Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA SAVETA GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke, koji je podneo Odbor za finansije 13. jula 2010. godine.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da ovo vreme raspoređujemo na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa, i to tako da Poslaničkoj grupi ''Za evropsku Srbiju'' pripada sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslaničkoj grupi SRS – sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslaničkoj grupi SPS-JS – 18 minuta; Poslaničkoj grupi LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslaničkoj grupi ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslaničkoj grupi PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da, ako to nisu učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da je Poslanička grupa SRS ovlastila da je predstavlja narodni poslanik Zoran Krasić. Drugih ovlašćenja nema.

Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke.

Da li gospođa Ljiljak, predstavnik predlagača, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
U Zakonu o Narodnoj banci Srbije predlagač kandidata za Savet, u ovom slučaju i za predsednika, jeste odgovarajući odbor Narodne skupštine, a to je Odbor za finansije. On predlaže kandidata, a Narodna skupština ga na sednici usvaja.
Predsednik Saveta Narodne banke je podneo ostavku i prešao na drugu funkciju, te je tako ovde ostalo upražnjeno mesto. Na sednici Odbora za finansije razmatrali smo predlog za kandidata za predsednika Saveta, doduše, došla je samo jedna kandidatura, i na sednici smo većinom glasova usvojili da to bude dr Boško Živković.
Podsetila bih malo na to šta stoji u Zakonu o Savetu guvernera Narodne banke. Savet guvernera broji pet članova, u to se ubraja i predsednik, i biraju se na mandat od šest godina. Savet guvernera donosi statut, utvrđuje režim kursa na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade, donosi finansijski plan Narodne banke, usvaja godišnji finansijski plan, bira spoljnog revizora itd.
U diskusiji za izglasavanje Zakona o Narodnoj banci dosta diskutanata je obrazlagalo šta znači ''režim deviznog kursa'' i šta znači ''uz saglasnost Vlade''. Postavljalo se pitanje da li će Vlada imati uticaja na Savet guvernera, pa pri tom i na monetarnu i fiskalnu politiku koju vodi Narodna banka. Podsetila bih samo da sam tada govorila isto – Narodna banka jeste samostalna, treba takva i da ostane, ali mora da ima neku povezanost i sa Vladom i sa Parlamentom.
Mislim da bi Savet guvernera mogao da bude ta spona između Vlade i Narodne banke, jer će tamo biti izabrani ljudi koji nisu iz sveta bankarstva, odnosno nisu zaposleni u Narodnoj banci, a treba da budu stručni, i da će Odbor za finansije, koji predlaže kandidate, dobro voditi računa o tome koga bira i kako ih bira, da to moraju da budu stručni i kredibilni ljudi koji će donositi odluke i izvršavati sve ono što se zakonom predviđa da radi Savet guvernera.
Dodala bih još da pri izboru kandidata za članove Saveta stvarno treba da vodimo računa o tome da to budu ljudi od struke, jer će njihove odluke značajno uticati na to da, zajedno sa guvernerom, vode monetarnu politiku onako kako to država Srbija zaslužuje.
Htela bih da kažem nekoliko reči i o kandidatu. Uz ovo što ste u materijalu dobili, samo bih htela da istaknem nekoliko stvari, jer mislim da i građani i narodni poslanici treba da znaju o kome se radi.
Kandidat za predsednika Saveta guvernera je Boško R. Živković, rođen 1954. godine. U ovome što je u radnu biografiju stavio za obrazovanje stoji da je završio Ekonomski fakultet, da je i magistrirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Profesionalna opredeljenja su mu finansijska ekonomija, bankarstvo i finansijsko tržište. Dodala bih još da se, pošto je to jedan od bitnih elemenata biografije, usavršavao na prestižnim univerzitetima u svetu. Radio je na mnogim značajnim mestima, ima dobro radno iskustvo i to mu sve daje mogućnost da u Narodnoj banci, odnosno na mestu na koje je predložen, daje svoj puni doprinos.
Mislim da bi u Danu za glasanje trebalo da glasamo za ovog kandidata i tako doprinesemo da se zaokruži celina, da Narodna banka pored guvernera dobije i ovu funkciju, da može nesmetano da radi i vodi monetarnu politiku onako kako je do sada to radila. Hvala vam.

Zahvaljujem gospođi Ljiljak.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima gospodin Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, tačka dnevnog reda je izbor predsednika Saveta Narodne banke i, u okviru nadležnosti Skupštine koje imamo, ovo je, moramo priznati, jedan od izuzetno važnih poslova koje Skupština ima i treba da obavi.
Ako se uzme u obzir kakve su sve nadležnosti date i kako su promenjene nadležnosti Saveta Narodne banke, kako je ojačan taj savet, tim pre je posebno važno da ova rasprava bude na vrlo visokom nivou i da na mesto predsednika Saveta dođe izuzetno stručan čovek, koji će biti samostalan i nezavisan. Mislim da samostalnost nije dovoljna, on mora da bude samostalan i nezavisan od politike i da uticaj Narodne banke na stabilnost finansijskog sistema mora da bude na vrlo visokom nivou.
Ovo je jedna od poslednjih tačaka dnevnog reda ovog vanrednog zasedanja, mislim da će uslediti pauza od mesec, možda malo više dana, tako da nije loše da, kada govorimo o Narodnoj banci, govorimo i o svim onim poslovima koji čekaju i Narodnu banku i koje očekuju sve nas u narednih nekoliko meseci.
Da krenemo redom. Predloženi kandidat je gospodin Boško Živković. On je već bio član Saveta Narodne banke, u periodu od 2001. do 2003. godine. Pažljivo smo pratili njegov rad i moram da kažem da mi nemamo nijednu primedbu na njegovu biografiju. Odnosno, imamo jednu primedbu – ne znam zašto je u biografiji ispušteno da je on i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade. Mislim da to nije nevažna funkcija i, prosto, treba u biografiji da stoji i taj važan posao.
Znam da predsednik Vlade, a tu je pet članova njegovog saveta koji se uglavnom ne slažu sa onim stvarima koje radi Vlada, ali ne vidim razlog da to ne stoji ovde. Druga stvar je da li je i na koji način to sporno i da li može da ugrožava funkciju ako je neko član Ekonomskog saveta predsednika Vlade iako je član Saveta Narodne banke. Druge stvari u biografiji gospodina Živkovića apsolutno nisu sporne.
Drugo pitanje ili pitanje koje se samo po sebi nameće, koje je nama pre svega važno, to je kakvi su stavovi gospodina Živkovića vezano za funkciju Saveta Narodne banke i vezano za poslove Narodne banke. To je ono što mora da bude primarno i što mora da bude na prvom mestu. Posao Narodne banke je izuzetno važan, naročito u zemljama koje imaju probleme kakve ima Srbija, i kakvo je viđenje rešenja koja se nameću na probleme koje imamo danas i koje ćemo imati u narednih nekoliko meseci.
Na primer, šta nas očekuje u narednih šest meseci do kraja ove kalendarske godine? Šta Narodna banka planira da uradi? Kako Narodna banka gleda na suprotstavljene ciljeve koje ima funkcija Narodne banke sa onim stvarima koje ima Vlada Republike Srbije? Podsećam da su prioriteti Vlade pokretanje privrede i zapošljavanje, poslovi infrastrukture i rešavanje budžetskih problema. Kakva će biti politika kursa? To interesuje sve nas zajedno.
