Molim vas da nastavite u skladu sa članom 103 – tema dnevnog reda.

U redu, gospođo Čomić, završiću u jednoj rečenici. Verujte da ovo nije ni "d" od demokratije, fali vam samo još Goli otok.

Izričem vam drugu opomenu zbog uvrede institucije Narodne skupštine i opominjem vas na obavezu uljudnog ophođenja sa drugim narodnim poslanicima i sa predsedavajućim, u obavezi da šta god govorimo ovde, noseći odgovornost za javnu reč, čuvamo dostojanstvo Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.
Vreme koje je narodni poslanik Dobrislav Prelić iskoristio je osam minuta, s obzirom da je minut i 30 sekundi iskorišćeno na upozorenja.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas nisam te sreće da govorim kad predsedava gospođa Đukić Dejanović, pa ću pokušati da kanališem svoj govor na najbolji mogući način, kako ne bih zaradio opomenu bez ikakvog razloga. Ono što je suština i tema današnjeg dnevnog reda jeste…

Molim vas da ne omalovažavate Poslovnik Narodne skupštine, odluke predsedavajućeg i da se ne igrate odgovornošću za javnu reč. Opomena koja je izrečena vašem prethodniku i članu poslaničke grupe Dobrislavu Preliću izrečena je sa obrazloženjem, što možete videti uvidom u stenogram ako niste pažljivo slušali, kolika je volja narodnog poslanika Dobrislava Prelića da smatra da može da ne poštuje Poslovnik Narodne skupštine.
Sada vas upozoravam da svoj javni nastup i svoju javnu reč samerite sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Da li mogu da nastavim? Hvala.
Dakle, u obrazloženju ovog predloga stoji: ''Članom 34. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno je da generalni sekretar Narodne skupštine ima zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju odsustva ili sprečenosti. Zamenika imenuje Narodna skupština na predlog generalnog sekretara, uz saglasnost predsednika Skupštine. Broj zamenika generalnog sekretara utvrđuje se Poslovnikom Narodne skupštine''.
Poslovnik Narodne skupštine kaže ovako: ''Sekretar Narodne skupštine ima dva zamenika koji mu pomažu u radu. Sekretar Narodne skupštine određuje koji od zamenika sekretara ga zamenjuje u slučaju odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora''.
Dakle, ovo smo mi govorili kada ste donosili Poslovnik i Zakon o Narodnoj skupštini, da ste doneli jedan akt koji se kosi sa drugim. U Poslovniku kaže da ide na predlog Administrativnog odbora, a u Predlogu odluke i zakonu se kaže – uz saglasnost predsednika Narodne skupštine.
Pošto predsednik Narodne skupštine nije Administrativni odbor, postavlja se logično pitanje – ako generalni sekretar može da izabere dva kandidata u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, a Administrativni odbor daje predlog, šta ćemo da uradimo u slučaju da Administrativni odbor ne da Narodnoj skupštini predlog ta dva kandidata koje je hteo generalni sekretar ili Administrativni odbor da kao predlog Skupštini nešto sa čime se slaže ili ne slaže predsednik Skupštine? Šta ćemo da uradimo u toj situaciji ako, recimo, gospodin Veljko Odalović ne može da ima saradnju sa kandidatom Mladenom Mladenovićem? Ne može, jednostavno, nisu iz iste političke stranke, nemaju koordinaciju, čak nisu u istoj praksi.
Kakav problem rešavate time što ste Administrativni odbor ovlastili da donosi odluke koje su već rešene zakonom? Pošto je ovde Administrativni odbor bog i batina, pošto Administrativni odbor ima zadatak da kontroliše, upravlja i da kažnjava narodne poslanike i kontroliše rad i tok sednice, onda moramo da donesemo zaključak da od Administrativnog odbora zavisi i ko će biti zamenik generalnog sekretara. E sad, pošto Administrativni odbor ovde drži DS, konkretno je onda da DS želi da ima kompletnu kontrolu, jer je generalni sekretar iz druge političke partije, iz SPS. Pošto generalni sekretar ne može da bira svoje saradnike sa kojima će da radi, onda će mu to nametnuti Demokratska stranka onako kako misli da je to njoj najbolje i dati nekog od svojih kadrova koji se školuju na budžetu države Srbije i koji su u Skupštini Srbije.
