Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca, da je srpsko pravosuđe istinski i valjano počelo da se reformiše, mi bismo danas bili u prilici da o izboru ovih novih sudija raspravljamo u kontekstu nastavka reforme pravosuđa. Ali, pošto znamo da se na tom putu i na tom polju našlo mnogo nedostataka, prosto nisam u mogućnosti da o reformi pravosuđa u Srbiji pričam na pozitivan način.
Ovde ću se, u svojoj diskusiji, više osloniti i osvrnuti na rad onog organa Visokog saveta sudstva koji je ključni za celokupan postupak reizbora i izbora samih sudija. Neću ulaziti u ocene kandidata koji su danas predloženi da se biraju prvi put za sudije jer o njima stvarno, na osnovu onoga što smo dobili u samom materijalu, ne možemo ništa ni da zaključimo. Smatram da je za kvalitet rada pravosuđa presudna uloga onog organa koji ih je predložio i zbog toga će moja diskusija biti upravo koncentrisana na to.
Prošle nedelje smo raspravljali o izboru poslednjeg člana prvog saziva Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta i moram da kažem da o tom predlogu još uvek nismo glasali (o njemu je glasanje, koliko znam, zakazano sutra), tako da je Visoki savet sudstva i ovaj formalni predlog uputio i sačinio u potpuno nepotpunom sazivu.
Podsetiću da je Visoki savet sudstva u nepotpunom sazivu doneo odluku o potrebnom broju sudija bez nekih naročito jasnih kriterijuma, da je doneo odluku i sproveo celokupan postupak reizbora. Znači, radi se o odlukama koje su vrlo sporne, ali nažalost presudne za srpsko pravosuđe i koje su na neki način trasirale ceo postupak i put srpskog pravosuđa.
To je trebalo da predstavlja reformisani "put" i put reformacije samog pravosuđa, a da li je ono kao takvo dalo očekivane rezultate? Naravno da nije. Stanje u pravosuđu je danas, ako ne isto, onda i gore u odnosu na ono vreme kada je celokupan postupak "reformisanja pravosuđa" započeo. Ono je toliko loše da je čak i Evropska komisija tom prilikom morala da se oglasi i pozove srpski vrh da preispita celokupan postupak reizbora kako samih sudija, tako i tužilaca.
Naime, u izveštaju Evropske komisije se navodi da u postupku reizbora postoje ogromni nedostaci i manjkavosti, koje se prvenstveno ogledaju kako u samom sastavu, tako i u nezavisnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, u primeni objektivnih kriterijuma, same transparentnosti postupka i njegove pouzdanosti. Ovaj izveštaj, ukoliko Srbija i dalje ide ka EU, treba da predstavlja prekretnicu za reformu srpskog pravosuđa.
Postavlja se pitanje da li je bilo osnova da ovaj izveštaj bude ovoliko negativan. Mislim da je rad Visokog saveta sudstva i te kako pokazao da ima materijala za ovakav izveštaj. Naime, kako drugačije, ako ne samom nesavesnošću postupanja, objasniti da se među ponovo izabranim sudijama našao sudija koji je ranije preminuo, kako objasniti činjenicu da su se dve sudije u isto vreme našle izabrane na po dva različita mesta, kako objasniti činjenicu da je jedna osoba u isto vreme bila izabrana kako za samog sudiju, tako i za zamenika tužioca?
Da li treba da dodam da su se bar dva člana Visokog saveta sudstva našla u direktnom sukobu interesa? Da li treba da govorim o tome da je jedan bio u direktnom sukobu interesa jer je učestvovao u izboru i promovisanju svog sina u višu sudsku instancu, a drugi jer je učestvovao u izboru svoje supruge na mesto sudije? Da li treba dodati da Visoki savet sudstva svoje odluke o reizboru i takoreći neizboru, da ne kažem razrešenju, nije doneo i dostavio samim sudijama i da oni i dan-danas ne znaju koji su razlozi zbog čega su izgubili radna mesta?
