Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne.

Od 185 narodni poslanika, za prihvatanje je glasalo 30. Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Boris Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se predloženi dnevni red dopuni tačkom: Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi genocida nad jermenskim narodom počinjenog u periodu od 1915. do 1923. godine od strane Otomanske Turske, koji je Narodnoj skupštini podnelo 54 narodna poslanika SRS, 23. marta 2010. godine.

Da li narodni poslanik Boris Aleksić želi reč, na osnovu člana 92. Poslovnika? (Da.)

Imate tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada se zaista na ovim primerima vidi odnos vladajuće koalicije, kakav je odnos režima prema zločinu genocida, najtežem zločinu posle zločina protiv mira koji postoji u međunarodnom pravu.

Mi smo pre više od sedam meseci podneli Predlog rezolucije o osudi genocida nad jermenskim narodom koji je izvršila Otomanska Turska u periodu od 1915. do 1923. godine, kada je nestalo, slušajte dobro, više od dva miliona i 500 hiljada ljudi.

Vi ste sedam meseci ignorisali predlog ove rezolucije, iako je on usvojen u formi rezolucije ili u formi deklaracije u brojnim državama, uključujući i neke zapadne države i sada ćete ga takođe gurnuti pod tepih.

Kada govorimo o zločinima nad Jermenima, pročitaću vam nešto što je usvojeno kao standard u svetskoj istoriji, inače, to je datum kada se gospodin Tadić ove godine sastao sa predstavnicima Turske i potpisao saradnju, na dan kada se obeležava genocid nad jermenskim narodom svuda u svetu, dakle – dana 24. aprila 1915. godine počeli su stravični progoni jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj. Počeli su tako što su hapsili jermenske intelektualce. Više od 600 jermenskih intelektualaca, po podacima samih Osmanlija, negde oko 2345 Jermena je uhapšeno. Oni su mučeni u zatvorima, polako ubijani, da bi najavili sudbinu celokupnog jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj.

Kada je ambasador SAD u Carigradu Morgentau, kao svedok, uputio pismo ministru unutrašnjih poslova Osmanske imperije Talak-paši, govoreći da će jednog dana snositi odgovornost za izvršeni zločin, Talak-paša je cinično uzvratio – pred kim da snosimo odgovornost kada nema više Jermena? To su reči koje je ujedno Hitler uputio kada su ga upozorili na genocid koji sprovodi protiv Jevreja, on je rekao – ko se danas seća Jevreja?

Vlada Republike Srbije je u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovu našu rezoluciju navela da to nije u ekonomskim interesima Republike Srbije, da su odnosi sa Turskom dobri, aktom od 17. juna 2010. godine. Dakle, vi ste ekonomski interes stavili iznad ljudskih prava, iznad utvrđivanja odgovornosti za zločin genocida, što je zaista, dame i gospodo, teška sramota.

Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne.
Od 191 narodnog poslanika, za predlog je glasao 31 poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milorad Buha, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se predloženi dnevni red dopuni tačkom: Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o utvrđivanju granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu, koji je Narodnoj skupštini podnelo 55 narodnih poslanika SRS, 19. aprila 2010. godine.
Da li narodni poslanik Milorad Buha želi reč? Tri minuta, po članu 92. Poslovnika Narodne skupštine. (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne.
Od 192 narodna poslanika, za je glasalo 29 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku i o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Od ukupno 187 narodnih poslanika, za ovaj predlog izjasnilo se 127 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, u celini.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG DEKLARACIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA UČINjENIH NAD PRIPADNICIMA SRPSKOG NARODA I GRAĐANIMA SRBIJE
Primili ste Predlog deklaracije broj 02-2507/10 od 11. oktobra 2010. godine, koji je podnela grupa od 123 narodna poslanika i izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 191, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da koristi svoje pravo predlaganja ili povrede Poslovnika? Pravo predlaganja. Izvolite.

