Taj naš amandman je tehnički neispravan i mi tu grešku priznajemo, ali je meni prilika da obrazložim javnosti da smo 29. septembra dobili Predlog zakona koji ima 103 stranice teksta, još i više, to je ova knjiga od kilogram i po, dobili smo amandmane Vlade isto 29. septembra, koji su u broju 41 gotovo 70% teksta izmenili i trebalo je 260 stranica ovog teksta i 41 amandman uraditi perfektno i bez greške za tri dana.
Ta tehnička greška, jedna, zaista je minorna u odnosu na posao koji smo uradili, ali koji očigledno nije priznat, jer nismo na istim pozicijama. Nije nam cilj da donesemo zakon kojim ćemo staviti pod kontrolu državnu nadležnost na pravi način. Samo koristim priliku da to kažem i ovim povodom.

Ovim bismo završili prepodnevni rad.
Određujem pauzu od jedan sat i počinjemo u 16.00 sati. Prvi će reč dobiti gospodin Momir Marković.
(Posle pauze – 16.00)

dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nastavljamo rad amandmanom na član 35. koji je podneo narodni poslanik Momir Marković. Gospodine Markoviću, izvolite.

Ispred SRS sam podneo amandman kojim tražim da se u članu 35. posle stava 3. doda stav 4, a da stav 4. postane stav 5. U stavu 4. bi trebalo da bude: "Vojna lica koja obavljaju poslove taktičkog upravljanja vazdušnim prostorom moraju imati isti ili viši stepen stručne osposobljenosti i istu dozvolu za rad kontrolora letenja". Dakle, dozvolu iste kategorije i iste važnosti.
Zbog čega je ovo bitno? Evropska dokumenta o zajedničkom evropskom nebu ili o zajedničkom vazduhoplovnom području su u aneksima sporazuma odredili tržišno takmičenje kontrola letenja za dodelu nadležnosti u pomenutim tzv. funkcionalnim blokovima. O blokovima je danas bilo dosta reči. Zbog toga su se zemlje u tranziciji potrudile da forsiraju da od državnih organa odvoje i privatizuju svoje kontrole letenja, da bi ih kasnije kupile zapadno-evropske kontrole letenja.
Na primer, direktor nemačke kontrole letenja je javno izjavio da kreću u tržišnu utakmicu i da će za početak kupiti kontrole letenja zemalja Beneluksa, a onda kreću dalje.
Ono što je u tom delu posebno interesantno je pitanje vojne komponente u kontrolama letenja. S obzirom da su ti sistemi, značajni i sa vojnog aspekta, zapadno-evropske države uz privatizaciju vrše i ubrzanu tzv. vojno-civilnu integraciju svojih kontrola letenja tako što ubrzano školuju vojne oficire, kontrolore letenja za civilne poslove.
Ovo je posebno izraženo u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, gde je britanski dom lordova problem tzv. ubrzanog školovanja vojnih oficira za poslove civilnih kontrolora letenja podigao na nivo kraljice, kako bi britanska kontrola letenja dobila primat u projektu "Jedinstveno evropsko nebo".
Ovi podaci su dostupni na Internet sajtu britanskog Doma lordova. Nasuprot tome Stankov je krajem 2006. godine, uz pomoć Ponoša i njegovih sledbenika, tridesetak mladih oficira kontrolora letenja, čina poručnika i kapetana, koji su osposobljeni za civilni saobraćaj u oblasnoj kontroli letenja i imali sve dozvole, preveo u civile, a one najiskusnije, najobrazovanije i najsposobnije, ali pošto nisu bili po volji malog žutog Firera, oterao u prevremenu penziju, a neke koji nisu imali čak ni sve civilne dozvole vratio u sastav vojske na obične vojne dužnosti, na dužnosti oficira. Tako u oblasnoj kontroli letenja od onda do danas nema više nijednog oficira kontrolora letenja.
Ne može se dozvoliti da sad civilni kontrolori letenja imaju više kategorije dozvola kontrolora letenja od vojnih kontrolora, s obzirom da ta dva aspekta, ta dva dela jednog jedinstvenog sistema moraju da budu jedinstveno i vrednovana. Ukoliko bi bilo drugačije, onda bi segment vojne kontrole letenja bio u podređenom položaju, a pitanje je šta bi sve rekli ovi vaši prijatelji sa zapada, koji su otvorili sve kapije Evrope i samo čekaju da vi dođete.

