Iskorišćeno je 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođa Judita Popović.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u stvari vratila bih se na već pomenutu temu, a to je tema 40 amandmana Vlade.
Ovo uopšte nije naivna stvar. Vi sa ovih 40 amandmana, gospodo iz Vlade, menjate otprilike 15% do 16% Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju. Menjate ga na taj način da ne omogućavate zakonodavnom telu, odnosno poslanicima koji ga čine, da ga menjaju i da utiču suštinski na te odredbe koji se vašim amandmanima menjaju. Dakle, to je uvođenje novog načina pisanja zakona i predlaganja zakona.
Zameram Skupštini što je uopšte prihvatila da na ovaj način stavi u proceduru predmetni zakon i da uopšte mi kao poslanici raspravljamo o tom zakonu, jer ovo je jedna vrsta bahatosti izvršne vlasti, koja nam predlaže jedan predlog zakona i onda ga u hodu dorađuje sa 40 amandmana, a zakon ukupno ima oko 270, a već posle člana 258. idu neke kaznene odredbe. Očigledno se određene suštinske odredbe zakona menjaju uplitanjem izvršne vlasti nakon predaje Predloga zakona u skupštinsku proceduru.
Ponovo podvlačim, i ovaj zakon je, kao i svi ostali zakoni o kojima smo tokom proteklih dana raspravljali, dat u hitnu proceduru, u hitan postupak. Dakle, sve se tako nešto radi na brzaka, sve se nešto radi ad hok, i onda se očekuje da ovaj parlament ima ugled u javnosti, koji bi inače i trebalo da ima, jer se radi o vrhovnom zakonodavnom telu. Očekuje se od građana da parlament prihvate kao nekog ko donosi zakone, ko utiče na kreiranje zakona. Na ovaj način parlament faktički gubi i taj svoj smisao i tu svoju ulogu, jer jednostavno ne može da utiče na te izmene koje je Vlada u toku usvajanja ovoga zakona podnela na razmatranje Skupštini.
Nakon ove moje primedbe vratila bih se na član 3. U stvari ovaj član 3. zakona se odnosi na značenje izraza i posebno bih se osvrnula na izraze, odnosno definicije aerodroma i letilišta. Očigledno postoji razlika između aerodroma i letilišta, očigledno postoji u značaju tih pojmova i uopšte u načinu tretiranja tih objekata, odnosno infrastrukturnih objekata, dakle, i za budući privredni razvoj tamo gde se nalazi aerodrom ili letilište.
Zašto je to bitno po mom mišljenju? Bitno je iz tog razloga što Zrenjanin, mesto iz kojeg dolazim, ima već aerodrom od 1942. godine. To je najveći aerodrom C kategorije na Balkanu za avione od sedam tona nosivosti. To je aerodrom sa betonskom pistom dužine od 1.800 metara i širine 50 metara, koji je u trenutku izgradnje bio najveći na svetu, verovali ili ne. Pored te betonske piste, koja je na neki način oronula, ima i travnatu pistu, koja na svojoj površini ima izgrađene hangare.
Dakle, ovaj aerodrom je prošao već prvu fazu izgradnje radi dobijanja statusa međunarodnog karaktera. Sada bi trebalo da se pređe na drugu fazu da bi se aerodrom priveo nameni. Međutim, šta se dešava? Dešava se to da se u budućem prostornom planu Srbije uopšte ne predviđa da ovaj aerodrom dobije međunarodni karakter, već ostaje na nivou letilišta, koje ima daleko manji značaj od onog koji ima međunarodni aerodrom. Mislim da su tu finansije od jako bitnog značaja za tretiranje ova dva pojma – aerodrom ili letilište.
Za zrenjaninsku privredu je od izuzetnog značaja da dobije aerodrom međunarodnog karaktera, ne letilište, nego baš upravo aerodrom, jer privreda Zrenjanina može da iskoristi maksimalno tu mogućnost koju bi taj aerodrom dao tom delu Banata, tom regionu.