Nemam apsolutno ništa lično protiv kandidata Mladena Mladenovića. Drago mi je da mlađi ljudi imaju priliku da se pokažu i dokažu. Ono što avanzuje ovog kandidata jeste to što poznaje Excel, Word, Power Point i Internet. Mogli ste da nabrojite i Facebook, My Space, horoskop, da li govori engleski, da li je oženjen, da li će biti i koliko planira da ima dece. Ova biografija koju ste naveli za ovog kandidata nipodaštava samog kandidata. Ako ste naveli da je on u oblasti zakonodavnog procesa u Republici Srbiji neko ko učestvuje u izradi predloga zakona, okruglih stolova, posebno što je vezano za evropske integracije i prava i procedure EU, to je najbolji dokaz da je on kadar vaše stranke. Ovde je onda trebalo da napišete – kadar je naše stranke; ako nije, biće; planiramo u stranci da bude na funkciji toj i toj i tako.
Nemojte čak ni generalnog sekretara Skupštine omalovažavati da mu ne date mogućnost da sam bira kandidata. Znate, četiri meseca je prošao rok otkako generalni sekretar nema nijednog zamenika, sa obrazloženjem doskorašnjeg zamenika generalnog sekretara da je iz privatnih razloga podneo ostavku jer mu je lakše da bude savetnik generalnog sekretara nego njegov zamenik. Onda, sada imamo dva zamenika koje je izabrao Poslovnik, a Poslovnik ste izglasali vi.
Gospođo Kolundžija, ako vi kažete da je nerealno napasti vezanog čoveka ili čoveka koji ne može da govori jer mu to onemogućava Poslovnik, zašto niste stavili tu odredbu u Poslovnik? Jeste li vi birali kako će da izgleda Poslovnik? Zašto niste napravili poslaničku mogućnost da se obrati generalni sekretar ili bilo ko…? Znate, mi biramo sudije, pa sudija ne može da se obrati. Biramo i neke članove radiodifuznih agencija, pa oni ne mogu da se obrate.
Nemojte zaboraviti i to da ste se na dnevnom redu koji imamo ispred sebe potpisali vi i da ste na dnevni red ovo stavili vi. Potpisi su poslaničke grupe ZES, G17 plus i SPS-PUPS-JS. Dakle, vi branite onda ako ste vi to stavili na dnevni red. Nemojte napadati nas da je nerealno, da ne možemo da dobijemo odgovor zato što vi nećete da branite nešto što ste vi stavili na dnevni red. Tu nema nikakve logike. To je jedna stvar.
Druga stvar, pošto Administrativni odbor donosi odluku o vlažnosti vazduha u ovoj sali i pošto pričate da je stezanje kaiša nešto čime se vodi DS i rad Skupštine, i onda imamo prepune medije informacija koliko je posto ušteđeno u toku 2009. godine, koliko će biti ušteđeno u toku 2010. godine, zašto niste onda predvideli jednog sekretara, ako već imamo savetnika Pudara? Zašto niste tu napravili uštedu?
Lako je napasti opoziciju da je trošadžija budžetskih sredstava Skupštine, a ne razmišljate šta radi vaša stranka. Vi ste ovde pomenuli par primera. Evo ja ću vama da pomenem par primera. Jedan narodni poslanik iz Skupštine, kad ide u delegaciju negde po Evropi, uzme službeno vozilo nekog ministarstva gde je DS na vlasti, a onda dođe na blagajnu Skupštine da naplati putne troškove, kilometražu i dnevnice, jer nema dokaza u Ministarstvu gde je bilo službeno vozilo zato što je ministar iz iste stranke. Kako mi da uđemo u trag koliko je novca izvučeno na takav način? I, s kojim pravom onda vi nama spočitavate da smo mi trošadžije (ne mi kao poslanička grupa, nego generalno opozicija)?