Napomenuću da se danas pred Ustavnim sudom nalazi 800 ustavnih žalbi neizabranih nosilaca pravosudnih funkcija, o kojima još uvek nije odlučeno. Postavljam pitanje predsedniku Visokog saveta sudstva – da li je to dobra poruka koju mi šaljemo kako domaćoj javnosti, tako i međunarodnoj zajednici kada je u pitanju sama reforma srpskog pravosuđa?
Visoki savet sudstva je dužan da odgovori i na pitanje – da li je tačno i, ako jeste, kako je moguće da se među izabranim sudijama nađu one sudije koje su 1996-1997. godine učestvovale u lažiranju izbornih rezultata?
Kako je moguće da se među izabranim sudijama nađu dve sudije opštinskih sudova koje su izabrane za dve instance viši, apelacioni sud, a da su prethodno predložene Narodnoj skupštini za razrešenje zbog nesavesnog i nestručnog rada?
To su pitanja koja uvek postavljamo Ministarstvu pravde. Nikada nismo dobili odgovor do sada. Nadam se da će sada situacija biti drugačija, jer ovde ipak sedi predstavnik Visokog saveta sudstva.
O Državnom veću tužilaca nemam šta da dodam, zato što smatram da je tu stanje potpuno drugačije. Oni su imali sluha da uvaže kritiku stručne javnosti i njihovo postupanje je potpuno drugačije.
Na samom kraju samo da kažem o izboru ovih kandidata o kojima danas raspravljamo. Nisam se unosila u njih, u njihove biografije, njihovu stručnost, zato što sam smatrala da je mnogo važnije da se nešto više kaže o organu koji ih je predlagao, a na osnovu moje diskusije sasvim je jasno da mi, kao poslanička grupa DSS, izražavamo sumnju u ispravnost svakog predloga koji dolazi od strane Visokog saveta sudstva, pa i ovog. Hvala vam.

Sedam minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Visokog saveta, poštovani građani Srbije, pred nama je odluka o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, pred nama su određene biografije, imena, dakle kandidature, i kao poslanik ''Nove Srbije'', apsolutno ne želim da govorim ni o jednoj ovoj biografiji. To su mladi ljudi koji počinju neki svoj posao. Unapred želim, pošto će sigurno oni biti izabrani, da im čestitam i da im poželim uspešnu sudijsku karijeru. Naravno, oni će sigurno i kasnije nastaviti da se bave ovim poslom.
Ono što može da se primeti jeste da se veliki broj prima sa područja Apelacionog suda u Nišu. Da li je to baš sve slučajno ili ne, to je jedna stvar, ali potrebe tih sudova nalažu ka tome. Nemam uvid u to, ali očigledno da u ovom prvom izboru, verovatno će biti i drugih izbora, postoje verovatno neki prioriteti, što, u svakom slučaju, ne može da bude dobro. Ali šta je, tu je.
Sve što možemo da kažemo, a i koleginica Radović je pre mene rekla da smo mi pre nekoliko dana izabrali, praktično, poslednjeg člana Visokog saveta. Svi smo se ovde izjasnili da se radi o veoma kvalitetnom čoveku. To uopšte nije sporno. Sporno je to zašto Visoki savet nije bio kompletan od početka, dakle kada se odlučivalo o onom velikom broju sudijskih i tužilačkih funkcija itd., koji je imao izbor pred nama od 1.500 vršioca pravosudnih funkcija.
Takođe znamo da ni Državno veće tužilaca nije bilo kompletno. Tu je bilo dosta problema sa izborom člana Advokatske komore, gospodina advokata Miroslava Bojića, koji je ovde dva puta predlagan od Advokatske komore Srbije, a nije prošao.
Šta možemo na početku da zaključimo? Da određeni problemi koji se dešavaju jesu ti da pravosuđe jeste reformisano, ali je, čini mi se, reformisano samo u smanjenju broja nosilaca pravosudnih funkcija i trenutno imamo problem šta sa neizabranim sudijama koji nisu prošli na konkursu. Dakle, pred nama su predlozi da ti neizabrani nosioci pravosudnih funkcija još šest meseci ili jedno vreme primaju nadoknadu koja im je omogućena po zakonu, jer je šest meseci proteklo 1. jula.
