Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu nesreću da živimo u potpuno podeljenoj državi. S jedne strane je Vlada, nesposobna, koja jako loše obavlja svoj posao. Obasipa nas lažima iz dana u dan, i sve svoje delovanje svela je na medijsku promociju planova, potpisivanja sporazuma, naznaka da bismo mogli bolje da živimo.
Na drugoj strani je narod, uplašen, bezvoljan, depresivan, razočaran, ogorčen, svega ima u našim kućama danas, uz potpunu nesigurnost šta će da se desi sutra. Ljudi su ostali bez svojih fabrika; ljudi izlaze na njive, ne mogu ništa na njima da zarade; ljudi izađu na ulicu i bivaju pretučeni; njihova deca izložena su uticajima svih pošasti. A Vlada ne obavlja svoj posao. Čak je podeljenost između Vlade i Narodne skupštine. Većina u Narodnoj skupštini omogućila je Vladi da radi, ili bar onim ministarstvima koja su joj se predlozima zakona obratila.
Mislim, dame i gospodo narodni poslanici, da vi koji ste glasali za zakone koje danas menjamo ne snosite krivicu što ste za njih glasali. Ali, razmislite malo da li snosite krivicu zato što vam se Vlada, koja nije koristila te zakone, danas obraća ponovo da joj te zakone izmenite.
Šta je želja vlasti u Srbiji – da građani hodaju na prstima ulicama gradova? Zamislite da je danas neki francuski ministar pravde obrazlagao ovaj zakon i da je rekao da nas divljanje na ulicama sprečava da uđemo u EU. Šta reći Sarkoziju, da ga divljanje na ulicama izbacuje iz EU?
Danas sam čuo predstavnika vladajuće većine kako kaže da je decu najbolje vaspitavati u zatvorima. Nema smisla. Kakav zatvor za decu? O čemu vi ovde pričate? Hoćete li sve one koji su nezadovoljni da strpate u zatvore? Koliko vam zatora treba za to?
Da li ste možda predvideli opravdane izlive nezadovoljstva na ulicama? Možda vam ih je neko i najavljivao. Da li biste da ih sprečite na ovaj način? Sam sam svedok kako jedan politički skup možete da pretvorite u divljanje, pa vam to pruža opravdanje da pomlatite one koji su nezadovoljni. Sam sam svedok da je narodni poslanik Borislav Pelević dobio metak u glavu od policajca, sa nekoliko metara daljine. Znači, naređeno mu je bilo da puca. Sam sam svedok da ste na nas bacali suzavac kad smo izražavali svoje političke stavove.
Danas imate okršaj sa recidivima svog ponašanja 5. oktobra 2010. godine. Hiljadu godina će postojati Srbija posle vas i niko od vas koji ste u tome učestvovali 5. oktobra neće moći da optuži ili da osudi nekoga za ono što ponovi posle vas. Da je u vreme kada su postojale ovakve ideje o surovom kažnjavanju bilo saglasnosti u vladajućoj većini, bio bi donet zakon o sprečavanju terorizma u Srbiji. Mislim da bi neki od vas danas izlazili sa robije, osuđeni po tom zakonu. Samo, bilo je razuma kod mnogih od nas, pa taj zakon nije ugledao svetlo dana i nije ušao u skupštinsku proceduru. O tome morate dobro, ozbiljno i zrelo da razmišljate.
Trčimo da donesemo zakon pre derbija! Da li se Srbija vodi od derbija do derbija? Da nije derbi u subotu, da li bismo prekidali ovu sednicu? Ne bismo, gospođo Đukić-Dejanović, nego se nagoveštava neki derbi, oko koga se ne slažete. Ko? Vi, političari koji ste u sportu. Ispod vaših krila su se iznedrile navijačke grupe. Vaši predstavnici su bili u upravama klubova koji sve to finansiraju. Vi ste posmatrali kako se mafija uvlači u sve to.
Godinama se govori o tome da neke vođe navijača imaju strašne trgovine, da diluju drogu, da rade svašta. Šta ste vi preduzeli? Ništa. Možda ste videli u Đenovi, kad odete na utakmicu više ne smete da se ponašate kao navijač, nego onako kako naređuju vođe, jer može da se desi da vas te vođe izmlate zato što ih niste slušali. Kad kažu „skači“, svako mora da skoči. Kad kažu „divljaj“, svako mora da divlja. Hoćete sve da ih pomlatite? Hoćete sve u zatvor?
