Gospodine Novakoviću, samo na početku da neke stvari raspravimo, pošto po Poslovniku moram vama da se obraćam, ne smem da gledam tamo uopšte, jer ćete da mi koknete opomenu ponovo, pa ja računam da ste mi vi jedinstvo svih 250 itd.
Znači, imamo nešto što se zove sila, imamo nešto što se zove nasilje. Čemu služi sila? Neko se koristi silom da bi ostvario neke svoje interese. Ako koristi tu silu da bi ostvario zakonom propisane i garantovane interese, onda kažemo da je to samopomoć. Ako koristi silu da bi ostvario nešto što mu ne pripada ili da bi nekom drugom pričinio štetu, onda kažemo da je to nasilje. Nasilje može da potiče od pojedinca, može da potiče od nekoliko ljudi spontano skupljenih, može imati elemente nečega što je saučesništvo, može biti i organizovano.
Kako se država brani od nasilja? Zakonom i silom. Međutim, kada se država brani i koristi monopol fizičke prinude, to nije ona scena koju ste imali prilike da gledate onog dana (i više je nema) gde policajac prolazi i onesvešćenog demonstranta šutira nogom. Niko nije odgovarao za to. Znači, niti je čovek pružao otpor, bio je u nesvesti, ležao je na trotoaru, glava mu je bila na bankini; prođe policajac u uniformi i šutne čoveka. To je zloupotreba sile i za to treba da se odgovara.
Postoji neka dijalektika između sile i nasilja. Može se reći da je razlika samo u uniformi. Kad beše „kondomom protiv kordona“ išlo se zbog toga što je kordon bila režimska policija, policija Slobodana Miloševića. Koliko vidim, to je ista policija. Pričali ste da ih je bilo 100.000, pa ste krajem 2000. godine, kad ste došli na vlast, konstatovali da ih ima samo 18.000. Postavljam pitanje, samo da bismo znali čemu da verujemo, kome da verujemo, koliko da verujemo i, na kraju, da li uopšte smemo da verujemo.
Da vas podsetim na neke stvari koje će vam verovatno pomamiti dobra sećanja: „Slobodane, Slobodane, spasi Srbiju i ubij se“. Prođe nekoliko godina, pa beše: „Koštunice, Koštunice“, isto, a sada se na stadionima peva: „Borise, Borise, spasi Srbiju i ubij se“. Sada mi objasnite u čemu se ogleda razlika. Kada je bilo ono „Slobodane“, to je bilo prihvatljivo, kada je bilo „kondomom protiv kordona“ to je bilo demokratski, proevropski; kada je bilo miting, kontramiting, onda ste sve one koji su došli iz unutrašnjosti, koji pripadaju SPS-u, tepali celim putem od Železničke stanice do Terazija, i to je bilo demokratski, jer je to posle legalizovao gospodin Gonzales sa leks specijalisom.
Pričam o nasilju kao pojavi, na jedan objektivan način. Interesuje me u čemu se ogledaju te sitne zamerke ili detalji koji šamar policajcu mogu da opravdaju, da je to demokratski šamar (znam, kada je ruka demokratska) i kada je to nedemokratski, kada je to nasilje. Kad Nataša Kandić tepa po ulici, to je dobro, borac za ljudska prava. Kad se neko suprotstavi zbog prekomerne upotrebe sile, on pruža otpor službenom licu i treba da odgovara.
Nikoga ne branim, da se pogrešno ne razumemo, nikoga ne optužujem, ali kažite mi šta je vrednosni kriterijum u društvu. Nepoštovanje zakona prouzrokuje neke sankcije. Da li je to uvek bilo?
Mi ćemo ovih dana imati jednu vrlo interesantnu situaciju. Jedan ministar, u koaliciji sa drugim ministrom, doneo je odluku da se Zakon o finansiranju lokalne samouprave ne primenjuju dve godine.
Da li treba da vas podsećam na svojevrsno mentalno, psihološko, političko i nasilje druge vrste koje svakodnevno postoji u ovoj zgradi ovde, gde svi znamo da neko ko predsedava nije u pravu? Šta je sa tom vrstom nasilja?
