Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika. Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu: saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministarke pravde i Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i Jovan Ćosić i Zlatko Petrović, viši savetnici u Ministarstvu pravde, Milivoje Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i Zorica Lončar-Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, zatim, narodni poslanik Dragan Šormaz, narodni poslanik Boris Aleksić, zajedno narodni poslanici Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Judita Popović, Nataša Mićić, Nebojša Ranđelović, Vesna Pešić, Zoran Ostojić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević, Milica Radović, Zoran Krasić, Aleksandar Martinović i zajedno Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević, kao i amandman koji je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Podsećam narodne poslanike da je vreme koje je na raspolaganju u pretresu o tačkama dnevnog reda koje su bile u zajedničkom načelnom pretresu petnaest minuta za predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, a da je vreme načelne rasprave, znači, vreme rasprave iza rasprave u pojedinostima, ukupno pet sati.
Ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa su: LDP – narodna poslanica Judita Popović, Poslanička grupa SPS-JS – narodni poslanik Milisav Petronijević, Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – narodni poslanik Milica Radović, Poslanička grupa G17 plus – narodni poslanik Željko Ivanji i Poslanička grupa SRS – narodni poslanik Petar Jojić.
Takođe, podsećam predstavnika Vlade da je, po novim odredbama našeg poslovnika, vreme koje predstavnik ima na raspolaganju identično vremenu koje imaju narodni poslanici. Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima, po ovom osnovu, ne može biti duže od tri časa.
Prelazimo na raspravu o prvom podnetom amandmanu.
Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, podneo je amandman na naziv Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima ministarka Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde prihvatam ovaj amandman. Kao što sam rekla, on doprinosi suštini zakona i u duhu je amandmana prihvaćenih od strane Vlade RS. Zahvaljujem se.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dragan Šormaz, sa ispravkom, narodni poslanik Boris Aleksić i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dragan Šormaz.

Odmah ću potrošiti vreme koje imam. Neću se javljati povodom ostalih amandmana, pošto su vezana sva tri amandmana. U odnosu na ceo tekst dovoljno je reći samo, što smo govorili i u načelnoj raspravi, da je ovo potpuno pogrešno i da ne treba menjati. Zbog toga sam i dao amandman u ovom ne baš popularnom tekstu, koji glasi – briše se. Mislim da treba da ostane staro rešenje zakona, a ne da imamo izmene tog dela zakona koje je predložilo Ministarstvo na ovaj način.
Rekao sam i u načelnoj raspravi da je razlog za to što imamo, de fakto, ovim predlogom izmena Zakona umanjenje prava, stečenih prava građana, a to je suprotno Evropskoj povelji o ljudskim pravima i Univerzalnoj deklaraciji. One bukvalno zabranjuju donošenje novih zakona ili delova zakona kojima se umanjuje već postignut stepen prava. To je toliko jasno. Ovo je više nego evidentno. Ako već govorimo o EU, ako govorimo o evropskim vrednostima, ako govorimo o tome da je Srbiji mesto u toj velikoj evropskoj porodici, a smatram da jeste i da treba tome da stremimo, onda ne treba ovakve stvari da radimo.
Drugo, ovo ne garantuje da će se sprečiti nasilje ili, kako neki kažu, huliganstvo na stadionima, ulicama Beograda, jer onoga ko čini nasilje, ko je spreman na to, neće sprečiti ni 30 dana, kao što ga ni do sada nije sprečilo ovih osam dana pritvora. Njega neće sprečiti ni predviđena zatvorska kazna od pet, deset, dvadeset godina, kao što ga ni do sada nije sprečila. Uglavnom, skoro svi oni, ako ne svi, kada krenu sa ciljem da tako nešto rade, računaju na to da neće nikada biti uhvaćeni.
Imamo primera, koliko god hoćete, imamo primera i do sada. Zbog toga smatram da ovo uopšte nije nikakvo rešenje. Imamo primer Uroša Mišića. On je na žandarma krenuo sa bakljom, gurao mu ju je u usta. Nije jedini, bilo ih je još. Njemu se sudi za taj događaj. Nažalost, još uvek mu se sudi. To se dogodilo 8. decembra 2007. godine. Ima jedna presuda na deset godina zatvora, pa onda žalba njegovih advokata, pa, kao, on nije znao da napada službeno lice, pa je to kao odbrana, mislim, čovek od 50 godina, šta traži među navijačima sa 50 godina? Naravno da se znalo i da je znao da je policajac, ali to sud uvažava i to traje godinama.
