Gospođo Kolundžija, pretpostavljam da sam taj neko u vašim rečenicama. Zaista sam se prepoznao u tom nekom koga ste spomenuli kao nekoga pet-šest puta, pa se zato javljam. Gospođa Čomić ima isto mišljenje kao i ja, pa mi je zato dala reč.
Naime, nisam rekao da se deklaracijom piše istorija, rekao sam da se revidira istorija. To su dve različite stvari. Revizija istorije se vrši na razne načine. Ona nikada nije zvanična i nikada nije otvorena. Ona je zapravo praktična i vrši se kroz ovakve akte, kroz govore predsednika, gde on zapravo nešto što je istorijska činjenica može da tumačenjem preokrene na drugačiji način.
Ova deklaracija pravi razliku između zločina nad Srbima i građanima Srbije tokom ratova u Hrvatskoj, BiH, na KiM i žrtvama NATO bombardovanja. Ne znam da li imate osećanje za jezik i za značenje reči. Ako nisam u pravu, molim vas odgovorite mi zašto niste, kada ste spominjali NATO žrtve, rekli, kao što ste rekli prethodno, kao što ste rekli u Deklaraciji o Srebrenici, da je reč o zločinima NATO bombardovanja ili o žrtvama zločina NATO bombardovanja?
To je ta razlika u žrtvama koju pravite i koju sam obrazložio, a vi možete da pravite kakve hoćete jezičke piruete. Prosto ne ide, ne možete to da objasnite. Samo sam rekonstruisao ono što u tekstu piše i ništa više.
Što se tiče ovih okolnosti o kojima sam govorio na koje vi replicirate, vi ste napravili jednu zamenu, krajnje neopravdano, između današnjih vlasti i građana Srbije. To jeste karakteristika vlada koje inkliniraju autokratizmu i autoritarizmu. Oni zapravo tu vrstu zamene prave i vi ste to učinili. Žao mi je što to ne mogu da obrazložim.

Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč, predstavnica predlagača.

Samo još vrlo kratko. Kao što vi tvrdite, kroz istoriju vašeg političkog delovanja i političkih stranaka razne tvrdnje su bile, pa je istorija surovo upisivala neke druge stvari. Isto tako verujem, bez obzira šta danas ovde ko izgovori, da će istorija biti podjednako pravedna ili podjednako nemilosrdna prema činjenicama.        PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle osam meseci imamo pred sobom tekst ove deklaracije kojom se osuđuju zločini nad Srbima i građanima Srbije i niste prihvatili naš predlog da jednim tekstom obuhvatimo sve žrtve i sve zločince. Danas biste da ostvarite težak zadatak, da se i vi podelite kao ličnost i da računate na to da će građani Srbije moći da vas prate u svemu tome.
Vi biste da nas u EU uvedete tako što ste sposobni da organizujete gej paradu, a patriotizam prema građanima Srbije da pokažete tako što ćete da osudite zločine nad Srbima. Mislim da je teško mnogim od vas.
Naravno, jako mi je milo kada sam čuo danas od onoga ko vas zastupa danas da je doneta odluka da se donesu dve deklaracije, samo ne znam gde je ta odluka doneta. Nije u vašom glavama. Vi ste ispotpisali papire koje niste ni čitali zato što je jedan od vaših diskutanata rekao danas da nije zadovoljan deklaracijom, a potpisao ju je. Znate, kada niste zadovoljni nečim nemojte to da potpisujete. Ispada da neko drugi misli vašom glavom.
Ovde se radi o nekakvom svojevrsnom pritisku javnosti koji nije bio preveliki, pošto se od vas ništa iskreno u pogledu zaštite građana Srbije i srpskog naroda nije ni očekivalo. Da ste stvarno iskreni u nameri da zaštitite građane Srbije, obezbedili biste mleko, obezbedili biste ulje, zaustavili biste inflaciju, pohapsili biste kriminalce.