Hteo bih da predložim, na osnovu stava 3. člana 97, da se o ovom pitanju vodi rasprava duža od ove koja je predviđena u stavu 1, i to da bude u dvostrukom vremenu, pre svega zbog važnosti teme. Prošli put kada je bilo reči o Deklaraciji o osudi zločina u Srebrenici vladajuća većina je ovaj predlog odbila.
Danas je vladajuća većina stavila Predlog deklaracije o osudi zločina nad srpskim narodom. Protiv načina na koji je to urađeno mi imamo mnogo toga, protiv dela sadržine ovog teksta takođe, protiv ukupnosti pristupa kada je reč o jednoj drugoj deklaraciji imamo puno toga protiv, a ako je onda odbijeno dvostruko vreme za raspravu ne vidim razlog da se ovaj put to odbije.
Nije nikakva žurba, nije palo nebo na zemlju, ne progoni nas niko da to moramo da uradimo u toku jednog dana, ionako je predviđena još jedna skupštinska sednica nakon ove koja je danas zakazana za 15.00 časova, ali se uvek može pomeriti za sutra ujutru, nije to nikakav problem. Mislim da ne postoje nikakve prepreke da vladajuća većina pomogne da se ova rasprava vodi u vremenu dužem od predviđenog. Znači, tražim dvostruko vreme.

Pošto je predsednik poslaničke grupe DSS predložio duže vreme rasprave u načelu, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe bude 10 časova, o ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog koji je dao narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS.
Od 180 narodnih poslanika, za predlog glasalo 54.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Marković je takođe bio prijavljen. Da li želite da date predlog? (Ne.)

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi;  Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jedanput u trajanju do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika i sa podsećanjem odredbi iz našeg Poslovnika da su poslaničke grupe koje predaju liste govornika u obavezi da uz ime narodnog poslanika koji želi da se obrati Narodnoj skupštini naglase da li je za ili protiv, jer to Poslovnik propisuje za određivanje redosleda narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će u ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Zoran Ostojić poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Slobodan Samardžić poslaničku grupu DSS i narodni poslanik Aleksandar Martinović poslaničku grupu SRS.
Molim poslaničke grupe takođe da ako imaju informacije o narodnim poslanicima koji su određeni za ovlašćene predstavnike, a nisu ni predsednik ni zamenik predsednika poslaničke grupe da dostave da bismo mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 190. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije.
Da li predstavnik predlagača, narodna poslanica Nada Kolundžija, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, kada je Skupština Srbije kao institucija odlučila da se na neki način odredi prema prošlosti i tragičnim događajima 90-ih godina, kada je odlučila da na adekvatan način izjednači sve žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije i da da institucionalnu podršku svim nadležnim institucijama da počinioce tih zločina izvedu pred lice pravde, doneta je odluka da se donesu dve deklaracije i da se tim deklaracijama na najbolji mogući način odredi odnos Skupštine Republike Srbije prema onome što se dešavalo u bliskoj prošlosti.
Kada smo razgovarali o tome zašto je bitno da Narodna skupština to učini, imali smo na umu da je neophodno uspostaviti pravi odnos prema događajima iz 90-ih, s jedne strane, ali da je takođe neophodno stvoriti minimum pretpostavki za nastavak normalnog života ljudi na ovim prostorima. To je suština ove deklaracije, mislim da nema potrebe nikome da dokazujemo da svakog pripadnika srpskog naroda boli svaka srpska žrtva.
Ono što je za nas bilo takođe značajno jeste da kao narod pokažemo da isto tako imamo saosećanja i sa žrtvama drugih naroda. Ova deklaracija nema za cilj da podstakne raspravu u kojoj bi se takmičili u patriotizmu, kojim bi se nadmetali u dokazivanju našeg žaljenja nad žrtvama koje su pripadnici srpskog naroda i građani Srbije.
Smisao ove deklaracije jeste da Narodna skupština Republike Srbije da punu institucionalnu podršku svim nadležnim institucijama Republike Srbije da se, pre svega, ovi zločini nikada ne zaborave, da njihovi počinioci ne izmaknu pravdi, da se nikada ne vodi politika koja bi dovodila do novih žrtava.
Istovremeno, smisao i poruka ove deklaracije jeste da se pozovu institucije drugih zemalja i da se na isti način odrede prema žrtvama srpskog naroda i prema počiniocima zločina nad pripadnicima srpskog naroda.
Istovremeno, smisao ove deklaracije je da se insistira i kod međunarodnih institucija koje su zadužene za procesuiranje zločina počinjenih na prostorima bivše Jugoslavije da se počinioci zločina nad pripadnicima srpskog naroda, građanima Srbije, na isti način tretiraju kao i počinioci zločina nad pripadnicima drugih naroda.
Namera je da Narodna skupština Republike Srbije da punu podršku svim svojim institucijama, međunarodnim institucijama i poziv institucijama zemalja u okruženju da se na isti način odrede prema srpskim žrtvama.
U tom smislu, nadam se iskreno i očekujem da ovo neće biti rasprava o tome ko više voli Srbe, da ovo neće biti rasprava o tome koga više bole rane njegovog roda, već da će ovo biti rasprava odgovorne institucije koja ima nameru da prošlost osvetli na pravi način, da odgovornost definiše kao pojedinačnu odgovornost prema svakom počiniocu i da sve žrtve izjednači u zadovoljenju pravde, s jedne strane, u obavezi da se te žrtve ne zaborave i u obavezi države i institucija da se tako nešto nikada više ne ponovi.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  želim u ime poslaničkog kluba SPS - JS da se zahvalim što je konačno ova tačka došla na dnevni red. Mislim da je ovo pravo vreme da razgovaramo o ovoj temi, imajući u vidu da Srbi nikada nisu vodili osvajačke ratove, da su Srbi branili svoja ognjišta tamo gde su vekovima živeli, a da smo mi sve vreme pokušavali da kažemo kako su Srbi i srpski narod genocidan narod.

