Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 94 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača doktora Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Miladin Avramov i Bojan Đurić, državni sekretari u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Aleksandar Vesić, Danica Baćanović i Nebojša Pokimica, pomoćnici ministra životne sredine i prostornog planiranja, Milan Dacić, direktor Republičkog hidrometeorološkog Zavoda, Borislav Stojkov, direktor Agencije za prostorno planiranje, Jelena Cvetković, direktor Agencije za hemikalije i Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 4-10. tačke dnevnog reda: PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O HEMIKALIJAMA, BIOCIDNIM PROIZVODIMA, STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI, ZAŠTITI PRIRODE, UPRAVLjANjU OTPADOM I METEOROLOŠKOJ I HIDROLOŠKOJ DELATNOSTI
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 4-10, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se na sledeći način: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96 stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to nisu već učinili, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika. Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju narodni poslanik Siniša Stamenković, poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Milica Vojić Marković, poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica, narodni poslanik Bajram Omeragić, poslaničku grupu Manjina i poslaničku grupu SRS narodni poslanik Radiša Ilić.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama (10.14 časova). Zapravo sam pročitala ovaj deo, počinjemo sa radom.
Da li predstavnik predlagača dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, želi reč? (Da.)
Izvinjavam se, sad mi je naknadno pristiglo obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik za SPS - JS narodni poslanik Zoran Bortić.
Dajem reč ministru dr Oliveru Duliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas set izmena i dopuna ekoloških zakona. Redom bih da predstavljam osnovne ideje o izmenama i dopunama svakog od ovih zakona. Pre godinu i po dana u ovom domu smo pored ostalih usvojili i Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidnim proizvodima, i tako stvorili potpuno novi uslov za uređenje ovih oblasti.
Cilj donošenja ovih zakona je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima na teritoriji RS, osiguranje zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje prometa hemikalija i biocidnih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama radi unapređenja konkurentnosti naše privrede.
Takođe, ovim zakonom dat je osnov za osnivanje Agencije za hemikalije kao samostalne, razvojne, stručne i regulatorne organizacije. Agencija za hemikalije je, od svog osnivanja, donela niz podzakonskih propisa kojima se zaokružuje uređenje ove oblasti. Takođe je stvoren osnov da se po prvi put napravi baza podataka o hemikalijama i biocidnim proizvodima u RS.
Pored toga formiran je i informacioni pult za pomoć privrednim subjektima za sprovođenje ovih zakona. Pored pomoći privrednim subjektima, Agencija pruža stručnu pomoć i jedinicama lokalne samouprave, inspektorima zaduženim za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i pravnim i fizičkim licima, koja imaju nameru da na tržište EU ili na druga tržišta stave supstance, smeše ili određene proizvode.
U toku primene zakona i izrade podzakonskih akata uočeno je da pojedini subjekti imaju problema sa primenom određenih odredbi pa su predložene izmene nekih zakonskih rešenja. Tim izmenama su data pojašnjenja određenih odredbi, izvršeno je usklađivanje zakona sa domaćim propisima donetim u međuvremenu i olakšano poslovanje privrednih subjekata. Predložene izmene su u skladu sa relevantnim propisima EU, a suštinski ne menjaju politiku upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, koja je ranije definisana.
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu stupio je na snagu 2004. godine. Prvi razlog za izmene i dopune je proširenje obima primene strateške procene uticaja na životnu sredinu, pored planova, programa i osnova i na više planskih dokumenata kao što su sektorske strategije. Nakon usvajanja Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, donet je veliki broj sektorskih strategija, odnosno razvojnih dokumenata, koje usvaja Vlada RS, a koje bi po svojoj definiciji trebalo da budu predmet strateške procene.
Drugi razlog, čini potreba za usaglašavanje sa pojedinim odredbama relevantnih direktiva EU. Potreba za bližim propisivanjem planova i programa za koje je obavezna strateška procena uticaja i planova i programa za koje se može zahtevati izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu jeste treći razlog za izmenu ovog zakona.
Izmenama i dopunama se predviđa ovlašćenje da ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže utvrđuje liste planova i programa za koje je obavezna izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu i liste planova i programa za koje se može zahtevati izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu. Potreba za usaglašavanjem Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa sektorskim zakonima kod kojih nije propisana procedura učešća javnosti i zainteresovanih organa i organizacija u okviru procesa donošenja planova programa i osnova, jeste naredni razlog za izmene i dopune ovog zakona.
I na kraju, postoji potreba da se preciznije uradi proces izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu i jasno definiše uloga različitih aktera u tom procesu. To se posebno odnosi na donošenje odluke o izradi strateške procene, izboru nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni i nadzoru nad sprovođenjem zakona.
S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ostvariti zakonom, a pre svega integrisanje osnovnih načela zaštite životne sredine u postupku pripreme usvajanja programa i planova, posebno je važno ostvarivanje uslova za preduzimanje preventivnih mera koje su se, posmatrano na duži vremenski period, uvek pokazale kao višestruko opravdane.
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaćih zakonodavstva sa propisima EU i koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito.
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ima za cilj uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite od buke na teritoriji Republike Srbije i utvrđivanje i sprovođenje mera kako bi se sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zakonom se utvrđuju granične vrednosti buke u životnoj sredini prema karakteru oblasti, objekata ili osetljivosti populacije, kao i prema karakteru izvora buke. Njima se dalje predviđa izrada strateških karata buke na osnovu indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini.
Strateške karte buke čine osnovu za usvajanje akcionih planova u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci. Najmanje važno, zakonom se javnosti obezbeđuje pristup informacijama o buci i štetnim efektima buke u životnoj sredini.
U toku primene zakona primećeno je da nadležnosti između subjekata zaštite od buke nisu jasno razgraničene, što je dovodilo do problema u primeni zakona, pa se ovim izmenama postiže jasno razgraničenje nadležnosti, pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke i izradu akcionih planova.
Tako su definisane nadležnosti AP, odnosno jedinice lokalne samouprave za izradu strateških karata buke i akcionih planova, s obzirom da je za potrebe jedinstvenog integralnog informacionog sistema ovaj posao prvenstveno na Agenciji za životnu sredinu, koja će u saradnji sa prethodno navedenim subjektima izrađivati strateške karte buke i akcione planove.
Izmenama i dopunama zakona je razrešena uloga Agencije za zaštitu životne sredine, kao i uloga drugih subjekata zaštite u izradi strateških karata buke. Pored toga, lista subjekata za koju se izrađuju strateške karte usklađena je sa listom objekata iz pozitivne legislative EU iz ove oblasti.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, većina procedura u izradi i donošenju dokumenata i akata o zaštiti prirode pojednostavljuje se i skraćuje. Razlozi za slobodnu ocenu tumačenja zakonskih rešenje od strane organa i institucija eliminišu se ili se svode na minimum. Smanjuju se i lakše rešavaju konflikti između zainteresovanih strana, uključujući i efikasnije rešavanje pitanja obeštećenja za ograničenje prava korišćenja i štetu koju pričinjavaju zaštićene vrste životinja.
Izmena i dopunama se bolje uređuju mere tehničko biološke zaštite. Jačaju se ovlašćenja i odgovornost upravljača zaštićenih područja, bliže određuje namena sredstava iz pojedinih izvora finansiranja i učvršćuje se sistem ubiranja naknade za korišćenje zaštićenih područja.
Takođe, izmenama i dopunama Zakona naš sistem zaštite prirode istovremeno se prilagođava i uspešnije priprema za primenu relevantnih propisa EU u oblasti zaštite prirode: Direktiva o staništima i Direktiva o pticama.
Izmenama Zakona ne uvode se promene u sadašnja prava, uslove i način korišćenja prirodnih resursa, osim u oblasti ekološki značajnih područja, koja će se uspostavljati kao preteča evropske ekološke mreže "Natura 2000", koju Republika Srbija mora uspostaviti i organizovati na svojoj teritoriji do pristupanja u EU.
U ekološki značajnim područjima i područjima "Natura 2000", uspostavljaju se zabrane i ograničenja za programe, planove, projekte, radove i aktivnosti sa značajnim nepovoljnim uticajem na određena staništa i populacije divljih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga će se koristiti koncept ocene prihvatljivosti, čije sprovođenje počinje za dve godine, nakon utvrđivanja granice ekološki značajnih područja.