Ako krenemo od prihoda budžeta, vidimo da prihodi apsolutno ne odgovaraju onome što je bilo planirano. Kada pogledamo prihode u prvih šest meseci, oni su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija, vidimo da u prvih šest meseci imamo 48 milijardi dinara deficit. Ono što nas čeka u narednih šest meseci je način na koji ćemo taj deficit puniti, jer je pitanje kako će se te funkcije, stabilnost cena, inflacija i punjenje budžetskog deficita odraziti na ukupnu ekonomsku scenu Srbije.
Da podsetim, budžetom Republike Srbije je predviđeno da deficit bude 102 milijarde. Konsolidovani deficit je oko 125-126-127 milijardi. Drugim rečima, nama nedostaje do kraja godine oko 70 milijardi dinara da bismo popunili budžetski manjak.
Ali budžet Republike Srbije ima i obaveze po emitovanim državnim zapisima. Samo do kraja godine treba da servisiramo još novih 100 milijardi dinara obaveza koje su preuzete. Budžet ne definiše, odnosno to se stručno zove ''ispod crte'', obaveze prema kreditorima iz inostranstva.
Kada se to sve uzme u obzir, to je otprilike dve milijarde evra ili 200 milijardi dinara obaveza koje su nam potreba da bi budžet bio na nuli. Na koji će to način biti dovedeno u funkciju sa svim onim funkcijama Narodne banke i na koji način će uopšte Srbija moći da egzistira i da se ispunjavaju sve one obaveze?
Ono što sa zabrinutošću mogu da konstatujem jeste da, kada pogledate prihodnu i rashodnu stranu budžeta, praktično onaj deo za koji se Vlada najviše zalaže, a to su kapitalne investicije, jedino trpe u ovakvoj politici budžeta. Sve druge rashodne stavke se ostvaruju osim kapitalnih izdataka, koji su na praktično zanemarljivom nivou. Kako će onda to biti dovedeno u funkciju sa pokretanjem privrede, zapošljavanjem i sa svim onim stvarima koje treba da ostvarimo?
Posebno zabrinjava to što očigledno postoje ozbiljni problemi sa poverenjem u državu, u finansijskom smislu. U junu je, na državne zapise koji su bili emitovani, ukupno manje od 20% državnih zapisa kupljeno od strane banaka na finansijskom sistemu. Šta to znači? To znači da su, s jedne strane, banke praktično iscrpele svoj kapacitet, a s druge strane je očigledno da kamatne stope koje se nude nisu dovoljne i nisu dovoljno stimulativne za banke.
Naravno da u sledećih šest meseci, da bi se odgovorilo na ovako postavljene zahteve, mora da sledi rast kamatnih stopa. Rast kamatnih stopa utiče na rast i cena i svega drugog. Kako će u toj situaciji reagovati Narodna banka? Šta će biti sa nivoom obavezne rezerve i šta će biti sa referentnom kamatnom stopom? To je ono pitanje koje će biti ključno za sve nas u mesecima koji dolaze.
Očigledno je da postoji ozbiljan problem u izboru prioriteta. To je ono što su prethodni guverner i Savet Narodne banke više puta ukazivali svima nama i očigledno taj problem nije rešen. Jer, odlučujemo o raznim stvarima, a postoje ozbiljni problemi. Pogledajte samo Koridor 10. Put od Horgoša ili kroz Vojvodinu se finansira ponovo iz kredita i to je onaj skriveni deficit koji na prvi pogled ne vidimo. Kao što pre godinu dana nismo videli ovaj deficit vezan za državne zapise, a on će se ispoljiti u drugoj polovini ove godine.
Veliko je pitanje kako će na to reagovati Savet Narodne banke i kakav će recept biti za pronalazak ove dve milijarde evra, jer je očigledno da je sve teže naći sredstava na međunarodnom tržištu. Tih sredstava neće biti ni u narednom periodu, jer stope rastu i u Evropi, a mi smo okrenuti ka Evropi, ne ukazuju na to da ćemo moći da rešimo te probleme, i onda će biti ozbiljan problem kako da popunimo budžetski deficit. A budžetski deficit ne može da bude osnovna funkcija koju Vlada ima. Osnovna funkcija mora da bude razmena komponenti. Tu očigledno postoje ozbiljni problemi.
Druga stvar koja nas posebno interesuje, a vezano za Savet Narodne banke, jeste kakav će biti odnos prema javnom dugu Republike Srbije i da li ćemo doći do trenutka kada će metodologija Narodne banke i metodologija Vlade Republike Srbije biti ujednačene. Tu se potpuno slažem s koleginicom Ljiljak. Bilo bi dobro da napravimo tu sponu, jer kada pogledamo spoljni dug, kako ga evidentira Vlada Republike Srbije, i kada pogledamo spoljni dug kako ga evidentira Narodna banka, razlika je ni manje ni više nego tri milijarde i sto miliona evra.
Prema zvaničnim podacima Vlade Republike Srbije, spoljni dug je 5.073.000.000 evra na dan 30. juni. Kada pogledamo podatke NBS mesec dana ranije, 31. maja, spoljni dug je 8.203.000.000 evra. To je 10% BDP-a. Koliki je stvarni dug Republike Srbije? To očigledno nije zanemarljiva stvar.
Druga stvar, ispostavilo se da taj spoljni dug nije baš onih 31%, nego je, prema poslednjim podacima, 35%. Šta će se desiti ako kurs evra nastavi da raste na način na koji raste sada? Rast kursa evra direktno utiče na povećanje odnosa duga prema BDP-u. Razlog je vrlo jednostavan – zaduživali smo se uglavnom u evrima i najveći deo našeg duga je u konvertibilnoj valuti. BDP uglavnom realizujemo u dinarima, a promena tog kursa evidentno i neminovno utiče na rast tog odnosa.
Druga stvar je što je odnos ukupnog spoljnog duga, računajući privatni i javni sektor, prevazišao 75% BDP-a, a istraživanja u zemljama u razvoju, koja su sproveli Svetska banka i MMF, govore da je, kada ta granica pređe 60%, onda ozbiljno ugrožen dugoročan razvoj neke zemlje. Čak i do 2% rasta se smanjuje ako je javni dug veliki. Naravno, zbog obaveze servisiranja tog javnog duga. Tako da je pitanje pred svima nama u Narodnoj skupštini, u Banci, u Vladi, pred svim građanima Srbije – na koji način će Srbija krenuti ka tom novom modelu rasta? Da li je taj novi model rasta održiv? Ako jeste, kako? Ako ne, koji je izlaz iz te situacije?
I, ono pitanje na koje ćemo teško dobiti odgovor – šta nas čeka u narednih šest meseci? Na moju veliku žalost, odgovor je tu prilično jednoznačan – narednih šest meseci, zbog deficita koji imamo u tekućim plaćanjima, neminovno sledi dalji rast kursa evra. To apsolutno ne može da se izbegne. Narodna banka je potrošila milijardu i po evra u odbranu kursa i samo je ublažila njegov pad, ali je očigledno da ta ravnoteža još uvek nije postignuta i pitanje je gde je ta granica održivosti situacije i ekonomskog modela u kojem se trenutno nalazimo.
Potpuno je jasno da, zbog deficita koji imamo i zbog obaveze da se ispune budžetske obaveze, moraju kamate da idu gore. Nema te jednačine koja to može da spreči. (Evo tu je gospodin Nikolić. Da li sam u pravu?) Apsolutno će to biti scenario koji sledi u narednih šest meseci. Kao odgovor na rast kursa i na rast kamatnih stopa, apsolutno sledi smanjenje privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti, a odgovor na sve to je dalje zaduživanje i rast javnog duga. Scenario kakav niko od nas ne želi da se dogodi, ali se on događa.