Poslanički klub SPS - JS traži da hrvatski parlament osudi zločin nad srpskim narodom, da isto to uradi bosanski parlament. Zašto? Zato što u Hrvatskoj 1991. godine na popisu je bilo 500.000 Srba, a 2001. godine na popisu bilo je 200.000 Srba, znači, jedan od 300.000 Srba deo je ubijen, jedan deo proteran u Srbiju.

U Sarajevu danas živi veoma mali broj Srba. Na KiM je 200.000 Srba proterano, a nas su bombardovali zbog genocida i etničkog čišćenja, a mi smo doživeli i jedno i drugo. Želim samo da vam kažem kada sam kod KiM, u Blacu ima 12.000 stanovnika, a od toga 4.000 Srba je sa KiM. Garantujem da u Albaniji ne postoji nijedan grad gde ima pet Albanaca koji su proterani sa KiM.

Takođe, tražimo da se izvini NATO, zato što je veliki broj civila ubio za vreme NATO agresije. Ako se NATO izvinio Avganistanu, treba to da uradi i Srbiji. Samo podsećam da portparol Džejmi Šej, ako se dobro sećam, rekao je da je ubijanje civila kolateralna šteta.

NATO ima obavezu da se izvini Srbiji za ono što je uradio 1999. godine. Bombardovan je most u Varvarinu gde je preko 15 mladih ljudi poginulo, a krivi su samo što je toga dana bio vašar i našli su se na mostu.

Mala Milica, koja je na noši u kupatilu stradala, voz u kome su bili civili kod Grdeličke klisure, 16 civila i radnika, novinara u RTS, a to posebno želim da kažem da je NATO znao da u zgradi radi veliki broj novinara i neko je govorio da treba da se napravi dislokacija. Koja bi to dislokacija bila na svetu, a da radarski sistemi NATO pakta ne otkriju gde se nalazi RTS, odnosno radnici koji su tada imali obavezu da izveštavaju ono što se dešava Srbiji?

Takođe, sve što je tražila međunarodna zajednica od Srbije poslednjih godina, Srbija je sve svoje obaveze ispoštovala. Veliki broj Srba se nalazi u Hagu, osim dvojice koji su na listi, nisu u Srbiji, ako su u Srbiji neka nam kažu gde su.

Izgleda da se samo sudi srpskom narodu, a pre neki dan je pušten iz zatvora Ilija Jurišić, koji ima komandnu odgovornost da dobije minimum 20 godina zatvora zato što je dao nalog da se tzv. ''tuzlanska kolona'' vojnika napadne i da preko 50 vojnika tada strada i preko sto vojnika bude ranjeno, a da su takođe znali da vojnici nisu naoružani i da se povlače i da dolaze u Srbiju.