S obzirom na to da se ocena prihvatljivosti sprovodi u okviru postupaka strateške procene uticaja na životnu sredinu i procene uticaja na životnu sredinu, koji su propisima u potpunosti uređeni i u praksi uhodani, ocena prihvatljivosti neće značajnije uticati na povećanje troškova i produženje rokova.
Takođe, ne uvode se nove naknade, a maksimalne iznose i druge bitne elemente naknade za korišćenje zaštićenih područja uređuje Vlada, što je sada bilo u nadležnosti upravljača.
Predloženim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode uvodi se ocena prihvatljivosti koja je u skladu sa obavezama iz Direktive o staništima i Direktive o pticama EU, za planove, osnove, program, projekte, radove i aktivnosti u prirodi, čije sprovođenje može imati značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitost ekološke mreže.
Pored toga, preciznije se definiše postupak izdavanja akta o uslovima zaštite prirode u postupku usvajanja planova programa i osnova, kao i u postupku izdavanja odgovarajućih dozvola, tako da se eliminiše pravna nesigurnost, koja je u dosadašnjoj praksi postojala. Ovo se posebno postiže propisivanjem mogućnosti žalbe na akt o uslovima zaštite prirode da bi se omogućila dvostepenost u propisivanju uslova i mera zaštite prirode, čime se unapređuje pravo na pravnu zaštitu u odnosu na postojeće stanje.
Izmenama Zakona se obezbeđuje realizacija projekata i aktivnosti za koje se u postupku ocene prihvatljivosti utvrdi da imaju javni interes koji je pretežniji u odnosu na interes očuvanja konkretnog ekološkog značajnog područja, čime se obezbeđuje održivo korišćenje prirodnih resursa.
Posebno se obezbeđuje, u postupku ocene prihvatljivosti, učešće javnosti, što će biti uređeno uredbom koju donosi Vlada.
Izmenama zakona su i preciznije definisani režimi zaštite u zaštićenim područjima, tako što su taksativno nabrajane aktivnosti i radovi koje nije moguće obavljati u pojedinim zonama, što stvara veću pravnu sigurnost za potencijalne investitore.
Predloženim izmenama se uvodi trostepeni režim zaštite u zaštićenim područjima, sa precizno utvrđenim radovima i aktivnostima koje su zabranjene, odnosno ograničene, i predviđa se odredba kojom se Vladi daje ovlašćenje za bliže propisivanje režima zaštite, postupak i način njihovog određivanja i sprovođenja.
Prilikom donošenja akata o proglašenju zaštićenih područja i usvajanjem njihovih planova upravljanjem zakonom predviđeno je i učešće javnosti. Ovim izmenama se eliminišu dosadašnje nepreciznosti u zakonu kojima su se pružale mogućnosti da pojedine ustanove i organi, u jednom diskrecionom postupku i na raznim nivoima odlučivanja, određuju šta se na kom području može raditi, odnosno šta je zabranjeno.
Pored toga, jasnije se definiše obaveza upravljača i prevazilazi problem neujednačene prakse naplate naknade za korišćenje zaštićenog područja, utvrđivanjem zajedničkih elemenata naknade za korišćenje zaštićenog područja od strane Vlade.
Razlozi za predlaganja izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonskih rešenja sa propisima EU, koji se odnose na upravljanje otpadom, posebno u proceni uticaja na životnu sredinu i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine a koje se tiču upravljanja otpadom.
Ciljevi izmene i dopune ovog zakona su: da se popuni praznina u pogledu pokrivenosti postojećih postrojenja, koja podležu integrisanoj dozvoli po Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, izdavanjem dozvola za upravljanje otpadom u periodu dobijanja integrisane dozvole, odnosno do 2015. godine, da se povere određene nadležnosti opštinama u pogledu izdavanja dozvola za tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada, da se obezbedi efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave koje zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom.
Cilj je i usklađivanje odredaba zakona koje se odnose na dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, a koje uključuje i akt organa o oslobađanju od obaveze izrade procena uticaja na životnu sredinu.
Jedan od ciljeva je i preciziranje nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti uspostavljanja i vođenja baze podataka o otpadu za potrebe izveštavanja Ministarstva o upravljanju otpadom u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.
Cilj je i preciziranje uslova koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad upravljanja otpadom, te definisanje vrsta mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada. Važno je i preciziranje slučajeva u kojima se ne izdaje dozvola u skladu sa zakonom i preciznije definisanje obaveza sakupljača, odnosno prevoznika prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvola.
Jedan od ciljeva izmena i dopuna je obezbeđivanje efikasnijeg kontrolnog postupka prekograničnog kretanja opasnog otpada, utvrđenog potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima EU, te jačanje i proširenje poverenih poslova u pogledu vršenja inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja inertnog i neopasnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Jedan od poslednjih ciljeva ovog zakona jeste proširivanje ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine i proširivanje prekršajne odgovornosti odgovornog lica kod imaoca javnog ovlašćenja.
Za kraj, kratko bih vam predstavio i Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti. Ustavom RS utvrđeno je da RS uređuje i obezbeđuje održivi razvoj i sistem zaštite i unapređenja životne sredine, da prikuplja statističke i druge podatke od opšteg interesa, da prati, analizira i prognozira stanje vremena, klime i voda u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara usled stihijskog delovanja atmosferskih i hidroloških nepogoda i katastrofa. U ovom kontekstu su i poslovi meteorološke i hidrološke aktivnosti.
Postojeći poslovi meteorološke i hidrološke delatnosti uređeni su saveznim Zakonom o meteorološkim i hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju iz 1990. godine i on je još uvek na snazi.
Pored ovog zakona neki meteorološki i hidrološki poslovi, nadležnosti i funkcije uređeni su i drugim domaćim zakonima, ali i međunarodnim konvencijama, od kojih je najvažnija Konvencija o Svetskoj meteorološkoj organizaciji, kao i propisi EU, a naročito direktive koje se odnose na monitoring kvaliteta vazduha i voda, procenu upravljanja rizicima od poplava i razmeni informacija granične vrednosti zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhu i vodama.
Imajući sve ovo u vidu, postoje razlozi za donošenje novog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, a u cilju usklađivanja sa domaćim i međunarodnim propisima i efikasnijeg izvršavanja funkcija i zadataka državne hidrometeorološke službe. Donošenjem zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti stavio bi se van snage sada važeći Zakon donesen 1990. godine.
Ovaj zakon, uvažavajući međunarodne principe na kojima počiva meteorološka i hidrološka delatnost, omogućava da se na celovit način reguliše praćenje i istraživanje vremena, klima i voda. Ovo za cilj ima povećanje bezbednosti ljudskog života i zaštitu materijalnih dobara od stihijskog delovanja meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, racionalnije korišćenje povoljnih vremenskih i klimatskih uslova i raspoloživih vodnih resursa, kao i efikasniju zaštitu vazduha i vode od zagađivanja.
Na kraju naglašavamo da je Zakonom o hidrološkoj i meteorološkoj delatnosti predviđen i novi zakon o suzbijanju grada, kako bi se oblast zaštite od grada, kao elementarne nepogode, uredila u skladu sa Ustavom Republike Srbije i kako bi se pitanje finansiranja ovih aktivnosti rešilo na adekvatan način.
Takođe, donošenjem ovog zakona obezbedio bi se pravni osnov da Republički hidrometeorološki zavod, u skladu sa međunarodnim ugovorima, do kraja 2010. godine sprovede neophodne procedure u vezi sa uvođenjem naplate naknade za usluge koje obavlja u oblasti vazduhoplovne meteorologije i meteorološke podrške civilnom vazduhoplovstvu, a koje predstavljaju prihod za budžet Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da za ove zakone glasate i omogućite rešenje svakodnevnih otvorenih pitanja koja su se pojavila u sprovođenju zakona koji definišu zaštitu naše životne sredine i da glasanjem za ove zakone, takođe uz implementaciju novih legislativa i direktiva EU, podržite proces evropskih integracija.

Pitam narodne poslanike izvestioce Odbora za zaštitu životne sredine, Zakonodavnog odbora i Odbora za evropske integracije, da li žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima gospodin Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je osam zakona koji su objedinjeni u ovom ekološkom setu. Pre godinu i više dana donet je set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, čije se izmene i dopune danas nalaze pred nama.