Sudovi štrajkuju, a vi pričate ovde o reformi pravosuđa. Sudovi štrajkuju, policija je u uniformama od pre šest godina, svuda haos i beznađe, a vi ćete izmenom zakona, koji je menjan tri puta, da biste ga sproveli, da postignete nešto. Nešto će umesto osam da bude trideset dana, nešto će umesto deset da bude pet godina.
Hajde, za pljuvanje na ulici isto predvidite mesec dana. Dajte da sredimo i to pljuvanje na ulici, stvarno nema više smisla. Ljudi puše cigarete, bacaju opuške, hajde odmah pritvor mesec dana, hajde skraćen krivični postupak, hajde sve. Ko će to da sprovede? Prema kome ćete to da sprovedete, prema građanima koji nemaju hleba, prema građanima koji jedva čekaju da vam vide leđa?
Pričate ovde o paljevinama kancelarija političkih stranaka. Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali, ali baš sve. Ponašanje Demokratske stranke tog dana, kada im je upaljena neka guma u dvorištu i kada su doveli u nedelju trudnicu da radi, liči mi na RTS i bombardovanje RTS-a. Ako optužujete nekoga u RTS-u da je znao za bombardovanje... Pa, vama je šef BIA dva dana ranije rekao da će biti napadnute političke stranke. Koji je to zlikovac koji je odveo trudnicu tog dana u DS? Kako se zove taj čovek? Da li je možda trebalo da pogine ili da izgubi dete?
Da li se tako postiže cilj? Postižu se tako zli ciljevi, loši ciljevi. Dobri ciljevi se tako ne postižu. Ovde nema insinuacija. Vi možete da mislite da vam to neko pravi, a ja vam kažem da ste vi to pravili. Umesili ste kolač, sada se peče.
Ima tamo ljudi koji su bili sa vama i 5. oktobra, ima ih koji poznaju Skupštinu bolje od mene, a ja sam skoro dvadeset godina ovde poslanik; svaki hodnik, svaki prolaz znaju. Ima ih koji još imaju slike iz ovih sala i oružje iz Majke Jevrosime kod svojih kuća. Ima ih svakakvih. Hvalili ste ih deset godina. I danas kada pomenete 5. oktobar, vi kažete – junaci demokratskih promena. Isti su bili kao i pre neki dan, samo su se mnogo lošije ponašali. Ideja je bila srušiti vlast.
Vi više nemate suparnika koji će tako da ruši vlast. Šta vam je? Taj strah je potpuno neopravdan, izuzev ako narod ne izađe sam, ali to ne možete da sprečite ni na koji način, ni da prepoznate učesnike, ni da ih fotografišete. Policija više neće da se tuče sa tim ljudima.
Izveli ste glinene golubove tamo da trpe udarce, da bi pokazali kako su demokratska policija. Koja policija je demokratska kad sprečava huligane, kako ih vi nazivate? Samo srpska, da bi stigla u Evropu. Gej paradu vozi kombijima na sigurno mesto, neka đuskaju, neka skaču tamo, a ove ovamo isprovociraj, izazovi, umesto da im pohapsite te vođe.
Pre dva dana sam saznao da je neki Keka, narkodiler, u sve to umešan. Jadno vam pravosuđe kada mi to pre dva dana saznajemo. Niko ništa o tome ne zna. A vi koji o tome sve znate, vi tog Keku nikada niste zaustavili. Ili Lazu, ili Peru ili Miću, tačno znate sve te ljude koji to organizuju.
Podelili ste navijače „Partizana“ i „Zvezde“ na dva ratna tabora. SPS drži „Partizan“ pod kontrolom, i ministar i Branko Ružić, svi ste umešani u „Partizan“, pa su sada oni kao dobri i mirni, a u „Zvezdu“ se niko valjda nije umešao, pa oni nisu dobri i mirni.
Sve ste ovo vi napravili. Sada će drugi da ispaštaju zbog posledica. Ne, nego ćete vi. Ne služi sport za to da se predsednik Srbije slika kada osvojimo neku medalju. Ne služi sport tome da se ministarka sporta slika sa njima. Sport je zbog dece, a ne zbog nas. Zapravo, za ljude koji se bave politikom sport je uglavnom prošlost. Ne poznajem sportistu koji bi još mogao da stigne da se bavi i politikom. Ili se niste bavili sportom; kada krenete dva puta dnevno, više nema mesta ni za šta, skoro ni za školu.
Ali, vi ste uveli državu u stanje haosa, iz koga biste da se izvučete jednom skupštinskom sednicom na kojoj sastavljate dve tačke. Sada treba da vam pričam o produženju pasoša. Da li je to goruća tema? Vi se ovde igrate sa nama, sa našim razumom, sa našim strpljenjem – da sastavimo jednu besmislenu tačku o produžavanju roka za pasoše (već peti put) sa gorućom temom, sa kriminalom, sa sprečavanjem kriminala.
Najlakše je ljude nazvati huliganima. Najlakše je sve nas koji mislimo ikada da iskažemo svoje nezadovoljstvo upozoriti da to podleže sankcijama, skraćenom krivičnom postupku. Koga ćete da sprečite? Kada pukne trpilo, ko će da misli o tome koliko ga godina zatvora čeka, ako kaže da je Vlada loša i ako je u grupi od pet, deset, pedeset, sto hiljada ljudi koji kažu - Vlada je loša? Koga da kaznite? Pojedince da, a kada pojava postane masovna? I sami znate, za ovih deset godina, šta sve niste uspeli da sprečite, šta sve niste uspeli da kaznite; prošlo kao pojava i više nikada ne može da bude kažnjeno.
Sve je zasnovano na lažima. Mediji dižu halabuku – izboriće se ova vlada, ova vlada je jaka i sposobna. Sa čime ste se izborili? Kako se zove oblast u Srbiji u kojoj ste se izborili za ciljeve koje ste sebi postavili, a ova skupštinska većina vam ih odobrila?
Da li sada zaista predstavljate narod ili samo poslanike vladajuće većine u Skupštini? Da li je narod zadovoljan vašim radom, gospođo ministre pravde, sečom svih sudija koje vam nisu bile po volji, kvotama koje ste dobijali od političkih stranaka vladajuće većine, koliko čijih sudija treba da bude izabrano? Da li ste vi zadovoljni što ste dobili prekore iz Evrope, kojoj težimo, zbog toga kako ste izvršili tu seču?
Da li ste zadovoljni što Ustavni sud ne sme da rešava po zahtevu sudija zato što im ne date, jer ste ih vi birali, vaše su sudije, vaša većina, pet po predlogu predsednika Republika, pet izabrao predsednik Republike, pet Visoki savet, koji ste vi izabrali?
Da li ste zadovoljni izveštavanjem medija o tome šta se u Srbiji dešava? Da li i vi verujete, kada gledate „Dnevnik“, da je Srbija izašla iz krize? Da li verujete da se zapošljavamo iz dana u dan, da G 17 plus otvara fabriku za fabrikom?
Vama je sve važnije od osnovnih ciljeva u jednoj državi. Gde su ti zakoni bili? Što su ti zakoni čekali regionalizaciju Srbije, a oni nisu stigli na red? Da biste stvorili još jednu kvazistranku ovde u Srbiji.
Neka, neka vas napadaju sad i ovi što su sve to radili u svom životu. Zaslužili ste. Nije to ministarsko mesto važnije od toga. Mlada ste žena, niste se ni nagledali prava, postali ste ministar. Niste se nagledali ni sudova, ništa o tome niste znali. Uhvatili su vas u zamku, dali vam one tamo što su se obrukali, pa i svoju familiju pozapošljavali. Vi ćete da budete kolateralna šteta, kao i onaj veseli Vuk Jeremić, sve sam predvideo šta će da mu se desi. To nešto vidim i kod vas.
Ministra policije neće dati, vas će da daju. Šta ste vi? Slaba, nezaštićena žena. Ne vodite nijednu partiju, nijedan poslanik neće da stane u vašu zaštitu. Neće da padne Vlada zbog vas. A vi još, kao, istrajavate i nešto nam obećavate. Kada god vam kažu – šta se ovo dešava u Srbiji, vi kažete – zato smo izvršili reformu pravosuđa. Kada će da počnu rezultati te reforme? Da li je to ovaj štrajk sudova? Da li su to rezultati reforme u pravosuđu? Kakva će sad da bude efikasnost sudova?
Ojadili ste ljude tamo. Tretirate ih kao nižerazredno stanovništvo, zato što on mora da donese akt iz pisarnice. Pa mora, i od toga treba da živi porodica. Nije sudija, pa šta će da radi što nije sudija, da umre gladan, da mu kažete – na stotine hiljada takvih čeka posao? To rade ovi privatnici. To država ne sme da radi. Država mora da ima dušu prema svakome, a ne da onome ko je kod nje zaposlen preti, jer biće nekog drugog ko će da radi besplatno. Neće niko da radi besplatno. Ne može, velika je kriza, mnogo je ljudi gladno, mnogo je ljudi bez posla.
Mnogo je dece na ulici, mnogo je dece izloženo drogi, alkoholu, prostituciji maloletničkoj. Slobodno se slikaju, i to vam kruži svuda. Možda imate i vi na mobilnom telefonu, da pratite kao pojavu, da vidite šta se to dešava. Imate najgore oblike kriminala u školskim dvorištima; imate televizije koje se utrkuju koja će stravičniji film da objavi; imate dnevne listove čije su prve stranice ispunjene tim ko je ubio dete, ko je zaklao babu, ko je ovo, ko je ono. Tako se formira društvo, tako se formira svest. Roditelji i deca se ne sreću više, uopšte. Deca izlaze kada roditelji spavaju, vraćaju se kada su roditelji već izašli iz kuće. Ko ih vaspitava? Ulica.
Imate napade na crkve, na SANU, napade na sve što je srpsko. Pomeneš li da gajiš nešto srpsko, oni kažu – šta ćeš u Evropi sa tim srpskim? Šta ću u Evropi ako mi ne da srpsko? Nije valjda sve naše iskvareno?
Zamolio bih ovu malu grupicu da ućuti dok govorim. Nikome ne smetam kad govori i ovo je već organizovano u masi, da znate.
(Predsednik: Molim vas, obraćajte se parlamentu.)
Parlament su oni koji slušaju dok se govori.
Imate dovoljno instrumenata u rukama da uredite državu. To uređivanje države zavisi od toga koliko se sami u to umešate. Pošto ste umešani, za ovo su potrebne samo promene. Ovo treba da reše ljudi koji u tome nikada nisu učestvovali, čista obraza, na primer mi. U pravu ste, čudi me da ste odmah pogodili ko to treba da uradi.
Izvinite, oni koji su palili ovu salu i danas u njoj sede taj problem ne mogu da reše, taj problem neće da reše. Inače bi zaista bilo sramota, kao čovek bih se stideo ako bih morao da osudim onoga ko pali Skupštinu, a sam sam je palio. Onda nešto nije u redu u društvu.
Drago mi je da znate da mora da dođe do promena. Predugo je deset godina nerada, deset godina uništavanja, ponižavanja. Srbija je ponižena. Svako se od građana oseća pomalo poniženim zbog onoga što ste uradili do sada.
Zbog toga ne možemo da glasamo. Dali smo vam amandmane. Instrumente imate u rukama. Instrumenti su evropski. Zakon koji nam danas predlažete pomalo nas udaljava od ljudskih prava i sloboda. Kao što, recimo, i ova zabrana pušenja u zgradi Skupštine mnoge ljude ovde tera na to da pomisle kako su nižerazredni za vas. Da ste bar jednu prostoriju, kao u celoj Evropi, obezbedili, gde ti ljudi, pušači mogu svoje potrebe da zadovolje. Ovako ste im uskratili, čini mi se, najosnovnija ljudska prava. Nisam pušač, ali vidim kako se osećaju.
Uvek kad ugrozite nečije pravo time što želite svoje pravo da istaknete, znajte da ste dobili protivnika više. Mi imamo strpljenja da čekamo da tih protivnika bude dovoljno na izborima i da vas pobedimo, ali razmislite dobro ima li narod strpljenja da čeka da vi izgubite na izborima, koje ne date dok ne rasprodate Srbiju.

Gospođa Nada Kolundžija ima reč.

Gospođo predsednice, javljam se i reklamiram povredu Poslovnika. Mislim da ste bili u obavezi, prema članu 104, da izreknete opomenu prethodnom govorniku, jer osim što je izneo notorne neistine, on je izneo potpuno neosnovane optužbe koga god je stigao, dakle neću ni da idem redom.
Ono što je takođe važno i što je nedopustivo jeste to da je on ovde govorio jezikom mržnje. On je ovde opravdavao nasilnike. Samo naivan čovek može da misli da ako neko izjavi da je namerno doveo trudnicu, znajući šta će se desiti... Onda to znači da opravdava nasilnike, da opravdava one koji su krenuli fizičkom agresijom na bilo koga u ovoj zemlji. U tom smislu mislim da je to, prema našem poslovniku, nedopustivo, da ste u obavezi da mu izreknete opomenu.
Jedino sa čim mogu da se složim jeste da od 2000. godine nismo uradili jednu stvar – nismo lustrirali one koji su jezikom mržnje govorili deset godina pre toga, one koji su na mržnju pozivali sve druge, one koji su na nasilje pozivali sve druge. Jer, da smo lustrirali, prvo, danas ne bi bili u parlamentu, drugo, ne bi mogli iz ove institucije da opravdavaju nasilje.

Ocenila sam da je ono o čemu je govorio poslanik Nikolić bilo prosto iznošenje njegovih političkih stavova, koji, da budem sasvim iskrena, idu na veliku štetu političkom rejtingu partije kojoj pripada.
Ako ocenjujete da je bilo mesta da izreknem opomenu, molim sve da zaista vode računa o sadržaju kazivanja, da ne vređaju druge, da ne štite ono što se štititi ne može i ne sme. Spremna sam da vas sve zamolim da o tome vodimo računa, poštujući dostojanstvo Skupštine.
Ako niste zadovoljni, možemo se izjasniti u danu za glasanje.
Gospodin Tomislav Nikolić.

Pogrešno sam protumačen od strane gospođe Kolundžije, a vi morate potom da podržite ono što kaže gospođa Kolundžija.
Ni jednom jedinom rečju nisam opravdao nasilje. Nisam ga opravdao ni tog dana kad ga je bilo. Možete da pročitate izjave Srpske napredne stranke u kojima smo najpre osudili nasilje, a potom tražili uzroke i posledice. Kad govorim o uzrocima nasilja ja ne opravdavam nasilje.
Inače, da ste lustrirali sve protiv kojih ste politički bili 2000. godine, pa ko bi vam danas bio u Vladi? Gde bi vam bio ministar policije danas da ste lustrirali sve svoje političke suparnike?
Izvinjavam se i gospođi Đukić-Dejanović, pa ona ne bi bila predsednik Skupštine danas. Zaista se izvinjavam.
Gospođo Đukić, nemojte vi da brinete o rejtingu političke stranke koju vodim, znam da bi vama bilo veliko zadovoljstvo da on bude nizak, ali na vašu nesreću… (Isključen mikrofon.)

Vi ste inače kontroverzni.
Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Činjenica je da svako ko pogrešno razume prethodnog govornika ima opravdanje u tome što i on vrlo često ne razume ono što govori i ono što stvarno misli i ono što bi hteo da bude u odnosu na ono što jeste. U tom smislu prihvatam da sam možda pogrešno razumela to što on pogrešno pokušava da objasni sebe izmenjenog i drugačijeg.
Ono što želim da kažem jeste: da smo lustrirali one koji su pozivali na mržnju, koji su pretili zarđalim kašikama, koji su pretili pištoljima studentima, taksistima, svakom ko je drugačije mislio, onima koji su tvrdili – pa šta ako je ubijen Ćuruvija, onima koji su tvrdili – nije mi žao što je stradao neko zato što je vršio svoj posao, mislim da posebno jedna grupacija sada ne bi bila u ovom parlamentu.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Nemate pravo na repliku, ovo je bilo razjašnjenje jedno drugome, i to je to.
Gospodin Petar Jojić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred sobom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ali moram da kažem prethodno svima onima koji učestvuju u javnosti, a to se odnosi i na predstavnike Vlade i na kolege iz vladajuće koalicije, da se građani Srbije ne mogu nazivati huliganima, ne mogu da se nazivaju barabama, ne mogu da se nazivaju klerofašistima, ne mogu da se nazivaju bitangama, ne mogu da se nazivaju kriminalcima, jer oni su kriminalci onda kada im se dokaže da su počinili krivično delo. Sve ove kategorije koje se čuju u javnosti nisu ustavna kategorija i nisu zakonska kategorija.
Prethodne, a i sadašnja izmena Zakonika o krivičnom postupku radi se po porudžbini prepoznatljivog mušterije, isto kao kada se naruči odelo za mušteriju koja može pošteno da plati. Predložene izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku pre svega su inspirisane teškoćama aktuelne vlasti, a posebno Vlade Republike Srbije, u hapšenju demonstranata nezadovoljnih stanjem u Republici Srbiji i naraslim socijalnim problemima.
Gospođo ministre, nađite mi jedan primer u kontinentalnom pravu, nađite mi jedan primer u anglosaksonskom pravu koji tako zadire u osnovna ljudska prava i slobode, kao što se brojnim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku unazad nekoliko godina, a i ovim, pokušava da nametne građanima Republici Srbiji da budu poslušni, jer aktuelna vlast u Republici Srbiji uvodi diktaturu na viši stepen. Kažite mi, u kojoj pravnoj državi se za pojedinačne slučajeve ili nekoliko slučajeva vrše izmene ili dopune zakonika o krivičnom postupku koje zadiru u osnovna ljudska prava i njihove slobode? Takav slučaj nemate. Opšti karakter mora da postoji, kada su u pitanju izmene i dopune zakona, a posebno Zakonika o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije predlog zakona o vinu i rakiji, nije predlog zakona o lovu i ribolovu, ovo je Predlog zakona koji se nadovezuje na odredbe koje već važe u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku. Ovim se samo uvodi veća represija i ograničavaju prava građana, a otvaraju se brojne mogućnosti za zloupotrebe i hapšenja neistomišljenika aktuelne vlasti.
Ovo je besmisleno, ovo nema svrhu. Pozivate se na složenu situaciju. Ko je ovu situaciju stvorio? Vi. Imate li zakone o prekršajima, Krivični zakonik? Zašto ga ne primenite?
Hoćete sada da pohapsite celu Srbiju koja vam ne odgovara. Hoćete li Srbiju da pretvorite u despotiju? Sultan je nekada u Srbiji imao koncentrisanu vlast: i zakonodavnu, i izvršnu i sudsku. Danas imamo isto, samo objedinjenu u rukama Borisa Tadića, jer je on sve tri grane vlasti koncentrisao i uzeo u svoje ruke. Ima li tu demokratije? Nema demokratije.
Nezadovoljna rezultatima parade srama, jer nije realizovana kako je vlast želela, Vlada se opredelila da po hitnom postupku predloži donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji, u najmanju ruku, treba da posluži kao zakon o zaštiti države koji je kralj Aleksandar doneo 1929. godine. Šestojanuarska diktatura je tada bila.
To ne treba dozvoliti. Stručna javnost to ne dozvoljava. Gospođo ministre, poslušajte advokaturu, sudije i tužioce. Ni oni nisu saglasni sa ovakvim merama, da se ide na represiju. Gospođo ministre, dobro znate da se demokratija u jednoj zemlji ceni i vrednuje samo po odredbama propisanim u Zakoniku o krivičnom postupku i u drugim procesnim zakonima, gde dolazi do zadiranja i ugrožavanja ljudskih prava i sloboda. To morate imati u vidu.
Vi ste danas ministar, predlažete određene projekte, ali morate da slušate i šta građani kažu, morate slušati i stručnu javnost. Morate znati šta znači lišenje slobode, morate znati šta je pritvor. Jer, vi niste bili u pritvoru. U Francuskoj sudija i tužilac ne mogu da budu sudija i tužilac dok ne provedu mesec dana u pritvoru, u zatvorima, da se uvere kakvi su uslovi u zatvoru da bi mogli da odmeravaju određenu vrstu kazne.
Gospođo ministre, imamo u poslednje vreme inflaciju određenih zakona koji predstavljaju besmislenost, nešto što nema nikakve vrednosti, nešto što ne daje nikakve rezultate. Gospođo ministre, vi ste predstavnik Vlade, vas ne mogu direktno da kritikujem za sve, ali imamo nesposobnu Vladu. Vlada, u kojoj u stvari vlada Boris Tadić, ne pita se Cvetković, uvodi određene mere koje ugrožavaju prava i lične slobode naših građana. Srbija je odlučila da postojeće zakonodavstvo uruši i, kao što sam rekao, pretvori norme u norme despotije.
Poslednji događaji koji su se odigrali na ovoj paradi srama su sramota. Kuda gurate srpsku porodicu? Hoćete li da dozvolite da nam u Holandiju ode momak iz Srbije i dovede „snaju“ ocu i majci sa bradom i brkovima? Ustav predviđa, a vi omogućavate brakove ko zna sa kim sve, zaključenje braka između žene i muškarca. Čemu ovo ide? Kuda ovo vodi? Ovo je gore od bilo kog rata koji je Srbija trpela 1912, 1914. i 1945. godine. Ovo što radite Srbiji i srpskom narodu je gore! Neću da se moja deca i unuci stide i da kažu – mi živimo u pederskoj državi. Kuda nas vodite, u pedersku državu? Napolje barabe koje dođu ovde da promovišu...
(Predsednik: Molim vas, gospodine Jojiću, moram da vas zamolim da primerite ton i da govorite o dnevnom redu.)
Gospođo predsedniče, gospođo ministre, da li ćemo imati priliku, kada se okupe građani i štrajkači iz pravosuđa, policije, radnici iz velikih sistema, nezadovoljni, da na tim skupovima šef evropske delegacije pri EU i ambasador SAD podrže sirotinju i socijalno ugrožene građane i sa njima dele sudbinu i kažu – u pravu su građani Republike Srbije, opljačkani su, oduzete su im fabrike, oduzeta su im preduzeća, ostali su bez posla, nemaju kuda?
Bela šengen viza. Gde vam je bela šengen viza sada? Zašto sada građani traže politički azil? Sada traže zbog ovakve situacije u kojoj se nalazimo. Ko je za to kriv? Boris Tadić i Vlada. Da sam ja na njegovom mestu, morao bih da odgovaram, a da sam ministar pravde, možda bih dao i ostavku. Ne bih sve mogao da poslušam.
Gospođo ministre, kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, moram da vam kažem da je Srpska radikalna stranka bila u vlasti 1999. i 2000. godine i da smo mi iz SRS-a sa stručnjacima iz pravosuđa, tužilaštva, sa pravnih fakulteta izradili najsavremeniji Zakonik o krivičnom postupku, sa kojim se vi i prethodnici mučite kako da ga izmenite i dopunite. Ne možete, jer sam tražio od Instituta za uporedno pravo da se iz svih zemalja Evrope i anglosaksonskog prava pretoče određene demokratske tekovine i dostignuti najviši standardi u demokratiji, i za zaštitu osnovnih ljudskih prava.
Hajmo sada za osam dana, u skraćenom postupku, i za kokošku da zatvorimo čoveka i držimo ga u pritvoru 30 dana.
Gospođo ministre, problem je u tome što se mnogi u javnosti oglašavaju i prete, prete sudijama, prete tužiocima, prete građanima. Sada se građani pitaju – imamo li mi pravo da izađemo na ulicu? Imamo li pravo da kažemo da se protivimo merama Vlade? Imamo li prava da kažemo da nećemo u EU? Šta će nam EU? Ovo je Srbija.
Međutim, kao što vidite, mnogi su pod pritiskom sada. U bezizlaznu situaciju su došli i moraju da prihvate sve ono što im kažu ovi iz Evrope. Mi iz Srpske radikalne stranke kažemo – nećemo u Evropu, a kažemo i Borisu Tadiću – nećemo u Evropu. To ne može, jer je sve to na štetu građana Srbije.
Gospođo ministre, tu je i predstavnik policije, policija je danas gurnuta da rešava problem umesto Vlade. Svi su se povukli i policija snosi sada najveći teret, a ide gola i bosa, sa zaista bednim platama. Kada ćete vi u Vladi da kažete da moramo da imamo plaćenu policiju? Moramo da tražimo od njih da budu odgovorni, da izvršavaju svoje poslove i zadatke, da otkrivaju i sprečavaju krivična dela i da štite Ustavom utvrđeni poredak i prava i slobode naših građana. Policija nam je gola. Policajci nose iskrpljene pantalone i bluze. Nose iskrpljene cipele. Ne dobijaju uniformu ni po pet ili šest godina. Šta je to?
Šta je, gospođo Malović, sa pravosuđem? Možete li da nam kažete zašto se, recimo, u pravosuđu ne koristi ceo iznos koji se naplaćuje od sudskih taksi da se poboljša položaj? Vi ste u prilici, i mislim da u tom pravcu treba da poradite što više, da se osnuje budžet pravosuđa i iz tog budžeta da se finansira celokupno pravosuđe.
Dakle, možete me ubeđivati i do ujutru, ali mislim da donošenjem ovih izmena i dopuna nećete uspeti. Ovo je politički zakon, ovo je zakon koji treba da štiti pre svega Vladu, da bi ostala još koji dan na vlasti.
Dame i gospodo, gospođo ministarka, da li su građani Republike Srbije jednaki pred zakonom? Po mojoj oceni, nisu. Oni koji su palili ovu skupštinu 5. oktobra, koji su zapalili i opljačkali policijsku stanicu u Majke Jevrosime i ovi koji su danas izašli na demonstracije, to su demonstranti. Organizatore treba kazniti i samo reći – učinilac krivičnoga dela, a ne, čuli smo od političara iz vladajuće klase: klerofašisti, fašisti, bitange, kriminalci. Nemojte, to nije ustavna kategorija, niti zakonska, ne možemo tako naše građane nazivati. Jedino možemo da kažemo – učinilac krivičnog dela tog i tog, ili učinilac prekršaja tog i tog. Odgovara i neka ide u zatvor.
Ali, vi ne možete sada celokupnu omladinu koja je nezadovoljna, koja nema posla, izašla je na ulicu... Niko se ne pita zašto se te količine droge koriste u Srbiji, gde deca borave. Šta je omladini pružila ova vlast? Da traži ponovo odlazak u inostranstvo i politički azil. Hoćemo li to? Da verujemo, evo, vidite, imamo mi veselu vlast i veselu Vladu koja sprečava sve u Srbiji da se bolje živi. Govorili ste da se bolje živi, međutim, od toga nema ništa.
Dame i gospodo, da vas podsetim samo. Gospođo Dejanović, bio sam u prilici da saznam da je posle 5. oktobra došlo do šišanja dece političkih neistomišljenika u školama, a vi znate o kom slučaju se radi. To je ono što ne treba da se čini, bez obzira ko bio na vlasti.
Evo, jedan vaš prvoborac, Bogoljub Arsenijević, kaže – zapaliću Skupštinu, samo da palim, da gori. Napad na Skupštinu pripreman je između 4. i 5. oktobra. Šleper dugog naoružanja stigao je u „Beograđanku“ i podeljen.
(Predsednik: Samo bih vas zamolila da se držimo dnevnog reda. To je događaj... Analizirate jednu situaciju koja nije primerena tendencijama zakonodavca.)
Jesmo li jednaki pred zakonom? Dozvolite mi da analiziram jednu situaciju. Gospođo predsednice, u Ulici Majke Jevrosime oduzeto je, prema policijskim izveštajima, sedam stotina dugih cevi, a tu su puškomitraljezi, poluautomatske puške, hekleri i bombe. Kada su ušli u Skupštinu... Šta je rekao gospodin Protić? Rekao je – video sam oko sebe grabež, kradu stolice, slike. Kada su ušli u restoran počeli su da kradu viski, rakiju, pivo, ulje, sve što je stiglo pod njihove ruke.
Samo hoću da vam skrenem pažnju da svi moramo biti jednaki pred zakonom: ako nismo govorili 5. oktobra onima da su huligani, oni su bili demonstranti, i ovi danas moraju taj tretman da imaju. Oni su danas, gospođo predsedniče, demonstranti. Ali, oni opravdano demonstriraju.
Što se tiče učinilaca krivičnih dela i prekršaja, zašto, gospođo Malović, nisu sudije vodile postupak i izrekle odgovarajuću kaznu? Kada je u pritvor u pitanju, on je u svetu, u uporednom pravu izuzetak. Ali, vi sada hoćete od tog izuzetka da napravite pravilo i smanjujete; ne određuje se pritvor samo, po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, preko deset godina, nego preko pet. Sada, ko u taj koš uleti, taj ide u zatvor.
Nikada vi nećete postići nijedan poen, niti efekat među građanima ovakvim represivnim merama. To apsolutno ne daje željene rezultate. Demokratija se ne gradi pisanjem oštrih i drakonskih kazni i određenih zakona. Kazna mora da bude adekvatna delu, a ne kako ja kao ministar ili poslanik, ili vi, ili predsednik Skupštine, ili predsednik suda, ili predsednik političke stranke želi. Ne.
Velika je odgovornost Borisa Tadića ovde. Hoće li on potpisati ovakve zakone? Nikada ovo ne bih potpisivao. Nikada ne bih dao pomilovanja onima koji čine ona krivična dela koja su zakonom zabranjena. To je dobro poznato.
Prema tome, kada pogledate ove slike, evo vam Makija na slici ovde, koji je učestvovao u paljenju Skupštine... Ovde imate kako se policija tuče i kako se sprovode policajci, kako se oduzima oružje. Pitam vas, da li je neko odgovarao za pljačku i otimačinu onog oružja i gde je sada to oružje, da li neko zna?

Vreme. Zahvaljujem. Reč ima... Samo mi recite osnov javljanja. Čedomir Jovanović? Nećete?
Narodni poslanik Velimir Ilić.