Dakle, ima niz mahinacija kojima se koristite. Napravili ste medijsku hajku oko toga što ste ukinuli reprezentaciju od osam dinara za čašu koka-kole. I to je najveća ušteda. Ušteda je i na ovima što imaju 15.000 dinara platu, a rade u kuhinji po ceo dan. Ušteda je na konobarima i vozačima, koji rade nenormalno radno vreme. A gde je ušteda na vama, koji putujete i obilazite svet na račun države, na račun Skupštine? Tu uštede nema, tu računa nema.
Ne može da se desi predizborna kampanja da ne vidite jednog ministra sa pet vozila. Ne zna se u kojem je od tih pet vozila i ko ga vozi. U svih pet vozila jedan ministar. U svakoj predizbornoj kampanji u svakoj lokalnoj samoupravi imamo po jednog ministra svaki dan. Gde je tu štednja? Gde je tu racionalna potrošnja i zatezanje kaiša?
Dakle, ako ćete vi birati ko će biti saradnik generalnog sekretara, a ne on, to znači da ne verujete generalnom sekretaru. Gospodine Odaloviću, uz puno poštovanje prema vama, ali ja, kao neko ko vodi neku instituciju, tražim da sam biram savetnike, a ne da mi odlučuje Administrativni odbor.
Vi ovde kažete da u zakonu stoji da ga bira Narodna skupština uz saglasnost predsednika Skupštine na predlog generalnog sekretara, a Poslovnik Narodne skupštine kaže da može na predlog Administrativnog odbora. Pa, ko sad daje saglasnost – Administrativni odbor ili Narodna skupština ili predsednik Narodne Skupštine? To je jedna stvar.
Druga stvar, obrazloženje da je gospodin Pudar podneo ostavku iz privatnih razloga, da mu je lakše da bude savetnik nego zamenik, jeste taj vremenski period od četiri meseca da ovo ne bude na skupštinskom dnevnom redu. Podsetiću vas da ste napisali u obrazloženju – predlaže se da se ovaj predlog odluke donese po hitnom postupku kako bi se što pre obezbedili uslovi za nesmetan rad Narodne skupštine. Vama je potrebno četiri meseca da shvatite da treba da imate nesmetan rad Skupštine. I to sad pred odmor.
Kaže se – generalni sekretar bira koji će ga zamenik zamenjivati u odsustvu. Sad smo, za vreme odmora, svi u odsustvu. Koja je onda uloga ovog zakona? I koliko je vama ovo važno, koliko vas ima u sali? I onda ćete reći da je ovo nerealna rasprava i da mi govorimo bez argumenata i činjenica
Gospođo Kolundžija, nerealna rasprava jeste kad vi usvojite amandmane koji su stigli na predlog rezolucije tri dana pre nego što je stigla rezolucija. To se zove nerealna rasprava, zato što se znali unapred šta će da se desi i šta će da se usvoji. To se zove nerealna i besmislena rasprava, kad imate koncept dešavanja unapred. Taj isti koncept rešava niko drugi nego Administrativni odbor.
Posetiću vas da je u Administrativnom odboru predsednik Nenad Konstantinović, iz redova Demokratske stranke, tako da tu nema dileme ko kreira klimu i stanje u Skupštini i ko kadrira Skupštinu na najbolji mogući način. Napravili smo ovde rešenje problema parking-prostora, rešenje problema reprezentacije, koliko ćemo čaša vode popiti dnevno, koliko ćemo popiti koka-kole koja košta osam dinara po čaši, i time smo napravili uštedu od 15% za 2009. godinu.
