Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pričali o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima svi smo se složili s tim, a i zakon tako propisuje i život nameće, da je vozilo u pokretu opasna stvar.
Vozilo u pokretu može da izazove velike štetne posledice, od materijalnih, ugrožavanje života, pa i ugrožavanje životne sredine. Ali, vozilo u pokretu koje sa sobom prevozi otrovne, eksplozivne, štetne materije je mnogo veća opasnost od običnog vozila u pokretu, a i same štetne materije da nisu u pokretu mogu biti samozapaljive, mogu biti eksplozivne, otrovne, može doći do curenja amonijaka i do niza nesrećnih okolnosti koje mogu ugroziti ne samo saobraćaj i učesnike u saobraćaju, već i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Po kategorizaciji opasnih materija koje se prevoze u svim oblastima saobraćaja, drumskom, vazdušnom, železničkom i u rečnom, postoji devet kategorija, međutim, pošto one ne mogu strogo da se odvoje, propisi koji regulišu transport određenih materija, koje imaju svoje sličnosti, primenjuju se na taj način da propis koji važi, recimo, za tri materije, ako se prevoze tri materije sve tri vrste propisa koje regulišu prevoz jedne materije važe za prevoz sve tri materije.
Drugo, svedoci smo da svakodnevno svako domaćinstvo u Srbiji koristi sirćetnu kiselinu, ali je interesantno da i prevoz sirćetne kiseline spada u prevoz opasnih materija i podleže zakonskim propisima koje ćemo sigurno usvojiti nakon rasprave o ovom zakonskom predlogu.
Mislim da je potrebno reći da na području Beograda samo postoji tzv. 99 hazardskih zona, da postoji više desetina industrija i postrojenja koja proizvode skladište i transportuju opasne materije. Pomenuću samo "Dugu", "Galeniku", "Jugopetrol", "Tehnogas", Rafineriju "Beograd" itd.
Godišnje u Republici Srbiji se proizvodi, skladišti i transportuje milijardu i 250 miliona tona opasnih materija. Ovaj podatak je dovoljan pokazatelj kakva je to potencijalna ekološka bomba koja može ugroziti i životnu sredinu i zdravlje ljudi u nekom širem obimu.
U okolini Beograda samo postoje veliki hemijski kompleksi, u Pančevu i Bariču, a mislim da i podatak da od 1991. godine do 2000. godine da je bilo 80 hemijskih udesa, od kojih je čak 40 u transportu opasnih materija, pokazuje koliko je neophodno doneti jedan savremeni zakon, koji nije samo u skladu sa evropskim principima i Sporazumom ADR, koji na nekoliko stotina stranica reguliše prevoz opasnih materija u drumskom saobraćaju, već koji je to značaj za građane Republike Srbije, jer uvažava i razvoj novih tehnologija.
Ne zaboravimo, izuzev 92 prirodna elementa koji postoje, hemijska elementa, svi ostali elementi hemijski koji su proizvedeni u laboratorijama su ili eksplozivni ili zapaljivi.
Pošto sam poslanik koji živi u Kragujevcu, pomenuću samo da je izmeštanje 2000 tona otrovnog hemijskog otpada iz kragujevačke "Zastave" u Beograd, pa onda na uništavanje u inostranstvu, bio zaista jedan ogroman posao, koji su pre svega radnici kragujevačke Zastave obavili izuzetno dobro, ali ono što je, nažalost, posledica aktivnosti ljudi na tim poslovima je da je zaista veliki broj ljudi dobio maligna oboljenja i najveći broj njih, nažalost, više nije među živima.
Mislim da je potrebno pomenuti danas da će Republika Srbija, verovatno po programu u saradnji sa ovim ministarstvom, a pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, će 2011. godine, takav je plan, napraviti postrojenje za preradu opasnog otpada i to postrojenje bi prerađivalo celokupni opasni otpad proizveden na nivou jedne godine u Republici Srbiji. S tim što se neće prerađivati radioaktivni otpad, kancerogene i eksplozivne materije.
Koji je interes i EU? Ne samo da u zemljama članicama EU izbegne akcidente ove vrste, pokazuje da će i EU ovaj projekat finansirati sa 14 miliona evra, a činjenica, odnosno podatak koji su danas iznosili neki narodni poslanici, da je formiranje uprave veliki trošak, pada u vodu samo sa podatkom da će se dobit od izgradnje ovog postrojenja na godišnjem nivou meriti u iznosu od pet miliona i 160,000 evra.