Juče smo čuli od gospodina ministra da su neke izmene i dopune bile neophodne da bi se određeni zakoni mogli sprovesti. Međutim, činjenica je da su i pored izmena pojedinih članova ostali mnogi drugi koji se ne sprovode u Republici Srbiji, i to su oni koji su uglavnom obavezivali jedinice lokalnih samouprava, ali nisu se ispunjavali iz dva razloga, pre svega, zbog nedostatka kadrova i zbog nedostatka sredstava.
Tada ste se pozivali na direktive evropske komisije i govorili ste da je to zacrtano u njihovim preporukama i da se Srbija mora povinovati takvim zakonskim rešenjima. Međutim, sada vidimo, na osnovu ovih izmena i dopuna, da te direktive ipak mogu na neki način da se modifikuju, menjaju, pošto se u nekoliko zakona pozivate na direktive iz 2001, 2002, 2003, 2004. godine, a koje su, valjda, i tada bile osnova za izradu ovih zakona.
Na Odboru za zaštitu životne sredine, čuli smo od predstavnika Vlade da na ovaj način jednim delom priskačete u pomoć opštinama i gradovima, zatim preduzetnicima, pravnim licima, tj. onima koji nisu u mogućnosti da ispune ono što ste im zakonom propisali, što znači da su prethodna zakonska rešenja bila nerealna, a da je to zaista tako vidi se i po izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, a tako će biti verovatno i u narednoj 2010. godini.
Tamo gde piše, na primer, sami kažete, što se tiče uklanjanja otpada, da u Republici Srbiji ne postoji sistematski organizovano sakupljanje i sortiranje za reciklažu otpada, zatim, ne postoji nijedna lokacija za odlaganje opasnog otpada niti ovlašćena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od nadležnih organa za tretman opasnog otpada itd.
Gospodine ministre, kada smo već kod postrojenja, treba da se zapitamo zašto je tako, zašto se silom guraju projekti pojedinim lokalnim samoupravama, a da se pri tome krše standardi upravo iz tih direktiva, stavova Evropske komisije koji propisuju kriterijume za izgradnju neke deponije ili postrojenja i gde se zanemaruje i udaljenost objekta od naselja, od škola, od oranica, podzemnih voda, blizina prirodnih dobara, kulturno-istorijskih spomenika, vodotokova itd.
Uzmimo najnoviji primer Ćićevca. Našli ste jednoj, rekao bih, nerazvijenoj siromašnoj opštini, čiji je glavni resurs poljoprivreda, da ne kažem darujete postrojenje za preradu opasnog otpada i sada nije bitno ni šta kažu građani, ni standardi i kriterijumi EU, bitno je da li će opštinska vlast skupiti većinu da izglasa saglasnost za tako nešto.
Međutim, bitno je da je Vlada Republike Srbije, kako bih rekao, utrapila ukradeni mercedes najnovije klase predsedniku opštine Ćićevac da se vozika po belom svetu. Nažalost, obrukali smo se u Sloveniji. Taj auto je oduzet jer je bio ukraden. Kako se on našao u vlasništvu Vlade Republike Srbije, to nikome nije jasno.
Kada predsednik opštine Ćićevac, Zlatan Krkić ubeđuje svoje sugrađane krucijalnim argumentom da se ne plaše postrojenja, rečima: ''Pa takvo isto postrojenje se nalazi u centru Beča''. Odmah se nameće pitanje zašto se takvo postrojenje ne napravi recimo na Novom Beogradu ili uz samu Suboticu, da vi na ličnom primeru pokažete građanima Srbije, i onim u Šapcu, i onima u Divostinu kod Kragujevca, i onima u Ćupriji, i onima u Krnjevu, i onima u Ćićevcu da je to sve bezazleno i bezopasno?
Mi u Srbiji, u ovom parlamentu moramo da donosimo zakone koji će da se primenjuju i koji će poboljšati sve sfere života, pa samim tim i životnu sredinu. Mislim da se i vi, gospodine ministre, slažete s tim. Međutim, čitavo vreme nas ubeđujete, kad kažem vi mislim i na vaše kolege ministre, da je najbitnije da se veliki broj ''evropskih zakona i konvencija'' ovde usvaja brzopleto, samo da bi se ispunila obaveza pred evropskim komesarima da se, eto, i Srbija na neki način prilagođava, odnosno prilagođava svoje zakonodavstvo EU.
Pročitao bih vam najnoviji naslov u nemačkim novinama "Zidojče cajtung" od danas koji kaže – podnaslov: "EU čini grešku kada Srbiji stavlja u izgled mogućnost prijema...'', pa u daljem tekstu: ''Srbija će, dugoročno gledano, svakako dospeti u EU, ali tek onda kada sa svojim susedima i samom sobom bude živela u miru, kada bude izručila svoje ratne zločince i kada postane demokratska i pravna država.'', a tu se podrazumeva i priznanje Kosova.
Suština svih tih zakona koji se usvajaju nije bitna, to što su neprimenljivi u mnogim segmentima nikom ne znači ništa. Za većinu lokalnih samouprava pojedine odredbe ekoloških zakona su, verujte mi iz ličnih saznanja, prava misaona imenica. Mnogi nisu ni čuli za pojedine akcione planove, za strateške procene, integrisane dozvole i za šta sve još ne.
Hoćete li možda reći da su, recimo, Bugari, Rumuni, Mađari ili kandidati za EU - Hrvati, Makedonci, Turci ispred nas, da su oni sproveli te standarde, da upravljaju otpadom bolje od nas, da imaju savršeniji monitoring, da imaju urađene akcione planove za opštine? Pogledajmo samo najnoviji slučaj iz Mađarske – otrovni mulj je potopio dva sela, rezervoari su ruinirani. Ne znam kako je to promaklo evropeiziranom mađarskom zakonodavstvu.
To je samo dokaz vama iz izvršne vlasti da u EU ne postoji politička volja za prijem u članstvo Srbije i da se namerno taj proces oteže uslovljavanjem sa svim i svačim. Kada se radilo o prijemu Bugarske i Rumunije, recimo, nisu postavljeni tako visoko ucenjivački standardi, jer je njihov prijem u EU u stvari strateško i političko pitanje značajno za NATO.
Doneti zakon, koji se u suštini ne može sprovoditi, besmisleno je gubljenje i vremena i sredstava. Uzmimo npr. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, kojeg nema u ovom setu, verujem da se on ne sprovodi u 70% slučajeva. Ili, recimo, Zakon o dobrobiti životinja, koji takođe nije u ovom setu, a koji se sprovodi samo u nekim eksplicitnim situacijama, kada neki snimak dospe na "Ju-Tjub" ili kada neka slika iživljavanja nad životinjama dospe u novine.
Danas se postavlja pitanje – gde su azili za pse lutalice? Šta je sa klanjem stoke koju ste zakonom zabranili i propisali visoke kazne? Jeste li izrekli nekom neku novčanu meru na osnovu ovog zakona? To, jednostavno, nije moguće. To bi značilo, na neki način, birokratski rat sa svim građanima u Srbiji.
Samo da navedem primer, posle donošenja Zakona o dobrobiti životinja, gde se lepo i sistematski navodi kako se zbrinjavaju psi lutalice, pa prihvatilišta, azili. Dogodilo se ovde ispred same Skupštine da su psi lutalice maltene izujedali našu koleginicu, narodnu poslanicu, gospođu Jelenu Trivan. Što lokalna samouprava nije ispunila svoje zakonske obaveze da spreči tako nešto? Nije da nemaju sredstava i da nemaju para.
Znate li da u mnogim opštinama radnici u komunalnim preduzećima maltene nemaju gde da se presvuku, gde da jedu, a vi od njih i njihovih preduzeća tražite da obezbede prihvatilišta za pse, da jure pse lutalice, rekao bih, drvenom motkom i sa omčom po ulicama, koje naravno nikada neće uhvatiti. Tako je i sa drugim zakonima koji se ovde danas razmatraju.
Što se tiče određenih zakona, osvrnuću se na neke, sa napomenom da smo kao poslanička grupa SRS podneli određeni broj amandmana isključivo sa ciljem sprovođenja određenih zakonskih odredbi, i u praksi, što do sada nije bio slučaj. Na primer, u Zakonu o upravljanju otpadom priznali ste da postoje određeni problemi u sprovođenju ovog zakona od strane jedinica lokalne samouprave.
