Narodna poslanica Nada Kolundžija i Boško Ristić, pravo na repliku.
Narodna poslanica Nada Kolundžija.

Nemamo mi ništa ni sa kim da se dogovaramo. Ono što mi radimo jeste da stvorimo institucije koje će biti u stanju da se izbore sa organizovanim kriminalom, korupcijom i svakom vrstom kriminala. I upravo na tome radimo.
Ovo što radimo danas jeste nastavak tog procesa i verujem da će rezultati tog procesa biti uspešni i da će tada svi oni koji pokušavaju da predstave ovaj napor da se izvrši reforma jednog sistema koji ne funkcioniše...
Da li je mogao da se uradi ranije? Možda. Demokratska stranka nije na vlasti od 2004. do 2008. godine. Od onog trenutka kada smo došli u poziciju da donosimo odluku mi smo doneli odluku da ćemo reformom ovog sistema omogućiti da se država bori protiv svakog oblika kriminala.
Ne iznenađuje me kada se neko podsmeva zbog toga što postoji neko ko želi permanentno da se obrazuje, jer onaj ko se podsmeva intimnosti sa higijenom i potrebi da se kupa, taj se verovatno podsmeva i potrebi da se kroz ceo život obrazuje. Hvala.

Narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da nemamo raspravu o temi, a to je izbor kandidata koji se prvi put biraju za nosioce pravosudnih funkcija.
Očigledno je da u raspravi nema argumenta koji bi osporili kvalitetne predloge ovlašćenih predlagača, jer nismo čuli osporavanje ni za jednog kandidata. To znači da su i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca kvalitetno uradili svoj posao i predložili kandidate koji će biti dobra kadrovska osnova i dobar kadrovski potencijal za jačanje same strukture pravosuđa.
Reforma pravosuđa nije započela opštim izborom sudija i tužilaca, niti će biti okončana ovim personalnim predlozima. Mislim da se ovde zlonamerno upotrebljava izraz ''reizbor'', koji dolazi iz određenih struktura koje žele da izvrše opstrukciju u reformi pravosuđa.
O reformi pravosuđa govore diplomirani pravnici, ljudi sa iskustvom, tako da oni znaju da se ovde radi o opštem izboru, na koji su se prijavili kandidati i iz redova tužilaca i sudija, ali i iz redova onih diplomiranih pravnika koji ispunjavaju zakonske uslove, a dolaze van redova pravosuđa. Mislim da je to zlonamerna upotreba reči, koja ne označava pravo stanje stvari.
Inače, bilo je ovde pitanje i o tome zašto Ministarstvo pravde sada dozvoljava produžetak materijalne naknade za one koji su podneli žalbe Ustavnom sudu.
S obzirom da zakonski okvir ne predviđa dvostepenost kod tog prvog ili opšteg izbora, a prema pilot odluci Ustavnog suda Republike Srbije, koju poštuju i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, izvršna vlast je našla mogućnost da se taj postupak ne smatra okončanim za one kandidate koji su izjavili to pravno sredstvo do okončanja pravne sudbine tog pravnog sredstva.
Mislim da su nedopustive i primedbe da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu legitimni zato što nisu u potpunosti popunjeni u svom sastavu. Argument je vrlo razuman, a to je da popunu tog mesta vrši Narodna skupština, na predlog ovlašćenog predlagača.
Član Visokog saveta sudstva iz redova profesure nije biran zato što tri puta predloženi kandidat nije prošao kroz ovu skupštinu. Za to ne može da bude kriv i odgovoran Visoki savet sudstva. To je svim pravnicima, a i građanima, sigurno jasno. Isto tako, iz redova advokature nema kandidata za Državno veće tužilaca zato što kandidat iz redova advokature nije prošao Skupštinu u dva navrata. Sada advokatura ne predlaže ponovo kandidata, tako da Državno veće tužilaca ne može da snosi posledice neizbora onoga što nije u njegovoj nadležnosti i njegovoj moći.
(Predsedavajuća: Tri minuta. Zahvaljujem.)
Završiću s još jednom rečenicom. Ustavni sud je u svojoj pilot odluci zauzeo stav da je sastav Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva takav da obezbeđuje legalnost donetih odluka, a da legitimnost nije dovedena u pitanje nedostatkom jednog člana, ali da bi bilo poželjno da i taj član bude izabran.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Milica Radović ima pravo na repliku.