Tako da je zaista potpuno nejasno ukoliko se pročita značenje izraza, odnosno definicija aerodroma i letilišta. Zašto se ipak odlučilo da zrenjaninski aerodrom dobije samo funkciju letilišta. Ovo sam morala da napomenem iz tog razloga, jer mesto gde se nalazi taj aerodrom ima odlične preporuke u smislu korišćenja vazdušnog prostora, određena ruža vetrova može maksimalno da se iskoristi, pa svi ti uslovi, kada se sumiraju, u stvari preporučuju upravo taj aerodrom, za budući aerodrom međunarodnog karaktera.
Dakle, ovaj zakon, ukoliko se usvoji u formi u kojoj je predviđen, smatram da će u dobroj meri da postavi nove standarde u donošenju zakona, jer standard koji je započet tako što se skoro 20% zakona menja od strane predlagača, bez mogućnosti zakonodavnog tela da utiče na te izmene, jeste od i te kako velikog značaja za buduću praksu donošenja zakona.

Sedam i po minuta vremena poslaničke grupe.        
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Reč ima gospodin Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Mrkonjiću, moj amandman se odnosi na precizniju definiciju šta je to objekat, kako on treba da izgleda i kakva je namena predviđena za poletanje i sletanje vazduhoplova.
Odnosi se na tačku 24. u kojoj se objašnjava – poletno-sletna staza je površina na zemlji, vodi ili odgovarajućem objektu, namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova. Naš amandman se odnosio na poletno-sletnu stazu koja je na površini zemlji, vodi ili odgovarajućem objektu namenjen za poletanje i sletanje vazduha.
Zašto sam naveo "odgovarajućem objektu"? Zato što bi izbegli, recimo, situaciju da sin Tomislava Nikolića na svom novom objektu na Dedinju, na zgradu stavi aerodromsku pistu umesto krova, ili da u Bajčetini naprave aerodrom koji nema tehničke mogućnosti ni za šta, zato što mu je skromnost automobila toliko mala da je šteta kršiti taj auto po putevima i ulicama grada Beograda, pa čovek odluči da napravi sebi aerodrom ili mini-avion. Zbog toga odgovarajući objekat mora da ima definiciju gde može da postoji poletno-sletna staza.
Znate, ako je neki luksuz neko sebi priuštio, ne može zloupotrebiti bezbednost u vazdušnom saobraćaju, i ta definicija bi morala biti usvojena, ne zbog samog teksta zakona, nego zbog okolnosti u kojima danas živimo.
Da bi se ta bezbednost svela na najbolji mogući nivo, mi moramo imati definiciju precizniju na koji objekat se može staviti poletno-sletna staza. Zato vas molim da ovaj amandman prihvatite da ne bi imali ovih primera koje sam vam naveo.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? Imate reč gospođo Dimitrijević.

Poštovani predsedavajući, s obzirom na to da je kao cilj koji se usvajanjem ovog zakona postiže postavljeno činjenje tog prvog koraka ka približavanju našeg zakonodavstva zakonodavstvu EU, poslanički klub SRS razumeo je tu želju vlasti i odlučio je da predloži da ukoliko EU nekad, neke godine, 2015, 2016. godine, kao što je nedavno bilo prilike da čujemo od predsednika Republike ili neke druge godine, odluče da Srbija možda postane njen deo, mi smo odlučili da damo svoj doprinos poboljšanju teksta ovog zakona u vidu naših amandman.
Ako Srbija nekad postane članica EU, eto, imaće zakon o vazdušnom saobraćaju napisan onako kako treba, a ako ne postane, a što je izvesnije, opet će imati dobro napisan zakon.
Kako bi ovaj zakon zaista bio dobar, potrebno je prihvatiti amandmane koje je podneo poslanički klub SRS, kako na član 3. o kome sad govorimo, tako i sve ostale amandmane.