U članu 21. imamo konkretnu situaciju kada dve ili više jedinica lokalne samouprave zajednički sprovode upravljanje otpadom. Oni međusobno utvrde sporazum, međutim, to nažalost, u većini slučajeva, zapadne u neki ćorsokak i zbog neznanja, i zbog neadekvatnih uslova, nedostatka kadra, zbog sujete, zbog svađe itd.
Vlada sada izmenom ovog člana 21, umesto da preseče tu pat poziciju i da sama postavi i imenuje rukovodeći organ direktno iz Ministarstva, opet se fokusira na zajedničko upravljanje otpadom sa onima koji su se pokazali kao nesposobni. Sredstva koja su u budžetu lokalne samouprave već opredeljena za tu namenu koristila bi Vlada, a sve u interesu kvalitetnog upravljanja otpadom. Tu se podrazumevaju i deponije, reciklaže, postrojenja za preradu otpada itd.
U Zakonu o hemikalijama, npr, u članu 6. osnovnog zakona smatramo da je zadatak ministarstva, a ne agencija da propisuju način obračuna, visine i plaćanja naknada koje su utvrđene ovim zakonom. Sledeći ovu logiku, budžet Srbije bi onda trebalo da kreiraju agencije, a ne ministarstva, pogotovo Ministarstvo finansija, pošto se značajna sredstva slivaju u budžet upravo preko taksi i naknada.
Takođe, smatramo da je u članu 34. ovog zakona o hemikalijama omogućena diskriminacija određenih snabdevača opasnih hemikalija, jer očigledno da neki neće biti dužni da angažuju savetnika za hemikalije. Zato smo predložili brisanje ovog člana.
Zbog vremena, spomenuću još par zakona, a o nekima će opširnije govoriti u načelnoj raspravi i moje kolege, pošto je dosta zakona, a i po matematičkoj računici ispada da se o svakom zakonu može govoriti po dva i po minuta. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode su izazvale velike reakcije, ali i polemike u javnosti, naročito su osporeni članovi 13. i 28. Predloga zakona, koji se odnose na zaštićena prirodna dobra i na koje je SRS takođe podnela amandmane sa predlogom da se pomenuta dva člana brišu.
Kratko ću prokomentarisati član 55. izmena i dopuna ovog zakona koji kaže da će "Natura 2000" obuhvatiti i naša zaštićena prirodna dobra, kao i posebna ekološka područja, a tu možemo ubrojiti nacionalne parkove koji će postati deo te evropske ekološke mreže. Ono što odlikuje "Naturu 2000" jesu veoma rigorozni zahtevi i kriterijumi u realizaciji propisanih mera zaštite.
Vama, gospodine ministre, predlažem da lepo izvestite svoje prijatelje iz Evrope koji vam toplo preporučuju direktive EU i "Naturu 2000", da naša zaštićena prirodna dobra, naši nacionalni parkovi moraju prethodno da prođu jedan veoma skup tretman za koji su i te kako zaslužne upravo zemlje EU.
Reč je, recimo, o Fruškoj Gori, Tari, Kopaoniku, Zasavici i mnogim drugim značajnim prirodnim dobrima i bogatstvima ove zemlje, koja su bila zasipana tonama i tonama uranijumskih bombi, upravo avionima iz pojedinih zemalja EU, koje su doprinele kontaminaciji velikih površina zemljišta, voda, biljnog i životinjskog sveta.
Neka "Natura 2000" iz EU i sama EU odreši kesu, da počiste ono što su zagadili 1999. godine, pa da i mi sa svojim prirodnim lepotoma stanemo rame uz rame sa njihovim Alpima, Pirinejima, Švarcvaldom, Valdizerom itd.
Nadam se, gospodine ministre, da se i vi slažete, mada ne mislim da je u redu to što su zasipali uranijumskim bombama pre deset godina.
Na kraju bih se osvrnuo na Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, ali bih se dotakao i nekih drugih projekata koji se tiču očuvanja životne sredine, kao i javnosti pojedinih projekata, pošto se stiče utisak da i Vlada i ministarstvo se u nekim situacijama ponašaju krajnje kontradiktorno i neodređeno.
Na primer, izgradnja famozne rafinerije u Smederevu. To ću vam lako dokazati, pošto pred sobom imam određena dokumenta sa konkretnim datumima, kao i izvode iz dnevne štampe sa vašim izjavama, gospodine ministre, koji zahtevaju pojašnjenje nama narodnim poslanicima, javnosti Srbije, a pogotovo građanima Smedereva.
Odbor za zaštitu životne sredine vam je, na inicijativu SRS, uputio dopis 17. septembra radi dobijanja informacija u vezi sa izgradnjom rafinerije za preradu sirove nafte u Smederevu kapaciteta 100.000 barela dnevno.
Međutim, vaše ministarstvo sa pečatom i vašim imenom odgovara da do tog datuma nije dobilo nikakav zahtev za izdavanje nekog akta u vezi izgradnje smederevske rafinerije sa stanovišta životne sredine. To se podrazumeva da vi kao ministarstvo nemate nikakva saznanja o celom ovom projektu koji nekoliko meseci zaokupljao pažnju javnosti u Srbiji.
Naravno, nisam ni pomišljao da vi nešto možete da sakrijete od građana Srbije, smatrao sam da nemate apsolutno nikakvih konkretnih saznanja o svemu tome. Međutim, pretražujući štampu u vezi sa ovom temom, pronalazim u "Glasu javnosti" od 21.08.2010. godine, gospodine ministre, vašu izjavu, sa naslovom ''Izgradnja rafinerije u Smederevu važna za državu'', gde kažete: ''Smederevčani mogu da budu mirni, jer fabrika koja se bude gradila biće istog intenziteta, u smislu uticaja na životnu sredinu i produkata koje ispušta u životnu sredinu, kao što je bilo koja druga moderna rafinerija danas u Evropi.''
Gospodine ministre, vi ste imali određena saznanja o samom projektu, o ideji za izgradnju rafinerije. Sada vam postavljam pitanje – zašto ta vaša saznanja, a radi se o datumu 21. avgust, niste uputili i predstavili narodnim poslanicima i članovima Odbora za zaštitu životne sredine, pošto smo vam mi 17. septembra uputili dopis da nam pošaljete taj odgovor? Vi ste Odboru dali nepotpunu informaciju.
Da stvar bude još više komplikovana, vaše ministarstvo je po uredbi od 10. septembra, tu uredbu takođe ovde posedujem, i te kako upoznato sa čitavim ovim projektom, pošto se ova uredba odnosi na prostorni plan dela industrijske zone, sektor severoistok u Smederevu. Bezbroj puta se pominje u ovom planu, gde se takođe iznose pojedinosti u vezi sa izgradnjom rafinerije, kao što su prilazni putevi, pruge, elektrosnabdevanje, kapaciteti, parcele, troškovi itd. Gospodine ministre, promovišete projekat za koji Odboru odgovarate, i o tako nečemu nemate nikakvog saznanja, i to 1. 10. 2010. godine.
Već sam rekao da 21. 8. dajete izjavu medijima u kojoj iznosite pojedinosti o rafineriji, a kao kruna svega vaše ministarstvo, koje je odgovorilo negativno skupštinskom odboru, učestvuje u donošenju uredbe Vlade upravo u vezi sa rafinerijom, i to 10. septembra 2010. godine. Šta ovo treba da znači, gospodine ministre? Da vi krijete istinu od Narodne skupštine, od narodnih poslanika, od građana Srbije?
Kada smo već kod cene izgradnje, gospodine ministre, u ovoj uredbi Vlade Srbije, za koju vi niste znali, a učestvovali ste u njenoj izradi, koju ste zaboravili da navedete u odgovoru Odboru, na strani 35. "Službenog glasnika" od 21. septembra, pojavljuje se zbirna rekapitulacija potrebnih ulaganja za izgradnju rafinerije, kapaciteta 100 hiljada barela dnevno, od 200 miliona i 370 hiljada evra, mada se u javnosti spekulisalo o ceni od 250 miliona evra.
Gospodine ministre, za vašu informaciju, trebalo bi da znate, ako vam je već neko predložio da će napraviti rafineriju za 250 miliona dolara kapaciteta 100 hiljada barela, red bi bio da vam prenesem koliko košta izgradnja rafinerije tog kapaciteta u svetu, na osnovu praktičnih primera.
