Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovih ratifikacija sporazuma koji su danas na dnevnom redu, ja ću da potenciram jedan koji moje kolege do sada nisu; pomenule su ga, naravno, uz pravljenje poređenja sa nekim od onih koje ću da pomenem, kao što je ovaj sa Turskom. Govoriću, zbog vas kolega narodnih poslanika i zbog čitave srpske javnosti, a pre svega zbog prijateljske Federativne Republike Brazil, o sporazumu sa Brazilom.
Naime, 20. juna ove godine dva ministra spoljnih poslova su potpisala Sporazum o ukidanju viza za građane Brazila koji dolaze u Srbiju, i to je sjajna vest za Brazil zbog činjenice... Eto, danas sam saznala taj podatak da dva miliona Brazilaca poseti države Evrope svake godine kao turisti. Dakle, jedan bračni par je pošao na svoje bračno putovanje u Srbiju pre nekoliko dana. Oni su pomislili, kada su pročitali pre nekoliko meseci u brazilskoj štampi, da je ovaj sporazum ratifikovan, a kada su došli na surčinski aerodrom, naravno, imali su neprijatnosti jer to nije učinjeno.
Današnji dan će biti veliki u unapređenju odnosa naše dve zemlje. Evo, kada se pomisli na Brazil, mi svi pomislimo na leto, plaže, na karneval u Riju, na dobar fudbal, na Pelea, Klea itd. Međutim, kao odgovorni ljudi, mi danas moramo da građane Srbije, a SRS to potencira već dugi niz godina, upoznamo sa mogućnostima intenzivne ekonomske i privredne saradnje, pre svega političke, sa velikim Brazilom; zovu ga „južnoamerički džin“, ima preko dvesta miliona stanovnika. To je zemlja koja na tom delu kontinenta i te kako brani interese Srbije, zalaže se za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i, nažalost, zemlja sa kojom nemamo gotovo nikakvu ekonomsku saradnju, pa je tako prošle godine izvoz iz Srbije u Brazil bio svega 700.000 dolara. Možete li da zamislite da je to manje nego što košta neka od ovih agencija čiju ste produkciju izvršili unazad deset godina.
Kad rezimiramo, vidimo da je naš sportski ambasador Dejan – Rambo Petković najbolji „izvozni proizvod“ Srbije u Brazil. Kao što je najbolji „izvozni proizvod“ Brazila u Srbiju Kleo, koji je nedavno dobio srpsko državljanstvo i izjavio da želi da igra i da brani boje naše reprezentacije.
Zašto je to tako? Pa, zbog neozbiljnosti i servilnosti države i pre svega, a o tome je najviše danas govorio gospodin Martinović, kao i gospodin Krasić na početku ove rasprave, zbog politike uslovljavanja, ucenjivanja od strane Amerike i zapadnih sila, koju vi bespogovorno izvršavate. S druge strane, zbog toga što Brazil ima jednu od najvećih ekspanzija ekonomije u svetu, o njega se danas u strateškom partnerstvu otimaju i Vašington i Brisel.
Mi smo obavešteni da je ova delegacija ucenjivača, na čelu sa Jegerom, iz Međunarodnog monetarnog fonda doputovala u Srbiju. Reče malopre koleginica Radeta, počeće pregovori u ponedeljak, ali valjda su ovo pripremne faze, da pogledaju, uoči rebalansa budžeta, sve stavke, sva konta i kada dođu pred vas, gospodine Ugljanin (dobro, vi ste ministar bez portfelja, ali valjda vas nešto tamo pitaju), kada dođu pred Vladu i kažu – ovo može, ovo ne može, precrtaju vam i tačno vam navedu šta možemo da trošimo i koliko, koliko ćete da date penzionerima, ovih bednih pet hiljada dinara, kao da je to najveći spektakl koji je mogao da se desi. A, obećali ste im 75% od prosečne zarade, da će biti visina penzija, i tako ih prevarili u maju mesecu 2008. godine i prevarom došli na vlast.
Ali, kada govorimo o prijateljskoj zemlji Brazilu, danas želim da promovišem, pre svega, politiku SRS, koja je jedini način oporavka i izlaska Srbije iz duboke ekonomske i političke krize, a to je intenzivna saradnja sa zemljama BRIK grupe (znači, Brazil, Rusija, Indija i Kina); jedan od nosilaca je Brazil. Brazil ne samo da je zemlja koja ima ogromno ljudstvo, nego je i u teritorijalnom smislu peta, na čitavoj planeti Zemlji, zemlja po veličini.