Ovde želim da vam postavim pitanje po kom to pravnom osnovu, po kojem to zakonu, kada znamo da postavljena i izabrana ili imenovana lica imaju mogućnost šest meseci da primaju nadoknadu, a da im se taj rok produži godinu dana mogu po zakonu samo oni ljudi koji odlaze u penziju. Da li je to, praktično, priznanje da je bilo određenih problema prilikom izbora, pa se izlazi u susret tim ljudima? Nemam ništa protiv toga da se tim ljudima izađe u susret, jedino što bi verovatno bilo bolje da se taj izbor za jedno vreme zakonski pomeri, da to malo ide i prirodnom selekcijom, pa bi mnogi ljudi polako odlazili u penziju, jer je toliki zaokret, od 800 do 1.000 ljudi u jednom trenutku, težak udarac za pravosuđe.
Argumenti za to su vam zatrpanost sudova predmetima. Mi smo imali uobičajenu praksu da su se predmeti u parničnom postupku zakazivali mesec za mesec, a sada se tri-četiri meseca ne zakazuju predmeti. U takvom ambijentu trpe svi. Pre svega sudije, koji rade svoj posao i imaju ogroman pritisak od advokata, od stranaka koje su s pravom nezadovoljne zašto se toliko dugo odugovlači s postupcima. Naravno, velike probleme imaju i advokati koji zastupaju stranke, s obzirom da je pravo koje stranka traži u nekom postupku izuzetno teško ostvarljivo i, kada se ostvari, kada dođe do pravosnažne presude, počinju problemi.
Nadam se da će skoro pred ovu skupštinu doći zakon o izvršnom postupku i da će valjda nešto regulisati. Jer, trenutno je u Kraljevu 5.000 izvršnih presuda i 20.000 predmeta, da samo dvoje sudija rade na tim predmetima i te kolege su s pravom toliko zatrpane da ne znam kako će oni izaći iz problema.
Veliki su problemi. Ja sam i pre nekoliko dana ministru pravde, kada je bila ovde, rekao da su, s obzirom na naše prihode, na prihode građana Srbije, sudske takse ogromne. Mi smo ih prošle godine za 50% povećali i ja s pravom postavljam pitanje – šta je u ovom periodu, kada je zastoj u povećanju primanja građana Srbije, toliko poskupelo u ovoj zemlji, čak ni energenti, osim nafte, nisu toliko poskupeli, da bi se tako rapidno odjedanput podigla sudska taksa?
Imamo problem ne samo takse za tužbu, već i za presudu, pa i za izvršenje, pa još kada imate toliko spor postupak, onda nastaje totalni kolaps i onda se javlja veliko nezadovoljstvo onih ljudi koji se sude, parničnih stranaka. Svi su u problemu – i sudije, i advokati i stranke, a pre svega građani Srbije. To je problem koji mora da se reši.
Pre dve-tri nedelje sam imao jedan konstruktivan predlog, naravno za one koji budu radili na izradi zakona, da se sve takse naplaćuju na kraju, kada se izvrši presuda, i taksa za tužbu i taksa za presudu i taksa za izvršenje. Mislim da su me i kolege iz određenih pozicionih stranaka podržale u tome i mislim da je i ministar pravde pozitivno reagovao na taj predmet. To će naterati nekoga da radi svoj posao, a ako neko ne radi svoj posao, neka bude i sankcionisan. Jer, ne može država da naplati sve, a kada predmet ode u izvršenje, da tu bude tačka, da se tu predmet godinama provlači, da u međuvremenu određena lica postanu nesolventna, i ne može izvršni postupak da bude takav da, praktično, izvršnog poverioca kažnjava, a izvršnog dužnika štiti do kraja.
Što se tiče ovih ljudi koji će biti birani, još jedanput im od srca želim da budu dostojni funkcije koju će obavljati. Želim da u neko dogledno vreme oni budu perjanica srpskog pravosuđa. Ne sumnjam uopšte u kvalitet ovih ljudi, a smatram da je i kolega Boško Ristić sigurno pred sobom imao kandidate koje, s obzirom na svoju profesiju, poznaje itd., i da sigurno može i on puno u tome da pomogne. Dakle, još jedanput, puno sreće novim nosiocima pravosudnih funkcija.