Šta da rade oni ljudi koji vide da nema izlaza, nema perspektive? Šta im je ponuđeno kao alternativa? Nudi im se korisnost. Znači, ako „kondomom ideš protiv kordona“, ti si proevropski tip. Ako se, kojim slučajem, pobuniš zbog nečega što smatraš da vređa dostojanstvo ovog naroda, onda si huligan, kriminalac, iako ne postoji pravosnažna sudska presuda, iako ne postoji ništa.
Znate, između Prometeja i Nerona velika je razlika, ali sredstvo je isto – vatra. Imali smo mi 2000. godine ovde Nerona. Možete vi da se izvinjavate, da kažete da nemate veze sa tim ljudima, ali ne videsmo neki postupak.
Pričate o fantomkama. Pa, neko je upadao sa fantomkama u neke banke, carine. I? Sad, ako upadne taj čovek, to je proevropski, ako bi upao Krasić, to bi bilo primitivno, prosto, srpski, a ista stvar, posledica ista. O tome se radi.
Dok se taj problem ne reši, imaćemo situaciju da promoteri nasilja sede u Narodnoj skupštini. Jedan je rekao da će da besi po Terazijama, sećate se, onaj vaš Ćanak. Kaže: „Na banderi nasred Terazija visi Sloba, kuka milicija“. Ko je to pevao ovde, SPS? Vaši su pevali, gospođo Malović.
Da kažemo jednu veliku istinu javnosti: ne vodite vi ovo ministarstvo, nego „otporaš“ Homen. Znate kakav je to moralni sunovrat kada Homen počne da primenjuje i da poštuje zakon? „Otpor“, finansirala ih je CIA. Kakva je poruka mladima? Vi kao da to ne znate. Možete vi da stavite ruku na oči i da kažete: nema, ali ga ima, ostalo je zabeleženo, ne može da se zaboravi.
Nadam se da ćemo povodom amandmana imati prilike da se još malo upustimo u ove stvari. Gospođo Malović, razmišljajte o tome. Skraćeni postupak je definisan u zakonu kao jedan izuzetak. Ovim izmenama vi od skraćenog postupka pravite pravilo, a redovni postupak postaje izuzetak.
Da vas samo podsetim na jednu stvar. Postoji Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i članovi 5. i 6. Sve ovo što radite je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom. Znam da imate podršku Zapada za ove stvari, jer Zapad od vas traži rezultate, ono što morate da ispunite jeste da ne smete da stanete u evroatlantskim integracijama; oni su vas ovlastili da sve što bi vam bila smetnja na tom putu, pa čak i mišljenje, možete da sankcionišete.
Sada vas molim, gospodine Novakoviću, da proverite ovo što ću da kažem. U Beogradu postoji „Narodni radio“, ne znam na kojoj frekvenciji. RATEL kaže da nema dozvolu, RRA kaže da nema dozvolu, podneli su krivične prijave, a oni i dalje rade i preko „Telekoma“ naplaćuju svoje usluge, uzimaju pare. To možete da rešite za pet minuta. Pokažite tu efikasnost kao u borbi protiv nasilja.

Reč ima narodna poslanica gospođica Maja Videnović.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, današnje izmene Zakonika o krivičnom postupku predviđaju produženje trajanja pritvora u skraćenom postupku sa sadašnjih osam na trideset dana, kao i mogućnost određivanja pritvora i za dela za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina, čime će se svakako pomoći i policiji i tužilaštvu u ovom početnom, a najčešće i najvažnijem, delu istrage.
Međutim, mi danas ne razgovaramo samo o izmenama dva člana Zakonika o krivičnom postupku. Danas govorimo o nečemu mnogo važnijem. Iniciranje ovih izmena Zakona, kao posledica skorašnjih događaja kojih smo svedoci, ne pokazuje slabost države; upravo suprotno, pokazuje spremnost i rešenost države da se izbori sa organizovanim kriminalom. Srbija danas reformiše svoje pravosuđe, svoj pravosudni sistem i time uređuje ključnu oblast društva. Tom reformom ona stiče oruđe za borbu protiv organizovanog kriminala, što je, pored evropskih integracija, jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji zadatak koji nam predstoji.
