nešto nije ni sposobna.
Da se mora pojačati kontrolna uloga parlamenta, da se mora pojačati odgovornost parlamenta time što će svi koje parlament bira na neke funkcije morati da prođu javno slušanje u Skupštini Srbije, da će morati da izlože svoj program, želje, namere zašto se za nešto kandiduju, da nam svoje biografije daju na uvid, da ne bude više moguće da se guverner bira na osnovu jedne rečenice – ja, Boris Tadić ili mi, Boris Tadić predlažemo Dejana Šoškića za guvernera, nego prosto mislim da odbor mora održati predraspravu da bi znao da savetuje poslanicima šta da rade.
Tako je i u slučaju Saveta za radio-difuziju, u slučaju sudije Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda. Tako je u slučaju svih nezavisnih regulatornih tela koja imamo – Saveta za borbu protiv korupcije. Imamo pitanja za članove tog upravnog odbora koji imaju više funkcija nego svi poslanici zajedno, pojedini od njih. Zašto nisu došli da na to odgovore? Zašto su oni bolji od bilo koga od nas?
Prosto, pogoršavanje transparentnosti a proširenje demokratičnosti bi samo po sebi…
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju.)
Oduzmite od poslaničke grupe. Ako se ne varam, to je moguće.
(Predsednik: Vreme. Nije moguće.)