Da li postoji izlaz iz svega toga? Naravno da postoji, a izlaz iz toga su reforme i rešenje svih onih problema koje mi, nažalost, ne rešavamo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Hvala. Povodom razgovora o predlogu za predsednika Saveta guvernera imala sam tri načelne primedbe. Na moje zadovoljstvo, koleginica Branka Ljiljak mi je izbacila jedan mogući argument za primedbu jer je dala osnovne napomene, što je vrlo pozitivno. Iako se nekom čini čudno, ali potpuno je neophodno reći – šta su nadležnosti čoveka koga biramo, koji su to u stvari izvodi iz zakona koji javnosti objašnjavaju čime se mi to bavimo i šta baš gospodina Živkovića kvalifikuje za to da bude predložen za predsednika Saveta guvernera. U tom smislu, hvala koleginici. Želim da ovo bude dobra praksa, jer ima ljudi koji ovo znaju, ali je najveći broj onih koji u stvari žele da čuju zašto se mi bavimo, pred kraj ovog letnjeg zasedanja, u sred vanredne sednice, ovom temom.
Takođe, jedan deo primedbe koji bi mi utrošio nešto vremena rekli ste i vi. Pohvaliću taj neophodan nivo saradnje, s tim što će moja pohvala da bude dosledna i kompletna, da Vlada i Narodna banka moraju da sarađuju na ekonomskoj politici, što baš nije dosledno izvedeno Zakonom o NBS, ali je prosto neophodno da neko ko je, i ne smeta mi što je čovek bio savetnik premijera u Vladi i član Saveta Narodne banke, jer sa tog mesta može da ima najbolji mogući uvid u sve greške ekonomske politike do sada vođene i u sve propuste koje bi sada, sa ovog mesta, mogao ispraviti.
Sad se postavlja osnovno pitanje – da li savetnik treba i može da bude neko ko se bavi teorijom višeg nivoa, teorijom finansijskog tržišta, samim bankarstvom i savetovanjem predsednika Vlade, gde moram da budem potpuno precizna i kažem da je u tom savetovanju gospodin Jurij Bajec bio najglasniji, i to u smislu glorifikovanja i davanja za pravo Vladi kada preduzima neke korake oni koji se sa tom politikom ili merama Vlade nisu baš slagali, nisu često prisustvovali u javnosti da objašnjavaju te mere.
Kao što neko, da bi se bavio poslovima finansijske policije ili konsaltinga, mora da zna kako se neki posao radi na teoretskom nivou, pa onda mora da zna kako je moguće zloupotrebiti međunarodne računovodstvene standarde, knjigovodstvo, računovodstvo itd., da bi on mogao nekoga da kontroliše, na isti takav način savetnici i kreatori mera u monetarnoj politici moraju da imaju i neophodno praktično iskustvo. Gospodin Živković ga nema u direktnom smislu, ali očekujem da mu njegov istraživački nivo znanja u dugogodišnjem bavljenju poslom u raznim oblastima nadomesti nedostatak bavljenja konkretnim poslom nekog kao finansijera, kao bankara ili nekog ko se bavio tržištima.
Imam još jednu primedbu, koja je više pitanje za čitavu javnost. Godine 2004, u jeku afere sa onom trećom emisijom Nacionalne štedionice (ako se sećate, to je ona prevara veka za koju je samo Dinkić uveren da je prevara veka, a ja mu kažem – kada neko objektivan bude krenuo da se bavi finansijskim tokovima i bude imao u policiji pruženu onu drugu ruku saradnje, pokazaće se da to nije savršena prevara), gospodin Živković je bio u Komisiji za hartije od vrednosti. Zamislite sad koincidenciju, on je 14. avgusta 2003. godine podneo ostavku u Komisiji za hartije od vrednosti, koja je trebalo da odlučuje o trećoj emisiji ove najveće prevare veka u Nacionalnoj štedionici. Ta se emisija desila u septembru.
Postavljam pitanje svima nama – da li je reč o čoveku koji se povuče pred problemima ili izbegava da učestvuje u spornim stvarima koje nije mogao da spreči? Neka to bude osnovno pitanje moje diskusije povodom izbora predsednika Saveta Narodne banke. On nije tu, još nije izabran, a evo ja mu preko javnosti postavljam pitanje – da li ste se, gospodine Živkoviću, povukli pred problemima jer jednostavno, kao pošten i odgovoran čovek, niste hteli da učestvujete u tim problemima?
A Narodna banka je bila u neprilici da kasnije izdaje saopštenje i kaže, na prozivku aktuelnog ministra ekonomije i regionalnog razvoja gospodina Dinkića, koji je tada Živkovića prozivao kao predsednika Komisije za hartije od vrednosti, zašto nije podneo prijave protiv ljudi koji su učestvovali u toj nezakonitoj radnji. Ministar nije znao da je reč o čoveku koji je podneo ostavku, ali je on aktuelni ministar danas, i to vodeći jednu kvazibanku koja nije pod direktnom nadležnosti Narodne banke koja odlučuje o svim poslovnim i ostalim bankama, a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najveći broj kredita deli preko svoje kvazibanke koja se zove ministarstvo.
Kakva će saradnja, nivo provere, kontrole – preventivne, naknadne – biti tu ostvarena? To je pitanje za nas poslanike i građane Srbije kao nekog koga zanimaju ne samo dobre namere, nego učinci nečije stručnosti i odgovornost onoga ko troši narodne pare. Ne državne, nego narodne.
Moje pitanje nije nimalo neaktuelno ili besmisleno. Ako u trenutku kada smenjujete vrlo stručnu i sposobnu osobu, u drugom mandatu, koja je vodila Fond za razvoj, potpuno namerno stvarate u javnosti privid da je do zloupotrebe sredstava u Fondu za razvoj došlo greškom osobe koja vodi Fond za razvoj.
I samo poneki redak novinar objavi da je u stvari do zloupotrebe došlo sa start-ap kreditima koje odobrava Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, pa je duhovit novinar to nazvao ''start-ap preprodaja'', a to su krediti za početnike, gde je u milijardama zloupotrebljen iznos budžetskih korisnika tako što su otvarali firme falsifikujući dokumenta, trošeći novac svih nas, dobijajući po najnižim mogućim kamatama takav novac, dakle zloupotrebljavajući ga, bez ikakve namenske kontrole.
A znate li ko je radio taj deo posla ko će dobiti kredit, ko je trebalo da vrši namensku kontrolu? Agencija za mala i srednja preduzeća. Ta Agencija za mala i srednja preduzeća je, uz veliko protivljenje SNS-a i poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'', ovde ugašena i utopljena u neku novu regionalnu nacionalnu organizaciju upravo da se ne bi saznalo kakvi su efekti njenog rada, odnosno do kakvih je zloupotreba sve dolazilo u toj Agenciji za mala i srednja preduzeća.
I sad, pod rubrikom "verovali ili ne", ministar i ljudi oko njega kažu – ne, tu se neće ništa promeniti, svega 3% je tako zloupotrebljenih para, nastaviće se podela kredita na isti način. Ali, znate ko će da radi kontrolu upotrebe tih sredstava? Nacionalna služba za zapošljavanje, uz pomoć policije.