Ne biste se hvalili da ste pohapsili sve one koji su organizovali nerede u Beogradu, a potom vam se desi Đenova u kojoj se pojave novi organizatori. Očigledno je da vam se negde izmiče i da vam je potrebna sednica na kojoj ćete iskazati patriotizam. Hajde da vidimo dokle možete da idete u odbrani Srbije, pošto pokušavam iz ovog teksta da zaključim koja je vaša crvena linija.
Vi ste nam tačkom 1. deklaracije ponudili da osudimo zločine učinjene u Republici Hrvatskoj, BiH, na KiM nad srpskim narodom i nad građanima Srbije. Čak niste rekli na teritoriji izvan KiM. Aleksinac, žrtve u Aleksincu, mala Milica Rakić, ne pominju se u ovoj deklaraciji, zato što nisu poginuli na KiM. Toliko o pameti onoga ko je ovo pisao.
Potom, umesto da tu bude i zločin koji je počinio NATO, jer ga već tu čitam, vi posebno izdvajate NATO. Ako osudite zločine počinjene na KiM, osudili ste NATO. Šta će vam izdvajanje NATO iz ove osude? Predstavnik NATO će vam reći – što ste nas osudili u ovoj prvoj tački, ili ćete možda građanima Srbije reći – osudili smo NATO ovom prvom tačkom, ali druga je posipanje pepelom.
U drugoj kao da ste predstavnik NATO-a. Očekujem da NATO kaže – izražavamo žaljenje i saučestvujemo u bolu porodica koje su nastradale od NATO bombardovanja, a vi ste se kao predstavnici građana Srbije poturili umesto NATO organizacije pa rekli – mi izražavamo žaljenje i saučešće. Onda nam je žao za sve zločine počinjene nad Srbima.
Što niste izrazili žaljenje i za prvu tačku, kada smo tako milosrdan narod i kada izražavamo žaljenje, što niste izrazili žaljenje nad ljudima koji su izginuli u BiH, nad ljudima koji su izginuli u Hrvatskoj? Valjda i oni zaslužuju neko žaljenje? Valjda i zločin počinjen od strane NATO zaslužuje da bude osuđen kao zločin izvršen nad građanima Srbije i nad srpskim narodom? Znate, morate da imate neku viziju, morate da imate neku liniju koja vas vodi. Nemojte da se bavite ovakvim poslom. Ovo ne znači ništa.
Posle Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, nijedna druga deklaracija više ne zavređuje pažnju, zato što time, što bi rekli kod mene u Bajčetini, perete zube. Ovo je ispiranje zuba. I to smo osudili. Niste ništa osudili.
Uostalom, dajete punu podršku onima koji istražuju zločine, prikupljaju dokaze, preduzimaju gonjenje za zločine počinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije. Zar nemaju svi koji istražuju bilo koji zločin, koji ga procesuiraju, koji prikupljaju dokaze, podršku ove skupštine? Da li to ispada da ova skupština daje podršku samo organima koji istražuju ratne zločine?
Zato i nema borbe protiv kriminala, mita i korupcije. Nije im Skupština dala podršku da se protiv toga bore. Oni su u nemilosti vlasti, rukama vlasti i istražuju ono što smeju. Idu do vrata do kojih smeju. To vam je i ova deklaracija. Stigli ste do vrata NATO i tu ste se okrenuli i vratili. Ne idete dalje.
Petu i šestu tačku zaista ne razumem. Osuđujemo zločine, a ne upućujemo druge narode šta treba da rade da bi došlo do mira i pomirenja. Dajte drugu deklaraciju. Pozovite parlamente danas, ne obazirući se na prošlost, da se izmire narod i država, da krenu bolje da sarađuju, pa i mi ćemo u tome da učestvujemo.
U deklaraciji u kojoj se osuđuju zločini počinjeni nad srpskim narodom pozivate druge države, čak dajete i podršku onima koji nas zastupaju pred Međunarodnim sudom pravde. Pomešali ste babe i žabe.