Iskorišćen je minut i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika.
Narodni poslanik Boris Aleksić podneo je amandman kojim je predložio brisanje naslova iznad člana 36. i člana 36. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Jeremiću izvolite.

Član 37. je jedan od članova ovog predloga zakona kojim se praktično i definišu i na neki način razrađuju ti pojmovi organizacije vazdušnog prostora, dakle, svi ti poslovi koji su vezani za organizaciju vazdušnog prostora, a konkretno član 37, na koji smo i podneli odgovarajući amandman, tiče se klase vazdušnog prostora.
Ono što stoji u Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju, kako je to predlagač predvideo, jeste da te klase vazdušnog prostora i uslove pod kojim se svaka klasa vazdušnog prostora koristi propisuje Vlada, a na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Prilikom iščitavanja Predloga zakona, u principu smo shvatili da bi ovakvim predlogom zakona trebalo da se potencira i jedna integrisanost civilnog i vojnog upravljanja vazdušnim saobraćajem i prostorom, tako da je u tom smislu i amandman koji je podnet, a to je da, osim ministra nadležnog za poslove saobraćaja, mogućnost davanja predloga i uslova pod kojim se svaka klasa vazdušnog prostora propisuje praktično omogući i ministru odbrane.
Smatrali smo da će time praktično biti neophodno, odnosno preko potrebno da se i klase vazdušnog prostora praktično usaglase sa svim resorno nadležnim ministrima. Smatram da je ovakav amandman zaista samo u cilju dodatnog poboljšanja Predloga zakona, te da suštinski ne isključuje i tu mogućnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja da propisuje ove uslove, ali da svakako, pogotovo ovaj član, treba da obuhvati i ministra odbrane.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podnela Vlada. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Velimir Ilić, Srđan Spasojevići Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? Da. Gospodine Markoviću, izvolite.