Recimo, brazilska kompanija za rafineriju, "Petrobras", koja ima isti kapacitet od 100 barela dnevno, planira da uloži 975 miliona dolara, i to samo u modernizaciju rafinerije na japanskom ostrvu Okinava. Kompanija "Saudi Aramco" i francuska "Total" za 9,6 milijardi dolara gradiće rafineriju od 400 hiljada barela dnevno, a ako to podelimo ispada da bi za 100 hiljada barela dnevno koštala dve milijarde dolara.
Treći primer je ruska kompanija "Zarubežnjeft", koja će uložiti milijardu evra u rekonstrukciju postojećih rafinerija u Republici Srpskoj. Onda se postavlja pitanje kako neko može da napravi novu, savremenu rafineriju za sredstva koja su deset puta manja od iznosa koji su potrebni za izgradnju bilo koje rafinerije širom sveta?

Siniša Stamenković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, poštovani saradnici, u kratkom roku primene Zakona o hemikalijama uočeno je postojanje određenih nesaglasnosti između zakonskih rešenja i prakse u pravljenju hemikalija. Svesni smo činjenice da je iz Zakona o hemikalijama najpre nastao jedan veliki broj podzakonskih propisa, a potom i izveštaj o usklađenosti naših zakona sa odredbama svih zakonskih rešenja EU o hemikalijama.
Svesni smo činjenice da je iz Zakona o hemikalijama nastala potreba, pre svega privrednih subjekata i organizacija koje neposredno rade sa hemikalijama, da se reše neki problemi sa primenom zakona, pa je zatraženo hitno pojašnjenje određenih odredbi zakona i otklanjanje neusaglašenih odredbi koje treba da olakšaju buduću primenu zakona, i prema našim kriterijumima i prema kriterijumima EU. Na taj način se stvaraju bliži kriterijumi za način obračuna visine plaćanja naknade za proveru podataka i svih dosijea o hemikalijama.
Činjenica je da se ovim izmenama stvaraju preduslovi da se ravnomerno rasporede sva finansijska opterećenja privrednih, uslužnih i trgovinskih subjekata po osnovu plaćanja naknada. Izmenama se stvaraju uslovi da Vlada, koja inače daje saglasnost na podzakonske propise, sada obavezno mora da propiše naknade čija će visina zavisiti samo od odnosa između broja hemikalija i količine hemikalija, koje se upisuju u registar hemikalija, tako da nominalne vrednosti, broj hemikalija i količina, sada opadaju, a time se grupišu naknade koje plaća jedno pravno lice.
Veoma je važna dalja zaštita potrošača koja će se ovim izmenama i dopunama Zakona još kvalitetnije, rigoroznije i odgovornije štititi od mogućih akcidentnih propusta, koji bi mogli ugroziti grupe, prostor, prirodu, životinje i ljude na teritoriji RS. Ovim izmenama se odredbe Zakona o hemikalijama potpuno usklađuju sa Zakonom o zaštiti potrošača, objavljenom u "Službenom glasniku RS" br. 79 iz 2005. godine.
Izmenama i dopunama Zakona omogućava se privrednim subjektima da izveštaj o bezbednosti dostave agenciji na srpskom jeziku, čime se štedi i vreme i sredstva u vezi sa primenom zakona na engleskom jeziku. Izmenama i dopunama Zakona izazvale su se značajne polemičke rasprave u vezi sa pitanjem određivanja savetnika za hemikalije, što je postala obaveza snabdevača opasnih hemikalija i materija.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije dobro što su predviđeni izuzeci od tog pravila, koji se odnose na određenu vrstu, sektor i oblasti delatnosti. Bojimo se da ćemo na taj način izložiti i snabdevače i proizvođače i savetnika za hemikalije težem načinu poslovanja, sa većim rizikom za životinje i ljude u odnosu na prethodno rešenje.
Podržavamo deo zakona u kome se implicitno stranom proizvođaču stavlja obaveza da Agenciji dostavi podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, odnosno strogo poverljive podatke umesto uvoznika, koji je do sada imao tu obavezu, s tim da se Agencija obavezuje na čuvanje tih podataka. Time ćemo pomoći uvoznicima da odgovornije pribave neophodne podatke o neštetnosti ili štetnosti određene hemikalije, što je za nas i naše građane izuzetno važno.
Pravovremeno smo kao grupa podneli amandman da se stranom proizvođaču ne omogući da preko zastupnika ili predstavnika upiše svoju hemikaliju u naš registar i upozoravali smo na to da poslovanje stranih lica uređuju drugi propisi. No, bez obzira na to, sad je prilika da naš amandman postane sastavni deo ovog zakona i reguliše ovo pitanje.
Činjenica je da se sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne menjaju suštinska rešenja u zakonu koji smo nedavno usvojili. Zbog toga, mi danas podržavamo izmene i dopune Zakona, koje služe preciziranju propisa koje sprovodi Evropska agencija za hemikalije i ceo svet, pa moramo i mi. Stepen usaglašenosti naših propisa sa propisima EU je zadovoljavajući.
Neusklađene obaveze se ovim zakonom utvrđuju i otklanjaju, a time se postiže i najvažniji cilj osnovnog zakona, a to je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, uz osiguranje najvišeg nivoa zaštite zdravlja ljudi i životinja, kao i životne sredine. U danu za glasanje, podržaćemo ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je pogledati izjavu o usklađenosti propisa o biocidnim proizvodima sa propisima EU o biocidnim proizvodima, da bi se uvidela potreba da sa izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima otpočnemo što pre. Odmah se može utvrditi da se normativna sadržina propisa, kako prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tako i odredaba o usklađivanju zakonodavstava EU i Srbije, ne slaže u jednom delu primarnih prava, sekundarnih i direktnih provođenja prava na proizvodnju, promet i rad sa biocidnim sredstvima u našoj zemlji.
Izmenama i dopunama ovog zakona suštinski se ne menja naša politika u upravljanju biocidnim proizvodima. Razvrstavanje biocidnih proizvoda u odgovarajuće vrste, kao i obaveza utvrđivanja precizne liste, jasno određenih i definisanih biocidnih proizvoda, jeste suštinska razlika između osnovnog zakona i ovih izmena.
Moramo biti svesni da smo otvorena pitanja, koja se regulišu ovom dopunom zakona, otvorili na pravi način i da ona ne spadaju u kategoriju pravnih, a najmanje političkih pitanja, već su za njih potrebna posebna stručna proučavanja i istraživanja svih dostupnih podataka propisanih ovim dopunama, osnovnim zakonom i propisima EU.
Moramo pohvaliti Ministarstvo što ovim predloženim dopunama ne stvara novu obavezu privrednim subjektima za primenu zakona, već im daje povereni posao da bi imali mogućnost da sami sprovedu istraživanja i dođu do odgovora, na brži i efikasniji način saradnje sa agencijom, radi proizvodnje, verifikovanja i prometa biocidnih proizvoda.
Podržavamo opredeljenje da se u dopuni Zakona potpuno pojasni postupak stavljanja biocidnog proizvoda u promet, odnosno da se jasno definiše svaki proizvođač i uvoznik koji stavlja biocidni proizvod u promet, uz odgovarajuće opredeljenje, odnosno uz rešenje o upisu u privremenu listu za dostavljanje tehničkih dosijea o proizvodu.
Poslanička grupa PUPS je svojim aktivnim učešćem u razmatranju svih dopuna zakona, a pre svega člana 33. osnovnog zakona, stala na stanovište da se, zbog svoje kompleksnosti i specifičnosti u svim odredbama o ograničenjima i zabranama stavljanja u promet i korišćenja biocidnih sredstava, mora otkloniti svaka nejasnoća i mora biti postignuta maksimalna odgovornost svih učesnika u proizvodnji i rukovanju biocidnim sredstvima.
Smatramo da je najvažnije da se nosilac rešenja o upisu biocidnog proizvoda mora pridržavati svih uslova za stavljanje u promet biocidnog proizvoda, da pravilno obeleži proizvod i da ostvari sve bezbedonosne uslove njegovog korišćenja…

Gospodine poslaniče, izvinjavam vam se, samo jednu informaciju da dam kako bi Administrativni odbor mogao da nastavi sa radom.
Primili ste ostavku Snežana Stojanović Plavšić, poštovani narodni poslanici, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stava 2. i stava 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena narodnom poslaniku Snežani Stojanović Plavšić, izabranoj sa izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem. Izvinite i nastavite.