Iskorišćeno je 8 minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodna poslanica Vesna Pešić.

Gospođo Čomić, izvinite, koliko mi imamo vremena? (Predsedavajuća: Ukupno vreme SRS je 67.12 minuta.) Mašala, fino.
Na početku moram samo da podsetim, gospođo Čomić, na sve ono šta smo radili kada je u pitanju ova transformacija ili usaglašavanje rada i organizacije naših sudova i tužilaštva s novim Ustavom Republike Srbije.
Negde krajem 2008. godine smo izneli vrlo argumentovane kritike na sve ono što se radi u Visokom savetu sudstva i ovom tužilačkom veću. Sećate se, bilo je to u onoj zgradi. Naravno, nismo mi ni očekivali od većine da će da bude blagonaklona, da će to da im dođe do mozga, da počnu da razmišljaju o tome, ali je posle nekoliko meseci došla oštra šamarčina od ovih iz inostranstva koji vas prate.
Ne bih hteo sad da ponavljam tu argumentaciju, pošto su oni ponovili ono što smo mi pričali, da ne shvatite sada da smo mi u koaliciji. Ne daj bože da smo s njima u koaliciji. Znači, odmah da napravim neku ogradu. Vrlo često se desi ta podudarnost nekih stavova, ali ona je samo zbog snage naših argumenata, ne zbog toga što delimo iste vrednosti i isto mišljenje. Tako da, kada oni nekoga napadaju, meni prosto dođe da branim tog čoveka, jer mnogo bolje znam šta je Evropska komisija, šta je EU i kako oni funkcionišu i razmišljaju.
No, ipak moram, zbog građana Republike Srbije, da ukažem na ovo stanje u našem pravosuđu. Došlo je do neke transformacije, a efekti posle skoro godinu dana su poprilično negativni. Ko kaže da su ti rezultati negativni?
Kaže zvanična statistika, kažu građani koji se obraćaju sudovima da bi zaštitili svoja prava i ostvarili neki svoj interes, kažu advokati, kažu sudije (kako oni koji su prošli taj nazovi reizbor, tako i oni koji nisu), a na sličan način komentarišu i ovi iz tužilaštva. Doduše, kad je u pitanju tužilaštvo, uvek to treba prihvatiti s rezervom, pošto je hijerarhija tamo oduvek bila prisutna.
Evo, gospodin Ostojić je ovde. Sećate se, gospodine Ristiću, 2003. godine, kada ste ekspresno sklonili s mesta predsednika Vrhovnog suda Leposavu Karamarković i Srđana ili Sinišu, onog republičkog javnog tužioca. Zbog gospodina Ostojića smo morali, u onoj zgradi, da menjamo zakon, da bismo ga izabrali za republičkog javnog tužioca. To je odnos DOS-a i DS-a prema propisima, prema funkcionisanju vlasti. Sećate se, pretpostavljam, Sonja Brkić je došla na mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospodin Ostojić je izabran za republičkog javnog tužioca iako nije ispunjavao uslove, pa smo morali da menjamo zakon.
Znači, Demokratska stranka je, kako da vam kažem, merilo. Ona baždari, kao kada se na pijacu ponese kantar, pa mora da dobije onaj pečat – kad dobije pečat, onda je tačno da je kilo kilo. Tako DS funkcioniše. Nadam se da ću povodom sledeće tačke dnevnog reda mnogo više da vas podsetim na ono što je bilo 2003, 2004. godine itd., ali sada da se vratimo na ovo.
Znači, Ustav je rekao… A glasao sam za Ustav, odmah da znate, za razliku od onih drugih, koji ne prihvataju. Ima nekih stvari koje mi se ne sviđaju, nikad mi se nisu ni sviđale, ali glasao sam, podržavam. Nema nikakvih problema, ne sporim ništa. Ali po Ustavu, i to baš po ovom članu koji ste naveli kod sudija i kod tužilaca, Narodna skupština praktično rešava o pripravnicima, ljudima koji se prvi put biraju na mesto sudije i zamenika tužioca, a ovi profesionalni organi, po Ustavu, odlučuju o nečemu što je kasnije stalnost te sudijske funkcije.