Evo, da se u ovom domu prekrstim, jer je to izraz moje hrišćanske nemoći i nemoći ekonomiste profesionalca, da posao banke, namenske kontrole kredita, provere boniteta i podataka kojim raspolaže MUP i sve ostale organizacije, vi vršite preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Do kojeg besmisla dovodite način za oživljavanje privrede, način kako se država pokazuje kao navodna majka, maćeha, a u stvari stvara puteve zloupotrebe novca, prosto je karikaturalan. Nisam neko ko preteruje u ovim ocenama. Izvolite, u zadnjem broju "Ekonomista" pročitajte najpreciznije podatke o zloupotrebi start-ap kredita i odgovornima za taj posao, a kažem, meri se milijardama dinara.
Zašto sam priču o izboru člana Saveta guvernera svela na priču o zloupotrebi i nekontroli bankarskog sektora? Zato što se ta crvena nit, koja se provlači kroz uže koje sužava vrat srpskog dužnika, jer on uvek strada, na jednom kraju zove "Ces Mekon", a na drugom kraju G17.
U svim institucijama koje su odlučivale o novcu, prodavale, kupovale, trošile, a za to nisu polagale račune su dve organizacije, od kojih je jedna "Ces Mekon", u kojoj je radio direktor Agencije za privatizaciju, aktuelni premijer, ministar finansija, član Saveta guvernera, ostali članovi Saveta guvernera, predsednik koga biramo i mnogi oni koji su odlučivali o tome kako ćemo živeti, koje će se banke gasiti, kako će strane dolaziti, koliko će koštati krediti, kako će nam rasti rate kredita, kako će se vraćati kola uzeta na lizing i sve ono što dnevno odlučuje o našem životu. Sve o čemu se nije pitao "Ces Mekon", pitao se G17, evo ovako suprotstavljeno, nekad jedni, nekad drugi, a nekad i zajedno, dogovarajući se u njihovu korist, a na štetu građana.
Da postoji stečaj za državu, on bi nad nama već davno bio raspisan. Ne samo zato što je dug u koji smo zapali već 80% po procenama MMF-a, nego zato što se Narodna banka i danas bavi samo time da li će, kada i kako moći da se vraćaju strani krediti koji su već uzeti. Jer, to je osnovni posao kojim se ona bavi, ne po zakonu definisan, ne onaj zbog čega postoji NBS kao sui generis institucija van interesa naroda, odnosno nezavisnost pogrešno shvaćena, već zato što oni koji sede u Savetu i oni koje mi, pa i ovaj koga danas biramo, nisu ljudi koji dele sudbinu svih ostalih kada odlučuju o referentnoj kamati, o dugovima privrede, o potrebi da se ona rastereti i da se državi zabrani da konkuriše privredi da uzima kredite kod banaka i da građani mogu da uzimaju kredite ne za golo preživljavanje, nego za započinjanje nekog posla ili za podizanje stambenih kredita.
Da li će i kako ta crvena nit, koja na jednom kraju ima "Ces Mekon" a s druge strane G17, i svi ti inovatori u finansijskoj oblasti moći da učine nešto bolje za sve nas, imam osnovano pravo da sumnjam. Ako država, kao najodgovornija za sprovođenje finansijske discipline, za kontrolu budžetskih sredstava, ne radi apsolutno ništa, već, naprotiv, kao neko na koga se ugledaju svi, najviše doprinosi nedisciplini stvarajući redoslede plaćanja obaveza ne prema vremenu nastanka, onom što Zakon o obligacijama nalaže ili bilo kom drugom poznatom objektivnom kriterijumu, nego kaže – platiću danas Miki, sutra Peri, a prekosutra Janku, bez ikakvih kriterijuma, država stvara uslove za korupciju.
Onda mi ovde imamo priču ko i kako i zašto duguje "Putevima", ko i kako duguje izvođačima radova, koliko su nam zadužene lokalne samouprave, da su nam gradovi prezaduženi... Koliko li je poreskih prihoda grad Kragujevac uskratio svojim građanima time što "Fijatu" daje već treću godinu mnogo toga besplatno? To ostaju pitanja bez odgovora, na koja ne može da odgovori nijedan pojedinac, makar bio genijalan, nego država svojim zakonima, svojim institucionalnim ponašanjem.
Preduzeća su se u takvim uslovima, i to je posao za ovu sponu Vlada i Narodna banka, sporazumela da međusobno trguju, ali da jedni drugima ne plaćaju. Zašto to rade? Onaj koji bude platio, računa na to da će inflacija da umanji vrednost njegove obaveze, a onaj ko prodaje, računa da će toliko da mu se kasni sa plaćanjem da već u cenu ugrađuje sve te troškove zakasnelog plaćanja duga. I onda, draga moja gospodo, u Srbiji padaju sve teorije, monetarne, inflatorne, o količini novca u opticaju, M1 i M2, i bilo čega što su nas na fakultetu, u školi ili u životu što smo uspeli da naučimo i da, gledajući i deleći život sa građanima, pokušamo da shvatimo.
To moraju da shvate ljudi koji imaju uporište i u Narodnoj banci i u Vladi, odnosno u državi – da je ovde inflacija ne samo monetarni fenomen, kao preterano štampanje novca, nego da je pre svega odraz finansijske nediscipline koju država promoviše.
Da bi država bila neko ko može da raščišćava sa ovakvim pojavama, ona mora pre svega da odmeri svoj deficit i ne da ga samo povećava novim obavezama, a da u isto vreme ovoj sposobnoj vrloj Narodnoj banci i njenom Savetu odobrava da joj ne plaćaju kamate na sredstva kojima raspolaže, da ne znamo gde se drže devizne rezerve, da ne znamo koliko smo toga zaradili, da u 2010. godini donosimo zakon po kojem dajemo odobrenje guverneru da otvara račune u inostranstvu da bi mogao da kamati te devizne rezerve... I, morate da priznate da ja nisam opozicionar, nego čovek od logike koji pita da li neko ko je od 2003. godine član Saveta guvernera ima obavezu da o ovakvim stvarima progovori makar negde ili je sveta zavera i tajna ćutanja najvažnija za one koji među sobom dele dobre naknade, često bivajući u sukobu interesa, prema zakonima koje smo mi ovde usvojili.
Jedino što građani znaju jeste da država nikada nije neutralna, ni kada predlaže ovakve ljude, ni kada sastavlja ove spiskove dužnika kojima plaća mimo redosleda, nego po sasvim drugim kriterijumima, ni onda kada nam jeste uzor finansijske nediscipline, ali ni onda kada se, mimo svake mere i reda, zadužuje slaveći to čak kao svoje uspehe.
Pored osnovnog pitanja, da li će ta crvena nit ''Ces Mekona'' i G17 jednom biti prekinuta i posao tih ljudi biti usmeren u interesu države, gde neće gubiti budžet a dobijati svi, postavljam pitanje stručnjaku koji bi na njega zaista mogao da odgovori – da li je i kome bilo potrebno da u ovu zemlju dođe ovoliko spekulativnog novca, toliko deviza ulaganih u repo hartije kojima je Narodna banka simulirala monetarnu politiku plaćajući ogromne kamate iznad inflacije, poništavajući svoj kapital i tražeći da joj budžet nadoknadi te gubitke?
