Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, upravo smo stigli do suštinskog trenutka do kojeg nas je dovela prozapadna, proamerička politika Vlade Mirka Cvetkovića i vlasti koju predvodi DS i predsednik Republike Boris Tadić.
Niste odgovorili, iako ste ovde došli u priličnom broju, na neka od suštinskih pitanja. Prvo pitanje – da li ste ovakav potez sa Međunarodnim sudom pravde povukli sa umišljajem ili ste ga povukli iz neznanja? Ni jedna, ni druga opcija vas ne oslobađa odgovornosti.
Primera radi, analiza uglednog časopisa "Forin polisi" pod naslovom "Zašto je nezavisnost Kosova dobra za Srbiju", upravo govori o tome da je cela taktika Republike Srbije bila da se oslobodi balasta KiM, kako bi mogla da poleti ka EU i NATO paktu. To pišu ljudi koji su savetnici šiptarskih separatista, koji vladaju zapadom i koji šire svoj hegemonizam celim svetom.
Jer, kako objasniti vaš potez da tražite savetodavno mišljenje od suda, gde od 15 sudija, devet dolazi iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM? Dakle, ne postoji teoretska šansa da vi tu možete da pobedite.
Zašto ste taj potez povukli? Iz gluposti ili sa umišljajem? Kažete da nije bilo drugih opcija. Apsolutno nije istina. Imali ste mogućnost da tužite zemlje koje su priznale nezavisno KiM. Postavlja se sledeće pitanje – od Rusa ste unapred dobili podatke kakva će biti odluka, zašto niste povukli zahtev? Zašto tog trenutka, tih par dana unapred, kada ste dobili podatke od Ruske federacije, niste povukli vaš zahtev? Ta opcija postoji.
Dalje, niste razmatrali veoma bitan institut iz 1950. godine, institut Ujedinjeni za mir koji, uzgred, dokazuje da ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nije u pravu, jer ne zna da ono što se raspravlja u Savetu bezbednosti može da se raspravlja i u Generalnoj skupštini Organizacije UN upravo na osnovu tog instituta. Više puta se desilo u istoriji UN.
Dakle, potezi ove vlade su neshvatljivi. Vi govorite da ste traženjem mišljenja od Međunarodnog suda pravde zaustavili priznanja KiM. Treba da vas bude sramota. Ta priznanja nije zaustavio niko drugi nego Ruska federacija. Ukoliko ste realni, ukoliko ste dobronamerni, vi ćete u jednom trenutku to priznati.
Ruska federacija je zaustavila najveći deo priznanja nezavisnosti KiM. Kakva vaša diplomatija? Vi ne znate gde se nalazite. Gospodin Jeremić, kada je bio prošli put u ovom parlamentu, rekao je da u 80% slučajeva naše ambasadore u zemljama gde služe neće da primi niko od ministara, niko od predstavnika izvršne vlasti, da ne govorim o šefovima država. Dakle, to je vaša diplomatija, ona ne postoji.
Gospodin Bataković istoričar, stručnjak za istoriju KiM 19. veka, šef pravnog tima, paradoks. Predmetni i vremenski paradoks. Na čelu Pravnog tima treba da bude pravnik. Ovo je 21. vek, a ne 19. vek. Sa jednom rukom u džepu, gospodin Bataković jutros nabroja savetnike bajne i vajne srpskog Pravnog tima. Već ima i zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo. Ni jedan jedini Rus. Zašto niste izabrali neke stručnjake Ruske akademije nauka?
Pogledajte dalje, kako vas nije sramota da izlazite sa ovakvim predlogom odluke pred Narodnu skupštinu? Ne znate ni pune nazive nekih dokumenata. Povelja UN, to ste potrefili, Helsinški akt, koji Helsinški akt? Helsinški završni akt iz 1975. godine. Da bi se došlo do tog završnog akta bilo je puno dokumenata na toj konferenciji.
Govorite o kompromisnom rešenju i pregovorima. Sve što imamo da pregovaramo sa Albancima pregovarali smo u Firenci 1926. godine.
Konačno razgraničenje između Srbije i Albanije. Sada hoćete pregovore da to poništite. To je moguće, bilateralni sporazum u međunarodnim odnosima može da obesnaži prethodni bilateralni sporazum. Je li to želite ovim?
Rezoluciju 1244 nigde ne pominjete. Prosto neverovatno. U ovoj odluci vi pokazujete da se plašite, da ste kukavice, ne smete da kažete šta je uradio Međunarodni sud pravde. Zašto? Zato što je kontinuitet vaše prozapadne politike, vaše politike okrenute Vašingtonu i Londonu, sasvim jasan - vi svojim gazdama ne smete da se suprotstavite.
Sad malo da vam pomognemo kada budete izlazili pred Generalnu skupštinu Organizacije UN da se opametite. Mišljenje Međunarodnog suda pravde ne ispunjava osnovne uslove savetodavnog mišljenja predviđene međunarodnim pravom. Vi ste smogli snage da kažete – aha, oni nisu odgovorili na suštinsko pitanje, a niste rekli da je ovo jedna vrsta prevare, možemo čak da kažemo, falsifikata. Da ste imali ove Ruse u pravnom timu, oni bi vam to rekli.