A šta ćemo sa putnim troškovima, šta ćemo sa vama koji ne znate da uđete u gradski saobraćajni prevoz, šta ćemo sa ovima koji imaju vozače za druge namene? Šta ćemo sa sekretaricom predsednika Skupštine, šta ćemo sa odgovornošću što je zgazila čoveka? Tu ne postoji odgovornost, ne postoji racionalizacija, ne postoji ušteda. Postoji ušteda samo kad je u pitanju opozicija, i to ušteda na vremenu, ušteda na krađi vremena, ušteda na ometanju govornika, ušteda na najgoroj dekoncentraciji onoga ko je hteo nešto da kaže.
Kad se pomene reč "demokratija", dobijate opomenu. Gospođo Čomić, zašto se vi stidite reči "demokratija"? Vaša stranka je Demokratska stranka. Gospodin Prelić je pomenuo demokratiju, a vi ste mu izrekli opomenu. Po osnovu čega? Hoćete i meni da izreknete opomenu zato što sam rekao ono što mislim? Ili je to zabranjeno u ovoj skupštini?
(Predsedavajuća: Podsećam vas na član 103. i vašu obavezu da govorite o dnevnom redu.)
E, ovo je najbolji dokaz da sam ja u pravu.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, to što nema nijednog zamenika sekretara četiri meseca, a pričate da je ovo hitno, znači da četiri meseca nije ni bilo važno da postoji taj zamenik. Tak sad je važno, kada idemo na odmor. Sad vas pitam – hoćete li ovog drugog kandidata, što ste ga povukli, posle odmora da predložite ili ćemo da čekamo još četiri meseca da se ovaj prvi uigra? Ili će gospodin Odalović da izabere koji će zamenik da ga zamenjuje, a ima samo jednog? U kakvu ste situaciju stavili generalnog sekretara, u prijateljsku ili neprijateljsku? I onda ćete da kažete da vi brinete o njemu i o kadriranju Skupštine.
Mislim da je ovo bespredmetna rasprava zato što, prvo, nemamo odgovor, zato što niste omogućili onome ko treba da da odgovor da ga da, a zato što vi ostajete nemi na one osnovne probleme koji karakterišu rad Skupštine, sve ovo je čisto formalna stvar, a suštinski za rad neće pomoći ništa. Zato je ovo obrazloženje besmisleno. Hvala.

Dvanaest minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić i on je poslednji prijavljeni govornik.

Gospođo Čomić, koliko imam vremena?
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi ima vaša poslanička grupa.)
Dobro, dovoljno je. Pa, žuri se ljudima, da se na vreme skupe.
Mladi Mladen Mladenović je došao u neverovatno dobru poziciju. Gotovo istog dana se odlučuje o njemu, o guverneru Dejanu Šoškiću, o sudijama koje se biraju na mandatni period od tri godine, o zamenicima javnog tužioca, o predsedniku Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Verovatno taj mladi čovek nije mogao ni da sanja koliko će biti značajan dan njegovog izbora. No, da se vratimo na ovu temu.
Vidite, kad se bira funkcioner u Službi Narodne skupštine, a ne radi se o poslaniku, onda se smatra da to nije politička tema. Nažalost, to jeste politička tema i mislim da mnogo malo imam prava da pričam o tome, a imam mnogo više obaveze, zato što u ovoj istoj klupi sedim od 3. februara 1993. godine. Od tada se na ovaj način borim za parlamentarizam, a on u suštini znači da se čuju sve moguće alternative, pa neka građani biraju alternative. Naravno, i u okviru teme i u okviru onog što predstavlja politički trenutak i što interesuje građane.
Pošto je neminovno otvorena tema broja zaposlenih, stvarno moram da skrenem pažnju da je 2000. godine Republička skupština imala ispod 100 zaposlenih, a danas je to, prema nekim podacima, 360. Verovatno je jedan broj i preuzet kad je došlo do rasturanja državne zajednice. Moram takođe da skrenem pažnju da je nekad služba i Narodne skupštine i Savezne skupštine bila ne samo tako organizovana, nego je imala i ta ovlašćenja da i Vladi i ministrima i poslaničkim grupama i narodnim poslanicima ukaže na nešto što ne može da prođe u ovim dokumentima i aktima koji se usvajaju u Narodnoj skupštini.