Da li će se nastaviti politika u kojoj ćemo budžet puniti svi, a trošiti ga odabrani, dovodeći uz to u pitanje našu zdravu logiku i pamet da li mi zaista razumemo šta to oni rade u ime nas, a protiv nas – to su pitanja za članove Saveta. Da li će Savet guvernera savetovati guvernera koji je bio član Saveta ili će povremeno doći u ovu skupštinu, gde Poslovnikom ponovo nismo uredili, a biće izglasan sutra, obavezu da nam se izveštaj regulatornih tela prezentuje ne samo na Odboru i uskom krugu nas koji smo članovi Odbora za finansije, nego ovde, za ovom govornicom, da građani čuju koji su učinci onih koje danas biramo i protiv kojih govorimo ovako osnovano i energično, imajući na umu šta smo sve izgubili i dokle smo došli i nisam sigurna da smo i mi kao parlament uradili sve ono što jesmo.
Daću, zaista, svoj glas izboru svakog tela gde čovek ne pokušava da zameni instituciju. Jer, ljudi se menjaju, institucije moraju da postoje. Menjaju se vlade, menjaju se koalicije, ali ako kao država ne izgradimo ozbiljne institucije, počev od ove u kojoj sedimo, nema nama spasa. A stečaj nad državom još nije izmišljen i samo neka vam to bude uteha. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić Dejanović, predložio bih vam, ne morate odmah da odgovarate, možete da obavestite Veljka Odalovića i stručnu službu, ali nekada je u ovoj zgradi postojao jedan institut, a zvao se autorizacija govora. Znači, kada poslanik završi govor, u kancelariji ga sačeka njegov govor i on ga potpiše, autorizuje taj svoj govor, radi nekih drugih stvari.
Ovo vam pričam zbog toga što me je pre sedam meseci direktorka Agencije za privatizaciju pozvala zbog jednog govora u Skupštini, gde sam ukazao na neke zloupotrebe sa tim fondovima, a koliko smo čuli, pre 20 dana ti ljudi su uhapšeni. Pre godinu i po dana, šteta što nema Radojka, ali može se reći i pre nekoliko godina, SRS je bio oštar kritičar nekontrolisanog zaduživanja Republike Srbije. Tako da, ako se već nešto ponavlja sa zakašnjenjem, trebalo bi da se zna ko je na vreme na to upozoravao.
No, da se vratim na ovu tačku dnevnog reda. Vidite, ja bih mogao sada od gospodina Živkovića da tražim naknadu. Evo šta kaže gospodin Živković: "Pre više od godinu dana banke su imale prinose i u dinarima, jer su zarađivale na kamatama od državnih zapisa, i u evrima, jer su taj dobitak pretvarale u devize. U poslednjih devet meseci, međutim, opada ulaganje banaka i u državne zapise i u repo operacije Narodne banke Srbije. Smatram da je na to najviše uticalo naglo smanjenje referentne stope Narodne banke Srbije". To ističe Boško Živković, kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i dodaje da ''država sada nema mogućnosti za dobar potez''. To je njegova izjava objavljena u biltenu Makroekonomske analize i trendovi. Nemojte da se iznenadite, datum je 7.7.2010. godine.
Gotovo cele 2009. godine pričao sam upravo o tome da su naši, ne naši, nego vaši dosovski političari na vlasti, poštujući Bečki sporazum, omogućili da banke i u 2009. godini iznesu onu zaradu, a pošto tu zaradu nisu mogli da ostvare u poslovima sa privredom i građanstvom, onda je preko ove politike državnih zapisa svaki građanin praktično omogućio bankama da zarade kamatu. I to je rekao gospodin Boško Živković, vaš kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke i ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Znači, tu smo saglasni. To je dobra stvar, jer je 7. jula ove godine kandidat za predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije prikazao nešto za šta može se reći da je realno.
No, da se vratimo na samu kandidaturu. Naravno, ja niti sam ovlašćen niti imam nameru da ulazim u akademska i profesionalna znanja gospodina Boška Živkovića i, molim vas, u tom delu ništa neću da pričam jer nisam za to ni ovlašćen, niti bih mogao na kvalitetan način da bilo šta kažem oko toga. Čak moram da kažem i da sam čuo da se na njegovim predavanjima vrlo često u auditorijumu nalaze i njegove kolege profesori sa Fakulteta, što ukazuje na to da čovek za jeste stručnjak finansijsko tržište.
Radi javnosti, finansijsko tržište vam je ono kada date sto dinara, pa posle ne znam koliko vremena uzmete 110 dinara, pa onda date 110 dinara… To je ona trgovina s novcem. Čovek je ekspert za trgovinu s novcem. Stičem utisak da tu malo ima i genetike, pošto je poreklom iz Pljevalja, a i ovaj što ste ga gonili je odatle, pa verovatno taj lokalitet sa nekim vodotocima ukazuje na sposobnost manipulacije novcem. No, to je sad neka druga tema. Time će Ivica Dačić malo više da se bavi.
Vidite, kaže se ovako u saopštenju (objavile su novine 12. jula 2010. godine, a nema razloga baš da se ne veruje) – profesor dr Milojko Arsić je zbog poslovnih planova odbio da prihvati poziv vladajuće koalicije i postane prvi čovek Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, vi ste imali nekog boljeg kandidata.
Ali, šta sledi dalje? Kaže – nadležni u Vladi su krajem prošle nedelje razgovarali sa prof. dr Boškom Živkovićem, koji je načelno prihvatio da preuzme mesto predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Znači, ipak je Vlada inicijator i kreator, a ne poslanička grupa ZES. Samo da se konstatuje, ja tu ne mogu ni da prigovorim, niti bilo šta. Naravno, neću sada da titulam ove stvari, međutim, interesantna je stvar da je on član Centra za liberalno-demokratske studije. Nisam baš siguran da je on mnogo blizak grupaciji G17 plus, ali o tome ću malo kasnije.
Skrenuo bih vam pažnju na jedan tekst koji je objavljen 2004. godine, gde je u to vreme Savet Narodne banke Srbije saopštio da član tog saveta Boško Živković nije bio predsednik, niti član Komisije za hartije od vrednosti u vreme odlučivanja o trećoj emisiji akcija Nacionalne štedionice. Podsećam vas da je 2004. godine bio i formiran anketni odbor koji je ispitivao kako se došlo do Nacionalne štedionice, a kasnije je već sve poznato. Znači, gospodin Šoškić je i tada bio osnovano sumnjiv kao, doduše član, odnosno predsednik Komisije za hartije od vrednosti.
Skrenuo bih vam pažnju i na jednu izjavu gospodina Boška Živkovića od aprila ove godine. Slušajte vrlo pažljivo, kaže – profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji. On zna za rđavu tradiciju u Srbiji, jer je 2003. godine uskočio u Narodnu banku Srbije, zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi.
Vidite, on aprila ove godine ukazuje na "podobnost". Kad se kaže "podobnost", obično se misli na neku političku. Međutim, ovde nije politička podobnost u pitanju, ona se stavlja u prvi plan. Ovde je u pitanju neka interesna podobnost, jer u našem svetu finansija, u našem svetu Komisije za hartije od vrednosti, u našem svetu osiguranja, u našem svetu Narodne banke Srbije cirkulišu isti ljudi koji imaju neraskidive veze sa svim onim što se zove privatizacija u Republici Srbiji.
Šta dalje on sad priča? To bi se, prema njegovom mišljenju, moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana Saveta svake godine, čime bi se ostvarila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara (vidite, on je sve lepo najavio), ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi doveli svoje ljude.
Podsećam vas da ste 2003-2004. godine, kada je zaživeo taj koncept Narodne banke Srbije, vi čak i jednog statističara, matematičara predstavili za ekonomskog stručnjaka. Doduše, on se meni nudio kao čovek koji može da mi da pomogne da tačno utvrdimo koliko je nova vlast 2001. godine pokrala sredstava. Mladen Kovačević. Ali nema veze, menja on stranke, on je i kod Vuka Draškovića itd.