Ovo su podaci koji apsolutno ovom zakonu odmah u startu izbacuju onaj politički prizvuk i mislim da ako u nekim drugim zakonima ima mesta politici, u ovom nema. Ima u onom delu koji su pomenuli narodni poslanici, koji se odnosi na sporazum o linijskim komunikacijama koje je 2005. godine u svojstvu ministra spoljnih poslova potpisao gospodin Vuk Drašković sa NATO paktom.
Naravno, tu je sudar dve vrste patriotizma. SPO je 1999. godine branio zemlju, branili bi je opet u sličnim okolnostima, jer smo bombardovani mimo svih pravila međunarodnog javnog prava. Crkva, zemlja i porodica se u svim okolnostima brane, ali smo mi politiku shvatali kao zadatak političara i državnika da sva neprijateljstva pretvori u prijateljstva i da Srbija nikada više ne bude sama protiv celog sveta, da ne vodi pogrešnu politiku, da ima sluha za okruženje, da ima sluha za kretanja u svetu i da bude ne u sukobu nego u savezu sa jakima.
Da smo tada bili u pravu i da je gospodin Drašković tada bio u pravu pokazuje i raspoloženje koje se kasnije menjalo u smislu pojačanja političke volje za evropskim i evroatlantskim integracijama, a znamo da su ove približavanje pre svega SAD i NATO paktu. Mi ne mislimo da je to što je u interesu građana Srbije, a moramo se složiti sa činjenicom da je danas bezbednosni položaj Republike Srbije mnogo bolji u odnosu na njen položaj iz 90-ih i 2000. godine, ali jedan od doprinosa tom poboljšanom bezbednosnom položaju je potpisivanje ovog sporazuma.
Budući da je sadašnji zakon u velikoj meri prevaziđen, da ovaj zakon na detaljan način reguliše sve ono što je potrebno i za obuku, i za stručni nadzor, i za inspekcijski nadzor, i za izdavanje potrebnih dozvola za transport, i za kontrolu transporta, poslanici SPO kao jedina desna strana liste Za evropsku Srbiju će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Nikoli Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče zakona o transportu opasnog tereta, u delu moje diskusije kada sam govorio kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS argumentovano i žestoko kritikovao sam sve slabosti ovog zakona.
Ovde smo čuli od nekih poslanika vladajuće većine da opozicija kritikuje svaki zakon samo radi kritike, da postoji način i modeli kako se pišu zakoni i da je jedan od ovih zakona tako napisan i da je ovakav zakon i u nekim drugim zemljama itd. Zaista želim da kažem da se radi o jednom vrlo ozbiljnom zakonu, čiji bilo koji propust može imati izuzetno ne samo štetne nego i tragične posledice po društvo, državu, a i šire.
Moja kritika u delu diskusije kao ovlašćenog predstavnika pre svega se odnosila na upravu za transport opasnog tereta, iz razloga što se ta uprava uspostavlja kao monopolističko-administrativni organ a ne kao stručni organ. Nisam hteo da kažem i to ne želim ni sada da kažem – da nije potrebno neko telo, pa makar se zvalo i uprava, ali, to telo ili ta uprava u sebi nosi stručnu odnosno najstručniju komponentu.
Međutim, videli smo iz ovog zakona da je ta uprava sve drugo a ne stručna komponenta, imajući samo u vidu činjenicu način njenog popunjavanja, odnosno zaposlene. Znači, to će biti svi oni koji su ostali neraspoređeni u drugim državnim organima, a među takvima je sigurno da je veoma mali, znatan broj ili možda nema nijedan čovek koji je stručan za ovaj posao.
Dakle, pošto se radi o veoma značajnom zakonu, svaki propust može imati nesagledive posledice. Razvojem nauke i tehnike preduzimaju se sve sigurnosne mere kako bi se ove posledice smanjile. Međutim, bez obzira na sve to, statistike i ispitivanja pokazuju da se isto sa razvojem nauke i tehnike rapidno povećava mogućnost za pojavu havarija, incidenata, odnosno akcidenata, kako se to sada savremeno kaže.
Potkrepiću to nekim konkretnim podacima i to je osnovni razlog zbog čega sam se javio i u ovom delu diskusije u okviru vremena poslaničke grupe SRS.
Od svih akcidenata koji su se desili u 20. veku, 33% tih akcidenata se desilo u poslednjoj deceniji 20. veka. Jedna trećina samo za deset godina, a dve trećine za 90 prethodnih godina. To govori mnogo toga.