Mi kao poslanička grupa zahtevamo maksimalnu odgovornost svih učesnika u postupcima sa biocidnim proizvodima, od proizvođača preko prometnika i korisnika do Agencije i normalno države u cilju očuvanja zdravlja ljudi i životinja.
U tom smislu, u danu za glasanje podržaćemo poboljšanje osnovnog zakona o biocidnim proizvodima ovim sistemskim, tehničkim, stručnim i tehnološkim izmenama i dopunama.
Na zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, koji je donet 2004. godine, poslanička grupa PUPS smatra da je on više puta bio izložen novom uređivanju uslova, načina i postupka za vršenje procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu.
Obezbeđivanje zaštite životne sredine i razvoja vršilo se integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u rešenja kroz postupak pripreme i usvajanja planova.
Izmenama i dopunama osnovnog zakona predlaže se propisivanje obaveze da se strateška procena uticaja vrši za sve planove i programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, ali i za korišćenje zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, energetike, industrije saobraćaja itd.
Posebno je dobro što se obavezuju korisnici, upravljači otpada, upravljači vodama, upravljači telekomunikacijama, turizma, kao i ustanove za očuvanje prirodnih staništa divlje flore i faune, da u svim budućim aktima kojima se odobravaju razvojni projekti obavezno budu ugrađeni propisi kojima se precizno utvrđuje procena uticaja na životnu sredinu.
Dobro je što ovim izmenama i dopunama Zakona obaveštavamo i obavezujemo sve učesnike u strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu o svim fazama procene koju moraju da primene. Takođe je dobro što obavezujemo na pripremnu fazu, izgled izveštaja o strateškoj proceni, na postupak izrade izveštaja, na postupak odlučivanja sa svim zainteresovanim organima i javnim institucijama i što se tim putem dobija zaista odgovorna i nadležna ocena koja omogućuje dalju proceduru projektovanja najvažnijih programa razvoja naše zemlje u svim oblastima i delatnostima.
Smatramo da se izmenom i dopunom Zakona mora izvršiti proširenje obima primene strateške procene uticaja na životnu sredinu, ne samo na osnovne planove, već na osnove i programe iz više planskih dokumenata, kao što su sektorske strategije. Ocenjujemo da se sada ovim rešenjima potpuno mora definisati, odrediti i oročiti potreba za usaglašavanjem osnovnog zakona sa svim odredbama Direktive 2001/42 Evropske unije.
Podržavamo neophodnost da se izvrši usaglašavanje Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa svim sektorskim zakonima, a kod kojih nije propisana procedura učešća javnosti i zainteresovanih organa u okviru procesa donošenja novih planova, novih programa i uređenih osnova. Ocenjujemo neophodnim da se preciznije uredi proces izrade uticaja na životnu sredinu.
Jasno je da je takođe neophodno definisati ulogu svih različitih aktera u procesu izrade strateških osnova.
Međutim, poslanička grupa PUPS zalaže se da se donošenje odluke o izradi strateške procene, i posebno izrada izveštaja o toj proceni, kao i nadzora nad sprovođenjem zakona, tako pojednostavi ceo postupak i pre svega javno objavi, kako bi svi zainteresovani imali podjednaku startnu poziciju u dobijanju posla na ovom izuzetnom zadatku.
Podržavamo obavezu obrazovanja nezavisnih i stručnih komisija radi ocene izveštaja o strateškoj proceni. Molimo zakonodavca da nižim zakonskim aktom pravilno utvrdi zadatke komisije, njen sastav i način rada, pogotovo ako se ima u vidu da se za rad komisije sredstva obezbeđuju iz budžeta.
Pored toga, mislimo da izmenama i dopunama Zakona treba pravilno rešiti dostupnost informacija o strateškoj proceni, o rezultatima učešća zainteresovanih organa i organizaciji naše države u slučaju ostvarivanja prekograničnog uticaja na životnu sredinu, što su zadnja ekološka zbivanja dokazala.
Mišljenja smo da izmene i dopune Zakona moraju sadržati odrednicu o obaveznoj usklađenosti procene uticaja na životnu sredinu sa ocenom susednih životnih sredina, pri čemu morate imati u vidu hijerarhijske nivoe određenih prostora životnih sredina.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon i izmene i dopune ovog zakona.
Povodom zakona o zaštiti od buke, poslanička grupa PUPS je pošla od toga da su i Vlada i ministarstva, kao i sve političke grupe u parlamentu Srbije dali značajan doprinos da se donese osnovni sistemski Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini Republike Srbije.
Mora se priznati da je osnovnim zakonom izvršeno uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke na celoj teritoriji naše zemlje. Osnovnim zakonom izvršeno je razgraničenje nadležnosti, a pre svega u delu koji se odnosi na izradu strateških karata buke, kao i izradu akcionih planova za kontrolu, smanjenje i potpuno sprečavanje buke.
Međutim, u relativno kratkoj primeni ovog zakona došlo je do obaveznog postupka usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, koji ovu oblast već duže vreme, znatno pre nas, celovito uređuju.
Izmenama i dopunama Zakona pojašnjavaju se nadležnosti subjekata zaštite od buke, kako u oblasti snimanja i izrade strateških karata, tako i u domenu akcionih planova za njeno sprečavanje.
Ocenom usaglašenosti naših propisa sa propisima Evropske zajednice nametnuta nam je obaveza brisanja nadležnosti AP, odnosno jedinica lokalne samouprave za izradu strateških karata ili akcionih planova i ta obaveza je sada jedinstvena, integralna obaveza Agencije za zaštitu životne sredine, odnosno Republike Srbije.
Ovaj sistemski dopunjeni zakon je veoma značajan za život i rad naših građana, jer se njegovim rešenjima neizostavno sprečava svaka dalja izloženost štetnim efektima od buke na mestima gde ti nivoi izloženosti ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrola nivoa buke, kao i održavanje postojećeg kvaliteta buke, stavljaju se u strogu funkciju zaštitnih mera i sprečavanja i smanjenja izloženosti naših građana nepovoljnim dejstvima.
Za nas su prihvatljive sve mere iz akcionih planova zaštite od buke u životnoj sredini za vazdušni, drumski i železnički saobraćaj, kao i mere za zaštitu od prekomerne buke usled privrednih, industrijskih, turističkih ili drugih aktivnosti. Prihvatljiv je predloženi monitoring buke sa sistemskim merenjem, procenjivanjem i proračunima određenih indikatora buke u skladu sa ovim zakonom, jer iz njega proističu jedinstvene i neposredne mere kojima se aktivno suzbija prekomerna buka. Poslanička grupa PUPS podržaće, u danu za glasanje, izmene ovog zakona.
Zakon o zaštiti prirode, kao zakon koji se sada izlaže izmenama i dopunama, a usvojen je 2009. godine, praktično uređuje i popravlja celovit sistem zaštite prirode Republike Srbije. U kratkom periodu implementacije osnovnog Zakona o zaštiti prirode utvrđene su određene nepreciznosti pojmova, dokumenata i raznih akata i posebno procedure kroz koje se sprovodi zaštita prirode.
Neka ovlašćenja i obaveze subjekata zaštite, kao i odnosa između institucija zaštite prirode, zaštitnog režima i sistema upravljanja, te finansiranja zaštićenih područja, pokazala su niz nedoslednosti i niz neusaglašenosti sa međunarodnim činiocima utvrđenim u osnovnom projektu ''Natura 2000'', koje su pomenule i druge kolege.
Mislim da su ovim izmenama i dopunama zakona sve procedure u izradi i donošenju dokumenata i akta o zaštiti prirode pojednostavljene i skraćene, a manje će koštati jer se eliminišu razlozi za tumačenje zakonskih rešenja od strane organa i institucija, kao što su Zavod za zaštitu prirode Srbije i drugi, jer su oni u stvari generatori otežavanja planiranih procesa i ograničavajući faktor za brzu i efikasnu primenu zakona.
U donošenju osnovnog zakona amandmanima smo se zalagali za efikasnije rešavanje pitanja obeštećenja za korišćenje prirodnih resursa, za otklanjanje štete koju pričinjavaju zaštićene vrste. Zalagali smo se za bolje mere tehničko-biološke zaštite, za čvršća prava i veća ovlašćenja korisnika za štićenje prirode, ali i za veću odgovornost u sistemu zaštite prirode blagovremenim prilagođavanjem propisima EU, što je u posmatranom periodu evidentno izostalo.