Gospodin Živković je član Centra za liberalno-demokratske studije. To je onaj Mijatović, kako mi se čini; to je vaš, iz Demokratske stranke. Šta je interesantno u njegovoj karijeri? Kaže se ovako – u periodu od 2001. do 2004. godine obavljao je funkciju pomoćnika ministra za privatizaciju Vlade Republike Srbije (znači, ovaj Boško je bio kod Vlahovića, gospođo Đukić Dejanović), predsednika Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i član Saveta Narodne banke Srbije u prvom sazivu.
Bio je član Radne grupe za izradu Zakona o tržištu hartija od vrednosti 2001. godine, Zakona o investicionim fondovima 2001, Zakona o preuzimanju (molim vas, sećate se "Knjaza Miloša", i tu je on na neki način bio umešan), Zakona o privrednim društvima 2004. godine, a 2007. godine je izabran, kao nezavisni član, u Upravni odbor Komercijalne banke.
Znači, ovi iz G17 imaju oštru konkurenciju u gospodinu Živkoviću, jer i on razmišlja po sistemu – gde su pare tu sam ja. Ovde imam i njegovu (doduše nije njegova, on je kao predsednik Komisije potpisao jedan stav) ocenu stanja i stavove Komisije o tržištu hartija od vrednosti. Znači, nije to nešto novo što nas je snašlo, pa gospodin Živković došao.
Sad da se setimo 2003. godine, kada je gospođa Kori Udovički izabrana za guvernera, prvog guvernera Narodne banke Srbije jer tada nije uspela operacija kontinuiteta. Sećate se da je već u to vreme guverner Narodne banke Jugoslavije smatrao, tada je bio Mlađan Dinkić, da kad se donese novi zakon o NBS, on samo treba da pređe, da mu se promeni tablica, da on više nije guverner Narodne banke Jugoslavije nego guverner Narodne banke Srbije.
Podsećam vas na onaj period kad je bilo ono "Laki je malo nervozan". Sećate se, Novakoviću, kada ste one grafikone pravili? A nisi tad bio? Dobro. Pravili su grafikone, pa ''Lutra'', pa znate ono sve – ko, šta, kako, pa – "Đeliću, neću ti na sahranu doći", sećate se onoga. Možda se vi ne sećate, ali ja sam dužan da vas podsetim. Jer, nekako, ta vrsta autorizacije je neophodna. Teško je pričati o nekoj srećnoj budućnosti ako ne setimo nečega što je bilo pre nekoliko dana. Nije valjda da ćemo da zaboravljamo to što je bilo pre nekoliko dana, pa da držimo takve sednice kao juče Kalimero. Znate, to ne ide.
Vidite, gospođa Kori Udovički (sad da vam kažem kako se ponašaju ti naši guverneri), u vreme kad je izabrana, na pitanje novinara kako komentariše najavu premijera Živkovića (zamislite, onaj Živković je bio premijer) da bi do kraja godine evro trebalo da vredi oko 70 dinara (do kraja 2003. godine) rekla je da to nisu pitanja kojima treba da se bavi premijer. Vidite da žene pokazuju veće znake muškosti od ovih muškaraca koji su na funkciji.
Vidite šta se dalje kaže u medijima – i tada je, znači 2003. godine, Boško Živković bio predložen za Savet NBS, a bio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti. Imam i ovaj vaš zajednički pres-kliping, ovde su i Janjušević i Kolesar, da vas ne podsećam. Međutim, ono što je vrlo važno jeste da je gospodin Boško Živković bio u Ministarstvu za privatizaciju kad je bio Vlahović.
Tad je bio onaj bilbord "Početak za imetak", sećate se, cela Srbija je bila puna onih bilborda, a Mlađa je puštao one reklame – sve na lizing - kola, odmor, deca, inostranstvo, školovanje… Lepota, ma kako da ne prihvatiš, na dohvat ruke je, samo da ga zgrabiš ovako.
Vidite, ''srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović biće saslušan u SAD tokom posete Vlade Srbije od 24. do 30. jula (to je 2003. godine, samo da znate) zbog nezakonitosti na tenderima za privatizaciju tri preduzeća, na kojima su učestvovali američka firma 'Sent Majkl'…'', to je rekao neki Miodrag Obradović. Tu bi trebalo da imate u vidu i Boška Živkovića.
Sad, gospođo Đukić Dejanović, za vas vrlo interesantno, pošto se tiče ne konkretno vaše profesije, nego statusa u profesiji. Vidite, ovo je predlog za izbor u zvanje docenta, odnosno vanrednog profesora. To je ove godine urađeno. Komisija je u sastavu: dr Boško Živković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić (verovatno ga znate vi iz SPS-a, on je nekad bio savezni poslanik i stvarno je ekspert za monetarnu politiku, nemam zamerke; da ste njega predložili, doveli biste u pitanje moj opozicioni status, budite sigurni) i dr Božidar Raičević, redovni profesor, ali u penziji.
Vidite, oni su bili komisija za pripremu referata i o referatu i oni su 27. januara sastavili taj svoj referat, a poenta tog referata je da oni predlažu da se Dejan Šoškić izabere u zvanje vanrednog profesora. I sad Dejan Šoškić guverner, a njegov mentor predsednik Saveta guvernera NBS. Kakav spoj, još malo kao nepotizam. Kao da su jednojajčani.
Vidite kako se jedna ista nomenklatura vrti u oblasti finansija. Možete vi iz DS-a i stranaka koje činite vlast (126-127 glasova) da tumačite to kako god hoćete, ali budite sigurni, vi se ne pitate ništa. Dužni ste samo da izglasate i da se pokrijete sa nekim titulama, zvanjima… Ovo je, ne znam, završio u Americi, govori 16-17 jezika tečno, razume se u finansije… Ma, znate kako, od banke pravi tri banke itd. A čuli ste ga kako menja izjave, šta je rekao aprila, kad nije kandidat, već očekuje, a u julu, kad govori kakve su mogućnosti. Znači, ekonomski savetnik svog prijatelja iz "Ces Mekona", predsednik Vlade je nekad radio u toj firmi. Sad, da li postoji crvena, žuta… Mislim da je žuta nit mnogo važnija tu nego ona od 17 struna.
I, sad kad bih vam čitao šta su napisali ovi iz ''Vremena'' 2003. godine… Neću sad, preskočiću ovo između Đelića i ovih, ali moram da vam ukažem na metodologiju, kako se uklanjaju ljudi koji smetaju. Vidite, 2003. godine uklonjen je Aleksandar Radović. Da li se sećate vi toga? Gospođo Đukić Dejanović, to je onaj što je proganjao, i vas je proganjao 2001. godine, bio je na čelu Poreske uprave, znate, i bio je u onom timu za progone.
Dalje, Dejan Popović, tvorac poreskog sistema iz 1991. godine, koji nije bio loš. Ušao je 2001. godine ponovo, da sredi ovo. I on je obrisan te 2003. godine. Vladan Begović napušta svoj posao samo jedan dan nakon što su se u novinama objavili neki papiri iz ''šećerne afere''. To se uklanja, tako radi Demokratska stranka. Dalje, Dimitrije Vukčević, NIS – uklonjen. Ubačena je Kori Udovički. Da vam ne čitam njenu biografiju šta je ona sve.