Ono što je najvažnije od svega je izjava koju je dao njegova ekselencija Dante Koeljo de Lima 30. maja ove godine, znači opunomoćeni ambasador Federativne Republike Brazila u Srbiji, prijatelj srpskog naroda, slobodno mogu da kažem i naše SRS, koji je rekao da Srbija uopšte ne koristi potencijal koji Brazil danas ima kao vodeća ekspanzivna ekonomska sila, ako hoćete i politička, u svetu.
Ovaj podatak o bednih 700.000 dolara izvoza je samo jedan u nizu promašaja, a kada vam budem rekla da Brazil ima 240.000.000.000 deviznih rezervi, koje svakoga dana rastu sve više i više i da Brazil pozajmljuje novac Međunarodnom monetarnom fondu, da bi, s druge strane, Srbija zaduživala sebe i grcala pod oštrom i neumoljivom Jegerovom palicom i MMF-a, onda se svako normalan zapita gde je tu razum, gde je tu logika. Zašto ne dobijamo novac i ne sarađujemo sa onima koji su nam iskreni prijatelji, koji nas brane svuda, koji se zalažu u UN za poštovanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta naše zemlje?
Zbog toga što su vas na vlast 5. oktobra automatskim puškama i pučem koji je finansirala američka administracija doveli upravo Amerika i zapadne sile, a Brazil je uvek bio na stanovištu, kao i sve prijateljske zemlje ovog sveta, da mi moramo sami da uređujemo naše odnose i da poštujemo politiku svih drugih.
Za razliku od Vašingtona, za razliku od Evropske unije, koja nam otima Kosovo i Metohiju, koja indukuje ovakve procese kao što je tendenciozno tursko ulaganje samo u staru Rašku oblast, Brazil i druge zemlje koje poštuju Povelju UN i međunarodno pravo uvek smatraju da su poštovanje suvereniteta, poštovanje međunarodnog prava i dobri diplomatski odnosi ključ svakog rešenja.
Ne znam kako vi mislite... Jutros smo čuli Borisa Tadića, koji je kreator sveukupne politike, koji je preuzeo svu vlast u Srbiji, koji je neprikosnoveni vladar svega, koji je izjavio kako ćemo mi otpočeti, a on nema nikakav mandat za to, nekakve tehničke pregovore sa šiptarskom stranom iz Prištine. Kakve tehničke pregovore? O čemu da razgovaramo kada pitanje statusa nije rešeno? Odnosno, rešeno je po Ustavu naše zemlje; on se zakleo ovde, položio zakletvu koja je po Ustavu za predsednika Srbije obavezujuća. S druge strane, kaže da će pregovarati, za početak, o rešavanju pitanja nestalih lica.
Evo, gospodin Veljko Odalović, koji je generalni sekretar Narodne skupštine, predsednik je Komisije za nestala lica, pa neka on kaže Narodnoj skupštini zašto mi ne dobijemo taj izveštaj, ili bar Odbor za Kosovo i Metohiju, kako se ta pitanja rešavaju. Nije rešeno pitanje 400 leševa Srba koje su Šiptari najzverskije pobili 1999. godine i posle 2000. godine na Kosovu i Metohiji, čija se umorena tela i dalje nalaze u Prištini. Zašto Dik Marti, koji je izvestilac Saveta Evrope, do današnjeg dana nije podneo izveštaj o tome, a dat mu je mandat pre dve godine? Upravo zbog pritiska velikih sila, pre svega zemalja EU, a dve trećine njih je priznalo tu šiptarsku tvorevinu.
Neverovatno je kako ova vlada nema sluha i kako ne želi da čuje glas i predlog ne samo nas kao opozicije, nego nas koji istinski vidimo muku naroda. Znam da ovde ima onih, juče reče Čedomir Jovanović, koji su zauzeti kopanjem bunara, pravljenjem vila na brdu, na Glediću itd., ili onih koji su u tesnoj vezi sa tajkunima i kriminalcima, pa šta ih briga, sednu u automobile (i Milutin Mrkonjić je rekao, to je čak bila scena i utisak nedelje istoimene emisije, da je nekoga morao tamo da čeka ne znam koliko sati), voze skupe automobile, limuzine, šetaju se, ne vide narodnu muku.