Poslanička grupa PUPS smatra da sada moramo iskoristiti priliku, te da ovim izmenama i dopunama zakona postignemo kompetentnost za uspešno očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti, za jačanje društvenog konsenzusa i odgovornosti prema prirodi, kao i za potpuni razvoj svesti svih naših građana kao osnovnih nosilaca ekološke odgovornosti i održivog socijalno-ekonomskog razvoja.
U danu za glasanje podržaćemo izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.
Na kraju, Zakon o upravljanju otpadom je takođe u ovom setu zakona iz oblasti zaštite prirode zaslužio posebno mesto, a pogotovo u vezi sa najnovijim zbivanjima sa ekološkim otpadom.
Moramo da podsetimo da je Zakon o upravljanju otpadom, koji smo nedavno dobili, pravilno klasifikovao vrste otpada, da je izvršio planiranje upravljanja otpadom, da su određeni objekti upravljanja otpadom, da su utvrđene odgovornosti i obaveze u upravljanju istim, da su posebni tokovi opasnih otpada, da su primenjeni uslovi i postupak izdavanja dozvola, da je regulisano prekogranično kretanje otpada, da je određeno finansiranje upravljanja otpadom, te da su određena i ostala pitanja vezana za upravljanje otpadom.
Međutim, u međuvremenu je izvršeno i obavezno usaglašavanje odredbi našeg zakona sa odredbama Direktive EU, kojom prilikom se konstatuju neusaglašenosti i iste su u najkraćem mogućem roku otklonjene ovim izmenama i dopunama Zakona.
Želimo da se najpre podsetimo da se sada ovim izmenama predlaže poveravanje određenih nadležnosti opštinama, dakle, vraća se nazad, za izdavanje dozvola za tretman i odlaganje neopasnog otpada. Smatramo da je dobro opredeljenje da se obezbedi efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više teritorija jedinice lokalne samouprave, ako se pravilno uredi.
Poslanička grupa PUPS smatra da su sada usklađene mnoge odredbe zakona koje se odnose na dokumentaciju, te da su potpuno precizirane nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine, kao i svi uslovi kvalifikovanih lica za rad i upravljanje otpadom, te pitanje mobilnih postrojenja za tretman otpada. Posebno podržavamo preciziranje definisanja obaveza sakupljača, prevoznika i obrađivača otpada, ali i proširenje ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine. Smatramo da će izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom dovesti do kompletiranja jednog važnog sistemskog zakona i poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, koji se nalazi u ovom setu zakona, koji se bave izmenama i dopunama osnovnih zakona, predlaže da se postojeći zakon, donet još 1990. godine, izmeni i dopuni sa najvažnijim odredbama usaglašenim sa EU.
Na ovaj zakon delovali su, manje ili više uspešno, mnogi drugi zakoni, od Zakona o vazdušnom saobraćaju preko Zakona o vanrednim situacijama do Zakona o državnom premeru i katastru. Na sve to treba dodati i ogroman broj direktiva, zakona i uredbi proisteklih iz pravnih akata i obaveza o meteorološkim i hidrološkim poslovima od interesa za celu Evropu, a naročito za Srbiju.
Usklađivanja domaćih sa međunarodnim propisima, ali i efikasnije izvršavanje funkcije i zadataka državne hidrometeorološke službe, jesu nametnuta i obavezno izvršujuća potreba, kako za našu državu, tako i za odgovarajuće međunarodne, regionalne i svetske organizacije.
Podsećamo da je Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije na 22. sednici, zbog suzbijanja grada i štetnih posledica od naglog topljenja snega, zahtevao da se ovaj zakon što pre nađe u skupštinskoj proceduri, što danas činimo.
Sada se omogućava da se uz sve međunarodne principe usvoji zakon na novim osnovama i da se na celovit način reguliše praćenje i istraživanje vremena, praćenje klima i voda, kao i pravovremeno predlaganje mera za sigurnu bezbednost ljudskih života i zaštite materijalnih dobara od stihijskog delovanja meteoroloških i hidroloških nepogoda i katastrofa.
Poslanička grupa PUPS smatra da se ovim zakonom postiže racionalno korišćenje unapred znanih i evidentiranih klimatskih i vremenskih uslova, kao i raspoloživih vodnih resursa za efikasnu poljoprivredu, turizam i mnogobrojne druge delatnosti.
Podržavamo uređenje i stvaranje nacionalne hidrometeorološke službe Srbije kao kompleksnog hidrometeorološkog sistema sa svim delovima državne hidrološke osmatračke službe, sa hidrometeorološkim računarskim i telekomunikacionim sistemom, sa analitičko-prognostičkim operativnim sistemom, sa pravilno postavljenim programima monitoringa klima i voda, sa programima monitoringa kvaliteta vazduha, uz jedinstven i zaštićen fond meteoroloških i hidroloških podataka i informacija o stanju vremena, o prognozi vremena, sa informacijama o klimi, vodi i kvalitetu vazduha i vode.
Poslanička grupa PUPS podržava Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti uz usvajanje jednog broja amandmana koji će samo poboljšati tehnička rešenja iz predloga, i u danu za glasanje glasaće za njihovo usvajanje.

Narodni poslanik Bajram Omeragić ima reč.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre Dulić, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa manjina će glasati za ovaj zakon, jer čitajući ga došli smo do zaključka da nas ovaj zakon približava EU i mi ćemo glasati za ovaj set zakona koji je na dnevnom redu.
Bošnjačka lista želi da ukaže na par podataka, činjenica i da ukaže na politiku koja je vođena prema regionu Sandžaka u oblasti zaštite životne sredine, koja ima za posledicu zapošljavanje, odnosno nezaposlenost, odnosno razvoj turizma i uticaj na privredne događaje.
Krenuo bih o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama. Želim da prenesem predstavnicima Vlade ono što su mi rekli privrednici iz Novog Pazara. Mi smo poznati po tekstilnoj industriji i proizvođači smo džinsa, a proizvodnja džinsa kroz tzv. Kamenjare zagađuje životnu sredinu, i predstavnici Ministarstva su više puta i preko lokalne samouprave i sa proizvođačima tražili rešenja.
Dok nije bilo ekonomske krize, pokušavali smo da kroz povoljne kredite, kroz načine da se naši ljudi zadužuju, nađemo rešenje za ovaj problem koji opterećuje čak i cenu našeg proizvoda, jer, kao što znate, država dugi niz godina nije mnogo učinila da nas zaštiti od nelojalne konkurencije iz Kine. Kontejnerima koje maltene odokativno carinimo, jednostavno smo uništili proizvodnju obuće i tekstila u našoj zemlji. Da vas podsetim, živelo je oko 300.000 ljudi u ovoj zemlji od tekstila i obuće.
Predlažem da Vlada uradi nešto što bi bilo pozitivno, da prestane gašenje industrijskih objekata u Novom Pazaru koji proizvode džins, da Vlada predvidi u budžetu i da finansira prečišćivače i da na taj način pomogne da prestane otpuštanje radnika iz ovih proizvodnja.
Da vas obavestim, već tri firme iz Novog Pazara su prešle da rade u okolini Pekinga, jer momentalno Kina pruža bolje uslove za razvoj industrije, nego što mi sada ovom politikom radimo. Ovih dana je objavljena nova strategija ekonomskog razvoja. Jedna tačka, za koju je naš premijer Cvetković naglasio da je najvažnija, jeste reindustrijalizacija.
Znači, zatvaramo već postojeće pogone u Novom Pazaru, dajemo, preko Fonda za razvoj, kredite novim proizvođačima, a oni koji imaju "know how", koji rade već 25 godina, oni se gase iz razloga troškova proizvodnje koje imaju zbog tih prečišćivača i tome slično.
Zato, molim Vladu, neće biti ni prvi ni zadnji put da se intervencijom iz budžeta njima pomogne, ni manje ni više onako kako smo uradili u Boru, kako smo dali 400 miliona Kragujevcu, da ne nabrajam gde smo sve dali budžetska sredstva da bismo privukli strane investitore. O tome ću malo kasnije, kada budem govorio o rudniku "Štavalj".