Prepoznala sam se u diskusiji gospodina Ristića, zato što je pomenuo izraz "reizbor", koji sam ja ovde ciljano i jasno upotrebila, i potpuno sam na stanovištu da je on vrlo sproveden. A prepoznala sam se prvenstveno u onoj rečenici kada je rekao da on dolazi iz struktura koje žele da opstruišu rad pravosuđa.
Samo želim da mu odgovorim da ne postoji neko ko će više da opstruiše ono što se danas naziva reformom pravosuđa od samih onih koji u tome učestvuju, a ovde prvenstveno mislim na člana Visokog saveta sudstva po funkciji, koji dolazi sa mesta predsednika Odbora za pravosuđe.
Dalje, ovde se želi ''argumentovano obrazložiti'' zbog čega sudije nisu dobile pismeni otpravak same odluke o tome da li su ponovo izabrani ili ne. Gospodine Ristiću, vi možete samo neargumentima takvo pravo da branite. To ne poznaje nijedna pravna nauka.
Vrlo dobro znate da su sami predstavnici u Visokom savetu sudstva bili obavezni da svakom sudiji dostave obrazloženu presudu u kojoj će biti na jasan način objašnjeno koji su razlozi koji ih kvalifikuju da se više ne nalaze na tom radnom mestu. To je osnovno pravo.
Prvo, takvom argumentacijom vi njima jednostavno iz ruku oduzimate najosnovnije pravo, a to je pravo na pravni lek. Druga je stvar da vas je na to, u krajnjem slučaju, upozorila i sama Evropska komisija i mislim da se po tome već sada postupa. To je, u stvari, najbolji argument koliko sam ja u pravu.

Narodni poslanik Boško Ristić ima pravo na repliku. Izvolite.

Kao predsednik Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta po funkciji, pošto sam sada tako prozvan, želim da kažem da koleginica nije u pravu, zato što zakonski okvir ne dopušta mogućnost izjavljivanja pravnog leka protiv konstitutivne odluke kojom se samo konstatuje prestanak sudijske dužnosti onima koji nisu izabrani tokom opšteg izbora jer sam zakon kaže da 31. decembra prestaje svim dotadašnjim nosiocima pravosudnih funkcija ta funkcija, kada 1. januara stupaju na dužnost oni koji su izabrani da stupaju na funkciju.
Tu se pravi jedna razlika. Ako pogledate zakonsko rešenje, videćete da zakon ne obavezuje ni Visoki savet sudstva ni Državno veće tužilaca da daju razloge za odluku o neizboru.
Ali, isto tako, poštujući odluke Ustavnog suda, koji daje sugestiju i jednom i drugom nezavisnom državnom organu da prilikom novog izbora izvrši takođe uvid i da preispita i ranije kandidature kandidata koji su se prijavili za opšti izbor, mi smo pristupili upravo realizaciji te sugestije Ustavnog suda Srbije i na taj način postupamo da se obezbede svi standardi, transparentnost, pa i razgovor sa kandidatima koji nisu prošli opšti izbor.
Mislim da su i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca uradili svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. To što zakonski okvir nije dorečen, to ne može da ide na teret ova dva nezavisna državna organa i inače i jeste primedba Evropske komisije da problem leži u nepotpunom pravnom okviru. Ova dva državna organa imaju obavezu da primenjuju zakon i Ustav, oni su to i činili. I dan-danas u odlukama koje donose ovi državni organi nema pouke o pravnom leku zato što se ovde ne radi o razrešenju.
Oni nosioci pravosudnih funkcija koji su birani od 1. januara 2010. godine u postupku kada se utvrđuje njihova disciplinska ili neka druga odgovornost, ukoliko ostanu bez te funkcije, dobiće pravo i na žalbu i na drugostepeni postupak i na obrazložene razloge za pokretanje postupka ili za odluku o prestanku te funkcije.
Prema tome, ovde se radi o jednom diskontinuitetu, koji je potvrdio i Ustavni sud u svojoj odluci od pre tačno godinu dana, gde je konstatovao da opšti izbor ima osnova u novom Ustavu, da je novi Ustav dovoljna pravna osnova da se pristupi opštem izboru. Tek nakon odluke Ustavnog suda je Visoki savet sudstva krenuo sa postupkom opšteg izbora i on je taj postupak i sproveo do kraja, u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala.

Narodna poslanica Milica Radović ima pravo na repliku.

Gospodine Ristiću, cenim vaš trud da izađete iz ove zamršene situacije, ali, nažalost, argumenti ne stoje na vašoj strani. Mislim da i najprostija odluka suda sadrži pravnu pouku, pa je zbog toga sasvim bilo primereno da i ona odluka kojom sudije nisu više izabrane da obavljaju tu dužnost sadrži takvu pravnu pouku. Na to ste, prosto, i upozoreni od strane Evropske komisije. Mislim da ste vi to donekle i shvatili, jer se po tome, koliko sam shvatila, već počelo da se postupa.
Ne vidim razlog zbog čega neargumentima branite ono što je apsolutno neodbranjivo u ovom slučaju, a to je da je ovaj reizbor sproveden bez ikakvih kriterijuma, da uopšte celokupna reforma pravosuđa nije osmišljena na pravi način i da sama analiza postojećeg stanja u pravosuđu, kao nešto što je trebalo da prethodi samoj reformi pravosuđa, takoreći nije ni izvršena.