Uklonjen je u jednom trenutku i Mlađan Dinkić, mora da se kaže. Pa je onda Aleksandar Vlahović odlagao privatizaciju nekih firmi, pa je nešto dogovarao; pa onda imamo izveštaj Mlađana Dinkića o kretanju deviznih rezervi 2002. godine, šta se sve dešavalo; pa je Boško Živković bio kandidat za člana Monetarnog saveta, danas je šef Komisije za hartije od vrednosti...
Znači, vrti se jedna ista grupa ljudi. Oni imaju ekskluzivno pravo da znaju koliko novac vredi, a vi se bavite, moram da kažem, nekim nebitnim stvarima – jurite po ulici pilićare i ove što uzimaju paštete. Vama svet finansija u Srbiji ne vodi nijedan čovek koji razmišlja o narodu i državi i o ekonomiji ove zemlje.
Sad bih ja mogao da vam pričam o stanju deviznih rezervi, ali ono što je najvažnije za građane Republike Srbije jeste da vi plaćate, da vi bogatite strane banke. Privredi se daje 60% kredita, 35% građanima. Građani plaćaju dva do tri puta skuplju kamatnu stopu u odnosu na privredu i dva do tri puta su bolje platiše nego privreda.
Kolika je zaduženost? Verovatno neću imati vremena, dobiću opomenu. Prezaduženi su i građani, jer je nemoguće u prezaduženoj državi da građani ne budu prezaduženi. Rastu potrošački krediti, rastu krediti onih koji treba da omoguće da se novim zaduženjem vrati neki dospeli kredit po osnovu prethodnog zaduženja.
To znači, dragi građani – kada vidite 127 glasova jedinstveno, a nema kritičkog sagledavanja ko se krije iza tih 127 glasova, nešto se loše i crno piše.

Prelazimo na raspravu po rasporedu narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o izboru predsednika Saveta guvernera NBS.
Nedavno je Narodna skupština usvojila izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Ovim izmenama su Savetu guvernera, pored poslova koje je inače obavljao, povereni i poslovi za koje je obrazloženo da unapređuju njegovu ulogu u nadzoru nad poslovanjem NBS.
Tako će, pored donošenja finansijskog plana, usvajanja finansijskih izveštaja, izbora spoljnog revizora, ubuduće Savet donositi statut, utvrđivati režim kursa dinara uz saglasnost Vlade, razmatrati izveštaje spoljnog revizora i pratiti njegove preporuke, vršiti nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja, upravljati rizicima i unutrašnjim kontrolama, ocenjivati da li su računovodstvene politike i procedure koje su usvojene u NBS odgovarajuće, usvajati godišnji plan o obavljanju interne revizije, razmatrati periodično izveštaj o obavljanju interne revizije, vršiti nadzor nad obavljanjem interne revizije i obavljanjem usklađenosti poslovanja u NBS i donositi strategiju razvoja i pratiti njeno sprovođenje.
Izmenama zakona isključeno je potvrđivanje statuta NBS od strane Narodne skupštine. Takođe, ubuduće NBS neće dostavljati finansijski plan za narednu godinu Narodnoj skupštini.
Ono što je bitno istaći jeste da se utvrđivanje režima kursa dinara uz saglasnost Vlade daje u nadležnost Savetu. Upravo je ovo pitanje bilo problem oko koga je nastalo razmimoilaženje stavova bivšeg guvernera i predstavnika Vlade. Iako su kao zvaničan razlog podnošenja ostavke navedeni lični razlozi, valjalo bi podsetiti se kako su pojedini mediji direktno optuživali gospodina Jelašića kao jedinog krivca za pad dinara, iako je za njegovu stabilizaciju utrošeno od početka godine više od milijardu i po evra deviznih rezervi.
S ciljem postizanja i održavanja stabilnosti cena, NBS i Vlada Republike Srbije, radi stvaranja pravnog i institucionalnog okvira za sprovođenje monetarne politike koja doprinosi makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu, zaključile su Sporazum o ciljanju inflacije.
U cilju sprovođenja ove monetarne strategije glavni instrument je referentna kamatna stopa. Devizne intervencije predstavljaju sekundarni instrument koji doprinosi ostvarivanju ciljane stope inflacije, nakon što se iscrpi potencijal za delotvorni uticaj referentne kamatne stope na inflaciju. Kanal deviznog kursa još uvek predstavlja najjači kanal kroz koji se utiče na inflaciju.
Napisano je u Sporazumu da će NBS primenjivati devizne intervencije sa ciljevima da ograniči preterane dnevne oscilacije kursa dinara, ali bez kumuliranja pritisaka u istom pravcu u dužem vremenskom periodu, da ograniči opasnost po finansijsku stabilnost i da održi adekvatan nivo deviznih rezervi. U prvoj polovini godine, kako sam već rekla, potrošeno je milijardu i po evra u ovu svrhu, a bilo je pritisaka da se potroši još više. Bivši guverner se s tim nije slagao i otišao je sa funkcije.
Kada se govorilo ovde u Narodnoj skupštini o izboru novog guvernera, ostala je nepoznanica kakve su njegove namere po ovom pitanju. Sada, kada govorimo o izboru predsednika Saveta guvernera NBS, u čijoj je nadležnosti sada, nakon izmena Zakona o Narodnoj banci, utvrđivanje režima kursa dinara, moramo da istaknemo da će za predsednika Saveta biti izabran neko ko je bio konsultant, naučni saradnik u "Ces Mekonu", konsultantskoj kući u kojoj je sadašnji premijer Mirko Cvetković proveo sedam godina.
U ekipi ove kuće vodeći mikroekonomista bio je Mirko Cvetković, a uz njega je stasala ekipa ekonomista koja i danas dominira stručnom javnošću: Boško Živković, Danica Popović, Dijana Dragutinović (inače, naslednica gospodina Mirka Cvetkovića u Ministarstvu finansija), još nekoliko njih, kao i spoljni saradnik Božidar Đelić.
Pored zajedničkog rada u "Ces Mekonu" i njihove trenutne povezanosti, o kojoj je govorio gospodin Radojko Obradović, kao premijera i člana Ekonomskog saveta, još nekoliko podataka iz biografije Mirka Cvetkovića i profesora Boška Živkovića se podudaraju.
U biografiji aktuelnog premijera vidimo da je od januara 2001. godine u vladi premijera Zorana Đinđića radio na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, a u biografiji gospodina Živkovića koju smo dobili vidimo da je u to isto vreme bio u istom ministarstvu pomoćnik ministra za razvoj finansijskih tržišta.
Zatim je gospodin Cvetković u periodu od 2003. do 2004. godine bio direktor Agencije za privatizaciju Republike Srbije, dok je gospodin Živković u to vreme bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti i finansijska tržišta i član Saveta NBS.
Sada ću izneti nekoliko podataka u vezi sa "Ces Mekonom" i konsultantskim timom. Najpre da se vratim u 2003. godinu. Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, bio je, prema sudskim spisima, i izvršni direktor firme "Ces Mekon", koja radi procesne vrednosti imovine, ekonomsko-finansijsku reviziju poslovanja, kao i druge poslove iz oblasti finansijskog menadžmenta.
U prvom setu ubrzane aukcijske privatizacije za oko hiljadu preduzeća procenu vrednosti je radio upravo "Ces Mekon", za šta je ovoj firmi, čiji je izvršni direktor Mirko Cvetković, isplaćeno oko dva miliona dolara. Pri tome, ovaj posao "Ces Mekon" nije dobio u nadmetanju s drugima, jer tender za izbor revizorske kuće koja će vrednovati preduzeća koja idu na ubrzanu aukcijsku prodaju nije raspisan.