Naravno, paralelno sa pojavom tih incidenata, odnosno akcidenata, rasla je i materijalna šteta i zabeležen je jedan podatak u SAD da je u 20. veku u SAD ukupna šteta izazvana usled ovih havarija iznosila 38 milijardi dolara, a od toga u poslednjoj deceniji 20. veka 15 milijardi dolara, gotovo polovina, nešto malo manje od polovine štete je samo u poslednjih deset godina, poslednjoj deceniji 20. veka. To još pokazuje da je ovo izuzetno važan zakon.
Navešću još jedan primer. Svi se ovde u ovoj sali sećamo, gotovo da nema onih koji se ne sećaju jedne od najvećih havarija koja se desila u 20. veku. Reč je o havariji koja se desila u fabrici pesticida u Bopalu, gradu u Indiji. Tada je veliki broj ljudi stradalo.
U prvih šest dana posle te havarije 50 hiljada ljudi se otrovalo ili zatražilo lekarsku pomoć. Osam dana nakon te havarije, nakon tog incidenta, broj smrtnih slučajeva iznosio je već 2,5 hiljade i od tog broja više od jedne trećine su bila deca. Od tih 50 hiljada koji su zakačeni posledicom ovog incidenta, mnogi ljudi su doživeli teške poremećaje nervnog sistema, a dobar deo njih je i oslepeo.
Jedna studija koja je rađena, isto vezano za ovaj incident u Bopalu, dve godine kasnije pokazala je da je 25 hiljada žrtava umrlo od posledica toga, a da 50 hiljada pati od mentalnih poremećaja i stalnih respiratornih smetnji.
Ovo je jedan od najdrastičnijih incidenata, ali bilo je i kod nas tih incidenata. Moje su kolege govorile o nekima od njih. Samo ću da kažem da se sećamo svih incidenata, akcidenata u fabrici "Prva iskra", pa u Lučanima "Prvi partizan" itd.
Ovde je prevashodno u pitanju transport opasnog tereta i ništa manje nije opasno ako se incident dogodi prilikom transporta opasnog tereta, od incidenta koji se desi u fabrici gde se proizvodi, transportuje, odnosno pretovara taj teret.
Sećam se jednog takvog incidenta u kraju iz kojeg dolazim. Godine 1987. u jednom od tunela u Sićevačkoj klisuri sudarila su se dva turska šlepera. Došlo je do jake eksplozije. Svod tunela je oštećen i negde preko 100 metara je bio vidljiv plamen usled te eksplozije.
Ovo sve govorim iz razloga da i ovim, da kažem, dramatičnim podacima potkrepim i ukažem i ministru i onima koji su pisali ovaj zakon na njegov značaj i na njegovu važnost, jer svaka i najmanja nepreciznost i najmanja posledica može biti tragična.
Zato bih još jednom na kraju ove moje diskusije zamolio i apelovao na gospodina ministra Mrkonjića da sa svojom ekipom ovo još jednom razmotri i da vidi sve amandmane, bilo da su oni Srpske radikalne stranke ili od neke druge partije, ako smatraju da doprinose poboljšanju zakona da ih usvoje.

Izvolite ministre, imate reč.

Moram da kažem da je meni u odnosu na druge ministre lakše utoliko što su tri bivša ministra ovde, tako da uvek mogu iz njihovih iskustava da naučim puno toga.
Naravno, zahvaljujem svim poslanicima koji su dali doprinos ovoj diskusiji. Samo kratko ću da komentarišem nekoliko stvari vezano za ovo što ste vi sada rekli.
Gospodin Savić je sada završio svoje izlaganje, ali je počeo sa jednom temom koja se uglavnom protezala kroz sve diskusije većine poslanika koji su bili kritički nastrojeni ka ovom zakonu. To je uprava, formiranje uprave.
Naravno da je teško kontrolisati prijeme ljudi u tim upravama, ali sam alergičan na agencije, zbog toga kada smo razgovarali o tome na koji način da vodimo kontrolu ovoga što smo sada radimo, jedini način pravi jeste da se u jednom ministarstvu nalazi taj organ koji treba da upravlja ovim zakonom o kojem mi sada ovde govorimo.
Pazite, deset ministarstava je učestvovalo u realizaciji, u pravljenju ovog zakona, od toga pet neposredno, policija, vojska, urbanizam, znači ekologija, poljoprivreda i infrastruktura. Dakle, preko 50 ljudi je učestvovalo u tome. To je trebalo sve postaviti tako da se ispune svi zahtevi i sve obaveze. Zbog toga je uprava ovako zamišljena.