Ne sporim da su bile dobre želje da se to na ovaj način reguliše, da ipak u prvi plan dođe struka. Međutim, vidim da je napravljena velika greška. A imam pravo da komentarišem to, pogotovo što nije zabranjeno kritikovati neka rešenja. Kada kritikujem, uvek kritikujem sa namerom da tražimo bolja rešenja.
Morali bi građani Srbije da znaju da, bez obzira šta oni misle pod uticajem novinara i medija o Narodnoj skupštini, ali ona je jedini organ koji ima legitimitet. Iz legitimiteta Narodne skupštine svi drugi crpe i legitimitet i legalitet. Tu su i sudije i tužioci, tu su i neki drugi državni organi u svim granama vlasti. Država svoj kontinuitet pre svega obezbeđuje preko Narodne skupštine i izbora koji se održavaju u tačno određenim vremenskim rokovima.
Znate, mi sad biramo praktično pripravnike. U biografijama imate predložene kandidate od 42 i 46 godina (onako letimično, a verovatno ima neko i stariji). Znači, bliži su penziji nego nekoj profesionalnoj karijeri. E, vidite, o tome razmatra Narodna skupština, a o tome da neko sa 32 godine dobije stalnost razmatra sudski i tužilački kružok.
Sada da vašu pažnju usmerim na neke stvari koje su interesantne, na to kako se opisuje da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Evo, uzeću primer kod zamenika javnog tužioca, a slično je i kod ovih za sudije. Kaže: ''Veoma uspešan student, nastavio je da se stručno usavršava i učestvuje na brojnim seminarima''.
Učestvovanje na brojnim seminarima. Što se mene tiče, kad neko ko završi fakultet svake godine ide na seminare, to znači da je bio loš ne samo student, nego i loš đak. Mora stalno da obnavlja znanje. Normalan čovek završi školu, čita, obrazuje se sam, a ovi moraju na seminare. Da li su oni turistički ili stručni, to nije bitno, ali se peru pare od Kopaonika, preko Zlatibora i nekih banja, do Budve.
Kaže: ''U cilju stručnog usavršavanja pohađala je seminare u organizaciji Pravosudnog centra, Akademije evropskog prava, Ministarstva pravde i pokazala da je odgovorna i kvalitetno obavlja poverene poslove''. Gde nađoste ovo, molim vas? Za ovu neću da glasam za živu glavu. Akademija evropskog prava – da l' to pravo uopšte postoji? Postoji kod Aleksandre Jerkov, ona je magistar evropskih nauka, tako piše na sajtu.
Za jednog kandidata kažete: ''Pokazao je visok stepen stručnosti, ambicije, kao i interesovanja za dodatnim usavršavanjem, preciznost, pismenost odluka na kojima je radio''. Pismenost odluka na kojima je radio – znači zapeta, tačka, interpunkcija... Zna pravopis i gramatiku, sve je u redu.
Za sledećeg kandidata kažete: ''Prati sudsku praksu i umešno se služi pravnom terminologijom''. Zamislite čudo, on prati sudsku praksu. E taj nam je potreban u Narodnoj skupštini, ekspert za pravnu terminologiju. Tog obavezno da predložite ovde za zamenika generalnog sekretara.
Za sledećeg kandidata ste napisali: ''U mišljenju koje je pribavljeno od Advokatske komore Čačka ističe se da je reč o kandidatu koji ispunjava uslove...'' Šta ste vi utvrđivali? Pitali ste kolege iz Advokatske komore. Pa, naravno da im odgovara.
E, sad kandidat od 42 godine. Kažete: ''Savesno učestvuje u postupku usvajanja novih znanja i primeni novih ovlašćenja, prihvata stručno usavršavanje i obuku''. Savesnost u postupku usvajanja novih znanja – ko ovo napisa, ljudi moji? I, zamislite, prihvata stručno usavršavanje i obuku. Znači, neki se opiru, ova se ne opire, ova pristaje. I, pošto pristaje, prošla je. Slađana. Blago nama.