Šta je problem? Da je to rešeno efikasno, a postoje svi materijalni dokazi, snimci nekoliko televizija, svedoci itd., da je sud efikasno rešio, verovatno nam se ne bi desio ni Bris Taton, ni sve ovo kasnije. Ne bismo morali zbog jednog derbija i jedne prosečne evropske utakmice sada, nažalost, a ne vrhunske kakva je nekada bila, da na brzinu donosimo ovakav predlog zakona, uopšte nam ne bi bilo potrebno.
Za to vreme, na Nebojšu Trajkovića, koji je povređen, celo društvo je zaboravilo. Čovek se sam bori sa invaliditetom koji ima. Dobio je invalidsku penziju, više niko ništa ne pita. Dok ovaj Uroš postade heroj i njegovo ime žvrlja se po zidu i dan-danas.
Ko reaguje? Koliko ja vidim, fudbalski klubovi ne, a po meni su oni najodgovorniji za ovo.
Dobili smo saopštenje juče u svim medijima, fudbalski klub Crvena zvezda se dogovorio sa navijačima da nema nasilja na utakmici koja će biti odigrana sutra. Znači, oni sa njima mogu da se dogovore, oni na njih mogu da utiču, očigledno, a mi ovde tražimo pozadinu ko stoji iza nasilnika i raspravljamo kroz medije i pravimo oko toga veliku buku.
Sve to govori da ovo uopšte ne treba i da ovo neće rešiti. Mi moramo jednu opštedruštvenu akciju da napravimo, a ne da sad pravimo probleme. Ionako je reforma pravosuđa apostrofirana u EU kao najveći problem u ovom trenutku za naš put ka EU. Niko ne pominje ovo nasilje, iako vi govorite da će to biti smetnja, kao vlast, u pregovorima za ulazak u EU. Video sam ovaj izveštaj o kome je govorio Kacin, četiri tačke se spominju, nigde se to nasilje ne spominje, ali je reforma pravosuđa broj jedan.
Imamo štrajk. Ne zna se da li pregovarate ili ne pregovarate sa zaposlenima u pravosuđu. Oni ne prihvataju ponuđeno, vi računate da je 40% 4.000 dinara više nego što u stvari jeste na 16.000, i to smo juče videli. Zaista je napravljena jedna velika gužva, na pogrešan način, oko nečega veoma bitnog.
Tvrdim, ne bi se ovo dešavalo da je pravosuđe bilo efikasnije, da je Uroš Mišić osuđen na brz i efikasan način. Prošlo je godinu dana od reforme pravosuđa, on pravosnažno još nije osuđen, a imamo još takvih primera. On pravosnažno još nije osuđen, ima samo prvostepenu presudu.
Sećate se da sam vam govorio o suđenjima u Smederevu. Vi ste sad apostrofirali da je Viši sud u Smederevu jedan od najlošijih, u onom izveštaju koji sam gledao, vezano za Visoki savet pravosuđa. Tamo isto jedan predmet... Evo, policija hapsi za prevremeni odlazak u penzije, invalidninu. U Smederevu od 2005. godine traje jedan proces, nikako da se završi. Tvrdim, zato što se radi o zamenici predsednika gradonačelnika.
Tako imamo i ovaj slučaj. Onda imamo ponavljanje dela. Naravno da imamo. Niko se neće uplašiti od osam dana pritvora, ali od deset godina zatvora hoće, i to jeste jeziv odgovor, ako već koristite te termine. To jeste jeziv odgovor. Deset godina zatvora za nekoga ko ima 18 godina je jezivo. Kada izađe iz zatvora, šta će on biti, sa 28 godina? Šta je od njegovog života? To je jeziva kazna i samo treba da se primenjuje. Ali, mi je ne primenjujemo, a onda pravimo ovakve greške i ovakve predloge zakona koji će ići na štetu države. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Šormaz iskoristio je vreme koje mu je na raspolaganju, da govori jednom do pet minuta i vreme na raspolaganju za obrazlaganje amandmana.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Srđan Milivojević koristi vreme poslaničke grupe.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, pre svega poštovani građani Srbije, namera prilikom podnošenja izmena ovog zakona nije bila da se sa 30 dana pritvora neko uplaši ili odvrati. Trideset dana pritvora se određuje samo i isključivo da bi se bolje sproveo istražni postupak. Vrlo često je nemoguće utvrditi za osam dana da li je neko bio u grupi, šta je u toj grupi činio, kako se ponašao.