Danas su službe postali nemi posmatrači. Vi ste do neverovatnih razmera razvili službu za saradnju sa EU, o čemu su moji prethodnici takođe pričali, a da pri tom mi uopšte ne znamo koja je svrha tih radnih mesta. Svi koji su bili u delegaciji i putovali u inostranstvo, videli su sa kojim su elementarnim problemima bili suočeni da bi došli do te lokacije gde se održava neki međunarodni skup. Ali, da ne pričam o tome, to je vama dobro poznato.
Neću da pričam ni o tome da je Narodna skupština, po obećanju predsednika Slavice Đukić Dejanović dve i po godine meni dužna odgovor na pitanje da li je Mlađan Dinkić bio u pravu kada je pravio zapisnik o renoviranju ove zgrade i zloupotrebama sredstava. Neću više da tražim, dve i po godine čekam odgovor na to pitanje, a znam odgovor.
Samo da vas podsetim da mi imamo razloga da sumnjamo u ovo što radimo, a evo i dokaza. Ovde imam spisak viška radnika u lokalnim samoupravama. Sećate se da ste se prošle godine kleli u to da ispunjavate uslove prema MMF-u. Mi još nemamo informaciju šta je učinjeno. Mi još nemamo informaciju koliko je neracionalnih tačaka ugašeno, zatvoreno. I znamo zašto nema tog odgovora, kao što znamo i zašto smo se preselili u ovu zgradu. Jednostavno, nekim visokim državnim funkcionerima ne odgovara da sa dva metra razdaljine, a tolika je u onoj zgradi razdaljina između govornice i prvog reda, slušaju poslanike, već kad se kojim slučajem pojave u Narodnoj skupštini, žele da to bude pristojna razdaljina.
Rekoste ''mi'' i ''vi'' i napraviste osnovnu grešku. U Skupštini ne treba da postoji podela poslanika na "mi" i "vi", mi na vlasti, vi u opoziciji, ali to mene ne čudi kada DS vedri i oblači u zemlji.
Podsećam vas na vreme kada je Anđelka bila sekretar Narodne skupštine, u onoj zgradi tamo. Mora javnost da zna, ako je bila potrebna fotokopija ovog najobičnijeg papira, sekretar je bio ovlašćen da parafira da bi to moglo da se fotokopira. Skupštinskim autom da odete do stranke da uzmete neki dokument koji vam je važan za raspravu, to je bila nemoguća varijanta.
Sa gledišta parlamentarizma, moram da kažem da je nastupio jedan kudikamo bolji period dok je bio predsednik Narodne skupštine Predrag Marković. Ipak je bilo nekog poštovanja. Skupština je bila poprilična efikasna, ali su svi imali mogućnosti da kažu. Nije bilo opomena, nije bilo otimanja reči, nije bilo izbacivanja poslanika, nije bilo krađe mandata, nije bilo nasilnog ostvarivanja neke prividne većine u Parlamentu.
Demokratska stranka kao svog velikog neprijatelja ima parlamentarizam i zato ste se dokazali ovih nekoliko godina da ste praktično poništili neke tekovine parlamentarizma.
Prošli put sam vam, malo u šali ali u velikoj zbilji, rekao –poslovnik iz 1991. godine je bio najbolji poslovnik. Svi ste ga kasnije oktroisali i doveli do ove situacije, da Poslovnik postaje više pravilnik o disciplinskoj odgovornosti nego nešto što ima skroman broj odredbi koji uređuju elementarni red, da se omogući svakome da priča. Nažalost, i predsednik Skupštine nije prvi među jednakima, nego je postao nešto mnogo više, mnogo iznad toga.
