Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojaković Milanović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nešto više od godinu dana primene šest zakona iz oblasti zaštite životne sredine ukazalo je na određene probleme u njihovoj primeni, nedovoljno razgraničavanje nadležnosti kao i nužnost za dodatnim usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom.
Stoga, pristupilo se izmenama i dopunama zakona koje danas razmatramo. Tokom primene Zakona o hemikalijama uočeno je da privredni subjekti imaju probleme sa primenom. Donošenjem podzakonskih propisa otkriveno je da pojedina rešenja nisu dovoljno precizna ili se sami postupci mogu pojednostaviti, te se pristupilo izradi ovih izmena i dopuna.
Njima se ne odstupa od rešenja u evropskom zakonodavstvu. Dosledno se sprovodi načelo da troškovi ispitivanja opasnih svojstava hemikalija, kao i druge troškove u vezi sa stavljanjem u promet hemikalija, snose upravo oni koji su ih i stavili u promet.
Dopunom članom 6, Agencija za hemikalije, uz saglasnost Vlade propisuje bliže kriterijume, način obračuna, visinu i plaćanje naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikalijama i drugih aktivnosti. Takođe, Agencija uz naknadu daje stručne ocene i odgovore na pitanja privrednih subjekata.
Izmene daju i mogućnost da strani proizvođač hemikalija sam dostavi agenciji neophodne podatke, imajući u vidu da one mogu biti poslovna ili industrijska tajna. Novina je da je privrednim subjektima omogućeno da izveštaj o bezbednosti, kao i tehnički dosije, agenciji mogu dostaviti na engleskom jeziku, čime se dodatno smanjuju troškovi uštedom na troškovima prevođenja.
Takođe je izmenjen i član 34, kojim se obavezuje da snabdevač opasnih hemikalija angažuje savetnika za hemikalije, koji se stara o pravilnom upravljanju istim. Slični su razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o biocidima, pojašnjenje i pojednostavljenje pojedinih procedura. U osnovni zakon se preuzimaju rešenja iz evropske regulative i uvodi se odobrenje za stavljanje biocidnih proizvoda u promet.
Takođe, pozitivna lista aktivnih supstanci se preuzima iz evropskih propisa. Ono što je jako važno, izdavanje akta za stavljanje biocidnog proizvoda u promet, sprovodi se pred nadležnim organom svake države. To je kod nas Agencija za hemikalije.
Dopunom člana 11. osnovnog zakona se daje mogućnost agenciji da ne dozvoli stavljanje u promet biocidnog proizvoda koji nije dovoljno efikasan, čime se postiže veća zaštita potrošača. Ovim zakonom se takođe olakšava postupak dobijanja akata za stavljanje u promet biocidnog proizvoda, tako što više uvoznika može zajedno da podnese zahtev za neophodnu dokumentaciju, što bitno skraćuje i pojeftinjuje postupak.
Cilj oba ova zakona je dalje unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama, odnosno biocidnim proizvodima, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, poboljšanje prometa ovih proizvoda sa zemljama EU, osiguravajuće konkurentnosti i razvoj bezbednijih alternativa.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini imaju za cilj unapređenje jedinstvenog sistema zaštite od buke, kao i razgraničavanje nadležnosti, pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke, izradu akcionih planova.
Strateške karte buke se obavezno izrađuju za aglomeraciju sa više od 100.000 stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim tokom saobraćaja većim od tri miliona vozila, za glavne pruge sa protokom većim od 30.000 vozova godišnje i glavne aerodrome. Izradu ovih karata obezbeđuje Agencija za zaštitu životne sredine.
Akcione planove za zaštitu od buke u životnoj sredini za drumski, vazdušni, železnički saobraćaj, kao i za područja uz državnu granicu, donosi Vlada. Akcioni plan za aglomeraciju na teritoriji jedinica lokalne samouprave, kao i postrojenja, aktivnosti za koje integrisanu dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, priprema i donosi upravo ta jedinica lokalne samouprave.