Što se tiče zaštite životne sredine, mnogo sam puta u ovom parlamentu, kao poslanik u tri mandata, govorio da sam primao građane Golije i podgolijskih sela, to sam učinio i ovih dana i obavestili su me, u ime životinjskog sveta, u ime biljnog sveta i u ime ljudi sa Golije, da je stanje biološkog sveta izuzetno dobro na Goliji, stanje životinjskog sveta, vukovi, medvedi i sve ostale životinje su izuzetno zaštićene, ali me obaveštavaju da se ljudi iseljavaju od tolike zaštite Golije, gde su mnoge birokrate godinama govorile našim ljudima da je to toliko zaštićeno da maltene kamen ne može da se pomeri, jer je to takva zaštita.
Ljudi se pitaju da li je Golija Srbija, kao što je Zlatibor, kao što je Kopaonik, kao što su Divčibare, kao što je Tara. Država je na Tari u infrastrukturu uložila desetine i desetine miliona dolara, na Kopaoniku stotine miliona dolara, na Zlatiboru stotine miliona dolara, na Goliji ništa. Navodno toliko je zaštićena da danas ljudi nemaju od čega da žive.
Zato pozivam Vladu da uradi onako kako je to uradila sa najnovijim projektom, jer će biti odgovora – gospodine Omeragiću, bilo je to neko drugo vreme kada je neko drugi donosio odluke da stotine miliona investicija bude iz državnog budžeta na Kopaoniku, na Zlatiboru, na Divčibarama, ali evo i u naše vreme imamo desetine miliona na Staroj planini. Pošto je meteorologija ovde jedan zakon, treba da povežemo to sa razvojem turizma.
U Sjenici imate minus tri već mesec i po dana, ali nemate nijednog skijaškog terena, nemate nikakvu državnu instituciju. Na drugim terenima kupujemo milione evra za pravljenje veštačkog snega. Na Sjenici padne sada, pa se topi negde u maju. Molim vas, neka me neko demantuje za ovu temperaturu iz Sjenice. Na "Euronjuzu" i na "Si-En-En-u" imate podatak, kada se čita prva temperatura zimska, da naša Sjenica tu dolazi. Ali imamo je na "Euronjuzu" imamo je na "Si-en-en-u", ali na turističkoj mapi ove zemlje je nemamo.
S obzirom na to da su me ljudi sa Golije obavestili da treba da prenesem ovom parlamentu i ovoj vladi da je nedopustivo da je od centra Novog Pazara do 1702 metra visine na Goliji samo 17 minuta vožnje autom.
Sandžak ima najmlađe stanovništvo. Da vas obavestim, desetine i desetine hiljada naše dece imaju aktivnost koja se zove škola u prirodi. Oni se, dok danas ovde govorim, nalaze na Tari, na Divčibarima, na Kopaoniku, na Zlatiboru, širom Srbije. Ali, smatramo da treba i deca iz Užica, iz Čačka, iz Beograda i svih drugih delova Srbije, da dođu na Goliju i da vide da je Golija isto jedna od najlepših planina u Srbiji, kao što je lep i Kopaonik, i Zlatibor, i Divčibare i Tara.
Bio sam samo pre dva meseca na Tari i video sam jednu tablu, gotovo dvanaest metara, na kojoj piše "Nacionalni park", šta je sve zaštićeno, pa sam video pešačke staze, video sam hotele sa bazenima i video sam mnogo građevinskih objekata, znači danas mi tamo gradimo. Danas nijedan infrastrukturni objekat mi na Goliji nemamo. Zato je poruka građana: molim vas, nemojte više da nas štitite, hoćemo kohabitaciju sa biljnim i životinjskim svetom, ali pustite nas da živimo kao na Zlatiboru, Kopaoniku i drugim delovima.
Što se tiče dalje zaštite, zaštićen je i Pešter, ali na Pešteru isto ljudi nemaju od čega da žive. Ovih dana je ministar Škundrić na pres-konferenciji rekao da je Ministarstvo naručilo studiju o uticaju na životnu sredinu u vezi sa zaštitom, odnosno procenu Rudnika "Štavalj", gde se ne ulazi u veće investicije, iako zadnje procene Rudarskog instituta kažu da tu leže naslage i da možemo da sagradimo jednu savremenu termoelektranu i na taj način poboljšamo energetski bilans ove zemlje, zaposlimo samo u izgradnji termoelektrane 1500 ljudi, a još toliko kada se bude ta termoelektrana sagradila.
Zato kažem da se proces izrade ove studije ubrza i zato molim Vladu da ta studija ne traje deset godina, nego da se što pre uradi, da dobijemo te podatke. Termoelektrane danas rade u Nemačkoj, po sistemu površinskih kopova, gde se danas kopa ono što se iskopalo i iza toga idu mašine i seju travu. Savremeni filteri na tim dimnjacima su takvi da ne zagađuju sredinu. Mi ne želimo da zagadimo Pešter, da narušimo biosferu. Naš životni interes je da to bude zaštićena zona.
Želim da vas podsetim, slučajno se dogodilo da par godina živim u Švajcarskoj i da se Davos, Sent Moric i najveći skijaški centri u Švajcarskoj, gospodo, nalaze u zaštićenim zonama, ali je jasno određeno ko i koliko može da gradi, na koji način da gradi, koliko može da bude izduvnih gasova. Pitanje je samo da se to na pravilan način uredi i da tamo mogu da žive ljudi, da zarađuju, da sačuvamo biosvet i da na planinama ima mesta i za životinje i za ljude.
Što se tiče "Štavlja", molimo Vladu da ubrza taj proces i da ta investicija krene u tu novu termoelektranu što pre, jer je danas u Sandžaku, kao što znate, najveća stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji, da pospešimo ekonomski razvoj i na taj način učinimo da se građani Sandžaka ne iseljavaju iz ovog područja.
Juče sam u mom govoru vezano za drugu tačku dnevnog reda citirao Duška Radovića. On je živeo u onom vremenu u kome je živeo, pa je rekao, ako se nastavi ovakva ekonomska politika i neravnomerni regionalni razvoj, napisao je aforizam koji je glasio: "U komunizmu svi ćemo živeti u Beogradu".
Da se to ne bi dogodilo, danas sam samo hteo da ukažem na par stvari koje imaju direktno veze sa zaštitom životne sredine, da podstaknu privredni razvoj i da se budžet Srbije okrene i prema Sandžaku. Ovih dana je Vensan Dežer, predstavnik Evropske komisije u Srbiji, rekao, u intervjuu "Blicu", da je naša država dobila 10 milijardi donacija od EU i pet milijardi kredita. Moram da vam kažem da je vrlo malo sredstava upućeno u ovaj najnerazvijeniji region.
Zato molim Vladu da obrati pažnju na sve ove projekte o kojima sam govorio, jer građani ovog regiona to zaslužuju, a mislim da iseljavanje ovog stanovništva sa ovog područja nije interes ove države, jer jednostavno imamo vrlo loših primera da demografska slika Srbije ubrzano menja svakog dana, dok mi ovde govorimo nestaje po jedno selo u Srbiji.
Veliki centri kao što su Novi Sad, Beograd, Kragujevac prenaseljavaju se i imaju urbane probleme, ne mogu da reše ni kanalizaciju, ni vodu, ni struju, a da tamo gde je država čak i pre 50 godina uložila u elektrifikaciju gasovoda, tamo imamo danas problema da zadržimo stanovništvo.
Samo kažem da država i ovaj put prema Sandžaku treba da pokaže više razumevanja, pomenuo sam investicije na Staroj planini. Zato pozivam Vladu da u Novom Pazaru formira odeljenje javnog preduzeća Skijališta Srbije, na taj način pokaže i građanima ovog dela da je turizam moguć i u ovom delu Srbije i da na taj način zaposlimo ljude u ovom delu Srbije.
Kada grad ili Republika proglasi da je nešto od interesa on to i uradi. Evo, poslednji primer, grad Beograd kaže da mu je interes PKB, iako smo u savremenim analizima neoliberalne logike čitali da je država ili državna institucija loš preduzetnik, danas imamo investicije.
Zato sam rekao, uzmemo primer Bora, znamo kako je zagađen, doživeli smo pre par godina da stan u Boru vredi pet hiljada evra, ali država je rekla da nam je bitno da uložimo sto miliona evra iz budžeta u Bor, da tamo zaposlimo ljude i građani Sandžaka su i izuzetno zadovoljni da je država ušla u Bor, da tamo hiljade ljudi radi, da je kupljena najnovija tehnologija, ali zato tražimo da se na takav način reaguje i iz budžeta i prema privrednim subjektima u našem regionu.