Privrženost evropskim vrednostima, dame i gospodo, pokazuje se delima. Evropska vrednost je civilizovano društvo u kome je nasilništvo sankcionisano. Evropska vrednost je da branimo i slobodu i identitet svakog čoveka, bez obzira na to da li se sa tim lično slažemo ili ne, bez obzira da li se to nama lično dopada ili ne, bez obzira na razlike koje imamo, bilo da su te razlike nacionalne, verske, rasne, seksualne ili sportske.
Nama Evropa ne treba da bude cilj, već upravo sredstvo kojim ćemo ostvariti bolji život, kojim ćemo urediti naše društvo, sebe disciplinovati, postati efikasniji.
Sigurna sam da su građani svesni da postoji kontinuitet i da postoji zajednički pečat među svima onima koji su demonstrirali protiv hapšenja Radovana Karadžića (koga je, podsetiću, uhapsila ova vlada) i tu priliku iskoristili za huliganstvo, divljaštvo, paljenje ambasada i rušenje Beograda; takođe, među svima onima koji su ubili Brisa Tatona; među huliganima koji su ustavno i ljudsko pravo LGBT populacije iskoristili za paljenje DS i nekih drugih stranaka i sinhronizovane napade na policiju; među svima onima koji su fudbalsku utakmicu reprezentacije Srbije iskoristili za huliganstvo i divljanje.
Mislim da je sasvim jasno da organizovani kriminal koriste kako desničarske, tako i ekstremne navijačke grupe, kako bi se destabilizovala država koja ovih dana mafijaške šefove šalje u zatvor, država koja hapsi kriminalce, koja im oduzima imovinu. Svi ovi napadi su upravo odgovor organizovanog kriminala i nasilničkih grupa na reforme pravosuđa i na uspostavljanje pravne države.
Mislim da smo dužni i da imamo apsolutnu obavezu da menjamo društvo. Ovo ne sme biti tema na kojoj će pojedinci među nama sticati političke poene, jer mislim da traženjem opravdanja ili obrazloženja za uzroke divljanja po Beogradu oni to implicitno opravdavaju i podržavaju.
Tu je onda, dame i gospodo, jasna razlika između politikanstva i između ozbiljne i odgovorne politike, razlika između neodgovornih političara i države koja je spremna da se odbrani i da se izbori sa organizovanim kriminalom. Potpuno sam sigurna da će Srbija u toj borbi pobediti. Hvala.

Hvala gospođici Videnović. Reč ima potpredsednica Narodne skupštine narodna poslanica gospođa Judita Popović. Preostalo vreme je osam minuta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih na početku da podvučem, i to da bude zaista jasno, da LDP, normalno, ne podržava nasilje. Normalno je da je LDP protiv nasilja. Zaista podržavamo državu u njenoj nameri da se bori protiv nasilja, u bilo kom obliku da se nasilje pojavi.
Tokom današnje rasprave sam primetila dve ozbiljne tendencije u vezi s ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Čini mi se da i s jedne i s druge strane postoji određena relativizacija.
Htela bih da napomenem da se izmene i dopune Zakona odnose na pritvor. Pritvor je faktički lišenje slobode. Nažalost, postoji relativizacija ovog problema od strane predlagača zakona, a postoje i pokušaji relativizacije problema sa one strane koja napada Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
U čemu se sastoji relativizacija problema od strane predlagača? Pre svega, odnosi se na opšti okvir koji se daje u pogledu strožih odredaba o pritvoru. Zašto je to relativizacija? Zato što postoji velika mogućnost da ciljajući jednu ciljnu grupu, jedan problem, uprkos toj dobroj nameri da se bori protiv nasilja, predlagač zakona pogađa sasvim drugu ciljnu grupu i, u krajnjem slučaju, da nastane jedna kolateralna šteta, jer je preširok okvir koji je dat za ove odredbe o pritvoru, koje ovim izmenama i dopunama u stvari postaju strože.
Što se ovih koji napadaju zakon tiče, relativizacija se odnosi na to što se brkaju pojmovi sloboda i pravo. Pravo je samo procedura kako se sloboda koristi. Bez obzira na to što smo svi slobodni ljudi i što imamo određena ljudska prava, ta sloboda mora da se uokviri i mora da funkcioniše po određenoj proceduri, kako ne bismo ugrozili tuđe slobode. Iz tog razloga smatram da svi oni koji napadaju tendenciju i nameru vlasti, odnosno države da zaštiti pravni poredak, da odbrani društvo od nasilja i kriminala, prozivaju i kritikuju.
Nažalost, često se dešavalo da se radi odbrane pravnog poretka čini nešto što na kraju krajeva dovede do ograničavanja određenih ljudskih prava i sloboda. Mislim da nemamo pravo na to da ovakvim izmenama na kraju postignemo taj cilj da se samo represija pojača, a da se pri tom ne postigne ona svrha koja je istaknuta i u obrazloženju ovog zakonskog predloga, a to je da se država uspešno obračuna sa tendencijom rasta kriminala u Srbiji, pogotovo rasta nasilja na ulicama i stadionima.
Liberalno-demokratska partija podržava borbu i nameru države da se obračuna sa kriminalom. Iz tog razloga smo podržali i reformu pravosuđa i zaista i dalje smatramo da je reforma pravosuđa alfa i omega daljeg društvenog razvoja, ali nismo dali blanko podršku za to da se dozvoli da se reforma pravosuđa zaustavi na pola puta. Nismo dali podršku nedostatku promocije značaja reforme pravosuđa za ovo društvo, nismo dali podršku prepuštanju reforme stihiji opšteg napada, otpora i opstrukcije, kao i nebranjenju reforme.
Šta je to, ukoliko se jednostavno zaboravi da su zaista niske plate sudskih službenika, da su sudski službenici i te kako značajan faktor u sprovođenju reforme i u radu pravosudnih organa? Zašto se dozvolilo, na kraju krajeva, da se dese ti štrajkovi koji onemogućavaju da pravosuđe funkcioniše? Mislim da novac nije izgovor. Novac se našao da se plati onaj iznos zbog štete koju je pričinio jedan drugi nasilnik, Miladin Kovačević, a čini mi se da pravosuđe, kako radi, i naplaćuje takse... Jer, prilikom overe kupoprodajnog ugovora, čini mi se, prosečna cena predmeta, odnosno nekretnine zahteva od onog ko zaključuje ugovor da plati sudsku taksu u vrednosti od jedne, recimo, veš mašine. Novac može da bude problem, ali ne može da bude nerešiv problem, da se napokon pravosuđe pokrene sa mrtve tačke. Sa ovim štrajkovima, čini mi se, nećemo se pokrenuti sa te tačke.
Mislim da je propušteno da se postigne jedan ozbiljan društveni konsenzus o ciljevima i sprovođenju reforme. Na tome bi trebalo mnogo više da se poradi, jer čini mi se da su najakutniji problemi društva i države vezani upravo za pravosuđe.
Liberalno-demokratska partija će podržati ovaj zakonski predlog ukoliko se uzme u razmatranje i ono što je ona predložila svojim amandmanima, a to je da iz opšteg pređemo na nešto konkretnije, u pogledu strožih odredaba o pritvoru.

Hvala, gospođo Popović. Reč će sada dobiti narodni poslanik gospođa Biljana Hasanović, pa gospodin Nemanja Šarović, pa gospođa Gordana Čomić, pa gospođica Nataša Jovanović.

Hvala. Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i predstavnici Ministarstava, poslanice i poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda govoriću o izmeni Zakonika o krivičnom postupku.
Na samom početku podsećam da je Demokratska stranka u svom programu predvidela, kao osnovne ciljeve evropske integracije, odnosno priključenje Srbije EU, zaštitu ljudskih i manjinskih prava, osiguranje prava i sloboda svim građanima, borbu protiv kriminala i borbu protiv korupcije kao posebnog oblika kriminala, i druge ciljeve koji nisu direktno, ali jesu posredno vezani sa današnjom temom, kao što su ekonomski razvoj, socijalno odgovorna politika, standard građana.