Posebno je netačna insinuacija da se ovaj zakon donosi zbog jednog sportskog događaja, bio on nekome važan ili ne. Mi zakon menjamo pre svega da bismo preventivno delovali i da bismo omogućili pravosuđu da radi svoj posao kao treba, a ne da bismo ovim zakonom uticali samo na jedan događaj. Jer, kada mi iz Demokratske stranke učestvujemo u kreiranju zakona mi se ponašamo tako da ti zakoni budu trajno dobro, zarad ostvarivanja pravde u ovoj zemlji. Ponašamo se tako da taj zakon može da se primenjuje na nas nekada kada budemo u opoziciji, a ne da neko posmatra nas samo da donosimo zakon sa pozicija vlasti, sa pozicija stranke koja odlučuje o svim važnim pitanjima u ovoj zemlji.
Dakle, nije namera zakonodavca da samo o jednom sportskom događaju odlučuje i primenjuje ovaj zakon, namera je da se deluje preventivno i da se pravosuđu, ali i ostalim ljudima koji se bave istragama omogući da taj posao sprovedu efikasno, dobro i u korist pravde. Zahvaljujem.

Minut i četrdeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč? Pravo na repliku ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Pogrešno sam protumačen. Nikada nisam ni rekao da se ovo donosi zbog jednog događaja. Naravno da će se primenjivati zakon i da će važiti kada se promeni, ali podsećam još jednom da je naša predsednica Skupštine rekla na konferenciji za štampu da će se ovaj predlog zakona doneti što pre i da prekidamo ono zasedanje koje smo počeli da bi bio objavljen i da bi mogao da bude na snazi već u vreme odigravanja ovog derbija. To je činjenica. To ne možete sada da opovrgnete, sve novine o tome pišu, svi o tome govore javno. Tako ste rekli. Sada, što govorite da će on... Naravno da će važiti. Jok, važiće samo za tu utakmicu. Nemojte da mi stavljate u usta ono što nisam izgovorio.
Ali, potvrdili ste jednu drugu stvar koju sam rekao i zahvaljujem vam na tome, zaista ste to potvrdili. Ako je neko reformisao pravosuđe i tvrdi da je efikasno reformisano pravosuđe, a onda povećava rok istražnih radnji u skraćenom postupku sa osam na trideset dana, i tvrdi da je tako efikasnije, gde je tu efikasnije pravosuđe? Kako je to efikasnije? Da smanji sa osam na četiri dana, ja bih razumeo, ali da poveća sa osam na trideset, ne razumem gde je tu efikasnost, pod jedan.
Pod dva, opet ste potvrdili, ako neko povećava sa osam na trideset dana, znači da, suprotno Evropskoj povelji o ljudskim pravima i Univerzalnoj deklaraciji, sad ću ponoviti, više nikad neću, donosi nove zakone ili delove zakona kojima se umanjuje već postignut stepen ljudskih prava. Postignut je – osam dana istraga; izvolite, gospodo, imamo pravosudni sistem, neka uradi za osam dana. To je postignut stepen ljudskih prava. Ako povećamo na trideset, znači da ugrožavamo ljudska prava naših građana, jer neko će ležati u pritvoru trideset, umesto osam dana, na račun države, dvadeset dva dana više će ga država hraniti.

Dva minuta. Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, mene uopšte ne čude ovakvi predlozi zakona jer ovo je jedan od najboljih pokazatelja da je aktuelna vlast u izuzetno velikoj krizi i da, po onom starom pravilu, kada shvata da ne može na drugačiji način da ostane na vlasti, onda pokušava drakonskim kaznama ili zakonom da dovede građane u situaciju da ne mogu da uživaju osnovna građanska prava i slobode jer im se one krše.
Ono što je takođe posebno važno u ovoj situaciji istaći, to je licemernost Demokratske stranke, koja ovde na svaki mogući način pokušava da nas ubedi da će sve ove izmene zakona voditi nekom poboljšanju. U suštini, to nije tačno. Ono što je obeležje Demokratske stranke i njihove vladavine, to su licemernost i dvostruki aršini, odnosno građani prvog reda i građani drugog reda.
Postavlja se osnovno pitanje – za koga zakoni važe, a za koga zakoni ne važe? Važe za političke protivnike, važe za mladiće koje hapsite noću, koji čak nisu ni učestvovali u bilo kakvim protestima, nego su razgovarali mobilnim telefonom ili slali poruke, ali zato za one koji učine krivično delo ili sud treba da utvrdi da li su učinili krivično delo to ne važi.
Pokazaću vam najbolji mogući primer da to ne važi. Pre svega, od strane ove skupštine, od strane Administrativnog odbora, čiji se predsednik sada smeje jer zna o čemu se radi... Gospođo Malović, vi kao ministar bi trebalo o ovome da se izjasnite, kako će i reformisano i nereformisano sudstvo da radi ako je sprečavano od strane Skupštine Republike Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela.