Takođe, da li je neko tražio od nas ili ne da uđemo u EU, a da se dozvoli parada srama? Evo i to je Srbija uradila i šta smo dobili? Znajući da će se desiti ono na ulicama Beograda, mi iz poslaničkog kluba SPS-JS smo protiv nasilja i osuđujemo one koji su napadali policiju, ali veliki broj prisutnih nisu bili nasilnici tada na tom skupu.

Šta je rečeno toga dana uveče sa osmehom onih koji su bili organizatori gej parade? Onaj Lazar, jedan od homoseksualaca, kaže: "Danas je Beograd izgubio nevinost!" Pa šta to znači u prevodu? Svakoga dana drže konferencije za štampu, i juče i danas, i rugaju se 99% građana Srbije da mora da sluša ono što je bolest i ono što nije prirodno.

Da li su posledice Italija, 10. oktobar? Mislim da jesu. Osuđujemo, takođe, divljanje pojedinih navijača u Italiji, koji su napali našu reprezentaciju i tražimo da se strogo kazne, ali je tamo bilo skoro 2000 navijača. Koliko sam čuo danas, uhapšeno je 16 lica, a svi su skandirali ono što su skandirali na stadionu.

Dolazak Hilari Klinton u Srbiju je dobra stvar za Srbiju i nadam se da će državni sekretar Amerike da ispravi onu grešku koju je načinio njen muž i dao nalog da se bombarduje SRJ 99. godine. Dobar izveštaj, odnosno sviđa mi se govor državnog sekretara, sve to ima veze, sad se vi pripremate da me opomenete, sve to ima veze sa ovom temom, da im kažemo da mi nismo genocidan narod i da im kažemo šta se desilo Srbiji poslednjih godina i šta smo mi to sve uradili u svojoj odbrani.

Znači, dobro je i sviđa mi se odgovor gospođe Hilari Klinton da je Srbija bliža EU. Takođe mi se sviđa i stav predsednika Srbije, koji je rekao u oči državnom sekretaru SAD da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije.

Šta je bitno u ovom trenutku? Da mi izglasamo ovu deklaraciju, da podsetimo one koji odlučuju o sudbini građana Srbije da imaju i drugi veliku odgovornost. Hrvatska slavi državni praznik "Oluju", gde je ubijeno 1909 Srba, iz zapadne Slavonije proterano 15.000 Srba, a mi se sve vreme izvinjavamo. U redu, izvinili smo se i mi i naš predsednik, ali moramo da kažemo šta su to Srbi doživeli i šta im se dešava poslednjih godina.

Takođe, naše nezadovoljstvo je vezano za bezbednost građana Srbije na KiM. Imajući u vidu da je veliki broj Srba nestao od 2000. godine, za ono što ste se desilo 17. marta 2004. godine nismo čuli da je neko procesuiran ili da je odgovarao, a zapaljeno je više srpskih sela. To, takođe, mi treba da osudimo u ovom parlamentu i gde god se nađemo da govorimo o tome, i to nije sramota, jer to su istinite radnje, odnosno postoje činjenice sa materijalnim dokazima.

Srbija jeste popularna u Evropi i svetu, i dolazak dva visoka funkcionera Amerike, i dolazak predsednika Rusije Medvedeva i odlazak predsednika Tadića u neke druge države pokazatelj je da Srbija ima dobru budućnost.

Na kraju, želim samo da pozovem sve strane investitore i da ih ne pokoleba ovo što se desilo na ulicama Beograda i u Italiji, pa da misle da su Srbi loš narod. Srbija ima veliku sigurnost i mogu da donesu svoj kapital u Srbiju, imajući u vidu da bez stranih investitora ne možemo da dođemo do novih radnih mesta. I danas ovom deklaracijom pokazujemo da smo poštovali druge žrtve, ali i naše, koje su bile na prostoru republika koje su činile bivšu Jugoslaviju.

Poslanički klub SPS - JS glasaće za ovu deklaraciju. Nismo oduševljeni tekstom, jer su mnogo blagi termini, za razliku od termina koji su bili u deklaraciji o Srebrenici, ali to je na neki način uteha velikog broja građana Srbije da poslanički klub SPS - JS nikada neće da zaboravi ono što su nam neki uradili, a isto tako nećemo stati kada je u pitanju put u Evropu, nastavićemo dalje da radimo ovako punom parom.

Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika.