Koliko imam vremena, gospođo Čomić?
(Predsedavajuća: Na raspolaganju poslaničkoj grupi 26 minuta i 15 sekundi.)
Gospođo Čomić, najdobronamernije prema vama i prema svima koji ubuduće budu predsedavali tu, samo bih vam skrenuo pažnju, ne pozivam se na nešto opasno, ali bih vam skrenuo pažnju da nemamo predstavnika predlagača u sali i skrenuo bih pažnju da obavestite službu da sledeći put kad se formira neki dnevni red, kad su u pitanju deklaracije, rezolucije, odluke itd., da obavezno pročitaju članove Poslovnika 151, a kad je u pitanju hitni postupak član 167. Sad da krenem na ono što je tema današnje sednice.
Za danas je zakazana sednica sa jednom tačkom dnevnog reda, naravno, znate i sami, ništa se slučajno ne dešava u životu, kao što nije slučajnost dan i noć. Mediji su pripremili javnost da danas pričamo o nečemu gde postoji veliki stepen jedinstva, da ćemo svi da donesemo jednu deklaraciju, gde ćemo da osudimo sve ono što je bilo loše za proteklih 20 godina, sve zločine i da pomenemo sve žrtve itd.
Naravno, to su velika očekivanja bila građana, ali današnja rasprava to nije pokazala. Zašto nije pokazala? Zato što smo mi u suštini podeljeni. Mi smo podeljeni na dve grupe. Podeljeni smo na evroatlantiste i podeljeni smo na one koji su prosrpski orijentisani.
To je prirodna podela. Neko više voli Evropu i Brisel nego svoj rodni kraj, zavičaj, nego svoje dete, svog komšiju, to mogu da shvatim i uopšte se ne ljutim zbog toga. Jasno mi je. To je taj stil ponašanja i to prihvatam da postoji, ne delim te vrednosti, ali prihvatam da tako nešto postoji, jer čitao sam našu istoriju i ovo nije izuzetak.
Ovo je pravilo, kad je u pitanju naš narod. Neko više voli Brisel nego Beograd. To treba tako prihvatiti. Upozoravam građane da u politici se skoro sve zasniva na dogovoru i na verovanju, budite oprezni kad treba da verujete.
Gospođo Kolundžija, pošto ste došli, samo da vam kažem, u Kravici ne postoji Spomen soba, znači, selo Kravica nema Spomen sobu, javili mi ovi moji iz Republike Srpske. Idemo dalje sad. Sada da vam objasnim još jednu stvar, ako ubuduće hoćete da tačno citirate šta je sve obećao vaš kandidat za predsednika Republike, mi ćemo sve da vam povadimo, onda ćemo da vidimo šta je uradio, a šta ni je uradio.
Obećao je 200.000 ljudi da će da se zaposli ako on bude izabran za predsednika, u međuvremenu je 200.000 ljudi izgubilo posao. Samo radi reda. To malo da se spustimo, da vidimo sa činjenicama.
Dakle, poštovani građani, pošto je za proteklih 15 godina raspravu o ovoj temi završila grupa visokomislećih intelektualaca slobodoumnih u našoj zemlji poput Nataše Kandić, Sonje Biserko, Sonje Liht, Borke Pavićević, Miljenka Derete, Inicijative mladih i ostalih nevladinih organizacija, Otpor, Žika Bambus itd., došla je na red i Narodna skupština da se izjasni.
Znači, ova grupa, kao prethodnica, pripremila je javno mnjenje. Kako? Javno mnjenje je pripremljeno tako što mora da se plaši NATO pakta, EU, SAD. To je jedan realni faktor. Oni mogu da urade sve, što reče u jednoj TV emisiji, TV duel Vojislava Šešelja i Zorana Đinđića na TV Palma Plus, kad Zoran Đinđić nije smeo da kaže za Klintona da je ratni zločinac, onda je on dao jedan lep opis NATO pakta, pa je rekao, izvinite molim vas, pa to je jedna kafana gde se nalazi 19 razbojnika i sad mi onako uđemo unutra i sad ćemo da sprovodimo neku pravdu među razbojnicima. Ja sam to podržao. To jeste tačno.