Nije me gospodin Samardžić podsetio, nego imam ovde zapisano Republiku Sloveniju koju ste amnestirali, a imate slike na austrijskoj televiziji kako streljaju našu decu. To nije zločin, je l' da? Ili nam možda Slovenija treba da nam pomogne u nekim radnjama oko pristupa EU?
Ne ide se u EU go i bos. Ne ide se puzeći, jer tamo nema za prosjake milostinje. Tamo ima za ljude koji rade, pomoć da rade još bolje. Za one koji ne rade, a traže da im neko pomogne, nema milostinje. Zato vas molim da o svemu dobro razmislite.
Usvojićete ovu deklaraciju. Videćete da li ćete moći njome da se hvalite. Da li će građani Srbije zaista da prihvate da je ovo konačno odlučni stav u odbrani građana Srbije, Srba posebno, od budućih zločina i u želji da svi koji su nad nama počinili zločine budu kažnjeni. Ovakvom deklaracijom nikoga niste odvratili od pokušaja da nas ponovo bombarduje, da ponovo krene u rat protiv nas u nekom selu ili nekom gradu zato što ima drugačije shvatanje Srbije nego što ga imamo mi.
Ova deklaracija je trebalo da uputi one koji krenu ponovo protiv građana Srbije i srpskog naroda na misao da će biti surovo kažnjeni. Ako ih čeka ovakva deklaracija, očekujte skoro nemire u nekim delovima Srbije, ako nekoliko godina posle tih nemira neka Skupština Srbije bude usvajala ovakvu deklaraciju.
Znam da je teško uskladiti interese velikog broja političkih stranaka koje sada sačinjavaju Vladu Srbije, ali vi ovde štitite interese isključivo predsednika Srbije. Ovo su sve ideje iz njegovog kabineta i priča o tome da je napad na policajca napad na državu nedelju dana pošto je amnestiran čovek koji je napao policajca je samo zaštita ideologije kabineta predsednika Republike i to mora da se sruši.
Ne može Srbiju da vodi Citadela. Ne mogu da je vode u kabinetu, nego onaj ko hoće da vodi neka se isprsi i neka je vodi. Nemoj da nam potura svog atašea za štampu, nemoj da diriguje medijima preko dve ličnosti iz svoga kabineta. Nemoj da obezbeđuje svojim saradnicima milionske poslove u evrima, samo zato da bi ga zastupali pred građanima Srbije. Građani Srbije traže da im onaj ko o njima odlučuje kaže kako je odlučio.
Zato vas, da ne biste ponovo nekakve deklaracije pisali u budućnosti, pozivamo da se konsultujete sa građanima Srbije kada rešavate najvažnija srpska pitanja, najvažnija pitanja srpske države. Ako krećete na neke pregovore ovih dana, a vidim da su stigli oni koji vas vode na pregovore, krenite sa podrškom većinske Srbije. Nemojte da krećete sa podrškom koju imate sami tu u Skupštini. Ovde su parcijalni interesi.
Svi vi koji ćete glasati za ovu deklaraciju možete da idete na poligraf da li ste za nju ili niste. Koliko bi vas prošlo na tom poligrafu? Koliko bi poslaničkih grupa, čini mi se u stoprocentnom broju, glasalo protiv ove deklaracije da niste članovi vladajuće koalicije, da ne srčete med i mleko još godinu ili koliko ste rešili da budete na vlasti?
Šta ćemo posle toga? Šta će da ostane posle toga? Posvađana Srbija? Nijednu pojavu ne sprečavate. Nigde ne radite sa ljudima. Trčite kao vatrogasci da gasite požare. Očekujete da se neki političar umeša u nešto za šta biste mogli da ga optužite.
Neće to da se desi. Vi ste se umešali u rešenje Beograda, pa vidite kako to izgleda kad neko zapali Beograd. Sad razmišljajte o tome kako su se građani osećali kad ste vi haračili 5. oktobra po Beogradu. Sad.