Sledeći kandidat. Bole, to je tvoja kategorija tamo, vidim da je Niš. Kaže: ''Sednica svih sudija dala je jednoglasno mišljenje da kandidat ispunjava sve kriterijume''. Veće tužilaca? Pa, vi niste potrebni. Sve sudije su rekle da ispunjava uslove. ''Pokazuje spremnost da napreduje, stručno se usavršava i obučava''. Zamislite, pokazuje spremnost da napreduje. Znači, vi iz Republičkog javnog tužilaštva, pošto je ovo kandidat za Apelaciono, drma vam se. Ona napreduje, više je Republičko javno tužilaštvo. Stručno se usavršava i obučava, zamislite.
Kaže se za sledećeg kandidata: ''Maksimalno je ažuran i trudi se''. Znači, vi imate tamo neke koji se ne trude. Dalje: ''Spremna je da se stručno usavršava i obučava, učestvovala je na brojnim seminarima i objavljivala stručne radove u biltenima tužilaštva''. A za ovu našu Ljubicu rekli su: ''Reč je o pouzdanom kandidatu''.
Koga vi vređate ovim stvarima što radite? Namerno nisam govorio o kojim kandidatima se radi, iz jednog prostog razloga, što u ovoj grupi koju ste predložili da se prvi put biraju za sudije ima i onih koji su dugo, dugo godina bili sudije za prekršaje. Znate i sami da zbog ove transformacije praktično sve sudije za prekršaje idu na ovaj izbor. Tu se nalaze ljudi sa iskustvom i od devet, 12 i više godina. Ukoliko oni nisu do sada bili predmet interesovanja i razrešenja, pa ako je neko 12 godina mogao da bude sudija za prekršaje i da donosi toliko stotina rešenja i da kažnjava ljude i da utvrđuje njihovu prekršajnu odgovornost, verovatno da ispunjavaju ove zakonom i Ustavom propisane uslove za izbor na ove funkcije.
Međutim, vidite i sami, neko u Srbiji pokušava da karikira nešto što postoji u EU, a to što tamo postoji u nekoj zemlji već 150 godina i rezultat je njihove tradicije i njihove prakse, to ne znači da i u Srbiji treba to prepisati i da će to dati iste rezultate kao tamo. Vi, jednostavno, pokušavate da oponašate nešto. Ako može u Francuskoj, zašto ne bi moglo i u Srbiji? Ako može u Nemačkoj i Italiji, zašto ne bi moglo i u Srbiji?
Znate, tamo postoji nešto što možda nije uvek u zakonu, ali postoji kao standard. Kao standard koji se podrazumeva i nema potrebe da bude u nekom propisu. Nažalost, u Srbiji, dok se ne uteramo u taj neki red, koji nama odgovara, ne toliko interesno, nego sa gledišta sistema vrednosti, da svako još ujutru, kad se probudi, zna koji sistem vrednosti važi u Srbiji (u hodniku zgrade, u liftu, na ulici, na radnom mestu, na bilo kom mestu), kada to bude kod nas opšteprihvaćen sistem vrednosti, onda možemo nešto da ''karikiramo'', da ličimo na nešto.
Vi ništa niste uradili upravo na tom sistemu vrednosti. Napravili ste nešto što je oklop, što je forma, ali ta forma ne zadovoljava suštinu. A građani se javljaju sudovima zbog suštine, ne zbog forme. Vi ste toliko daleko otišli, pa ste čak i sudsku taksu protumačili kao veliki prihod države, a to je bilo nešto samo da se evidentira da je neka tužba ili neko obraćanje sudu ozbiljan akt pojedinca. Ne, to je kod vas izvor prihoda.
Naravno, u toj transformaciji mi danas imamo situaciju da Zagorka Dolovac glumi republičkog javnog tužioca. Tamo je Slobodan Radovanović i dalje bog i batina, to vam je verovatno poznato. Slična je situacija i u Vrhovnom kasacionom sudu. I tu postoje sive eminencije, nastale na bazi strategije reforme našeg pravosuđa i niza strategija, a te strategije u sebi podrazumevaju i ono što vi nazivate nekom engleskom rečju, a u našem jeziku se tumači kao posmatranje. Vi ste predmet posmatranja, monitoring. Znači, onaj što je iz Amerike dao pare za transformaciju, a to je valjda sto miliona evra, malo se ugrađuje, ali prati da ta reforma da onaj efekat koji su oni zacrtali, ne koji vi želite. Vi možda i želite dobro, ali ne može dobro da ispadne.