Cilj svih mera zaštite je izbeći i sprečiti, smanjiti štetne efekte buke na zdravlje ljudi i popravljanje kvaliteta životne sredine u celini.
Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom donose nekoliko važnih novina kojima se rešavaju očajni problemi u dosadašnjoj primeni. Najpre, preciziraju se nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti vođenja baze podataka o otpadu, raspoloživim potrebnim količinama, kao i sekundarnim sirovinama, tim pre što je ona preuzela i poslove Agencije za reciklažu.
Takođe, jasnije je definisan i položaj postrojenja za koje se izdaju integrisane dozvole. Takvih je po preliminarnoj listi 182. To su postrojenja za proizvodnju cementa, kreča, stakla, keramičkih proizvoda, klanice, postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskog otpada, za preradu hrane, pulpe iz drveta i papira, kartona, obrada tekstila, kože, ugljenika, elektrografita, proizvodnju i preradu metala, hemijska industrija, proizvodnja energije, postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda od azbesta i postrojenja za površinsku obradu materijala korišćenjem organskih rastvarača. Svi oni su u obavezi, po različitoj dinamici, da zaključno sa 2014. godinom pribave integrisane dozvole.
Izmenama ovog zakona su u obavezi da pribave dozvolu za upravljanje otpadom do sticanja integrisane dozvole.
Ono što bih posebno istakla kao izuzetno važno, a što donosi ovaj zakon je preciziranje nadležnosti opštine u oblasti celovitog upravljanja neopasnim i inertnim otpadom, odnosno poveravanja nadležnosti u oblasti upravljanja i izdavanja dozvola za skladištenje, tretman i odlaganje neopasnog i inertnog otpada, ako nastaje na njenoj teritoriji.
Ovim rešenjem poštuje se primena načela blizine u upravljanju otpadom, po kojem se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu nastajanja, kako bi se izbegle neželjene posledice po životnu sredinu u toku transporta. Opštini se poverava takođe inspekcijski nadzor nad aktivnostima upravljanja inertnim i neopasnim otpadom, za koje ona izdaje dozvolu.
Takođe, propisana je i obaveza dve ili više jedinica lokalne samouprave da zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave. Novina je da pravno lice ili preduzetnik koji podležu dobijanje dozvole za upravljanje otpadom moraju zaposliti najmanje jedno kvalifikovano lice odgovorno za upravljanje neopasnim i opasnim otpadom.
Imajući u vidu da u našoj zemlji postoji tek nekoliko sanitarnih deponija, 180 zvaničnih deponija, smetlišta i više stotina, a verovatno i hiljada divljih smetlišta, da je reciklaža, iako normativno regulisana, još uvek u povoju, da je registrovano 80-ak organizacija sa privatnim kapitalom koji se bave ovim poslovima, moramo shvatiti da smo na početku zadatka koji se zove integrisano upravljanje otpadom.
Stalnim unapređenjem zakonodavstva u ovoj oblasti i reorganizacijom postojećih preduzeća, uključivanjem preduzetnika, privatnih i mešovitih preduzeća, povećaće se konkurencija i liberalizovati tržište usluga, a povećaće se i zapošljavanje u ovoj relativnoj novoj oblasti.
Izmene i dopune Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predložene su iz više razloga. Proširenje obima primene zakona, pored planova, programa i osnova na viša planska dokumenta kao što su sektorske strategije. Jasnije su definisane liste planova i programa za koje je obavezna strateška procena uticaja i planova i programa za koje se može zahtevati izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Procena se obavezno izrađuje za planove i programe i osnove koje se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Strateška procena uticaja izrađuje se za planove i programe u oblasti prostornog planiranja i urbanističkog planiranja, korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanja prirodnih staništa flore i faune. Izveštaj o strateškoj proceni uticaj je sastavni deo planske dokumentacije.
U skladu sa direktivom EU zahteva se izbegavanje dvostrukog regulisanja strateške procene kada su planovi i programi deo šireg hijerarhijskog okvira, pri čemu se poštuje viši hijerarhijski nivo. Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno lice ili preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade planskih i drugih razvojnih dokumenata. Javni uvid i rasprava organizuju se u okviru izlaganja plana, a predviđena je i mogućnost obrazovanja stručne komisije radi ocene izveštaja o strateškoj proceni.
Nakon jednogodišnje primene Zakona o zaštiti prirode, nametnula se potreba za preciznijim određivanjem pojmova, procedura, ovlašćenja i obaveza subjekata zaštite odnosno između institucija zaštitnih režima i sistema upravljanja i finansiranja zaštićenih područja.
Predloženim izmenama preciziraju se pojmovi: ekološka mreža, ekološka mreža "Natura 2000", ekološki značajno područje, kao i zaštitna zona. Zakon ne uvodi promene u sadašnja prava, uslove i način korišćenja prirodnih resursa, osim oblasti ekološki značajnih područja koja se uspostavljaju kao prateća evropske ekološke mreže "Natura 2000", koji Srbija mora u potpunosti utvrditi i organizovati na svojoj teritoriji do pristupa EU.
U ekološki značajnim područjima "Natura 2000" uspostavljaju se zabrane i ograničenja za programe, planove, projekte i aktivnosti sa značajnim nepovoljnim uticajem na određena staništa i populacije divljih biljaka i životinja. To se u praksi rešava kroz ocenu prihvatljivosti, čije sprovođenje počinje za dve godine i nakon utvrđivanja granice ekološki značajnih područja.
Precizira se sadržina akta u uslovima zaštite prirode koje izdaje Zavod za zaštitu prirode. Postupak izdavanja je dvostepen, čime se postiže pravna sigurnost. Precizira se klasifikacija zaštićenih područja koja su značajna kao staništa za retke vrste ptica i druge migratorne vrste, u skladu sa međunarodnim propisima i direktivama EU. Uvodi se kategorizacija zaštićenih područja, kao i trostepeni režim zaštite, sa precizno utvrđenim aktivnostima koje su zabranjene, odnosno ograničene u zaštićenim područjima.
Jasno je definisano upravljanje zaštićenim područjima. Upravljač može biti pravno lice, ali i preduzetnik i fizičko lice. Takođe, može se osnivati javno preduzeće, ustanova ili privredno društvo kome će upravljanje biti povereno kao javni posao. Preciznije se definišu i kriterijumi i maksimalni iznosi naknada po osnovu obavljanja delatnosti korišćenja nekomercionalnih objekata za odmor, motornih vozila i plovila u zaštićenom području.
U slučaju učinjene štete, ministarstvo sprovodi kompenzacijske mere na trošak nosioca aktivnosti, ukoliko isti ne otkloni štetne posledice na prirodu. Izuzetno, može se uprkos negativnoj oceni prihvatljivosti za planove, radove i aktivnosti u prirodi, a za koje je utvrđen preovlađujući javni interes, dozvoliti njihova realizacija.
Konačno, Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti proističe iz Zakona iz 1990. godine kojim je do sada bila regulisana ova oblast. Pored ovog zakona, neke meteorološke, hidrološke poslove, nadležnosti i funkcije, koje su u delokrugu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uređuju se i drugim zakonima, a postoji i čitav niz međunarodnih ugovora iz ove oblasti, koje je naša zemlja ratifikovala.
Ovaj zakon omogućava da se, uvažavajući međunarodne principe na kojima počiva meteorološka i hidrološka delatnost, na novim osnovama i na celovit način reguliše praćenje, istraživanje vremena, klime i voda, kako u cilju povećanja bezbednosti ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od tih istih delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i katastrofa, tako i u cilju racionalnijeg korišćenja povoljnih vremenskih i klimatskih uslova i raspoloživih vodnih resursa, kao i efikasnije zaštite vazduha i voda od zagađenja.
Jasno su razgraničeni i poslovi od interesa za Republiku Srbiju od drugih hidroloških i meteoroloških poslova, koje mogu obavljati privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici. Stvoren je kompleksan informacioni sistem koji obezbeđuje potpuno blagovremene informacije o vremenu, klimi, vodi, značajne za zaštitu ljudskih života i materijalnih dobara, bezbednost u saobraćaju, posebno vazdušnom, kao i za brojne delatnosti koje neposredno ili posredno zavise od stanja, vremena, klime i voda.
Ovaj informacioni sistem za Republiku Srbiju predstavlja i osnovu monitoringa zagađenja vazduha, voda i pojava koje dovode do degradacije zemljišta, kao i osnovu rane najave akcidentnih radioaktivnih i hemijskih prekograničnih zagađenja atmosfere i voda.
Posebno treba naglasiti da će poslove suzbijanja grada i razvoja tehničko-tehnoloških sistema modifikacije vremena za potrebe suzbijanja grada biti regulisano posebnim zakonom, a nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda je da tu delatnost obavlja do donošenja tog zakona.
Zakon definiše državne mreže meteoroloških i hidroloških staništa i mreže državnih laboratorija, kao i obavezu vođenja registra istih. Zavod ima jasno definisane nadležnosti i podregionalni je centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu.
Svi ovi zakoni koji su plod želje da se unapređenjem zakonske regulative što bolje deluje u oblasti zaštite životne sredine, a time poboljša i kvalitet života svih naših građana, te će ove zakona poslanici poslaničke grupe ZES podržati.

Iskorišćeno je 15 minuta vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Živojin Stanković je zamolio za promenu redosleda zbog ranije preuzetih obaveza, pa će govoriti kasnije. Sada ima reč narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovani građani Srbije, danas kada je upaljeno zeleno svetlo na evropskom semaforu Srbije, mi raspravljamo o nekoliko veoma važnih evropskih zakona koji će taj put Srbije ka EU dodatno ubrzati i učiniti da mi zaista postanemo spremni da prihvatimo izazove i iskušenja koji nas čekaju kada pristupimo EU.
Očigledno da, uprkos nastojanjima i žalu dela političkih stranaka, svet i planeta se neumitno kreću u pravcu progresa, Srbija sledi taj put i na tom putu nas čekaju prepreke koje donošenjem ovakvog zakona zajedno moramo savladavati, ne da bismo ispunili očekivanja negde nekoga u svetu, već da bismo u Srbiji stvorili uslove, da bismo u Srbiji očuvali one resurse koje nam je dobri Gospod podario, da u Srbiji možemo da očuvamo one resurse koje želimo da ostavimo, pre svega našoj deci.
Naravno, takav odgovoran pristup rezultira donošenjem odgovornih zakona. Ja bih pre svega morao da čestitam gospodinu Duliću, jer isto živim u istoj Srbiji u kojoj žive i moje kolege poslanici koji nisu propratili efekte akcije "Očistimo Srbiju".
To što smo mi neke od deponija očistili, a veliki broj smo očistili, ne znači da ljudi koji imaju drugačiji pristup zasluzi i očuvanju životne sredine te deponije i danas ne prave. Možda i sada neko istovara prikolicu negde na nekom mestu gde to nije dozvoljeno, ali to ne znači da mi treba da kažemo – pa, čekajte, nećemo se tome suprotstaviti i nećemo probati da očistimo ovu našu lepu zemlju i da sačuvamo resurse koje imamo.
Mi danas donosimo nekoliko zakona, a pre svega bih govorio o zakonu koji je veoma važan, znači sa aspekta našeg pristupanja Evropskoj uniji, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i zakon koji je takođe veoma važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Veoma je važno da Srbija donošenjem ovog zakona pristupa projektu "Natura 2000", kojim će pokazati odgovornost da mi definišemo naše ekosisteme, da ih očuvamo i prilagodimo, ne samo da ti ekosistemi budu trenutno održivi, već da budu sačuvani, podvlačim - za generacije koje se još uvek nisu rodile.
Mi pokazujemo zaista veliku odgovornost kada je reč o prirodnim resursima. Pokazujemo veliki trud, istrajnost, ogromno nastojanje i napore da uprkos ogromnom setu zakona koje imamo na dnevnom redu, koji nas čekaju, kada je reč pristupanju EU, sve te zakone donesemo u dogovoru sa zainteresovanim pojedincima, nevladinim organizacijama i građanima.
Međutim, vrlo često se donošenje zakona, a pogotovo brzina donošenja tih zakona, kritikuje. Tako i danas u ovoj sali. Građani Srbije, ako su pratili prethodna izlaganja, imali ste brojne kritike na račun ovih zakona. S druge strane, niste građani Srbije imali prilike da vidite da je neko seo pa kazao – pa evo ja imam predlog kako taj zakon treba da izgleda, pa evo ja ću da ponudim Skupštini i nema te inicijative koja će kazati u redu ako nismo zadovoljni ovim zakonom, hajde da ja pošto nisam zadovoljan tim zakonom sednem i napišem zakon.
Demokratska stranka kada je bila u opoziciji, samo ću podsetiti, pre svega građane ove zemlje, pisala je zakone, davala je zakonske predloge i incijative, čak je i podržavala one zakone za koje je smatrala da su dobri i za koje je imala jasno uverenje da ti zakoni koji se donose zarad dobrobiti ove zemlje.
Reč kritika potiče iz grčke reči i koren te reči u prevoda sa grčkog znači suđenje i rasuđivanje. Da bi neko kritikovao, da bi neko kazao da jedan zakon ne valja, on pre svega mora da ima određeno iskustvo na bazi tog zakona, i određena znanja. Najčešće kritika dolazi samo iz želje ne da se zakon popravi, već dolazi iz želje da se zakon i trud na pisanju zakona omalovaži, obezvredi, da se pokaže da je to jedna jalova delatnost.
Mi ne donosimo zakone koji će biti mrtvo slovo na papiru, mi donosimo zakone koji će se primenjivati i usled brzine kojom donosimo zakone često se dešava da određene zakone valja dopuniti, jer u praksi se pokaže da postoje određeni nedostaci. Mi ne izbegavamo odgovornost u tome. Te zakone takođe popravljamo i takav je i Zakon o zaštiti stanovništva od buke.
Moram da napomenem da donošenjem ovog zakona, koji smo uradili prošle godine i ovim izmenama bitno ćemo popraviti kvalitet života ljudi u gradovima i velikim urbanim sredinama, jer buka je postala nešto što bitno narušava kvalitet života ljudi u urbanim sredinama.
Međutim, ono što moram da napomenem, kada govorimo o zakonima koji ubrzavaju put ka Evropskoj uniji, svakako smo mi ovim iscrpeli svu zakonodavnu aktivnost kada je reč o očuvanju EU. Tek sada ubrzavamo taj tempo i samo ću podsetiti gospodina Dulića kada je on bio predsednik Skupštine, imali smo jedan nesrećan poslovnik o radu, kada nam je bilo onemogućeno da jednim određenim tempom donosimo ove zakone.
Kada sam kazao da je nama upaljeno to zeleno svetlo ka evropskom delu, građani Srbije, to svetlo neće unedogled svetleti, naprotiv, ono je već sada upozoravajuće i zahteva mnogo veću brzinu u radu i mnogo ozbiljniji pristup u donošenju zakona, ne samo ove vlasti, već i opozicije i svih onih ljudi koji žele da ova zemlja krene napred.
Zato je meni sasvim jasno što je pre par dana predsednik Republike Srbije Boris Tadić čestitao građanima i na čemu je čestitao i nemam tu nikakvih dilema. Znam samo da mogu čestitati svim onim ljudima koji sede u ministarstvima i daju nam zakone na usvajanje, jer takvom aktivnošću i takvim radom mi pokazujemo odgovornost, ne samo prema resursima ove zemlje, već i prema budućnošću ove zemlje.
Na kraju, gospodine Duliću, dozvolite da se, ne samo vama zahvalim na akciji "Očistimo Srbiju", već i vašim saradnicima, pogotovo gospodinu Avramovu, koji je uvek na usluzi narodnim poslanicima da i neke tekuće stvari direktno, kada je neophodna telefonska komunikacija, ubrzamo i završimo u onom trenutku prema ljudima kojima je to važno u Srbiji i tog trenutka im bude omogućeno.
Dakle, još jednom sve čestitke za donošenje zakona i zakonskih predloga i još jedna zahvalnost gospodinu Avramovu na razumevanju, takođe i vašim ljudima iz Ministarstva na velikom razumevanju da izađu u susret ljudima iz Srbije, pre svega kada je reč o nekim važnim stvarima i tiču se izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Iskorišćeno je Sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima Radoslav Milovanović.

Poštovana potpredsednice, članovi predsedništva, uvaženi gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice poslanici, pred nama je set ekoloških zakona, a u svom izlaganju govoriću o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Koji su ključni razlozi za donošenje ovog zakona i zašto ću glasati za ovaj set zakona?
Pre toga, moram da skrenem pažnju na neke stvari koje su se desile u malopređašnjim diskusijama, prosto je neverovatno da se jeftino stiču politički poeni na jednoj ovakvoj temi.
Podsetiću da je 2008. godine donet set ekoloških zakona u Hrvatskom saboru, za koji je glasalo od 112 do 135 poslanika, od ukupno 150 koliko ih ima u hrvatskom Saboru.
Istovremeno, građani i građanke naše države i te kako su shvatili značaj akcije "Očistimo Srbiju" i samo ću podsetiti da je u toj akciji učestvovalo više od 200.000 ljudi, da su u toj akciji učestvovale škole, javna preduzeća, privatne kompanije, zaposleni u državnoj upravi, nevladine organizacije i građani.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja proglasilo je opštinu Štrpce za najuspešniju opštinu u toj akciji, jer je čak 15% stanovništva te opštine dalo doprinos ovoj akciji.
Zašto je važno baviti se ovom temom? U svim sociološkim studijama, ističe se da zelene površine igraju važnu ulogu u životu pojedinca i pružanju osećaja zadovoljstva.
Istraživanja obavljena među stanovnicima velikih gradova pokazuju da 90% ispitanika kao najznačajniji kvalitet navodi neposrednu blizinu zelenih površina.
Tokom 12 sati trajanja dnevne svetlosti, lišće prosečno proizvede oko četiri litra kiseonika po kvadratnom metru lisne površine. Čovek prosečno potroši 175 kilograma kiseonika godišnje, što je oko 335 litara na dan.
Sada ću se vratiti zakonu o zaštiti prirode. Koji su ključni razlozi za donošenje ovog zakona? Izmenama i dopunama ovog zakona pojednostavljuje se procedura u izradi i donošenju akata zaštite prirode. Lakše se rešavaju konflikti zainteresovanih strana i pitanje obeštećenja. Treća je stvar, jača se odgovornost upravljača zaštićenih područja. Organizuje se sistem ubiranja naknade za korišćenje zaštićenih područja i postiže se uspešnije očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti, širenje svesti u vezi sa zaštite prirode.
Koja je analiza efekata ovog zakona? Strateški cilj Republike Srbije u procesu pridruživanja EU jeste usklađivanje domaćih propisa sa propisima EU, kao i obezbeđivanje sistema za primenu donetih zakona. Primena ovog zakona treba da unapredi i poboljša preduslove za održivo korišćenje i zaštitu prirodnih resursa, na način da se uspostavi ravnoteža između aktivnosti i čoveka, sa jedne strane, i očuvanja prirode i njenih vrednosti, sa druge strane.