Gospodine ministre, opet dolazimo do onih famoznih funkcionalnih blokova u kojima u dva predloga nema srpske kontrole letenja, nema regionalnog centra kontrole letenja, u trećem ima, ali bolje da ga nema.
Radi građana Srbije ću opet pokazati ove blokove. Prvi blok predviđa zemlje bivše Austrougarske, sa delom Italije i bez Vojvodine. Kažem, bez obzira na državne granice, a kako su ovde sve državne granice lepo obeležene, do nivoa državnih granica i ništa dalje, to što je Italija prihvatila da sever Italije dobija do Brindizija i ovde do Bugarske. Ovde srpske oblasne kontrole letenja, srpskog regionalnog centra nema. Prema tome, nema ni para od preleta nad srpskim nebom.
Drugi predlog koji je, takođe, u opticaju, funkcionalni blok vazdušnog saobraćaja jugoistočne Evrope. Ovome je sedište u Sofiji i opet nema srpskog regionalnog centra, osim što će desetak onih koji su pripomogli da se ugasi srpski regionalni centar kontrole letenja dobiti visoke plate i debele funkcije u tom centru. Opet će nad našim nebom leteti, kao što i lete, a možda i više, avioni civilnog vazduhoplovstva, ali će pare ubirati neko treći.
Onaj što je najgori, i tu ima srpskog regionalnog centra, a bolje da ga nema, obuhvata taj regionalni centar gde će biti Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo. Rukovodstvo, posada i sve ostalo će biti upravo iz onih delova koji su sad u centrima tih zemalja, pa ćemo dobiti situaciju da iz Albanije imamo predstavnika, da sa Kosova imamo predstavnika, na stranu što ćemo samim tim priznati nezavisnost Kosova.
Nikako na stranu, ali nije to sad tema, pa ćemo imati iz Makedonije 52 i nešto posto kontrolora letenja, iz Makedonije su Šiptari, imaćemo jednog Srbina i sedište će biti u Beogradu, i njih četvorica će odlučivati o svim bitnim pitanjima, pa i o novcu, tako da, gospodine ministre, vi vrlo jasno možete da shvatite gde će se na ovaj način odlivati pare i odakle će na ovaj način dolaziti odluke u tu oblasnu kontrolu letenja.
To je naravno prelazno rešenje dok se ne pojavi opet onaj Nemac o kome sam govorio, direktor kontrole letenja Nemačke, o kome sam govorio u prethodnom amandmanu, kupi oblasnu kontrolu letenja, pošto je već sad jasno da će krenuti na Beneluks, a onda ide i dalje.
Ono što je opasno, a to sam u prepodnevnom izlaganju rekao, što je neko neovlašćeno potpisao, taj neko je bio direktor centra i taj neko se zvao Trgovčević. Gospodine ministre, ugovore ovakve vrste može samo potpisati vlada, ministar uz saglasnost vlade i uz saglasnost Narodne skupštine, kao ipak najravnopravnijeg od te tri ravnopravne grane vlasti.
Nemojte dozvolite da ovako ozbiljne ugovore i ozbiljna dokumenta, na osnovu zakona koji neće biti ispravljen, jer pretpostavljam da amandman neće biti usvojen, na osnovu tog zakona potpisuju neovlašćena lica, o tome odlučuju pojedinci, jer bojim se da pojedinci mogu da imaju i lične interese, a ne državne.

Dva minuta i 50 sekundi. Jedan minut vremena ovlašćenog predsednika i time ste to vreme iscrpli. Minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe. SRS je preostalo još 32 minuta.
Na član 41. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? Gospođo Radeta, izvolite.

Amandman na član 41, i to stav 2. ovog člana, ima osnovu u Zakonu o jeziku i pismu. Zaista je neverovatno da se u zakonima koje usvaja ovaj parlament, a koje predlaže Vlada Republike Srbije, ne piše srpskim jezikom. Dakle, bez obzira što se vi kod donošenja zakona pozivate na kojekakve direktive EU, koje za nas, srpske radikale ne znače ništa, neshvatljivo nam je ipak da ste dogurali dotle da više ni zakoni nisu pisani srpskim jezikom.
Ovde zaista nije bilo potrebe i jasno je napisano, govori se o navigacionim postupcima, prelaženja, dolaska i odlaska, neuspelog prilaženja i čekanja i lepo kažete, način izrade i formu navigacionih postupaka u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva propisuje Direktorat.
Nije bilo potrebe da umećete ove neke strane reči, jer ovaj zakon se donosi za državu Srbiju, za građane Srbije, a čuli ste u toku današnje rasprave i pre dva dana, kad se govorilo u načelnoj raspravi, koliko je sve kriminala u ovoj oblasti i šta je sve loše dosad urađeno i šta će se desiti i primenom ovog zakona.
Zaista bi bilo dobro da je Vlada imala malo više sluha ne samo za ovaj, nego i za ostale amandmane SRS. Uostalom, evo i sama Vlada je uložila toliko amandmana, a što nije baš primereno kad se radi o Vladinom predlogu.
S obzirom, gospodine ministre, da ste vi osvedočeni patriota i mi to nikad nismo dovodilo u pitanje, uvereni smo da ćete prihvatiti ovaj amandman i da nećete dozvolite da u ovom zakonu, niti u bilo kom drugom zakonu, umesto srpskog jezika bude jezik nekih stranaca, pogotovo ne ovakvih neprijatelja Srbije, kakvi su Englezi, čiji vi jezik ovde promovišete.