U nastavku nečega što smo juče radili, gde smo demonstrirali visok stepen jedinstva u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije na svakom kvadratnom santimetru naše teritorije, gde su vam ovi sudovi i pravosudni organi na Kosovu i Metohiji? Gde su? Kako branite te teritorije na Kosovu i Metohiji gde Srbi predstavljaju većinu od nasrtaja pravosudnih i drugih organa samoproglašene lažne države Kosovo?
Samo da vas podsetim, pošto ste se probudili sada, juče ste bili izuzetno dobri, pohvaljujem vas, pogotovo kada ste afirmativno pričali o tački 1. predložene odluke, a sinoć sam vas obavestio da je Jeremić, usvajajući amandmane, izbrisao tačku 1, tako da ste džabe pričali. Sve ono što ste pričali, ne važi. Nisam vas ja doveo u tu situaciju, nego ste sami došli u situaciju. Niste bili na vreme obavešteni. Ta se neobaveštenost, tradicionalna, kao sindrom širi ovom zgradom.
Šta je bilo sa tim institucijama na teritoriji Kosova i Metohije? U Narodnoj skupštini Republike Srbije, kad se donose propisi, za svaki propis, onaj ko predlaže, mora da garantuje da će taj propis da se primeni na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Mi to nemamo. Vi ste rekli da je teritorija Kosova i Metohije privremeno okupirana. Onda ste pozvali Euleks krajem 2008. godine. To je misija koja treba da uspostavi vladavinu prava na teritoriji KiM. Ne vladavinu srpskog i srbijanskog prava i Ustava, nego prelaznih institucija, odnosno nezavisnog Kosova.
Oni se godinama pripremaju i u Hrvatskoj i u Sloveniji. I oni pokazuju tendenciju da idu na seminare, da se obučavaju, da se usavršavaju, da primaju nova znanja, da shvataju evropsko pravo. Ne razlikuju se oni tamo od ovih. Vidite, oni su svog guvernera uhapsili, lažne države i njihove lažne centralne banke. Muvao on nešto sa osiguravajućim društvima. Pa onog ministra za telekomunikacije, pa redom. Oni demonstriraju nešto što je ovde nemoguće da se demonstrira.
Ovde država kaže – oprano je milijardu i 350 miliona, a ovi iz tužilaštva kao da ne čitaju novine i ne čitaju zvanične izjave MUP-a itd. Pa, koga ste priveli? Kako je moglo milijardu i 350 miliona da se opere sa navodno Šarićima i da posle bude puj-pike ne važi? S kim je on to bio u koaliciji na vlasti? Imate posebnu Agenciju za sprečavanje pranja novca, imate ovu BIA. Šta radi ta BIA? Ovakva kakva je, nikom nije potrebna. Ili su vas lepo rasporedili svuda. Nekad je bilo Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, samo BIA tera i sve drži pod kontrolom. Zašto? Zato što je mesna nadležnost za Vladu i sve organe u Drugom.
Nemojte da tražite od nas saglasnost za ove vaše ekskurzije, za ove vaše seminare, usvajanje novih znanja. Kakva nova znanja sa našim propisima? Nama su potrebna znanja naših propisa, a ne nečeg drugog.
Ako već pričate o tim evropskim i svetskim propisima, pa što niste malo bolje pripremili ovaj stručni tim koji je zastupao Republiku Srbiju? Što to niste malo bolje pripremili? Cela nacija se sinoć smejala kad su čuli ko je član pravnog tima. Gašo Knežević, pa on je na Pravnom fakultetu primenio nacrt zakona, koji još nije ni usvojen. Vojin Dimitrijević. Još vam je samo falila Sonja Biserko.
Ko će ozbiljno da tumači ovo što radite? Tumači se samo kao magla. Nešto što je realno poraz, vi predstavljate kao veliki uspeh. Dobro, radujte se tom vašem uspehu. Ali zbog koje vajde? Koja je vajda za narod i državu od toga? Koja je vajda od ovoga što radite? Zar niste mogli da nađete neku lepšu reč za ove kandidate, nego – pokazuje pismenost, trudi se? Ajd', ovaj što se trudi, ispalo je da je muško. Da je žensko, mogli bismo svašta da pomislimo. Šta radite ljudi, aman? Država je ozbiljna stvar.