Idemo dalje. Oni su izvršili pripremu javnog mnjenja, međutim, ćorav posao. Surove su činjenice i istina je surova stvar. Ne može ona da se promeni. Ne može da se izvrši ta svojevrsna konverzija, da neko iz vladajuće koalicije spočitava SRS, a da sedi sa SPS u istoj vladi. Ne možete vi sami sebi da spočitavate, vi ste 1992. godine bili na vlasti. To što vama ne odgovara, to je vaš problem, to je emotivni problem. Činjenice su neumoljive.
Idemo dalje. Ako gledamo ovu deklaraciju kao literarni sastav, to je stvarno nepismeno. Onda moram da vam kažem, ako pročitate obrazloženje i tekst Predloga deklaracije videćete da je ipak deklaraciju radio neki stručnjak i objašnjavao prave pojmove u obrazloženju, a onda je neko iz domena politike izmasakrirao Predlog deklaracije i vama su obrazloženje i tekst predloga u svađi, čak i terminološkoj. Idemo redom.
Politički aspekt i političko-pravni aspekt jedne ovakve deklaracije je na nivou razmatranja: sloboda ili smrt. Ne postoji veća uvreda koja se može dati srpskom narodu od glasanja za ovakvu deklaraciju. Pokušaću da vam to onako analiziram.
Ne želim da ponavljam ono što su druge kolege već pričale, ali da znate. Vidite, ako biste ovaj tekst deklaracije dali Zoranu Petroviću Piroćancu, koji je objavio knjigu "Antisrpski virus, kako ga ubiti", gde je citirao u realnom vremenu od 1991. do 1996. godine šta su rekli oni iz zapadne Evrope i sveta, za koje vi kažete da su vaši partneri i prijatelji, verujte da bi se slušaocima i gledaocima zgadilo da prate ovaj prenos. Kakve su reči tu pale na račun srpskog naroda generalno, ne pojedinačno.
Dalje, moram da vam skrenem pažnju da vi u stvari ovom preambulom, drugom i trećom alinejom, demonstrirate nešto što je meni prosto neverovatno.
Vi oživljavate mrtvi Haški tribunal. Vama je osnov za ovu deklaraciju statut Haškog tribunala. Protiv formiranja ovog suda bilo je 78 profesora međunarodnog prava.
Sada sudija Alfons Ori dok je bio branilac, dok je bio advokat, on je 1997. godine napisao studiju gde je osporavao legitimitet Haškog tribunala, ali vi nekritički to gledate, vi znate da samo morate da ispunite nalog iz inostranstva.
Naravno, u onoj alineji trećoj, gde ne znate šta su zločini, šta su krivična dela, to je sada neka posebna priča.
U prvoj tački deklaracije vi se koristite nekim rečima da osuđujući mi nešto, u stvari pozivamo neke. Znači, vi ne osuđujete nego kažete - osuđujući to, mi pozivamo neke druge. Pa čiji je to onda stav? Je li to naš stav ili neka finta?
Naravno, primenili ste princip selektivnosti. Kada se primeni princip selektivnosti onda se krše ljudska prava, onda se sve krši, da znate. Taj princip selektivnosti kaže – postoje lokacije gde je poželjno da se vrše zločini nad Srbima i postoje lokacije gde nije poželjno da se vrše zločini nad Srbima.
Sloveniju ste izbacili, naravno, zbog Jelka Kacina, jer Jelko Kacin je postao ustavna kategorija kod nas. Doduše, postao je i skupštinska, jer malo, malo pa evo ga upada ovde kao neki šerif da nam nešto valjda kaže kako dalje itd.