Kad god osudite nekoga, ko to ponovi, osuđujete sebe. Razlika je u tome, što se posle vašeg divljanja promenila vlast, pa je televizija rekla da je to bila demokratija. Posle ovog divljanja nije se promenila vlast i televizija kaže - bili su huligani, a neki od njih kažu ponovio se 5. oktobar. U čemu je razlika? Samo nisu imali toliko sredstava koliko su vam dali 5. oktobra.
Znači, onaj ko vodi državu mora da je vodi u kontinuitetu, jednom istom politikom, jednim istim odnosom prema svim pojavama i prema svim građanima, a vi to menjate iz dana u dan. Bolje da mi promenimo vas, nego da vi menjate Srbiju. Ova Srbija ne zaslužuje da je menjate na način na koji je vi menjate.
Organizovali ste gej paradu, da bi došlo do nemira u Beogradu. To je bio cilj onih koji su je organizovali i dozvolili. Kad god je loša vlast, ispašta policija. I onog dana je ispaštala samo policija, 6.000 policajaca ne sme da rastera 6.000 demonstranata nego trpe batine.
U kojim uniformama? Još od Dušana Mihajlovića su im kupljene uniforme U koji stan su otišli da se istuširaju, da se srede? U domove samačke na Banovom brdu i širom Beograda gde žive policajci koji treba da štite red i mir.
Jednog dana shvatiće da, u stvari, štite neke pojedince time što primaju batine. Čuvajte se tog dana. Nemojte da dozvolite da država padne u haos zato što vi čuvate pojedince. I ovi koje optužujete da su organizatori, to su sve pilići iz vašeg jata. I ove koje optužujete da ih finansiraju, to su sve pilići iz vašeg jata, saradnici vaših vođa.
Jednog dana će valjda sve da se sazna. Zato bih voleo da pružimo punu podršku svima onima koji istražuju bilo kakvo krivično delo u Srbiji. Da izvedu pred lice pravde one koji su kriminalci. Ni po babu ni po stričevima, ni po izjavama političara, ni po željama političara, nego isključivo po pravdi i po zakonu.

Iskorišćeno je 14 minuta vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica predlagača.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, očigledno ne postoji dovoljno ozbiljna tema, pa tako ni žrtve srpskog naroda da neko to ne nazove ispiranjem usta.
Želim da kažem da se do ovog teksta deklaracije došlo tako što smo održali nekoliko sednica kolegijuma, gde smo razgovarali o nekom prvobitnom radnom tekstu koji se pojavio, a onda su predstavnici poslaničkih grupa, davali svoje primedbe, davali komentare. Na osnovu toga smo uredili ovaj tekst, na osnovu tih komentara.
Istine radi, da se zna, nikakvi kabineti, nikakvi nevidljivi centri moći nisu radili na ovome. Na ovome su radile poslaničke grupe. Želim da kažem, pre svega, one poslaničke grupe koje su bili zainteresovane da rade na ovome, kao što ima poslaničkih grupa koje nisu zainteresovane da rade niti na jednom pitanju, tako i oni koji sada kažu da ne znaju otkud ovaj tekst, pokazuju da nisu bili zainteresovani da rede na ovom pitanju.
Ono što je nešto što smatram važnim da se građanima Srbije da do znanja, ovo ne radimo da bi se hvalili. Potpuno je uvredljivo da neko jedan napor institucije da izrazi svoj jasan odnos prema događajima devedesetih godina, u kojima su mnogi ljudi izgubili život, smatra da se to radi da bi se hvalio. Verujem da onaj ko je to rekao, sve što radi, radi da bi se hvalio.
Ono što je bila naša namera jeste da ne dvosmisleno pružimo podršku institucijama, kako u zemlji, tako i onima u okruženju, da se na isti način odnose prema žrtvama pripadnicima srpskog naroda, kao što se odnose i prema žrtvama pripadnicima nekih drugih naroda. To je naša namera ovom deklaracijom.