Koji se problem rešava ovim zakonom? Uvodi se ocena prihvatljivosti u skladu sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama, za planove i projekte, obezbeđuje se aktivnije učešće javnosti, obezbeđuje se režim zaštite u zaštićenim područjima, utvrđuju se zajednički elementi utvrđivanja naknade.
Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem ovog zakona? Prvo, preciziraju se uslovi zaštite prirode, postiže se pravna sigurnost svih učesnika u postupku, stvaraju se uslovi za plansko i racionalno korišćenje prirodnih resursa, postavljaju se precizna ograničenja koja dovode do očuvanja ravnoteže u prirodi.
Izmenama i dopunama ovog zakona ne stvaraju se dodatne novčane obaveze za građane i obezbeđuje se pravična naknada pričinjene štete. Privredni subjekti dobijaju razuman rok od dve do tri godine za izradu studija i vođenja postupaka procene uticaja na životnu sredinu.
Koji su pozitivni efekti donošenja zakona? Postiže se dugoročno očuvanje prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže, što predstavlja opšti interes za Republiku Srbiju. Za sprovođenje ovog zakona, što je najvažnije, nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Na ovaj set ekoloških zakona podneo sam tri amandmana koja preciznije određuju pojedine članove zakona i ja se nadam da će oni biti prihvaćeni. Smatram da iz svega navedenog treba podržati i ove izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, kao i sve ostale zakone iz ove vrlo važne oblasti.

Iskorišćeno je pet minuta vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Milica Vojić Marković, pravo na repliku.

Jedina sam govorila u negativnom kontekstu, pa sam se prepoznala, kolega, pošto malo intelektualno mogu da pripazim na to šta se dešava u sali.
Dakle, moram da pitam predsedavajuću da li je moguće da smo još uvek, izašla sam na jedan trenutak napolje, pa nisam sigurna da smo još uvek u načelnoj raspravi o setu od sedam zakona?
Podsetiću, Zakon o biocidima, Izmene i dopune Zakona o hemikalijama, Zakon o upravljanju otpadom, procena uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o meteorološkim i hidrometeorološkim delatnostima. Zbunjena sam zato što se priča o svemu, samo ne o zakonima koji su na dnevnom redu.
Moram da podsetim uvaženog kolegu Milovanovića, koji očigledno nije obavešten, da se 2009. godine taj redak slučaj, koji se dogodio u hrvatskom parlamentu kada su opozicija i pozicija glasale za zakone o zaštiti prirode, dogodio i u našem parlamentu. Verovatno nije bio prisutan i olako sada kritikuje.
Ova poslanička grupa sada kritikuje vrlo ciljano zato što ima šta da kritikuje i zato što ima toliko loših stvari o kojima moramo da govorimo javno i otvoreno i vrlo precizno ih navodim. Nadam se da niste preskočili taj deo gde vrlo precizno navodim šta to kritikujem.
Mi smo glasali za te zakone. Dakle, nismo sticali jeftine i skupe političke poene. Ovo što sada govorim, iza mene stoje vrlo eminentna imena ljudi od nauke, ljudi iz nevladinih organizacija koji su se i te kako bavili ovom tematikom mnogo godina i nisu neiskusni u toj oblasti, a bogami i neki koji su pisali zakone.
Izvinjavam se, verovatno sam preterala.

Narodni poslanik Radoslav Milovanović, pravo na repliku.

Meni je zaista žao što ste se vi prepoznali u ovome, ali ja sam uopšte govorio o raspravi o ovakvim zakonima gde je potrebna jedna usaglašenost i gde se to radi u drugim parlamentima.
Mi na skupštinskim odborima imamo ovakve teme i ono što je mene isprovociralo, zašto sam to spomenuo, to je kritika akcije "Očistimo Srbiju", u kojoj sam i učestvovao kao i mnogi moji zemljaci iz grada odakle dolazim, koja je bila vrlo uspešna i efekti te akcije se i dan-danas vide u opštini Kučevo odakle dolazim.