Hvala vam, gospođo Čomić, što mi niste dali opomenu.

Iskorišćeno je 21 minut i pet sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, te optužbe na račun stranaka i to strančarenje nisu tema i ne želim time da se bavim.
Ono što je za nas ovde važno jeste da mi imamo ovlašćene predlagače i da, u skladu sa tim, ovlašćeni predlagač jeste taj koji utvrđuje kriterijume, na osnovu tih kriterijuma rangira i onda dostavlja Skupštini, koja samo na osnovu tih predloga bira kandidate. Dakle, u tom smislu, mislim da ne stoje te primedbe da mi ovde ne vodimo postupak. Mi nismo ni nadležni da vodimo ceo postupak kandidovanja kandidata, zato što postoje nadležne institucije koje to rade. Nama je tema ovde danas izbor kandidata koje su ovlašćene institucije predložile.
Takođe, ovde se pominjala reč "reizbor". Reforma pravosudnog sistema ne poznaje reizbor. Dakle, radi se o izboru. Samim tim procedura jeste drugačija, samim tim ne postoji ni obrazloženje onima koji nisu izabrani, odnosno niko nije ni suspendovan, niti je razrešen. Dakle, ovde je postojao postupak na koji su se javljali i na osnovu tog postupka bili birani nosioci sudskih i tužilačkih funkcija.
S kim je Šarić bio na vlasti? Želim da vam kažem samo da u akciji ''Sablja'' 2003. godine Šarić ne postoji. Od 2004. godine pa do 2000. godine pogledajte ko je bio na vlasti, možda ćete tamo naći odgovor. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Ne znam, gospođo Čomić, po kom osnovu je replika. Koliko vidim, sve ovo što je gospođa Nada rekla se odnosi na neke koji su pre mene pričali. Ja o ovim stvarima nisam pričao. U tom smislu ne razumem, ovo je sve mogla da kaže u svojoj diskusiji, kao predstavnik poslaničke grupe. To je bio vaš standard do sada.
Ali, kada me je već gospođa Nada prozvala, jer je repliku meni dala, moram da je podsetim. Ma, dogovorite se vi iz DOS-a. Znači, svi od 5. oktobra do današnjeg dana što ste bili na vlasti, sedite lepo pa se dogovorite – ko zna Šarića, ko ga ne zna, ko je učestvovao u ''Sablji'', ko nije učestvovao, gde su Janjušević i Kolesar. Imam ja imena, sve imam. Imam pres-kliping za svakoga, nemojte da se sekirate. Hoću da vam pomognem.
Samo da vas podsetim, gospođo Kolundžija, transformacija, reforma, kako god vi nazvali ovo što se dešava sa pravosuđem, dešava se u desetoj godini od kada je DOS došao na vlast (bez obzira na agregatno stanje), kada nastupa apsolutna zastarelost za većinu krivičnih dela zbog kojih su se gonili neki ljudi. To svi znaju. To vrapci znaju. To svako u sudu zna. Kao što se zna ko diktira presude u Specijalnom sudu, u nekim drugim sudovima. Ja sam vam nekada pričao o onom Lazaru, pa sam pričao o nekim drugim ljudima koji kontrolišu sve što se dešava.
Sve što ste rekli, saopštio vam je Boško Ristić. Ali, to se odnosi na Miličinu diskusiju, ne na moju. Nisam vam ja pričao o reizboru. Znam ja šta je cilj ove vaše reforme i ovog postupanja u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nisam se ja ni vama obraćao. Obraćao sam se građanima Srbije, da bi vas bolje shvatili, da vama na prvom mestu nije Republika Srbija, nisu građani Srbije, nego navodno neka gluma, a juče je bilo ''izvinite, ja sam Kalimero''.

Narodna poslanica Nada Kolundžija i Boško Ristić, pravo na repliku.
Narodna poslanica Nada Kolundžija.