Naravno, kod NATO pakta vi ne govorite niti o zločinu i na taj način ne postupate po izveštaju Haškog tužilaštva, koje je na 29 strana konstatovalo da se ne može voditi postupak pred Haškim tribunalom protiv NATO bombardera, pilota, i tako dalje, jer sve ono što su oni uradili je zločin protiv mira, a u statutu Haškog tribunala taj zločin ne postoji.
Ali, vi idete dalje zato što ste svesni da su Haški tribunal i mnoge druge institucije napravljene jednostavno da bi se amnestirali oni koji su razbili bivšu SFRJ. Rasturili je.
Kada se pozivate na neke međunarodne standarde, znate kako je to u Hagu? Za one očigledne zločine nad srpskim narodom u Hagu u presudama se izvlači zaključak da se Srbi javljaju kao žrtve zato što su pucali jedan na drugoga ili nisu znali da rukuju oružjem. To je taj princip.
Zašto? Haški tribunal je rekao Srbi su krivi i ta slika ne sme da se promeni, 70% krivice biće Srba, 20% biće Hrvata, 10% biće Muslimana. To je napisano još 1992. godine i toga se oni drže, ali vi to koristite kao svoj kriterijum i vi se pozivate na nešto, istina, pomirenje i ovde slušam svojevrsne, izvinjavam se na izrazu, gluposti gde se kaže – neko je učinio zločin u moje ime.
U moje ime niko nije učinio zločin, nikog nisam ni ovlastio. Niko nikoga ovde nije ovlastio da u njegovo ime nešto radi, ali vi volite te epske i lirske delove da biste bili nekako, ako je moguće, ubedljivi.
Ovo što ste naveli u tački tri, ovo je bruka i sramota. Samo da vam kažem, da ste tu naveli i čuvajući trajno sećanje. Dragan Kojadinović je bio ministar informisanja i kulture. On jednostavno nije dozvolio da funkcioniše Muzej genocida.
Da vam ne pričam koje je probleme imao profesor Bulajić. Vi se zaklinjete u nešto, u neko čuvanje ili ovde gde kažete – da pružimo punu podršku državnim organima. Bruni Vekariću da pružim podršku? Siniši Važiću da pružim podršku? Onim institucijama koje su formirane po nalogu i sredstvima američke ambasade i onog čuvenog Sem Nazara, koji je izdiktirao presude? Nemojte, molim vas.
Nemojte to da tražite od normalnih ljudi, da pružaju podršku onima koji kao insajderi rade protiv ovog naroda. To tvrdim i to mogu da dokažem kada hoćete.
Kaže se dalje, da se do kraja istraže i na adekvatan način kazne počinioci zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije. Šta ste dalje hteli da kažete? Objasnite.
Vi se zaklinjete, pa ništa vam ne verujem. Nikad vam ništa nisam verovao. Apsolutno vam nikada nijednu reč nisam verovao. Bio sam siguran da će sve biti negacija. Ne mogu da pristajem na vašu politiku. Nikad neću pristati na vašu politiku zato što je ona pogubna. Rezultati su stravični. Rekao bih da ste doveli državu da smo na ivici budućnosti. Istrošili ste budućnost nekima, pa se sada nalazimo na ivici ponora. To ne možete da popravite.
Na kraju, zašto je potrebna jedna ovakva deklaracija? Da se prevare građani, da se pristane. Na šta treba da pristanemo još? Da usvajanjem ove deklaracije damo alibi Tadiću da obilazi neke lokalitete i tamo da izigrava Vili Branta? To.
Ne dam mu alibi za to, jedva čekam da padne s vlasti. On je upropastio ovu državu, upropastio je dostojanstvo, ponos ovog naroda. Molim vas, napravio je veliki diplomatski skandal. Obišli ste 60 i nešto država, dobili ste saglasnost za onu rezoluciju u koju ste se kleli ovde i dva dana pre toga izmajmunisali, ponizili tih 60 država.