Što se tiče člana 3, u njemu su data značenja izraza koji se koriste u ovom zakonu. Međutim, veliki deo članova zakona urađen je tako da čitav član ili neki od stavova, najčešće je to prvi ili drugi stav, predstavlja objašnjenje pojma, a ne pravnu normu, kako bi inače trebalo da bude. Ovi amandmani jesu tehničke prirode, ali urađeni su na način da se sve definicije termina nađu na jednom mestu, i to u članu 3, dok se iz ostalih članova koji se nalaze u predlogu zakona brišu, kako ne bi došlo do ponavljanja.
Amandmanom koji sam podnela u ime poslaničkog kluba SRS predloženo je da se u članu 3. doda nova tačka 27a. Tu bi bilo definisano značenje termina strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom, koji se inače nalazi u članu 32. kao stav 1, čije smo brisanje predvideli, kako ne bi bilo dupliranja.
Ukoliko biste prihvatili ove amandmane koje smo podneli na član 3, ovaj tekst zakona bio bi pravno i tehnički mnogo ispravniji.

Hvala, iskorišćeno je 25 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Momir Marković.

Pored toga što smo tražili da se u pojmovnik u članu 3. svrstaju svi pojmovi koji se nalaze u drugim članovima zakona i da ostali članovi zakona stvarno budu zakonske norme, ovde treba pored ovoga i još nešto reći. O funkcionalnom bloku, u zakonu u članu 39, piše – funkcionalni blok vazdušnog prostora je vazdušni prostor nezavisan od državnih granica, zasnovan na operativnim zahtevima. Dakle, nezavisan od državnih granica.
Ako pogledamo, dame i gospodo, ove karte, ova tri predloga, videćete da je i te kako svrstan u okvir državnih granica. Naravno, zemlje koje upravljaju EU, koje iskorišćavaju tu grupu zemlja koja se zove EU u korist svoje nacije, nikad se neće odreći i vazdušnog prostora, pored ostalog, a i svih ostalih profita koji i u drugim granama mogu da dođu.
Eurokontrol je vrlo vodio računa o granicama zemalja kao što je Nemačka, Francuska, Engleska itd, pa čak i kao što je Italija. U ovom bloku Centralnoevropske službe vazdušnog saobraćaja, Italija se odrekla dela svoje teritorije, dala je ovoj drugoj kontrolu da bi dobila deo skroz dole do Brindizija i da bi dobila onaj deo koji se odnosi čak i na Bugarsku, dabome i Srbiju, i da njihov regionalni centar za kontrolu leta bude u Italiji. Zašto? Tamo gde je centar, tamo idu pare od preleta, od kontrole leta itd.
Jedino se o Srbiji nije vodilo računa kad su u pitanju granice i neće se voditi računa ako vlast ne povede sama računa o tome u ovim pregovorima. Ko je ovlastio gospodina Trgovčevića, bivšeg direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, da potpisuje ovakve papire? Ne govorim o gospodinu Starčeviću, govorim o gospodinu Trgovčeviću, koji je bio direktor pre njega.
Ovo je mogao samo ministar, mogla je samo Vlada uz saglasnost Narodne skupštine, jer se direktno zadire u suverenitet države, a da ne govorim o ekonomskim kategorijama, koje su poprilične, jer čuli ste podatak, 450.000 preleta ima otprilike, od 600 do 1800 dolara je cena preleta, da vas uzme kontrolor leta iz jedne teritorije i da vas prevede preko teritorije Srbije, odnosno preko teritorije koju pokriva Agencija za kontrolu leta i da vas preda drugom. O ogromnim se parama radi i upravo su zinuli zapadni prijatelji pojedinih naših državnika na te pare, suština je u tome.

Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Svi naši amandmani na član 3. odnose se na pojmove koji su u upotrebi u Predlogu zakona i verovatno postoji potreba da se jednim članom definiše šta koji pojam znači.
Naši ljudi koji se razumeju u ovo, a očigledno su pisali amandmane ti ljudi, smatrali su da ima puno deklarativnih odredbi koje ništa ne znače same po sebi, kao što se radi sa, recimo, članom 43, koji je jednostavno tako koncipiran i kao sam član nema nikakav smisao. Zato smo ovim amandmanima tražili da se sve ovo prebaci u pojmovnik.
Nije to neki veliki problem, gospodine Mrkonjiću, da li će biti samostalan član ili pojam prebačen u član 3. Ovde se vidi da je možda u pitanju sujeta i inat ljudi koji se razumeju u ovu oblast. Ne ulazim u konkretna rešenja, jer to zaista ne znam, ali očigledno je da je naše amandmane pisao neko ko je u rangu generala koji zna te stvari i verovatno je proradila sujeta kod ovih vaših iz tehničkog osoblja. To je jedna dimenzija, nije neki veliki problem.
Međutim, moram zbog javnosti da kažem, u vreme Savezne Republike Jugoslavije imali smo Saveznu upravu za kontrolu letenja. To je od 1992. godine praktično do 2000. godine, dok nije došla demokratija, paljevina, Evropa, NATO pakt itd, bila jedina profitabilna institucija u SRJ.
Gospodine Mrkonjiću, oni su čak imali svoj račun u inostranstvu, gde su sve aviokompanije plaćale naknadu za prelet. Naravno, ta sredstva nikad nisu mogla da se prebace u SRJ, ali da nije bilo tih sredstava ne znam da li bi ijedna naša ambasada u inostranstvu mogla da plati vodu, struju, grejanje, putovanje, prisustvo itd. Hoću da kažem koliko je važna ta naknada, koliko je dobra ta naknada, ali ona se izgubila, gospodine Mrkonjiću, 2001. godine. Zašto?
Zato što se pojavio onaj sistem "videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla batak da bi dobila potkovicu" i potonula. Zašto? Mi kao država smo izgubili kontrolu nad tom naknadom. Zašto? Zato što su se u međuvremenu ti poslovi poverili privatnoj firmi.
To je tendencija u Evropi, to je činjenica, da su poslovi od javnog značaja, javna ovlašćenja, a vazdušni saobraćaj je svugde javno ovlašćenje, nadležnost države pre svega, pa sada država odlučuje kome će, šta i koliko da u toj oblasti da.
Ne pričam o direktoratu, odmah da se razumemo, već pričamo o ovoj poluprivatnoj firmi. Sećam se da tamo beše i Katarina Andrić Milosavljević, novinarka, onaj Milosavljević što je Đinđića vodio u Dubaji, sećate se, veliki izvozni poslovi. Čujem da se sada tu nalazi i neki čovek koji je muž po funkciji bivše sekretarice Zorana Đinđića.
Priča se o velikim parama. Priča se o tome da država nema uvid u ta sredstva i postavlja se pitanje – vazdušni prostor je prirodno bogatstvo Republike Srbije, kao što je etar, kao što se plaća naknada za televiziju za korišćenje frekvencije itd, ovde je to neko poklonio prividno zbog evropskih standarda poluprivatnoj agenciji.
naravno, ona ima veliku odgovornost za bezbednost saobraćaja, ne sporim to, ali ako se prihvati taj koncept da svaka vaška može sa tehničkim sredstvima kadrovski da se osposobi, da dobije sertifikat, da radi neke delove ovog sistema, biće velika opasnost.
Da bismo to predupredili, moramo da imamo mnogo rigoroznije odredbe o bezbednosti saobraćaja vazdušnog, moramo da imamo mnogo rigoroznije mere u pogledu odgovornosti svih učesnika u regulisanju bezbednosti saobraćaja. Stičem utisak da se tu javlja jedan vakuum koji koriste mangupi.
Kriminalci su po prirodi inteligentni, znaju gde je materijalna korist i usmeravaju se. Vi ste to nasledili, odmah da se razumemo. To je Savezna Republika Jugoslavija odnosno državna zajednica SCG otkačila. Tamo je 98 prema 2%. Vodi se kao neko preduzeće, ali država nema uvid u materijalno-finansijsko poslovanje tog dela.
Malo sam proširio ovaj amandman. Nemam nameru da se javljam više, ali želim da ukažem da je vazdušni saobraćaj broj jedan za državu. Javna ovlašćenja mogu da se predaju nekima. Vodite računa kome predajete javna ovlašćenja.