Ja ovde imam dopis, vezano za pokušaj da se od Administrativnog odbora dobije odgovor da se za lice protiv koga je podneta krivična prijava odluči o imunitetu. Polako, ministarka, saznaćete i ko je u pitanju. U pitanju je Boris Tadić.
Znate, u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji kralj Petar se sudio sa okolnim seljacima, čak je i gubio parnice na sudu. Ovde nemate ni takvu šansu da dokažete da li je predsednik učinio krivično delo ili ne.
Pazite, od 24. 6. 2008. godine, poslao je sud dopis Narodnoj skupštini da se izjasni o imunitetu. Skupština se nije izjasnila.
Dana 14. 10. sud šalje prvu urgenciju, Skupština primila 21. 10, bez odgovora. Dalje, 22. 12. sud šalje drugu urgenciju Skupštini. Skupština primila drugu urgenciju – bez odgovora sudu.
Sud šalje treću urgenciju Skupštini, Skupština primila treću urgenciju – bez odgovora sudu.
Sud 18. 5. 2009. godine šalje četvrtu urgenciju Skupštini, Skupština primila četvrtu urgenciju i, konačno, dopisom od 25. 5. traži od suda da se dostavi kopija privatne tužbe protiv Borisa Tadića.
Sud šalje šestu kopiju tužbe Administrativnom odboru. Skupština primila kopiju tužbe – i dalje bez odgovora. Sud šalje šestu urgenciju, ali do dana današnjeg nema odgovora.
Za ovo krivično delo je propisana apsolutna zastarelost u trajanju od četiri godine.
Ovo je najbolji primer da vidite prirodu i karakter Demokratske stranke.
Kako vi, gospođo ministarka, možete da od bilo koga tražite da radi u skladu sa zakonom ili da poštuje zakon…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim da poštujete odredbu Poslovnika, člana 106, i da govorite o dnevnom redu, jer vas obavezuje.)
Ja govorim upravo…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dužni ste da saslušate upozorenje zbog čega ste prekinuti.)
Niste vi mene saslušali kada govorim.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, na dnevnom redu je pretres u pojedinostima, amandman na član 1. koji glasi da se član 1. briše. Ja vas molim da govorite o dnevnom redu.)
Molim vas, uzimate moje vreme. Vratite mi vreme, a ja ću objasniti na koji način ću povezati amandman. Samo mi vratite vreme.
(Predsedavajuća: Molim vas, izrečeno je prvo upozorenje...)
Molim vas, samo mi vratite vreme. Govorim vrlo jednostavno o 1. članu gde se određuje pritvor i gde se taj pritvor drakonski povećava i smanjuje se zaprećena kazna za delo po kome taj pritvor može da se iznese. Povezujem ga sa ovim slučajem, jer ovo je krivično delo.
U ovom slučaju, vi ne radite mnogo jednostavniju stvar, ono što morate da radite, da Administrativni odbor uradi ono što je u skladu sa njegovim opisom i nadležnostima u Skupštini Republike Srbije. Stvar je vrlo jednostavna.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas molim da povežete nadležnosti Administrativnog odbora i Zakonik o krivičnom postupku, amandman na član 1. koji glasi – briše se. Sada vam izričem drugo upozorenje: svako kršenje člana 106. stava 1. smatraće se vašom voljom da ne učestvujete u radu sednice poštujući odredbe Poslovnika Narodne skupštine, nego primoravajući mene kao predsedavajuću da vam izričem opomenu.)
Gospođo Čomić, ne želim da ovo shvatite na bilo koji drugi način sem kao dobronamernu primedbu. Ja se nadam da će ovo neko shvatiti. Ja prihvatam da vi to ne razumete i ne shvatate, to je vaše pravo. Ili nećete, i to je vaše pravo u skladu sa politikom koju vodi vaša stranka.
Neću da dovodim sebe, da izričete opomene, jer ćete uraditi ono što ste već uradili u prethodnom slučaju, da mi dva puta izreknete, odnosno pomenete moje ime: Dragan Todorović, Aleksandar Martinović, pa ponovo Dragan Todorović, što govori o nekim ozbiljnim problemima. Koji su, ja u to neću da ulazim. Ali, ono što je mnogo opasnije od toga, vi to... ili službe brišu to u stenogramu, a ja imam snimak, imam i stenogram gde se to briše. To je apsolutno nedozvoljeno.
Evo vidite čime se vi sve služite. To je problem sa kojim se vi suočavate.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, jedino što je nedozvoljeno za vreme sednice Narodne skupštine jeste da se krši Poslovnik, i to insistiranjem na tome da za vas ne važi odredba člana 106. stav 1. da govorite o dnevnom redu. Izričem vam prvu opomenu.)
Hvala veliko. A, nema ono – i drugi put?