Reč da ovim nikoga nismo odvratili i da iz ovoga ne može nikoga da uputi na misao da će biti surovo kažnjen, to ne iznenađuje od onih koji su pretili zarđalim kašikama, a onda su pokušali da obuku evropsko odelo i evropske cipele, i misle da je to dovoljno da bi mislili na evropski način. Nažalost, ovakve rečenice i ovakav stav pokazuju da to ne samo da nije dovoljno, nego da ne ispunjava čak ni minimum.
Ako neko misli da je izlazak dva miliona građana Srbije da bi podigli svoj glas protiv izborne krađe, svako od dva miliona građana je bio opljačkan 2000. godine i izašao je napolje i rekao – ne dam da me pljačkate, da je to isto pravo kao pravo nekolicini desetina huligana koji će izaći da spreče građane Srbije da konzumiraju svoje ustavno pravo, onda oni zaista niti znaju šta piše u njihovom Ustavu, niti znaju šta su evropske norme. Mislim da bi zaista, pre nego što počnu da drže lekcije drugima, mogli poneku lekciju ipak da nauče.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku.

Sve to lepo zvuči, ali gospođo Kolundžija, oni koji su izašli 5. oktobra i rekli - ne damo nikome da nas pljačka, opljačkali su ovu skupštinu celu. Povadili su stolice i stolove, slike sa zidova i odneli u nepoznatom pravcu.
Ako su ovo od pre neki dan bili huligani, onda su i ono bili huligani. Samo ono ste vi iskoristili da dođete na vlast. Vrlo dobro znate da pobeda nije bila u prvom krugu. To čak i film napravljen specijalno da obeležite deset godina nije mogao da dokaže. Trebalo je da bude održan drugi krug. Vi ste rekli – nema drugog kruga. Kakva je to pljačka?
Nikada niste verifikovali pobedu Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima. Nikada nije u skladu sa zakonom objavljena ta njegova pobeda. To je jedna stvar.
Druga, koja mnogo više boli, to je da pokušavate da me optužite da sam divljak. Gospođo Kolundžija, kada vas pobedim, moja ideologija biće – ko nas napadne, biće surovo kažnjen. Ko napadne Srbiju, biće surovo kažnjen. Gospođo Kolundžija, ako ne smislite tako da vidite državu, džabe vam je da se nazivate onima koji državu vode.
Engleska je putovala hiljadama kilometara brodovima na Maldive da zaštiti svoje ovce. Ratovala je protiv Argentine. Članica EU, ne možete da joj kažete da je nedemokratska zemlja ili da ne zaslužuje svojim divljaštvom da bude članica EU. Molim vas, i kada nekad upotrebim tešku reč, da se ne hvatate za reč. Vama bi bilo dobro da se hvatate za čoveka, za ono što uradi, za ono što pomisli, za ono što od njega očekujete.
Pokušavam kod vas da pronađem za šta bi ova Srbija mogla da se uhvati i da kaže – na ovaj način, u ovom pravcu, ovako nas vodi ova vlast. Kao čovek koji ništa nije pročitao, kako vi kažete, u životu i koji ništa o tome ne zna, predstavljam verovatno polovinu …
(Predsedavajuća: Dva minuta, zahvaljujem.)
Završavam, ako mogu samo i ovu rečenicu da završim.
Verovatno predstavljam polovinu građana Srbije kojima ste danas rekli da ništa ne znaju i da ništa nisu pročitali.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predstavnica predlagača.

Nisam kriva što moram da vas ispravim i da time pokažem da ne znate, radi se o Foklandskim ostrvima. Želim da kažem da vašu ideologiju kojom pretite celom svetu, srpski narod je platio stotinama hiljada života, dok ste se vi bezbedno smestili u sigurnost tada dobijenog stana.