Ali, znate, kada ja ili moje prisutne koleginice ili neko od kolega ode na pijacu u Beogradu, u našem gradu gde živimo, mi doživljavamo da nam ljudi otvaraju novčanike, kao što se meni desilo u Kragujevcu na Krstovdan ove godine da mi jedna vremešna Kragujevčanka sa suzama u očima pokazuje da u notesu ima samo 150 dinara, a živi od te bedne penzije od koje mora da plati skupe lekove itd.
Moramo da uvozimo sve u Srbiju zato što su naše fabrike uništene i propale. One koje rade... Ovo je tačan podatak, dobili ste i vi, gospodine Novakoviću, i svi narodni poslanici brošuru Unije poslodavaca Srbije; pogledajte tabelu „Tehnološka zaostalost Srbije“, da ne bude – našli radikali neke podatke koji nisu tačni. Poslali ljudi narodnim poslanicima. Verujem da vi iz Demokratske stranke to ne gledate, mislili ste da su neke šarene strane, pa baš vas briga, ali na tabeli 7 lepo piše: najmlađa mašina u fabrici u Srbiji...
Gospodine Novakoviću, vi ste bili predsednik Odbora za privatizaciju, znate kako je pljačka tekla, od Vlahovića pa nadalje. Zna gospodin Novaković zato što je predsedavao Odboru, gde su dolazili ljudi, dok vam neko nije rekao, gospodine Novakoviću…
(Predsedavajući: Istina je, ali tema nije privatizacija.)
Vi ste pametan čovek, niste vi za džabe to što jeste. Shvatićete da je najmlađa mašina u Srbiji iz 1990. godine, za proizvodnju bilo čega, a najstarija iz 1971. godine.
Za razliku od nas, Brazil, tako je rekao njihov ministar ekonomije, ne da mora da stabilizuje ekonomsku politiku, nego se boje, kako on kaže, pregrevanja. Ne znaju ljudi šta će sa tolikim kapitalom i ekspanzijom svoje privrede. Oni šećernu trsku (to je inače najmasovniji posao koji Brazilci rade) prerađuju u etanol, što je zamena za benzin. Taj energent je, po rečima njegove ekselencije, nešto što takođe može da bude za Srbiju dobar proizvod.
I mi imamo mnogo toga da izvezemo tamo, što se tiče naših prirodnih i privrednih resursa, ali ko da radi, u kojim fabrikama, kada su svuda ključevi i katanci, kako reče ovaj jedan što je odbegao odavno i kada ljudi …
Smeju se moje kolege, jer, neverovatno, ali uvek moram svega da se setim. Gospodine Novakoviću, vi vrlo dobro znate da i vas moram da podsetim na ono što vi namerno zaboravljate.
Što se tiče te saradnje, što se tiče ukidanja viza, pored toga što pozdravljamo ovo što se dešava danas sa ratifikacijom sporazuma sa Brazilom, mislimo da naša država treba, da se vratim na jedan deo priče gospodina Stevanovića i gospodina Martinovića, da indukuje procese koji se tiču ratifikacije i brzog ukidanja viznog režima za naše građane, recimo, kada je Egipat u pitanju. Egipat je prijateljska zemlja i treba da podstičemo naše državljane da idu tamo gde nas lepo dočekuju, gde su cene pristupačne za naše ljude, gde će sa osmehom da nam kažu da smo dobrodošli u tu prijateljsku zemlju. Zašto da ne ubrzamo i takav proces? Jer, Egipat je zemlja koja u poslednje tri godine predsedava u okviru nesvrstanih, a vi se setite nesvrstanih kada imamo glasanje u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji.
Kada je bila poslednja Rezolucija o Kosovu i Metohiji Tadić je SMS porukom Jeremiću promenio tekst i doživeli smo debakl i katastrofu. Bolje da uopšte nije išao tamo i bolje da se uopšte ništa nije plasiralo u Skupštini, nego to što nam se desilo.
U svakom slučaju, jedini način da se naša zemlja oporavi, što je programsko opredeljenje SRS, jeste da sarađujemo sa zemljama BRIK grupe, gde je Brazil jedna od vodećih sila, da imamo stabilnost u svakom smislu i da nastojimo da što više stranih investicija naših prijatelja privučemo. Ako je naš doprinos tome da bar nekoliko stotina hiljada građana Brazila u dogledno vreme privučemo da kao turisti dođu u našu prelepu Srbiju ili da investiraju, svakako je ratifikacija ovog sporazuma dobar početak. Hvala vam.