"Ces Mekon" je proistekao iz konsalting preduzeća "Mekon", koje je 1989. osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno jer je on otac Dušana Nikezića, a Dušan je bio pomoćnik direktora agencije Mirka Cvetkovića. U vreme kada je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju, bio je povezivan sa spornim privatizacijama preduzeća "Seme" iz Beograda i Veterinarskog zavoda Zemun. U oba slučaja konsultantska firma "Ces Mekon", čiji je on bio izvršni direktor, pojavljivala se kao procenitelj Agencije ili je čak bila na strani kupca.
U slučaju privatizacije preduzeća "Seme" firma "Ces Mekon" bila je angažovana od strane Agencije za privatizaciju da proceni vrednost te firme. "Seme", koje ima 19.702 kvadrata poslovnog prostora, prodato je za tadašnja 132 miliona dinara, što znači da je kvadrat vredeo 6.669 dinara ili približno tadašnjih 100 evra. U Savetu za borbu protiv korupcije i tada su postavljali pitanje Vladi zašto je firma koju je "Ces Mekon" ocenio kao prosečnu prodata kao firma u kojoj vredi samo poslovni prostor, odnosno po ceni koja važi za firme koje su pred stečajem. Firmu je kupio "Astra Simit", koji je u magacinima firme napravio studio u kome je sniman "Milioner".
Uloga ove konsultantske firme koju je vodio Cvetković značajna je i kod sporne privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu. Ovde je traženo objašnjenje od strane Saveta od Vlade da li je "Ces Mekon" dobio zastupništvo na osnovu raspisanog tendera. Oni su izrazili sumnju da je reč o sukobu interesa jer postoji veza između direktora Agencije, kao izvršnog direktora i partnera u "Ces Mekonu", i između vlasnika tog preduzeća Dušana Nikezića, čiji je sin zamenik direktora Agencije za privatizaciju.
Inače, "Ces Mekon" je radio mnoge privatizacije, među kojima je "Danubius" iz Novog Sada 2006. godine, "Beograd film" 2007. godine, "Mlekara Šabac" 2004. godine, "Zmaj" 2006. godine, "Frikom" 2003. godine.
Zanimljiva je i privatizacija "Hemproa" iz Beograda. Manjinski akcionari, uglavnom penzioneri ove firme, tvrdili su da je ona sa 2.744 kvadrata u vlasništvu prodata na aukciji za samo 2,32 miliona evra, jer je konsultant "Ces Mekon" kroz proces obezvredio, a Agencija za privatizaciju prikazala nepostojeće dugove.
Kada sagledamo sve ove činjenice koje govore o onome što je radio ekspertski tim "Ces Mekona", mi u SRS izražavamo sumnju da će članovi tog istog tima raditi u Narodnoj banci Srbije tako da ona bude samostalna u svojim odlukama, naročito kada vidimo da se na mesto predsednika Saveta Narodne banke, u čijoj nadležnosti će biti utvrđivanje režima kursa dinara, bira blizak saradnik predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića, i iz "Ces Mekona" i tadašnjeg Ministarstva za privredu i privatizaciju i u odnosu na sadašnju poziciju premijera i člana njegovog ekonomskog saveta.
Vreme je ekonomske krize, prihoda od privatizacije skoro da više uopšte nema jer je sve što je vredelo rasprodato, a Vlada Srbije je potpuno neusaglašenih stavova kuda dalje. Nije ni čudo, jer je tu zastupljeno mnogo interesa različitih moćnih lobija. S jedne strane su zagovornici trošenja deviznih rezervi za odbranu kursa. To su interesi uvozničkog lobija, koji je vrlo moćan u Srbiji. S druge strane su zagovornici fleksibilnijeg kursa. Suprotstavljenih interesa, ni jedni ni drugi ne žele da sagledaju moguće rizike. Jedino je bitno čiji je uticaj na Vladu jači.
Novi guverner, kada je biran, nije se pojavio u Skupštini jer ga na to ništa nije obavezivalo, ali smo putem medija mogli da dođemo do nekih njegovih izjava u vezi sa kursom dinara.
"Recepti za odbranu dinara su relativno jednostavni, ali ih nije lako sprovesti u delo. Moramo zaboraviti ambiciju da tražimo hleba bez motike i prestati da živimo na veresiju, tj. na trošak prethodnih i budućih generacija. Svi moramo da radimo više. Srbija mora da proizvodi i izvozi više i da postane zemlja pametnih propisa koji povlače privrednu aktivnost. Tako se stvaraju preduslovi i za makroekonomsku stabilnost, pa i da naša valuta postane jaka, kao posledica naše jake ekonomije" – tako je govorio gospodin Šoškić, izbegavši direktan odgovor na pitanje koji kurs dinara je realan. "Realan je onaj kurs koji dovodi spoljnoekonomske odnose zemlje u ravnotežu i onaj koji, u krajnjoj instanci, i odredi tržište", zaključio je sadašnji guverner.
Što se tiče Vlade, ona kao najbolji način za izlazak iz krize vidi programe za subvencionisanje kredita za privredu i građane. U 2010. godini primljena su 149.143 zahteva u vrednosti od 1,47 milijardi evra, a odobrena su 118.542 zajma u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Ovo su podaci koje je iznelo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Preduzeća su podnela 3.942 zahteva za kredite za likvidnost sa valutnom klauzulom, a odobren je 3.061 zahtev u vrednosti od 269,7 miliona evra, dok je dinarskih kredita za likvidnost odobreno 6.607, i to u vrednosti od 461,2 miliona evra. Stav bivšeg guvernera, koji je on izneo pre dva dana, jeste da država treba postepeno da se povlači iz subvencionisanja kredita privredi i građanima, a iz Vlade je bilo najava i za nove subvencionisane kredite kojima bi se povećala potrošnja.
Bilo je i najava da će doći do odmrzavanja plata i penzija, međutim, preporuke MMF-a su drugačije. Stalni predstavnik ovog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik je 21. jula izneo preporuke da plate u javnom sektoru i penzije ne bi trebalo odmrzavati do isteka aranžmana sa MMF-om, do aprila 2011. godine, jer bi to dovelo do stvaranja većeg budžetskog deficita. On je naglasio da su izazovi sa kojima se suočava Srbija – velika zaduženost privrede, porast ukupnog spoljnog duga i nedostatak poverenja u domaću valutu.
Kada smo kod zaduženosti Srbije, važno je napomenuti da je, prema podacima Ministarstva finansija, javni dug krajem maja ove godine dostigao 10,54 milijardi evra, što je 31,5% bruto domaćeg proizvoda. To je trećina vrednosti koju proizvedemo svi kao poreski obveznici. Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 25,6% BDP-a. ''Ovaj rast mogao bi da ugrozi privrednu aktivnost'', istakao je bivši guverner Jelašić početkom juna ove godine. Kada je neko bio deo tima a sada to više nije, on slobodno može da kaže ono što inače ne bi da je i dalje ostao deo tima, a treba mu verovati jer je bio na izvoru informacija.
Završiću ovo izlaganje još jednom izjavom bivšeg guvernera NBS, koji kaže – produženje aranžmana sa MMF-om je poželjno za Srbiju jer Vlada ulazi u drugo poluvreme i pripreme za izbore, kada se, po pravilu, donose populističke mere. Nema nijednog zakona koji Vladi zabranjuje da zbog političkih interesa preko noći promeni ono što se godinama mukotrpno radilo. Zahvaljujem.