Moram da kažem odmah, mislim da je to prof. Šami u svom izlaganju rekao, jeste 25 do 30 ljudi mi sada već vidimo da treba da rade na projektima, ali to su uglavnom ljudi koji danas odgovorno rade u svakom od ovih ministarstava na ovim temama o kojima sada ovde sada govorimo - u vojsci, u policiji, u infrastrukturi, ekologiji.
Dakle, neće to biti puko popunjavanje, barem ne do kada sam ministar, ovih radnih mesta, nego će to biti koncentracija ljudi koji taj posao rade na najbolji mogući način, naravno uz prijem nekih novih koji takođe taj posao bolje znaju da se ova materija stavi pod kontrolu.
Što se tiče novca, mislim da to nije sporno, o tome je takođe najviše govorio gospodin Savić, 80 miliona za početak, a verovatno ćemo uspeti da od novca koji je od kazni, mada ponavljam još jedanput, mislim da je tu gospodin Milivojević bio u pravu, vaša diskusija me je dirnula, preventiva je vrlo važna. Ova država ne želi da kažnjava svoje građane i da bi na njima pravila profit. Preventiva su ovi zakoni o kojima govorim.
Vratiću se još jedanput na Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Imamo 150 manje poginulih do sada otkako primenjujemo novi Zakon o saobraćaju.
Gospodin Šami je bio, obzirom da mu je danas rođendan, čestitam rođendan, žao mi je što ga nema ovde, po mom mišljenju, vrlo oštar, ali bez potrebe. Predlažemo da sedne i da napiše sve te primedbe koje ima i dostavi amandmane ovoj grupi koja je radila jer smo do sada samo dobili 19 amandmana i do sada smo usvojili devet.
Molim gospodina Šamija, neću se osvrtati dalje na njegovu oštru diskusiju, da sve to što smatra da ne valja, da da i da to popravimo.
U inspirativnom nastupu Velimira Ilića, jednog od bivših ministara, potpuno je jasno rečeno, program i ove vlade je isti kao što je bio program prethodne Vlade, vezan za realizaciju projekata posebno saobraćajne ili da izdvojim železničke infrastrukture. Naravno da završetak projekata beogradskog železničkog čvora i obilaznice puta oko Beograda i svih gradova gde je planirano predstavlja osnovni preduslov i preventivu da se ono što se odnosi na transport ovih opasnih materija izmesti iz velikih gradskih aglomeracija.
Danas to nije tako, ali još jedna vest koja će verovatno i Velju da obraduje, nastavljamo pregovore sa ruskom stranom o kreditu za završetak radova na beogradskom železničkom čvoru i na pruzi Valjevo-Loznica i verujem da će već 1. marta radovi početi. To je preduslov da se i ove materije izbace van grada.
Što se tiče Miće Rogovića, mislim da je bio oštar, ali takođe predlažem da napiše amandmane, pa da vidimo šta smatrate da ne valja. Dajem vam reč da će ova grupa ljudi koja radi na tom projektu to sve uslišiti.
Radiša Ilić je rekao nekoliko stvari takođe vezanih za upravu.
Mihajlu Puriću se zahvaljujem na podršci koju je dao zakonu. Za gospodina Dušana Marića koji je ponovo, po drugi put otkako sam u Skupštini kritikovao, odmah danas dajem nalog mom pomoćniku, gospodinu Tomaševiću da ujutru ode u Krnjevo i da vidi šta je to tamo i da na licu mesta intervenišemo.
Moma Marković je dao nekoliko dobrih sugestija i mi ćemo to razmotriti. Mirko Čikiriz takođe. Zahvaljujem na podršci koju je dao zakonu.
Još jedanput moram da kažem da je ovaj zakon samo verifikacija međunarodnih sporazuma o transportu opasnih tereta u drumskom saobraćaju, o transportu opasnih tereta u železničkom saobraćaju i o transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima. Glavni cilj ovog zakona na delu je preventivno delovanje na sve učesnike u transportnom lancu i smanjiti broj incidenata koji se dešavaju u prevozu opasnog tereta.
Najlepše se zahvaljujem. Kao i uvek, puno sam naučio danas.

Gospodine ministre, zahvaljujem na interpretaciji stava Vlade za resor za koji ste vi najodgovorniji.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika želi da uzme učešće u radu? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni i jedinstven pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.
Rad nastavljamo sutra u 10.00 časova. Zahvaljujem.