Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da se izjasne.

Od 185 narodni poslanika, za prihvatanje je glasalo 30. Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Boris Aleksić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se predloženi dnevni red dopuni tačkom: Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi genocida nad jermenskim narodom počinjenog u periodu od 1915. do 1923. godine od strane Otomanske Turske, koji je Narodnoj skupštini podnelo 54 narodna poslanika SRS, 23. marta 2010. godine.

Da li narodni poslanik Boris Aleksić želi reč, na osnovu člana 92. Poslovnika? (Da.)

Imate tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada se zaista na ovim primerima vidi odnos vladajuće koalicije, kakav je odnos režima prema zločinu genocida, najtežem zločinu posle zločina protiv mira koji postoji u međunarodnom pravu.

Mi smo pre više od sedam meseci podneli Predlog rezolucije o osudi genocida nad jermenskim narodom koji je izvršila Otomanska Turska u periodu od 1915. do 1923. godine, kada je nestalo, slušajte dobro, više od dva miliona i 500 hiljada ljudi.

Vi ste sedam meseci ignorisali predlog ove rezolucije, iako je on usvojen u formi rezolucije ili u formi deklaracije u brojnim državama, uključujući i neke zapadne države i sada ćete ga takođe gurnuti pod tepih.

Kada govorimo o zločinima nad Jermenima, pročitaću vam nešto što je usvojeno kao standard u svetskoj istoriji, inače, to je datum kada se gospodin Tadić ove godine sastao sa predstavnicima Turske i potpisao saradnju, na dan kada se obeležava genocid nad jermenskim narodom svuda u svetu, dakle – dana 24. aprila 1915. godine počeli su stravični progoni jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj. Počeli su tako što su hapsili jermenske intelektualce. Više od 600 jermenskih intelektualaca, po podacima samih Osmanlija, negde oko 2345 Jermena je uhapšeno. Oni su mučeni u zatvorima, polako ubijani, da bi najavili sudbinu celokupnog jermenskog naroda u Otomanskoj Turskoj.

Kada je ambasador SAD u Carigradu Morgentau, kao svedok, uputio pismo ministru unutrašnjih poslova Osmanske imperije Talak-paši, govoreći da će jednog dana snositi odgovornost za izvršeni zločin, Talak-paša je cinično uzvratio – pred kim da snosimo odgovornost kada nema više Jermena? To su reči koje je ujedno Hitler uputio kada su ga upozorili na genocid koji sprovodi protiv Jevreja, on je rekao – ko se danas seća Jevreja?

Vlada Republike Srbije je u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovu našu rezoluciju navela da to nije u ekonomskim interesima Republike Srbije, da su odnosi sa Turskom dobri, aktom od 17. juna 2010. godine. Dakle, vi ste ekonomski interes stavili iznad ljudskih prava, iznad utvrđivanja odgovornosti za zločin genocida, što je zaista, dame i gospodo, teška sramota.