Ko će da vam veruje? Niko vam ne veruje. Ne veruje vam inostranstvo, neću ni ja da vam verujem. Poremetili ste odnose sa svim našim tradicionalnim prijateljima. Ko je vama tradicionalni prijatelj? Onaj ko vam garantuje fotelju bez rezultata.
Molim vas, vi ste vlast koja ne vidi ljude, a nekad ste imali parolu "Život ispred svega", "Život nema alternativu", a sada "Brisel nema alternativu". Kakav crni Brisel? Daleko je Brisel. Svi znamo da je daleko.
Po ko zna koji put da vam kažem, Srbija nikad neće biti član EU, neće biti član NATO pakta. Ko vam kaže da će to biti? Na kukovdan. Laže građane. Zašto laže? Da bi iskoristio period za pljačku. To je prava reč. Ta pljačka se dokazuje na svakom mestu.
Na kraju da kažemo nešto povodom ovoga šta danas zapravo radimo u Narodnoj skupštini. Zašto je potrebna ova deklaracija? Da se osude zločini i zločinci? Pa, nema toga ovde.
Da se pokaže jedna doza ljudskosti, kako ćemo da saučestvujemo u bolu i da u prvi plan stavimo žrtve. Pa, ni to niste uradili. Šta treba da posluži: da se demonstrira neka ljudskost koja će da važi samo još dva dana, jer će ići lepa kampanja.
Nemoguće je da ljudi nisu mogli da glasaju za ovu deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini nad srpskim narodom i građanima. Mi smo čudom to. Kod nas srpski narod ne može da se tumači u populističkom smislu, nego samo u etničkom smislu reči. To je neka vaša priča zbog koketiranja sa raznoraznim stranama.
Zato vam kažem da ovu deklaraciju u ovom tekstu ne treba usvajati uopšte. Zašto? Ovo je još jedan zločin nad srpskim žrtvama, jer vama ne verujem koji ste pisali ovu deklaraciju. Sve što ste napisali, sve što ste obećali, na kraju se ispostavilo da ste izigrali.
Sve ste izigrali. Gde vam je 200.000 radnih mesta? Gde vam je taj put - EU na dohvat ruke, 2001, 2004, 2007, 2008, 2011, 2012, 2035. godina? Šta mislite, neko će da vam da to pravo da vladate 40 godina? Pa, šta će ostati od ove Srbije?
Da mi pristajemo sa vašom politikom, to nam ne pada na pamet. U centar politike mora da se stavi čovek, a ne interesi Brisela, šta će da kaže Zapad, šta će da kaže ovaj, šta će da kaže onaj.
Molim vas, vodite računa jer, koliko vidim, narod gubi strpljenje, ne zbog emocija, nego zato što realno čovek više ne može da trpi ovo stanje. Ovo je stanje beznađa. Trošite tuđu budućnost. Uništavate perspektivu, pozicije ljudima koji treba da žive u ovoj zemlji. Nemaju rezervnu državu, ali vas to nije briga.
Moram da podsetim građane, kada ste glasali za proevropske stranke, vi ste glasali da se donese rezolucija o Srebrenici. Kada ste glasali za proevropske stranke, glasali ste da Euleks dođe na KiM. Kada ste glasali za proevropske stranke, glasali ste da se 200.000 ljudi otpusti.
Kad ste glasali za proevropske stranke, vi ste glasali da nema ništa od privrede. Kad ste glasali za proevropske stranke, vi ste glasali da uđu banke da vas drpaju u Srbiji. Kad ste glasali za proevropske stranke, vi ste glasali protiv svoje dece.
Ovi ne misle o našoj deci, njih ne interesuju naša deca, njih interesuje šta će da javi CNN, BBC i neke druge strane agencije, da li će neki ministar da bude najbolji ministar u svetu za tekuću godinu. Prošle godine suficit ...