Radi realizacije ovih ciljeva, kao preduslov, sprovedena je reforma pravosudnog sistema. Možda je ova reforma imala i nedostataka, ali je urađena najbolje što je bilo moguće u datim uslovima. Osim toga, to je proces koji je još uvek živi i koji će se još nadgrađivati. Ipak, već su vidljivi značajni rezultati. Sadašnja vladajuća većina, koju čini Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima, odlučno se obračunava sa kriminalom, koji se naročito razvijao devedesetih godina u uslovima izolacije, rata i koji je duboko pustio korenje u društvu.
Napredovanje u evropskim integracijama i u obračunu sa kriminalom kao posledicu proizvodi organizovanje retrogradnih snaga koje su protiv ulaska Srbije u EU i onih snaga koje pripadaju kriminalnom miljeu. Kad god se zabeleži neki napredak na razvojnom putu Srbije oni udare svom svojom destruktivnom i razarajućom snagom. Svaki povod, kao što je hapšenje haških optuženika, sportske manifestacije, okupljanje građana koji traže zaštitu svojih prava, oni koriste za svoje akcije, za napade na građane, na njihova prava, za uništavanje imovine i, što je najteže za nas, za rušenje ugleda Srbije kako u Evropi tako i u svetu. Više i nije potreban određen povod.
Svi smo pratili događaje, i ranije, i 10. i 12. oktobra, ali ne znam koliko je vas čulo, pa imam potrebu da vam saopštim da je preksinoć u Ulici kneza Miloša, preko puta Pionirskog parka, bačen molotovljev koktel na ulazu u salu u kojoj je grupa mladih ljudi imala rekreaciju. Smatram da ovo nije bio čin pojedinca, već organizovana akcija.
I sama sam pre godinu dana doživela nasilje na ulicama Beograda. Zar treba da dozvolimo da se sve ovo širi, da uzima maha, da ne smemo da se bezbedno krećemo našim ulicama? Naravno, ne. Zato podržavam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Neću da objašnjavam detaljno ove dve izmene, jer su to već učinili i ministarka i moje kolege poslanici pre mene, samo ću da kažem da je moje mišljenje da su ove izmene neophodne da bi se nadležnim organima omogućilo da odrede meru pritvora protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je propisana kazna preko pet, a ne kao do sada deset godina, i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela, i u skraćenom krivičnom postupku pre podizanja optužnog predloga onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, najduže 30 dana, umesto do sada osam dana. Suština je u tome da se omogući nadležnim organima da preduzmu potrebne radnje i prikupe dokaze, pogotovo kada se radi o većem broju lica i organizovanim grupama kao osumnjičenim za krivična dela.
Komentare koji su se čuli, da se ovim stvara mogućnost za zloupotrebu od strane nadležnih organa, ne mogu da prihvatim, jer imam poverenja u nadležne organe, a i smatram da je naopako gledište ako se pri donošenju zakona polazi od zloupotreba a ne od njegove pravilne primene. Takođe ne mogu da prihvatim komentare da se ovim izmenama krše ljudska prava. Njima se ograničavaju prava lica za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, a štite se prava i slobode svih građana.
Iz navedenih razloga lista ZES će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala na pažnji.

Hvala. Reč ima gospodin Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, braćo i sestre, ima deset godina od dolaska režima na vlast i danas je odlična prilika da rezimiramo dokle nas je ta vlast dovela.
Prethodnih deset godina po svojoj volji reformišete pravosuđe, menjate zakone, birate i razrešavate sudije, protivustavno ste izvršili reizbor sudija i opet nam kažete kako vaš sistem ne valja, kako ga treba menjati da biste stigli u Evropu, u kojoj vas očigledno niko ne želi. Cvetković je juče prognozirao kako će Srbija u Evropu ući 2014 - 2016. godine, a 2000. godine ste prognozirali kako će to biti 2004. ili 2006. godine, što znači da ste, poput skakavaca, građanima Srbije „pojeli“ prethodnih deset godina.
Predlogom ovog zakona produžavate pritvor za lakša krivična dela, jer, kako kažete, u praksi se pokazala potreba, ali ne kažete kada se potreba pokazala, da li je to bilo pre deset dana. Obrazloženja koja ste davali su, u principu, bila političke prirode. Niste nam predstavili nikakvu analizu, a morali ste, svih predmeta u poslednje dve, tri ili pet godina, pa da vidimo da li zaista postoji bilo kakva potreba, da vidimo koliko je tih huligana ili navijača u bekstvu, da li je to dvoje, troje ili petoro.