Da vidimo gde je Međunarodni sud pravde preformulisao pitanje koje ste vi postavili i to dva puta preformulisao, dao odgovor na sasvim drugo pitanje, ne na formalni aspekt, ne formalno-pravni. Dakle, dva puta je preformulisao pitanje.
Prvo, u odgovoru suda govori se ne o proglašenju nezavisnosti, već o usvajanju izjave o proglašenju nezavisnosti. Možda nekom zvuči isto, verujte za pravnike to nije isto, zato je i bitno da imate pravnika na čelu Pravnog tima. To su, dakle, različite stvari.
Drugo, u svom odgovoru Međunarodni sud je dodao rečima "normi međunarodnog prava" reči "primenjivih normi". Sada su oni ovlašćeni da utvrde koje su primenjive norme. A koje su za njih neprimenjive norme? Deo Povelje organizacije UN i Helsinški završni akt, kao i neke druge norme.
Dakle, savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde ima karakter prevare i falsifikata i vi to morate u ime Srbije da napadnete pred Generalnom skupštinom Organizacije UN.
Šta je dalje radio Međunarodni sud pravde? Mnogo neutemeljenih tvrdnji. On kaže da je rezolucija Saveta bezbednosti Organizacija UN 1244 utvrdila specijalni pravni režim koji ima prednost u odnosu na srpski pravni režim. Nebuloze.
Oni daju svojim mišljenjem aktima UNMIK-a snagu normi međunarodnog prava. Apsolutna glupost. Dakle, to je vaš glavni argument, opasnost za druge zemlje, ne samo da ne odgovore na njihovo pitanje, već da pitanje koje postave preformulišu, falsifikuju da bi ostvarili neke političke ciljeve. Koje političke ciljeve? Političke ciljeve koje njihove gazde, a i vaše gazde u Vašingtonu i Londonu, kažu da moraju da se izvrše.
Dakle, vrlo jasno je šta se tu dešavalo. Rezolucija 1244, na koju se vi ne pozivate u ovom aktu, nije jedino važna, vi imate niz rezolucija i sporazuma pre toga koji potvrđuju suverenitet Republike Srbije na KiM: Rezolucija Saveta bezbednosti UN 757, od 30. maja 1992. godine; Rezolucija 777, 19. septembra 1992. godine; Rezolucija 47/1, 22. septembar 1992. godine Generalne skupštine UN; Pariski sporazum, 14. decembar 1991. godine, ponovo se potvrđuje državnost i celovitost Republike Srbije.
Da vas podsetim, neke od ovih akata su prihvatili i EU, i SAD, i Ruska Federacija, i Ujedinjeno Kraljevstvo, i Nemačka i Francuska. Čudi vas što Međunarodni sud pravde ili neka institucija takva može da se upusti u falsifikovanje? Da li ste vi čuli da su pokušali da falsifikuju Rezoluciju 1244? Ako niste, imate odličnu analizu grčkog profesora Panajotisa Haritosa na tu temu. Pročitajte obavezno.
Morali ste da imate veliki broj izvora međunarodnog prava na umu. Između ostalog, deklaracija o nedopustivosti intervencija i mešanja u unutrašnje poslove država Generalne skupštine UN iz 1981. godine, kojom se pravo na samoopredeljenje vezuje isključivo za narode pod kolonijalnom vlašću.
To je međunarodno pravo, a EU i SAD su svoj odnos prema Jugoslaviji definisali Deklaracijom o smernicama za priznanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u i Deklaracijom o Jugoslaviji, gde je rečeno da su Sovjetski Savez i Jugoslavija slučajevi za sebe i da tamo narodi imaju pravo na samoopredeljenje, bez obzira što nisu bile pod kolonijalnom vlašću.
Očekivali ste nešto od EU. Godine 2009. Evropski parlament vam donosi rezoluciju kojom podržava nezavisnost Kosova, 424 glasa za, 133 protiv. Ove godine jula 2010. ponovo Evropski parlament donosi rezoluciju kojom poziva druge države da priznaju nezavisno KiM.
Robert Kuper, bivši savetnik Tonija Blera, sadašnji visoki funkcioner Saveta EU, generalni direktor za spoljnopolitičke i vojne poslove, pre svega jedna nemoralna osoba, napisao knjigu "Razbijanje nacija". Pazite šta kaže u toj knjizi – izazovi postmodernog sveta leže u tome da se prilagođava dvostrukim standardima.
Evropljani bi trebalo međusobno da sarađuju na temelju prava i zajedničke sigurnosti, ali izvan Evrope valjalo bi da primenjuju surovije metode iz prethodnih vremena, silu, preventivne napade, prevaru i šta god je potrebno. To vam je funkcioner EU. Kako onda možete da se oslanjate na EU? Ovo što priča i piše Robert Kuper, to je divljaštvo, gospodo, to nije evropska civilizacija.
Dakle, pozivam vas da dobro porazmislite o svemu ovome i da se date u pamet i nastupite kvalitetno pred Generalnom skupštinom Organizacije UN.