Nažalost, nekada je bilo nemoguće, a danas se ovde priča o gospodinu Bagziju, o gospodinu Legiji, o gospodinu Čumetu, o gospodinu Stanku Subotiću Canetu. O gospodi. Da vas podsetim, 2001. godine Vojislav Šešelj je napisao knjigu "Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Tužili su ga i Stanko Subotić i Jovica Stanišić. Zoran Đinđić je tražio od javnog tužioca da pokrene postupak protiv Vojislava Šešelja zbog širenja lažnih vesti. I, samo da vas podsetim, još uvek je na snazi poternica koju ste vi raspisali protiv Stanka Subotića Caneta. Što ste onda izbacivali Vojislava Šešelja 2001. godine iz Narodne skupštine? Šta je on to pogrešio? Bio je pre vas u mogućnosti da kaže istinu ili je možda mnogo bolje nego vi znao ko ste i šta ste?
Znate, ovde se postavljaju mnoga pitanja na koja javnost očekuje odgovor. Todorović je verovatno godinu dana mahao papirima o neprimereno visokim platama u Državnoj lutriji, Aerodromu i ređao, ređao, ređao... Tek onog momenta kada ste zaključili da možete malo da se okoristite, otvorili ste podatke, pa je verovatno na neki način smireno to što je gospodin Todorović pokušao.
Gospodin Todorović je i na Odboru za bezbednost pokušao neke stvari. Odmah ste ga smenili, da biste posle samo tri dana vi zvanično tražili da se na Odboru razmatra ono zbog čega je Todorović smenjen.
To je to shvatanje demokratije. Ja to neki put onako u šali kažem, bez namere da bilo koga vređam, ali izgleda da je prvo nastao Mićunović, pa amebe, pa demokrate, pa je onda Čarls Darvin došao do zaključka da postoji evolucija.
Ne možete tako da tretirate demokratiju. Kada bih vam sad postavio pitanje, znam da biste vi poskakali, ali ja ne mogu da budem Sveti Sava unutar DS-a, da vas mirim. Ako "Pres" drži pod svojom kontrolom gospodin Đilas (o tome su svi pričali u Narodnoj skupštini i svi dobili opomene; Markićević je, jadnik, čak dobio pretnju), ako u tim novinama piše da je porodica Borisa Tadića bila na Brionima o trošku hrvatske vlade, vila ''Jadranka'', kome da verujemo iz DS-a – Borisu Tadiću ili Đilasu? Ako to postavimo kao pitanje, mi smo nepristojni, mi smo primitivni, mi nismo u temi, mi izazivamo nešto. Pa, dogovorite se, ljudi, unutar vaše stranke.
Mi imamo našu ideologiju i zato smo poprilično nepogrešivi, zato što se rukovodimo ideologijom. Molim vas, juče se objavljuje – Jelašić ide za guvernera Narodne banke Mađarske. Prekjuče vest – guverner centralne banke Kosova uhapšen. Molim vas, vi omogućavate lažnoj državi da demonstrira znake državnosti i poštovanja prava. Mislio sam da će da uzme ovu štedionicu, odnosno menjačnicu iz Mađarske, što se po Vojvodini rasprostrla. Vi ne vodite sistem. Vas rukovodi princip – što gore, to bolje. Kome je bolje? Kažite kome je bolje. E, to je naš problem.
Naravno, ne želim da dovodim u pitanje integritet gospodina Mladena Mladenovića, ali nešto nije dobro uređeno. (Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću. Privedite kraju.) Nećete rešiti ni novim poslovnikom, a to je ta relacija Administrativni odbor – predsednik… (Isključen mikrofon.)

Pravo iz člana 93. nije ostvarila gospođa Kolundžija. Izvolite.

Želim samo da kažem da je izbor zamenika sekretara vrlo važan, između ostalog i zbog toga da bi se do kraja uspostavila kontrola trošenja sredstava građana Srbije u ovoj skupštini. Mi smo, od kada smo preuzeli odgovornost u ovoj skupštini, u velikoj meri završili taj posao, kako se nikada ne bi moglo desiti da neko, kao što je narodni poslanik Nemanja Šarović, zloupotrebljavajući Skupštinu, podigao 27.000 evra za putne troškove kao da je svaki dan putovao iz Leskovca, a svi znamo da je on građanin opštine Stari grad.