Podsetiću da je u bekstvu i bivši predsednik FSS. On se nalazi u Crnoj Gori. Lično sam ga video, slobodno se šeta. Međutim, to za vas nije problem, vaš princip je udri po sirotinji, dok ovi krupni kriminalci, poput Terzića, Stanka Subotića i ostalih, nesmetano mogu da se šetaju gde god hoće.
Većina navijača je slabijeg materijalnog statusa. Vi dobro znate da nemaju mogućnost ni da beže po inostranstvu, niti da se kriju, niti da plaćaju skupe advokate i da se skrivaju po Srbiji. Vi ne možete jednostavno zbog pojedinačnih slučajeva menjati princip, u ovom slučaju zakon, jer se zakon neće primenjivati samo na huligane, već će se primenjivati na sve građane Srbije, bez razlike.
Ono što nama ostaje kada promenimo zakon, to je da slušamo i da čekamo koga će kad režimski mediji koje držite pod apsolutnom kontrolom proglasiti za ekstremistu, za fašistu, za huligana, pa će onda on biti taj koji će morati da potpadne pod te vaše sankcije.
Zato je suština današnje rasprave ne u tome da li će pritvor trajati osam ili trideset dana, već u tome da jasno žigošemo da je ovo kršenje ostvarenih i smanjivanje postojećih prava i sloboda građana, da je ovo nova „Sablja“, u ograničenom obimu, i da je ovo zapravo širenje diktature koju sprovodite iz dana u dan u Srbiji.
Da se ovde zapravo radi o pripremi za dalje gušenje ljudskih sloboda i prava u Srbiji govore i diskusije pojedinih vaših poslanika. Jedan je čak rekao da Ustavni sud mora doneti odluku o zabrani pojedinih organizacija. Recite mi, u kom to demokratskom društvu poslanik vlasti u parlamentu diktira šta Ustavni sud mora da uradi? To se može raditi samo u diktaturi i to je još jedan od dokaza da Srbije sigurno tone u otvorenu diktaturu.
Vi pričate o zabrani „Obraza“ i „Srpskih dveri“. Sutra ćete zabranjivati političke stranke.
Kažete da ne znate ko je inspirator nasilja na ulicama Beograda 10. oktobra. Pokušaću malo da vam pomognem. Vi ste danima pred peti oktobar ubeđivali javnost u Srbiji kako je paljenje Skupštine, rušenje Beograda, linčovanje direktora RTS-a, upadanje u policijske stanice, otimanje oružja vrhunac demokratije. Sad vas pitam, šta ste očekivali da će da urade oni koji su petog oktobra imali pet, šest ili deset godina, a sada imaju 15, 16 ili 20, na ulicama Beograda 10. oktobra? Prethodnih deset godina vi ste ih zadojili mržnjom, objasnili ste im da je u pojedinim slučajevima nasilje opravdano, a kada se to nasilje obije o vašu glavu onda se pravite nevešti i ne znate o čemu se radi.
Boris Tadić je pre nekoliko dana, ili nedelja, abolirao prvaka „buldožer revolucije“ Makija, koji je predvodio napad na policijsku stanicu u Valjevu, i koji se javno hvalio da je spalio Skupštinu, u kojoj danas držimo ovu sednicu. Ali, Tadić kaže – nije Maki običan kriminalac, Maki je neobičan kriminalac. On je neobičan zato što je u službi vašeg režima, a onome ko vrši kriminal u službi vašeg režima je sve dozvoljeno i taj zaslužuje aboliciju. Ali, onda je poruka da država toleriše napad na policiju, a ne ovo što pričate danas.
Desetog oktobra žrtve su bili svi koji su bili na ulicama Beograda – bili su žrtve i oni koji su protestovali protiv održavanja gej parade, ali su žrtve bili i policajci koje ste poslali na ulice. Vi ste svesno žrtvovali tih nekoliko hiljada policajaca, iako ste znali da je situacija takva da će doći do nemira i da će doći do žrtava, jer je to bila vaša politička odluka da ih žrtvujete.
Vi meni recite sada, ukoliko taj skup 10. oktobra, tzv. „Parada ponosa“, nije bio skup visokog rizika, koji je morao biti zabranjen, koji je to skup visokog rizika koji ćete vi u Srbiji zabraniti? Pričate o derbiju Zvezda - Partizan. Održano ih je do sada 130, nikada ni približna razaranja nisu bila kao desetog, ali 10. oktobar je dečija igra u odnosu na ono što ste vi u Beogradu uradili petog oktobra, i to je ono što morate jasno reći.
Kažete da ispitujete finansiranje „Obraza“ i nekih drugih organizacija. Zašto ne ispitate finansiranje SNS? Oni vam sede u Skupštini. Ne primaju ni dinara iz budžeta, jer su mandate ukrali nakon izbora, a imaju više novca nego pojedine vladajuće stranke i više medijskog uticaja nego stranke koje sede u vlasti, a svi dobro znamo da se taj medijski uticaj kupuje isključivo novcem.
Zašto ne istražujete kupovinu odborničkih mandata koju vrši SNS? Pre petnaest dana smo predali policiji i tužilaštvu audio snimak iz koga se vidi da funkcioneri Srpske napredne stranke kupuju odbornike u opštini Zemun kao na stočnoj pijaci. Da li je moguće da za prostituciju produžavate pritvor na trideset dana, a o političkoj prostituciji, od koje postoji mnogo veća društvena opasnost, ćutite?
Koliko ste procesuirali krivičnih prijava koje je Srpska radikalna stranka u oktobru 2008. godine podnela protiv funkcionera naprednjaka koji su sa falš ovlašćenjima potpisivali nekakve ugovore i oteli odbornike? Niste nijednu, iako imate nepobitne dokaze. To su ugovori koji su u sudu overavani i u sudu postoje originali. I mi smo došli do nekih originala, ali je vaša politička odluka bila da Tomislava Nikolića i SNS, i pored toga što su ukrali ono što je narod dodelio Srpskoj radikalnoj stranci, sačuvate, i u Narodnoj skupštini i u lokalnim parlamentima gde vam je to odgovaralo.
Ponašate se kako vam kada, od situacije do situacije, odgovara. Nemate nikakve principe, već radite kako vam odgovara, a kada vam se to obije o glavu – kukate. Neprijatno vam je da vam Tomislav Nikolić, koji je na sve za šta se u životu zalagao pljunuo i bacio u vodu zarad vlasti, drži lekciju o moralu, i dolazimo do tog apsurda – ko o čemu, vi o produženju, a Nikolić o poštenju. Zna se da to tako u narodu ne ide.
Treće, zašto od Tomislava Nikolića ne tražite da se izjasni za šta se zalaže? Pre gej parade i Nikolić i Vučić su se zalagali za njeno održavanje, jer su ih tada malo pritegli strani ambasadori i tada su oni veći evropejci od bilo koga od vas, mislim da su već i perje za paradu počeli da pripremaju. Međutim, kada je došlo do nasilja na ulicama Beograda žele da se malo dodvore građanima Srbije, pa funkcioneri njihove stranke na jednom radiju javno pozivaju da se svi oni koji su uhapšeni jave za pravnu pomoć Srpskoj naprednoj stranci. Dajte da čujemo od njih da li su za policiju, da li su za gej populaciju, da li su za ove koje vi i EU, kojoj oni teže, nazivate huliganima.
Na kraju ću samo reći da SRS osuđuje svako nasilje. Osuđujemo i nasilje petog oktobra 2000. godine, osuđujemo nasilje 10. oktobra 2010, koje je proizvod i plod tog vašeg nasilja, ali moramo istaći da se ovde danas ne radi o bilo kakvoj osudi nasilja, već se radi o vašem strahu da na isti način na koji ste došli na vlast i ne padnete sa vlasti. Moram vas upozoriti da represivne mere nijedan diktatorski režim nisu sačuvale, pa neće ni vas; onako kako ste sejali, tako ćete i žnjeti. Hvala.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.